Skvotovanje - Umetnička gerila

Da je potreba za prostorom slobodnim za delovanje i izražavanje još aktuelna i realna, pokazuje nedavno pokrenuta “Ekspedicija Ineks film”, samoorganizovana kolektivna akcija upotrebe društvene svojine

Izvor: NIN, Ana Kalaba
Podeli

Hiljade demonstranata su početkom godine pokušale da odbrane jedan od poslednjih i najpoznatijih skvotova u Berlinu, Fridrihštajn. Nije im doduše uspelo, bilo je i povređenih i uhapšenih, a svetske agencije su iz sata u sat prenosile detalje ovog uličnog rata navodeći da je sukob oko 2.500 policajaca sa demonstrantima oživeo sećanja na nemire iz 1990. godine koji su doveli do pada lokalne vlasti. U Amsterdamu je donedavno skvotiranje dugo bilo legalno, kao na kraju i sve ostalo, a kada je donet zakon kojim je useljavanje u napuštene zgrade postalo nezakonito, krajem prošle godine izbio je haos na ulicama, tako da je policija “rešavala stvar” suzavcima, vodenim topovima i buldožerima. Paralelno, iz Italije stižu vesti da skvotiranje potpuno gubi svoju supkulturnu notu i da se sve više “normalnih” porodica opredeljuje za ovaj životni stil zbog previsokih cena stanova, dok Barselona još na ovaj način održava reputaciju istinskog centra urbane kulture – navodno ima više od 200 skvotova u gradu.

U međuvremenu, Beograd još čeka svoj prvi pravi skvot. Uprkos svom insistiranju na otvorenosti, kreativnosti i uzbudljivom kulturnom životu, nijedan javni prostor nije zaista prepušten mladima.

Nije da nije bilo pokušaja, ali svaki se relativno brzo završavao obeshrabrujućim potezima nadležnih organa i prelazio u legendu.

No, da je potreba za prostorom slobodnim za delovanje i izražavanje još aktuelna i realna, pokazuje nedavno pokrenuta Ekspedicija Ineks film, samoorganizovana kolektivna akcija upotrebe društvene svojine.

Meta je nekadašnja zgrada Ineks filma koja se godinama raspada u Višnjičkoj ulici, a ideja “upotreba zajedničke infrastrukture za potrebe savremene kolektivne proizvodnje i razmene znanja, kulturnih i aktivističkih sadržaja”.

"Ekspedicija Ineks film je pokrenuta kao odgovor na veliku potrebu za autonomnim prostorima delovanja za veliki broj umetničkih, ali i drugih, što formalnih udruženja građana - organizacija, tako i neformalnih grupa. Svedoci smo da kao posledica loših politika u našim gradovima postoji znatan potencijal u obliku neiskorišćenih, napuštenih prostora i ideja nam je bila da jedan takav prostor privedemo nameni. Kako se ova nekada moćna firma i sama bavila kulturnom produkcijom i kinematografijom i kako je deo nekadašnje društvene svojine, smatramo da imamo moralno pravo da ovaj zahtev istaknemo. Što se formalnog prava tiče, predlažemo državi dijalog sa ciljem iznalaženja rešenja za mnoge umetničke grupe koje imaju potrebe za prostorom, a mogle bi ih namiriti korišćenjem ovih žrtvi tranzicije“, kaže za NIN Dobrica Veselinović iz “Građanskih inicijativa”.

Od zgrade Ineks filma još se nazire samo kostur i gomile otpada, iako su održane već dve akcije čišćenja. Usput, u celu priču uključilo se mnogo ekipa spremnih da se angažuju na ovom projektu, pa je tako hodnicima Ineks filma posle dužeg vremena odjeknula muzika, a nikle su i prve zidne slike. Inače, udruženje KURS pokrenulo je projekat oslikavanja i transformacije hodnika na prvom spratu u galeriju zidnih slika. Kako je najavljeno, postavka na zidovima će se menjati, a svaki put će se prezentovati osam umetnika na osam zidova.

