Nova dijeta za Novu godinu

... ili Ministar kulture kao vrhovni doktor nacije.

Podeli

Svi se slažemo da je duhovno stanje naše malene nacije vrlo teško, takoreći u „agoniji”. Tabloidi, pevačice, mržnja, tuča, ubistva, prozivke, pretnje, optužbe. Ali i tom ima leka.

Nedavno objavljeni rezultati studije sprovedene od strane dva profesora evolutivne psihologije na Univerzitetu New School u Njujorku, došla su do epohalnih rezultata koje možete pročitati ovde: http://well.blogs.nytimes.com/2013/10/03/i-know-how-youre-feeling-i-read-chekhov/?partner=rss&emc=rss

Samo 5 minuta čitanja prave literature (Čehova, na primer, koji je korišćen u studiji, Dikensa, ili Tolstoja), izaziva duboke emocije , razvija empatiju, poboljšava razumevanje ekspresija na licima drugih, jednom rečju, podstiče razvoj socijalne i emocionalne inteligencije.

Čitanje takozvane popularne književnosti, poput trilera, ljubavnih romana i vampirskih saga, ili čitanje eseja, istorijskih knjiga i memoara (non–fiction), ne dovodi do istih rezultata. Samo prava umetnost podstiče duhovno zdravlje i uči nas da budemo bolji, plemenitiji, saosećajniji, civilizovaniji, u najširem smislu reči. Ako je verovati ovoj studiji, čak i minimalno izlaganje lepim umetnostima od 5-10 minuta makar i pod prinudom, pozitivno podstiče naše razumevanje sebe i sveta oko nas i to na aktivan način, jer prava književnost, na primer, zahteva aktivno učešće naše imaginacije i bavi se složenim odnosima među različitim karakterima koji nisu dvodimenzionalni već od nas zahtevaju da neprestano procenjujemo njihove emocije i postupke. Očigledno je, pokazuje ova studija, da kroz taj proces učimo da i sami postanemo emotivniji,saosećajniji i plemenitiji.

Dakle, razlika je otprilike kao i u ishrani: nije svejedno šta konzumirate, da biste bili zdravi, morate zdravo da se hranite: Whole food vs fast food.

Dakle, da se vratimo na početak: za ozdravljenje duhovnog stanja nacije, potrebno je samo malo kulturne dijete, koju bi, recimo, propisao ministar kulture u svojstvu vrhovnog doktora nacije.

Kašičica kulture na dan, kao vitamini, ili riblje ulje. U početku teško pada, ali posle pređe u naviku. Režim kulturne ishrane odnosio bi se na sve, pa i na finansijsko-politički vladajući blok. Ministar kulture bi za ovu grupaciju propisao da obavezno, barem jednom godišnje, posete jednu baletsku ili opersku predstavu, jednu pozorišnu predstavu, jedan koncert klasične muzike i jednu izložbu. I to lično (ne preko svojih izaslanika iz krugaova porodice i saradnika). Najbolje bi bilo kad bi išli grupno. Ovo bi ne samo poslužilo kao primer naciji koja je sklona oponašanju svojih vođa, već bi postalo svetski jedinstvena akcija za promociju nacije kao vrhovno kulturno osvešćene. Da ne govorimo o blagotvorno-opuštajućem efektu za prenapete članove državnog i finasijskog vrha, jer poznato je da na predstavama i koncertima čovek može mirno i neometano da se opusti. A mora i da isključi mobilni telefon.

Što se tiče knjiga, ministar bi trebalo da preporuči spisak poželjne lekovite literature, isključivo sastavljene od ne-srpskih pisaca kako bi se izbegao nacionalni solilokvija (unutrašnji monolog samih sa sobom) koji je i doveo do poremaćaja u duhovnom metabolizmu nacije usled jednoličnosti kulturne ishrane, što je za posledicu imalo opasnu idejnu dehidraciju i kolektivno onesvešćivanje... Literarno lekovita dijeta u kojoj bi svako našao mnogo zdravih sastojaka za ublažavanje pojedinačnih simptoma koji su doveli do opšteg metaboličkog šoka nacije, mogla bi da izgleda otprilike ovako:

Crveno i crno (za politički vrh)

Saga o Forsajtima (za obogaćene)

Portnojeva boljka (za pubertetlije)

Džejn Ejr (za devojčice)

Oliver Tvist (za decu do 12 godina da vide da njima nije najgore)

Ljubavnik Ledi Četerli (za nesrećno udate)

Dnevnik besne domaćice i Gospođa Bovari (za dosadne muževe)

Vašar taštine (za popularne)

Poniženi i uvređeni (za ponižene i uvređene)

Kroz pustinju i prašumu (za samog ministra kulture kao priručnik).

Kulturni režim duhovne ishrane morao bi u početku da se sprovodi pod strogim nadzorom Ministarstva kulture, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ali možda i uz pomoć policije pod sloganom „ojačajte svoj duhovni skelet kašikom klasike na dan. Terapeutski efekti umetnosti prema ovom istraživanju su gotovo momentalni, kao ubrizgavanje botoksa: Lepota umetnosti proizvodi momentalnu duhovnu lepotu.

Zato predlažemo da se u akciji koristi već oprobani slogan „lepše je sa kuturom”, sa malim pilagođenjem novim ego-centričnim vremenima:

Lepši ste sa kulturom”.

strana 1 od 6 idi na stranu