Možemo li da živimo bez engleskih reči

Naš glavni posao nije da progonimo anglicizme, već da pazimo da se srpski jezik ne zaboravi.Nikada nijedan jezik nije "uginuo” zbog pozajmljenih reči, iako su u mnogim zemljama puristi predviđali da će jezik "propasti”, "izgubiti dušu”, ako se ne zabrane tuđice, smatra Ivan Klajn, jedan od sagovornika u istraživanju o novom talasu tuđica u srpskom govoru.

Izvor: Politika, Jelena Petrović, Suzana Milošević
Podeli

Performans na fešn-viku je bio jedan nonsens na stejdžu. Umesto da bude transparentno, kreatorov selekšn stajlinga i kastinga manekenki je bio previše klos majnded.

Ove rečenice mogli ste da čujete od voditeljke na domaćoj televiziji. Međutim, ovaj primer nije usamljen. Televizija i novine "poplavljeni“ su rečima koje nam dolaze iz engleskog jezika. Koliko puta ste se našli u društvu, a da niste razumeli šta je vaš sagovornik "Englez“ hteo da kaže? Prema rečima sedamdesetogodišnje bake Milke, u Knez Mihailovoj ulici oseća se kao u Londonu. Nazive prodavnica ne može ni da izgovori ni da razume. A kada joj unuka kaže da je kul, baka Milka pomisli da je kulturna. Da li Srbi sve češće koriste anglicizme?

Poznati srpski lingvisti Ivan Klajn i Milan Šipka u novo izdanje Rečnika stranih reči i izraza nameravaju da uvedu reči kao što su "hejtovanje“, "lajkovanje“, "guglovanje“... Kako kaže jedan od autora, akademik Ivan Klajn, "postoji opravdana potreba za uvođenjem anglicizama u rečnik. Nekada je srpski jezik bio prepun germanizama i galicizama (nemačkih i francuskih reči), a danas je "trend“ engleski, koji je jezik globalizacije. Naš glavni posao nije da progonimo anglicizme, već da pazimo da se srpski jezik ne zaboravi“, podseća Klajn. On smatra da srpska leksika jeste u lošem stanju, ali ne zbog engleskih reči. Prema profesoru Klajnu, glavni krivci su: srednja škola – gde nema nastave maternjeg jezika, već se predaje samo književnost, potom nedostatak zvanične brige za jezičku kulturu i mediji.

Kompleks pokondirene tikve

Profesorka lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu Rajna Dragićević posebno ističe štetnost medija, odnosno licenciranih časopisa, koje danas mnogi čitaju, a posebno mladi. „Ovo su neki od naslova iz časopisa "Joy“: Lepršave cool pelerine, Crystal Tatoo, Stule Star... Gde se ne može govoriti o anglicizmima, već o čisto neprilagođenom engleskom jeziku u srpskom.“ Kako ona kaže, urednici licenciranih časopisa zabranjuju lektorima (njenim nekadašnjim studentima) da iz tekstova izbacuju anglicizme. Profesorka Dragićević navodi i primer novinarke koja bez ikakvog razloga u srpskoj rečenici koristi engleski uzvik: Wow, već mi je trideset!

Da li ste primili i poslali poruku sa OMG, LOL, pozz, pliz, sori? Nećemo zato kriviti samo medije. Krivica je i naša. U banci vam nude kredite sa grejs periodom, šopingujete, idete u džim, zovu vas na ivent. Da li polako zaboravljamo srpske reči ili ih koristimo u želji da zvučimo modernije?

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da kod ljudi ima i pomodnosti i lenjosti, pa ne žele reč da prevode već je „uzimaju gotovu“. To su Sterijine pokondirene tikve. "Motiv da se upotrebljavaju strane reči jestetošto čovek misli da će dobiti na važnosti, želja da se savlada osećanje bezvrednosti i uklone neki kompleksi. Trebješanin smatra da možemo govoriti o kompleksu "malog naroda“ kod Srba, koji je stvaran vekovima i deluje razorno po nas.

Sa ovim se slaže i profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević, koji veoma slikovito to opisuje. "Ukoliko ovako nastavimo, govorićemo nekim ’strangle’jezikom u Srbiji. Svedoci smo da decu u vrtiću uče najpre engleski, pa srpski. Zato se engleski nauči kako-tako, a srpski jezik nikako. Ko je još išao da nauči kulturu govora, lepo ponašanje, elemente retorike?“, pita se profesor Stanojević i dodaje da je "svako od nas slušao engleski kod drugorazrednih predavača, a da ne zna valjano srpski jezik“.

Ne izgonimo laptope!

