slika i prilika srpskog duboko bolesnog društva u kome je različitost neprihvatljiva do nagona za ubijanjem...nema nama spasa dok ne ozdravimo, a kako, ne znam....
Secam se filma Marble Ass, isla sam da ga gledam, i secam se Merlinke, te me je rastuzilo da se to ubistvo nije razjasnilo, kao i da ce ta dva izopacena lika koji su bili optuzeni, biti slobodni da setaju ulicama.
Merlinka je nila potpuno autentican lik kakvi nisu neubicajeni na ovim prostorima iako se ne srecu cesto. Imali smo srecu da je Zelimir Zilnik prepoznao svu neobicnost i izvanrednost Merlikinog duha i ostavio nam je u secanju kroz "Marble ass".
Zao mi je sto je sredina i drustvo koje nikad nije bilo nasilno, optereceno ratovima devedesetih i ljudima koji su dosli iz ruralnih sredina, zapusteni i duhovno i intelektualno, nazadovalo i prinelo zrtve promenama u kulturi i vidjenju zivotu. Jedna od takvih zrtava tranzicije bila je i Merlinka.
Hvala Predragu Azdejkovicu koji odrzavanjem festivala koji nosi njeno ime takodje cuva uspomenu na Merlinku, paradigmu u individualnom smislu, svima nama koji se osecamo drugacije.
Imala sam retku srecu i veliku cast da upoznam Vjerana-Merlinku. Sreli smo se kod planetarijuma dok se brinuo o macetu kome je greskom, pre nego sto ga je okupao, nadenuo ime Zarez.
Ispostavilo se da me zna jos od ranije, kao entuzijastu pretplacenog na casopis Vasionu. Ocigledno nas nije bilo mnogo kada nas je po imence pamtio.
Poslednji put smo ozbiljnije popricali sedeci na stepenicama Narodnog muzeja nemocno posmatrajuci narod koji se okupio da pruzi podrsku SPS, JUL ili S. Milosevicu... ne secam se vise konkretnog povoda. Medjutim, jasno pamtim nase zajednicko cudjenje i nelagodnost koja se granicila sa strahom. Zar je moguce da je jos uvek bilo onih koji pomenutima skandiraju i aplaudiraju? Naivno razmisljanje, kako su kasniji dogadjaji pokazali. Naivno je bilo verovati da je razum, postenje i tolerancija pobedila. Pogledajte sada ko je gde... neki su se presvukli. Drugi su cutali i cekali da se "oluje" smire, pa da nastave tamo gde su stali.
Da sam u gradu, pridruzila bih vam se u cetvrtak. Zamolicu sve prijatelje da dodju. Ne zelim da prihvatim da smo nevidljivi. Ne zelim da prihvatim da smo nemi. Ne zelim da prihvatim da smo bespomocni.
Imala sam retku srecu i veliku cast da upoznam Vjerana-Merlinku. Sreli smo se kod planetarijuma dok se brinuo o macetu kome je greskom, pre nego sto ga je okupao, nadenuo ime Zarez.
Ispostavilo se da me zna jos od ranije, kao entuzijastu pretplacenog na casopis Vasionu. Ocigledno nas nije bilo mnogo kada nas je po imence pamtio.
Poslednji put smo ozbiljnije popricali sedeci na stepenicama Narodnog muzeja nemocno posmatrajuci narod koji se okupio da pruzi podrsku SPS, JUL ili S. Milosevicu... ne secam se vise konkretnog povoda. Medjutim, jasno pamtim nase zajednicko cudjenje i nelagodnost koja se granicila sa strahom. Zar je moguce da je jos uvek bilo onih koji pomenutima skandiraju i aplaudiraju? Naivno razmisljanje, kako su kasniji dogadjaji pokazali. Naivno je bilo verovati da je razum, postenje i tolerancija pobedila. Pogledajte sada ko je gde... neki su se presvukli. Drugi su cutali i cekali da se "oluje" smire, pa da nastave tamo gde su stali.
Da sam u gradu, pridruzila bih vam se u cetvrtak. Zamolicu sve prijatelje da dodju. Ne zelim da prihvatim da smo nevidljivi. Ne zelim da prihvatim da smo nemi. Ne zelim da prihvatim da smo bespomocni.