U skladu sa “zadatom temom”, Kontekst kolektiv je u sklopu projekta Borba za autonomni prostor ovde organizovao izložbu i prezentaciju kampanje Svetsko komunalno nasleđe koju su pokrenuli Rena Ridl i Vladan Jeremić u cilju afirmisanja arhitekture modernizma i kvaliteta stanovanja kakav su pružali prostori iz tog perioda.

Jedna prostorija je “adaptirana” u alternativni bioskop i tu je, na primer, mogla da se vidi projekcija filmova s prošlog izdanja Mikro festivala amaterskog filma u organizaciji Mikroarta, kao i video-rad Glutin Vladimira Bjeličića o zatvorenoj fabrici koštanog brašna u Padinskoj Skeli, koja je postala nekontrolisana deponija životinjskih leševa.

Centralna “sala” poslužila je kao izložbeni prostor, mada su svi konstatovali da bi bila idealna i za svirke.

Izgleda da će biti i toga, pošto ima i daljih planova, a zgrada je ogromna, zapuštena i potpuno otvorena za različite intervencije.

“Događajima koje planiramo da izvedemo u ovom prostoru cilj nam je da počnemo da svakodnevno koristimo ovu zgradu. Svaka zainteresovana grupa predlaže nezavisne projekte koji u trenutku izvođenja bivaju podređeni zajedničkom cilju - ponovnom oživljavanju Ineks filma. U narednom periodu fokus će biti na daljem osposobljavanju samog objekta kroz radne akcije čišćenja. Kako je sam prostor jako ruiniran velika “bitka” nam tek prestoji oko uvođenja struje i vode, ali i na “frontu” popravki stolarije” – ističe Veselinović.

Inače, u okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima” pokrenuta je veb mapa koja omogućava svim zainteresovanima da mapiraju neiskorišćene i napuštene prostore koji bi mogli da posluže za slične projekte (www.javniprostori.org).

Kako je istaknuto, kampanja se odvija u dva pravca – “jedan predstavlja direktnu saradnju sa organizacijama civilnog društva i lokalnim omladinskim grupama sa ciljem podizanja svesti o ovoj temi i dobijanju konkretnih prostora na korišćenje, a drugi jeste razvijanje dijaloga i saradnje sa institucijama u vezi sa prikupljanjem informacija, procedura i primera dobre prakse”.

Ova institucionalizovana kampanja mogla bi da bude dobar korak, pošto primera dobre prakse, a još manje dijaloga, baš i nema u relativno kratkoj istoriji beogradskih skvotova.

Skvotiranje se kod nas kao vid aktivizma pojavilo početkom novog milenijuma, sa uobičajenim kašnjenjem od par decenija u odnosu na “zlatno doba” evropskih skvotova, kada se u njima skupljala energija za velike društvene pokrete i promene. Tada nam to s jedne strane izgleda i nije bilo toliko potrebno, a s druge, bili smo verovatno i dovoljno izolovani u odnosu na celu tu priču.

Ipak, kao rezultat iskustava mladih koji su se po Evropi susretali sa ovakvim formama udruživanja, u Beogradu je od 2003. niklo nekoliko ovakvih punktova koji su više pretendovali na status kulturnog centra nego svratišta za beskućnike.

Rebel Haus važi za prvi beogradski skvot. Dobio je ime po nadimku Saše Predića, Rebel Mausa, koji se prvi uselio, tu su se organizovale akcije i žurke, vodila se kampanja za besplatno obrazovanje, “ponuda” za strane turiste i podršku je izbačena i na najvećem svetskom sajtu www.squat.com, ali skvot je opstao svega nekoliko meseci – s dolaskom zime stanare su “izgurali” narkomani, a njih policija, da bi 2007. kuća izgorela u požaru. Simbolično, reper Marčelo je upravo u Rebel Hausu snimio spot za svoj hit Kuća na promaji.

Još jedna kuća našla se “na promaji” - ispod Brankovog mosta kao sedište AKC Akcije. Ova ekipa je optimistično pokušala da ode korak dalje i, nakon akcija sređivanja i čišćenja, istupi s projektom legalnog prerastanja u alternativni kulturni centar. U opštini Stari grad su ih ljubazno dočekali, a već sutradan im odgovorili u vidu pečaćenja prostora i pretnje zatvorom.

