Da li ste emocionalno zavisni?

Bio sam u braku s jednom takvom osobom, toliko sam dobro prošao da je nakon njenog teatralnog odlaska i sve gorih emocionalnih ucena, meni trebala psihoterapija. I uspeo sam, kroz terapiju od osam meseci, nekoliko kurseva, promenu socijalnih uverenja, reuspostavljanje vrednosti. Sada sam zadovoljan, ispunjen, imam sjajnu karijeru, divnu i zrelu osobu pored sebe, sve što želim i čemu stremim, sve u šta ulažem trud, vraća mi se i ostvaruje se. Moguće je, zato svako treba da se potrudi da ne živi laž, da se ne žrtvuje, da raste i uči i napreduje. Meni je danas savršeno :) i to je posledica boljeg izbora i verovanja da mogu da promenim svoj život. Treba biti hrabar i suočiti se sa samim sobom, sve ostalo je inercija dobrog i zdravog zaleta prema "sutra".

nedavno sam prekinula vezu zbog zavisnosti partnera. to svakako nije ljubav nego opsesija. ništa ne može da se meri sa osećanjem slobode koje dobiješ nakon završetka jedne takve veze...

Osobe koje su dozivele emocionalno zlostavljanje cesto imaju potrebu za podrskom koju ne mogu da razumeju ljudi koji to nisu doziveli na svojoj kozi. Kad te partner napusti, to nije kraj sveta. Nazalost neke ljude su svi napustili.

Bio sam zavisan od jedne osobe nekoliko godina. Stvarno je islo po matrici opisanoj u tekstu-stalno trazenje potvrda o sigurnosti,zivkanje po ceo dan,pricanje najbanalnijih stvari,strah da ne ispadnem glup.
Naravno doticna persona me je sve vise ignorisala,a ja sam venuo,bukvalno!Smrsao sam preko 20 kg u roku od par meseci.

Ali srecom,snagom volje i uz par saveta dobrog psihoterapeuta,shvatio sam da je u meni problem.
Retko se cujem sa tom osobom,a i kad se vidimo super se ispricamo,mnogo nam je opustenije i bolje sad nego ranije kad sam ja gusio.

Dakle,ko je emocionalno zavisan,neka ide psihoterapeutu i snagom volje uspecete da pomerite fokus svoje duhovne kamere na pravi problem-Vas same!!!

Besmisleno nategnut tekst. Posle 20 godina zajedničkog života, svaki dan mi je upućivao lepe reči, bili smo veoma vezani, ali oboje individue za sebe. Živela sam dugo, dugo u ljubavi, radili zajedno, svako je imao svoje viđenje puta. Ne žalost, umro je. Gubitak sam podnela "gotovo lako", na potpuno iznenađenje drugih, baš zato što sam ga volela i baš zato što me je voleo. U psihologiji je poznat slučaj da se gubici bliskih bolje podnose ako je u pitanju ljubav. Emocionalna zavisnost postoji, ali nemojte je mešati sa ljubavlju koja postoji. U mom okruženju bilo je slučajeva kao moj, moj primer jeste redak ali ne i neuobičajen. Kada postoji ljubav i poštovanje, onda veza ima šanse da dobije kvalitet partnerstva. Ako postoji problem da donosite svoje odluke, različite, družite se i sa drugima, onda zašto ste u takvoj vezi? Zbog dece? Loš izgovor, jer će ona biti nesrećna ako žive u zajednici u kojoj su roditelji hladni jedno prema drugom. Koliko puta sam samo čula decu koja žele da im se roditelji razvedu ako se ne vole (ne govorim o nasilju u porodici)! A opet, kada sa gledala decu roditelja koji se vole i daju izjave s početka teksta, mogla je da se gotovo fizički oseti smirena ispunjenost. Naravno, izjava "bez tebe ne mogu da živim" može da bude upotrebljena kao nagoveštaj nasilja i ljubomore. Samo nemojte uopštavati sa toliko predrasuda, opasno je!

Odličan članak.