Ipak, lingvista Ranko Bugarski, smatra da se u današnjem svetu ne može živeti bez engleskih reči. "S druge strane, sve što se preuzima, treba da se uzima i prilagođava sa merom i znanjem. U radnjama vam prodavačice kažu: Šta mogu da učinim za vas? Što je direktno preuzeto iz engleskog, umesto jasnog– izvolite. U dnevniku čujete voditelja da kaže: Moje ime je... umesto– zovem se. Kada gledamo filmove, često pročitamo rečenicu poput: Pitao me je da se udam za njega! Umesto– zaprosio me je. Ovo je direktno povođenje za engleskom sintaksom. Tako se i reč ikada (engleska ever) kod nas pojavljuje na kraju rečenice, pa imamo – najbolji teniser ikada, umesto– najbolji teniser svih vremena.

Profesor na katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Boris Hlebec tvrdi da je "nekada ekonomičnije i brže preuzeti reči iz engleskog jezika, i to su već sada internacionalizmi. Bestseler, laptop, bandžidžamping su duboko ukorenjene reči u naš jezik i nema potrebe izgoniti ih. Lakše je reći ne volim bandžidžamping, nego ne volim da skačem s velike visine zakačen užetom za nogu“. Hlebec smatra da "nije pogrešno ako anglicizam razvije značenje koje nema u engleskom jeziku, ako to odgovara potrebama govornika. Na primer, closet se u današnjem engleskom jeziku ne koristi u značenju koje ima anglicizam klozet u srpskom. Da bi se dobilo pravo značenje potrebno je upotrebiti složenicu water closet“. Ali Hlebec ističe da još ne treba brinuti za budućnost srpskog jezika, jer se anglicizmi nisu previše ukorenili, pa ih iz tog razloga u slengu, gde bi se očekivala njihova najveća upotreba, nema previše. Tuđicama se ne mogu graditi jake i potresne slike, one mogu biti samo "fensi“, zaključuje Hlebec.

Vuk pozdravlja Srbe

Kolika god bila naša potreba za anglicizmima, pitanje je koliko su ljudi svesni značaja očuvanja srpskog jezika. Još je pre devet vekova Stefan Nemanja preporučivao da jezik treba čuvati kao zemlju, kao grad. Ali jezik se ne može braniti veštački merama, čak i onda kada treba da se brani. To pokazuje primer Italijana. Pod Musolinijevim režimom purizam je postao zvanična državna politika. Strane reči su zabranjivane, postojao je spisak italijanskih zamena za anglicizme. Međutim, ni to nije pomoglo da se smanji njihova upotreba. Drugačija je situacija kod Francuza, koji ne mogu da prežale što više nisu prvi svetski jezik. Kod Francuza je školstvo jako i jezička pitanja se regulišu na državnom nivou, pa su uz pomoć toga u znatnoj meri uspeli da ograniče priliv novih anglicizama, i zamene ih posebno smišljenim francuskim kovanicama.

Profesor Klajn kaže da "nikada nijedan jezik nije ’uginuo’ zbog pozajmljenih reči, iako su u mnogim zemljama puristi predviđali da će jezik ’propasti’, ’izgubiti dušu’, ako se ne zabrane tuđice. Ako srpski jezik ne preživi, to će biti samo zato što srpski narod neće moći da preživi od privrede u svojoj zemlji“, smatra on.

"Poplava“ anglicizama dolazi nakon 2000. godine, posle društveno-političkih promena u zemlji, zbog usaglašavanja sa stranim propisima uz izostanak saradnje sa stručnjacima za jezik. Kako se „strangle“ jezik nebi ukorenio, neophodno je da se usaglase i svoj doprinos daju država, naučne institucije, škola i mediji. Ovo iziskuje postojanje Komisije za jezička pitanja, koja bi smišljala jezički ispravne reči kao zamenu za anglicizme. Činjenica je da su anglicizmi svuda oko nas i da su potrebni. Ali njihova upotreba se mora dovesti u sklad sa srpskim jezikom, kako se neke srpske reči ne bi zaboravile. Kada bi se Vuk danas našao među Srbima, ne bi ih razumeo.

-----------------------------------------------------

Nisam u fulu ovih dana

"Englezisti“ su najčešće mladi, za njima malo zaostaje srednje generacije, dok ih stariji ne razumeju. Ovaj razgovor dvoje srednjoškolaca ne bi razumela starija osoba:

"Hejtujem te što mi nisi lajkovao status na fejsu!“

"Sori, ali nisam u fulu ovih dana.“

"Ma, ok je, iščiliraj.“

U ovom razgovoru lingvista Milka Canić ne vidi ništa čudno. To je odsustvo jezičke kulture, kaže ona, i protiv toga se moramo boriti. "Engleska reč ne sme da se odomaći. Korist je mala, a šteta nemerljiva. Svakoga dana u naš jezik ’uđe’ na desetine engleskih reči. Mi moramo najpre da vaspitavamo mlade da vole svoj jezik i da se prvenstveno njime služe.“

------------------------------------------------------

Autorke ovog članka su ovogodišnje dobitnice nagrade za novinarstvo "Borivoje Mirković“, koju dodeljuje Fakultet političkih nau

strana 1 od 7 idi na stranu