Skvoteri koji su za svoju bazu bili izabrali “kuću u Proleterski brigada”, jednostavno su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme - u zgradi preko puta Demokratske stranke uoči ubistva premijera. S proglašenjem vanrednog stanja ovaj prostor napušten je kao rizičan.

KUDRUC (Kulturno društveni centar) u Kralja Milutina je možda najduže funkcionisao i na više od godinu dana “pomirio” pankere, rokere, rastamane, hip-hopere, muzičare i cirkusante, klovnove i radikalne aktiviste. Spontano je ispunio sve uslove pravog, evropskog skvota – bila je realizovana “besplatna radnja” u kojoj se razmenjuju stare stvari, delila se “hrana solidarnosti” – besplatna vegetarijanska kuhinja, organizovale su se muzičke radionice i žurke, pokrenuta je kampanja za legalizaciju marihuane, obezbeđivan smeštaj za avanturiste iz inostranstva… Zgrada je srušena 2007. godine, zajedno sa legendarnim DžKC-om (Džepni kulturni centar), skvotiranim kafićem, i romskim dečjim skvotom koji su se nalazili u istom dvorištu.

Danas, možda bi eventualno još zgrada BIGZ-a mogla da se provuče kao skvot, da nije reč o privatnom vlasništvu i zgradi u kojoj “stanari” debelo plaćaju zakup prostorija.

A to nikako nije poenta priče o skvotovima.

Šta je skvot?

Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Ideja skvotiranja podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine, koja ne znači njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na zajednicu… Skvotovi se najčešće koriste za stanovanje ili kao javni prostori tj. društveni centri, a neretko se njihovi sadržaji preklapaju – oni su i mesta za život i prostori za ispoljavanje društvenosti. Nekada bezimene zgrade, skvotiranjem postaju kultna mesta za omladinu

Damjan Pavlica, Skvoterski pokret

Treća radna akcija

Treća radna akcija u okviru Ekspedicije Ineks film održaće se 11. juna. “Cilj nam je da očistimo sve preostale prostorije, oslobodimo se gomile šuta u dvorištu, napravimo dil sa komšijama i popijemo koje pivo”, ističu organizatori. Planirano je da se tim “Fukušima” koncentriše na čišćenje prostorije sa peskom (“peščana sala”), tim “Černobilj” će čistiti preostale gornje prostorije, a tim “Three mile island” preostale sale u prizemlju. Kako je najavljeno, istog dana doći će i majstori da nameste stakla i vrata na “peščanoj sali”.

Ostalo

Zasto Srbi vole Trampa?

Srbi u Americi uglavnom podržavaju Donalda Trampa. Kao i Grci. Možda zato što ih njegovo ponašanje, retorika i odnos prema drugim verama, rasama, i uopšte svima drugima koji nisu “MI” veoma podseća na Balkan i otadžbinu premo kojima su i Srbi i Grci veoma nostalgični…

Ostalo sreda 22.06. 14:22 Komentara: 10

Mjuzikl o ministru i federalnim rezervama

Postoji ona čuvena brodvejska izreka „Niko ništa ne zna”, to jest, uspeh u umenosti je nemoguće iskalkulisati..On se (uspeh, dakle) krije u nekim dubljim tokovima talenta, instinkta, inspiracije. Pa ipak, ako se bavite menadžmentom umetnosti, morate imati i dozu pragmatičnosti, analitičnosti i strateškog mišljenja koje podrazumeva da znate šta, a naročito zašto, nešto radite.

Ostalo sreda 15.06. 14:35 Komentara: 0

Marketing i mediji: Pukla tikva

Neki medijski stručnjaci i analitičari medija smatraju da je budućnost medija dismedijacija (dismediation), trenutak kad će mediji postati sasvim nepotrebni i kad će nam se sponzori i klijenti obraćati direktno, preko programa koje su sami proizveli.

Ostalo petak 6.05. 11:30 Komentara: 0
strana 1 od 7 idi na stranu