Pismo iz Washingtona: Cherchez la FEMME

Piše: Milena Garfild

Izvor: woman.comm.marketing

Naravno, ima mnogo više žena na vodećim pozicijama nego, možda, pre par decenija. Ima žena direktorica marketinga, direktorica prodaje, direktorica komunikacija, direktorica ljudskih resursa. Ima, nije da ih nema, ali na vodećim mestima lidera, CEO-a, vlasnika kompanija, predsednika korporacijksih upravnih odbora i kreativnih direktora sede i dalje muškarci. Svi će se oni iskreno i džentlmenski hvaliti koliko žena imaju za prve saradnice i kako mnogo više vole da sarađuju sa ženama. Ja im verujem. Žene su odgovornije, pomirljivije, tolerantnije, brižnije za potrebe svog okruženja, odanije. Jednom rečju žene su žene. Ma šta da rade za muškarce, ponašaju se kao odane supruge, brižne majke i rođene sestre.
Ako pogledmao oko sebe videćemo da trenutno u svetu ima više žena na vodećim političkim pozicijma nego ženskih poslovnih ajkula, da ne kažem tajkuna. Čak ni u umetnosti, koja se tradicionalno smatra mekšom, dakle ženstvenijom delatnošću, stvari ne stoje mnogo bolje, barem kad je u ptanju Amerika, u kojoj trenutno živim. Nema žena direktora opere. Od pet direktora pozorista, možda je samo jedna žena. Od deset dekana na univerzitetima, jedna je žena. Postoje ženske urednice u izdavačkim kućama, ali prebrojte koliko je žena izdavača.

Ni u nauci stvari ne stoje mnogo bolje.

Trebalo je da prođe 50 godina da bismo javno priznali kako su Vatson i Krik dobili Nobelovu nagradu za pronalazak DNK zahvaljujući fotografji koju su krišom izneli iz laboratorije Rosalin Franklin, majke dvostrukog heliksa. Ona je, na žalost, rano umrla upravo od posledica rendgenskih zračenja, a njima je to došlo sasvim zgodno i jednostavno su je prebrisali iz istorije. U drami Fotografija 51, koja se upravo priprema u Beogradu, pokazana je dinamika njihovh odnosa. Rosalin, koja je posvećena i predana samo poslu i istraživanju, i njene muške kolege koji, beskompromisno i bukvalno preko mrtvih, hrle ka zvezdanom uspehu.

Ni danas, posle više od pola veka, stvari ne stoje mnogo bolje.

Naprotiv, bojim se da situacija postaje sve gora usled okretanja sveta konzervativnim idejama, koje uvek i prvo počinju sa potiskivanjem žena i ženskih potreba. Kao, na primer, u Americi, gde su žene danas više zabrinute zbog mogućeg ukidanja već stečenih ženskih prava, nego borbom za probijanje staklenih plafonskih barijera. Istina je, Christine Lagarde je na čelu IMF-a, ali Wall Street-om upravlja muška momčad.

O novim industrijama da i ne govorimo. Svi znamo ko su bogovi novih tehnologija i ko sa bogovskih visina upravlja Dolinom.

U filmskoj industriji kojom se bavim, u malim evropskim kinematografijama ima sve više žena producenta. Ali to nije zato što smo postale moćnije. U evropskim okvirima producent nije moćni gazda, već fund raising executive čiji je osnovni zadatak da nađe pare, organizuje produkciju i plaća poreze. I da se drži što dalje od montažnog studija. To jest, da sve najvažnije odluke prepusti nedodirljivom Autoru. Koji je najčešće muškarac. I tako imate sve više žena producenata, ali se broj filmskih rediteljki i dalje može prebrojati prstima.

U Americi, u Holivudu, žene ne mogu ni da priđu moćnim vladarima studija. Holivud čak i ne pravi filmove za žensku publiku. Njih zanimaju dečaci odrasli na igricama. Industrija kompjuterskih igara, koja je odavno premašila filmsku industriju i Holivud, jeste prostor uglavnom lišen ženskog prisustva.

Znam da bi sad trebalo reći nešto ohrabrujuće, pozitivno i optimistično čime ćemo same sebe ohrabriti. Ali jedino ako pogledamo istini u oči shvatićemo gde smo i odakle treba da krenemo. Moć i novac su muška zabava. Mi smo tu samo igrom slučaja, ili u pozadini. To vam je kao sa fudbalom. Čak i kad ga igraju, žene se ne takmiče sa muškarcima. Imaju svoje ženske lige, koje, da budemo iskreni, nikog ne zanimaju i ne prenose se u udarnim terminima sa maksimalnim reklamnim cenama.

Zašto je to tako, još nema odgovora. Neki istraživači ovog tužnog stanja stvari veruju da je to pitanje društvenog razvoja, socijalnog ustrojstva, istorijskih prilika. Neki veruju da je u pitanju biologija, preciznije nedotatak testosterona koji je zadužen za killing instinct ili ono što se zove preko mrtvih do zvezda. Možda ćemo jednog dana uspeti da imamo društvo u kome će vladati ženski principi uspeha: saradnja, tolerancija, bezrezervna podrška, slušanje sagovornika, konstruktivna kooperacija, emocionalna empatija, razgovor. Ali bojim se da to neće doći uskoro. Do tada, ako hoćete da uspete u biznisu chershez les femmes, potražite žene jer iza svakog lidera stoji bar dvadeset uspešnih, kompetentnih i nasmešenih dama spremnih da pospreme za vama.