Merlinka je nila potpuno autentican lik kakvi nisu neubicajeni na ovim prostorima iako se ne srecu cesto. Imali smo srecu da je Zelimir Zilnik prepoznao svu neobicnost i izvanrednost Merlikinog duha i ostavio nam je u secanju kroz "Marble ass".
Zao mi je sto je sredina i drustvo koje nikad nije bilo nasilno, optereceno ratovima devedesetih i ljudima koji su dosli iz ruralnih sredina, zapusteni i duhovno i intelektualno, nazadovalo i prinelo zrtve promenama u kulturi i vidjenju zivotu. Jedna od takvih zrtava tranzicije bila je i Merlinka.
Hvala Predragu Azdejkovicu koji odrzavanjem festivala koji nosi njeno ime takodje cuva uspomenu na Merlinku, paradigmu u individualnom smislu, svima nama koji se osecamo drugacije.
Secam se filma Marble Ass, isla sam da ga gledam, i secam se Merlinke, te me je rastuzilo da se to ubistvo nije razjasnilo, kao i da ce ta dva izopacena lika koji su bili optuzeni, biti slobodni da setaju ulicama.
slika i prilika srpskog duboko bolesnog društva u kome je različitost neprihvatljiva do nagona za ubijanjem...nema nama spasa dok ne ozdravimo, a kako, ne znam....
Imala sam retku srecu i veliku cast da upoznam Vjerana-Merlinku. Sreli smo se kod planetarijuma dok se brinuo o macetu kome je greskom, pre nego sto ga je okupao, nadenuo ime Zarez.
Ispostavilo se da me zna jos od ranije, kao entuzijastu pretplacenog na casopis Vasionu. Ocigledno nas nije bilo mnogo kada nas je po imence pamtio.
Poslednji put smo ozbiljnije popricali sedeci na stepenicama Narodnog muzeja nemocno posmatrajuci narod koji se okupio da pruzi podrsku SPS, JUL ili S. Milosevicu... ne secam se vise konkretnog povoda. Medjutim, jasno pamtim nase zajednicko cudjenje i nelagodnost koja se granicila sa strahom. Zar je moguce da je jos uvek bilo onih koji pomenutima skandiraju i aplaudiraju? Naivno razmisljanje, kako su kasniji dogadjaji pokazali. Naivno je bilo verovati da je razum, postenje i tolerancija pobedila. Pogledajte sada ko je gde... neki su se presvukli. Drugi su cutali i cekali da se "oluje" smire, pa da nastave tamo gde su stali.
Da sam u gradu, pridruzila bih vam se u cetvrtak. Zamolicu sve prijatelje da dodju. Ne zelim da prihvatim da smo nevidljivi. Ne zelim da prihvatim da smo nemi. Ne zelim da prihvatim da smo bespomocni.
Merlinka je nila potpuno autentican lik kakvi nisu neubicajeni na ovim prostorima iako se ne srecu cesto. Imali smo srecu da je Zelimir Zilnik prepoznao svu neobicnost i izvanrednost Merlikinog duha i ostavio nam je u secanju kroz "Marble ass".
Zao mi je sto je sredina i drustvo koje nikad nije bilo nasilno, optereceno ratovima devedesetih i ljudima koji su dosli iz ruralnih sredina, zapusteni i duhovno i intelektualno, nazadovalo i prinelo zrtve promenama u kulturi i vidjenju zivotu. Jedna od takvih zrtava tranzicije bila je i Merlinka.
Hvala Predragu Azdejkovicu koji odrzavanjem festivala koji nosi njeno ime takodje cuva uspomenu na Merlinku, paradigmu u individualnom smislu, svima nama koji se osecamo drugacije.
slika i prilika srpskog duboko bolesnog društva u kome je različitost neprihvatljiva do nagona za ubijanjem...nema nama spasa dok ne ozdravimo, a kako, ne znam....
Secam se filma Marble Ass, isla sam da ga gledam, i secam se Merlinke, te me je rastuzilo da se to ubistvo nije razjasnilo, kao i da ce ta dva izopacena lika koji su bili optuzeni, biti slobodni da setaju ulicama.
IMAGE SOURCE
11 Komentari
Sortiraj po: