"Igra je umetnost koja ne poznaje granice"

"Koreografija je trenutak. U nekom momentu se morate oprostiti od nje i predati pokret igračima na dalje usavršavanje i život. To je kao sa skulpturom ili filmom. Uvek biste nešto promenili jer ste se zapravo vi u međuvremenu promenili, kao i trenutak u kome se nalazite."

Piše: Mladen Savković
Podeli

Ovogodišnji, 12. po redu Beogradski festival igre, u Srbiju će ovog proleća dovesti novi komad Ričarda Sigala, čuvenog osnivača i umetničkog direktora interdisciplinarne platforme za istraživanja i produkciju pozorišnih i plesnih predstava pod nesvakidašnjim nazivom “Pekara”.

Sigal je svetsku reputaciju gradio angažmanom na brojnim radovima koji osim predstava uključuju i projekte novih medija, radionice i publikacije. Često angažovan da kreira za poznate festivale, trupe i teatre, sarađivao je sa pariskim Jesenjim festivalom, manifestacijom Koreografski susreti, francuskim Insitutom za istraživanje muzike IRCAM, Centrom Pompidu, festivalom “Tanz im August”, sa kompanijom Balet Frankfurt/Forsajtovom kompanijom, sa teatrom “Danspace/NYC” i Nacionalnim teatarom Šajo.

Za svoj rad nagrađen je brojnim priznanjima, a jedan je od stipendista Mekdauvelove kolonije i počasni član “Benoit de la Danse” Boljšoj teatra.

B92: Ovog proleća u Srbiji Balet Visbaden će izvesti vaš komad “Pesme” (“Liedgut”). Šta možete da nam kažete o tom delu, kako biste ga najavili?

Sigal: Reč je o komadu za deset igrača, u baletskim špic patikama. Komad je originalno pravljen za Balet Visbaden, kompaniju koja se nedavno okrenula savremenom repertoaru, a naslov je preuzet sa kultnog albuma “Liedgut” nemačkog kompozitora lektronske muzike koji radi pod imenom Atom. Pored koreografije i kostima, kreirao sam i posebnu video i svetlosnu instalaciju koja igra važnu ulogu u ovom komadu.

Koliko ste dugo radili na ovom komadu, počev od prve ideje? I kako ste došli uopšte na ideju da kreirate ovakav komad?

Zanimljivo je da sam prvo smislio video instalaciju, taj led sistem, pre nego što sam se video sa igračima, krajem leta. Potom smo imali šest nedelja u studiju za rad. Veče je podeljeno na tri koreografa, odnosno moj komad nije jedini, pa igračima nije bilo lako da usvoje različite pristupe i rukopise u kratkom vremenskom okviru. Rezultat je međutim bio sjajan.

“Liedgut” je praćen zanimljivim izborom muzike? Da li ste vi birali muziku?

Da, izbor je moj. Obožavam elektronsku muziku. Konkretno za ovaj album, jedan kritičar je napisao da je reč o “posve romantičnom elektronskom zvuku”. Atom je sa ovom komplilcijom pesama dosegao poseban muzički univerzum u kojem se prepliću mašta i naučni pristup kompozitora. Proračunat i iracionalan je njegov zvuk, pa predstavlja izazov za koreografsku kreaciju.

Premijera vašeg komada je bila prošle godine u Teatru u Visbadenu. Koliko ste puta videli komad od tada? Da li je bilo potrebno promeniti neke delove nakon prvog gledanja dela pred publikom?

Imao sam priliku da “Pesme” vidim samo na premijeri, odnosno samo jednom sam gledao taj komad zajedno sa publikom. Kao koreograf bio bih srećan da mogu da se vratim kreaciji i eventualno unesem neke izmene. To je međutim nemoguće, a i sigurno ne bi valjalo. Jer koreografija je trenutak. U nekom momentu se morate oprostiti od nje i predati pokret igračima na dalje usavršavanje i život. To je kao sa skulpturom ili filmom. Uvek biste nešto promenili jer ste se zapravo vi u međuvremenu promenili, kao i trenutak u kome se nalazite.

Iako kao koreograf potičete iz Amerike, radili ste mnogo u Evropi. Da li mislite da postoje razlike u pristupu umetničkoj igri na ova dva kontinenta?

Verujem da se igra ne može posmatrati kao umetnost koja poznaje granice, jer se one brišu samim tim što u svakoj trupi srećete umetnike sa svih kontinenata. Međutim, mislim da način finansiranja umetničke igre i projekata u okviru ove oblasti umnogome određuje njenu slobodu. Činjenica je da u Evropi još uvek postoji državna podrška, što je rezultiralo pojavom trupa, umetnika, ali i publike, koji su zajedno spremni da eksperimentišu. Sa druge strane okeana, ove vrste rizika su retke jer niste u poziciji sa novcem privatnih donatora da istražujete ili čekate momenat kada će vaša umetnost biti prihvaćena.

Poznati ste kao umetnik koji rado kombinuje muziku, vizuelne medije, koreografiju, performans… Da li ikada razmišljate o ovim umetničkim formama kao različitim, sa različitim pravilima igre, ili ih koristite na način koji vas trenutno najviše inspiriše?

Nikada nisam mislio da je sve u koreografiji pokreta. Poznavanje drugih umetnosti i kombinacija, odnosno sinergija različitih umetničkih disciplina neophodna je kako biste imali dobru sliku i kako biste pomogli svojoj umetnosti, a to je u ovom slučaju – igra, da pronađe svoj ključ i svoju šifru. Jedna umetnost definiše i uzdiže drugu. U tome je lepota. Sve moje životne aktivnosti i umetnička saznanja u funkciji su proizvoda koji predstavljam na sceni. I obrnuto.

Da li nam mozete preporučit neke druge komade koji poput vasih “Pesama”, kombinuju klasične i moderne elemente? Nešto što smatrate provokativnim i zanimljivim?

To je dobro pitanje. Ipak, ne mogu da se setim ni jednog konkretnog primera, ali sam siguran da svi dobri umetnički komadi i projekti koji nastaju danas, nose nešto od kvaliteta i vrednosti prethodnih sistema i ideologija.

Za kraj vas moram pitati odakle naziv “Pekara” za vašu njujoršku trupu koja se bavi savremenom igrom?

Ja sam to smislio i, kao što vidite, izaziva paznju!

Plesni komad “Pesme” (Liedgut) biće izveden u okviru predstojećeg Beorgadskog festivala igre, 26. marta u Pozorištu Sterija u Vršcu, a 28. marta u Sava centru.

Pozoriste

Milošević: Teatar nije pijaca

„Da li će biti pevanja u mračnim vremena? Da, biće pevanja o mračnim vremenima'. Mi smo tako odabrali, moglo je i drugačije. Meni nije bilo normalno da se bavim lakom komedijom i vodviljem u trenutku kada sto kilometara odavde neko gine u naše ime.“

Pozoriste utorak 24.07. 11:03 Komentara: 1

Edouard Lock: U početku beše „La“

Sažeti detalje u kratak vremenski period tako da gledalac više ne može da rasuđuje i definiše, već se prepušta neprolaznoj misteriji tela, koje je prema mom mišljenju, složeno koliko i misli. To je princip koji ugrađujem u koreografije.

Pozoriste nedelja 8.04. 09:06 Komentara: 0
strana 1 od 4 idi na stranu