Prodisala sam nakon prekida kontakta sa par ovakvih ljudi! Kod nas vlada prava epidemija, a ovakav odnos medju parovima se (meni) opisuje kao "romantika" a ja kao "zavidna". :) Zaobidjite me slobodno, ako je ovo ljubav/ prijateljstvo šta god - nisam zainteresovana

Postoje dve strane ove price. Ljudi kojima su emocije sve i oni koji na emocije skoro opste ne obracaju paznju. I milijarde podvarijanti izmedju. Onaj ko nije emotivan ce emotivnu osobu doziveti kao emotivno zavisnu sigurno, nista to ne moze da spreci. Sa druge strane ukoliko ta osoba koja je u tom odnosu bila "emotivno zavisna" pronadje partnera koji na slican nacin vrednuje emocije njihov odnos moze biti uravnotezen. Naravno kao i sve ostalo, i emocije vrlo lako mogu otici u ekstrem i u odnos u kojem je jedan partner preterano zavisan od drugog, ali najcesce je ipak to neuskladjenost. Problem je u tome sto se ljudi u vezama slabo upoznaju, slabo rade na vezi i onda kada ona postane preozbiljna, kada pocnu zajedno da zive i dodju deca, onda shvate da u stvari oni imaju jako malo toga zajednickog. Nema nista lepse od jakih emocija i posvecenosti svom partneru. Ima ljudi koji vole da to bude intenzivno i da provode jako mnogo vremena zajedno. Oni jednostavno treba da traze slicnu osobu, a ne one koji vole da vecinu vremena provode sa drustvom, a emocije ne znaju ni sta su, vec kad kazes emocije podrazumevaju da mislis na seks. I nema bas nikakve veze sa polom, cak ni sa godinama, vec iskljucivo sa zreloscu.

Vreme,prijatelji i svakodnevne obaveze lece svaki raskid...aaa onda padne noc,prokleto dugi sati :)

prijatelj u nevolji>? to nikako! Mora negde da se povuce granica.

@(zadovoljan, 23. maj 2013 10:09)

Od mene veliki plus za tvoj komentar! Svaka rec ti je na mestu! A ovih par minuseva sto si dobio je verovatno od ljudi kojima je lakse da sami sebe sazaljevaju sa flasom u ruci na podu kafancine nego da naprave makar i jedan korak napred. Pun je svet takvih negativaca, uvek su im drugi krivi, svi su ih navodno napustili. A malo je onih koji su spremni da se sami uhvate u kostac s problemima.

O ljudima koji svesno odu na terapiju da i ne govorimo. Toga na Balkanu skoro i nema.

A Kosovo i Metohija...?

"Nazalost neke ljude su svi napustili".
(odbaceni, 23. maj 2013 12:11)

Ovaj komentar me je veoma uznemirio. Dobio je dosta pozitivnih ocena.
Ne razumem, moze li neko da mi objasni: ko su ljudi koje su svi napustili?

A Kosovo i Metohija...?

Prodisala sam nakon prekida kontakta sa par ovakvih ljudi! Kod nas vlada prava epidemija, a ovakav odnos medju parovima se (meni) opisuje kao "romantika" a ja kao "zavidna". :) Zaobidjite me slobodno, ako je ovo ljubav/ prijateljstvo šta god - nisam zainteresovana

Besmisleno nategnut tekst. Posle 20 godina zajedničkog života, svaki dan mi je upućivao lepe reči, bili smo veoma vezani, ali oboje individue za sebe. Živela sam dugo, dugo u ljubavi, radili zajedno, svako je imao svoje viđenje puta. Ne žalost, umro je. Gubitak sam podnela "gotovo lako", na potpuno iznenađenje drugih, baš zato što sam ga volela i baš zato što me je voleo. U psihologiji je poznat slučaj da se gubici bliskih bolje podnose ako je u pitanju ljubav. Emocionalna zavisnost postoji, ali nemojte je mešati sa ljubavlju koja postoji. U mom okruženju bilo je slučajeva kao moj, moj primer jeste redak ali ne i neuobičajen. Kada postoji ljubav i poštovanje, onda veza ima šanse da dobije kvalitet partnerstva. Ako postoji problem da donosite svoje odluke, različite, družite se i sa drugima, onda zašto ste u takvoj vezi? Zbog dece? Loš izgovor, jer će ona biti nesrećna ako žive u zajednici u kojoj su roditelji hladni jedno prema drugom. Koliko puta sam samo čula decu koja žele da im se roditelji razvedu ako se ne vole (ne govorim o nasilju u porodici)! A opet, kada sa gledala decu roditelja koji se vole i daju izjave s početka teksta, mogla je da se gotovo fizički oseti smirena ispunjenost. Naravno, izjava "bez tebe ne mogu da živim" može da bude upotrebljena kao nagoveštaj nasilja i ljubomore. Samo nemojte uopštavati sa toliko predrasuda, opasno je!

Bio sam u braku s jednom takvom osobom, toliko sam dobro prošao da je nakon njenog teatralnog odlaska i sve gorih emocionalnih ucena, meni trebala psihoterapija. I uspeo sam, kroz terapiju od osam meseci, nekoliko kurseva, promenu socijalnih uverenja, reuspostavljanje vrednosti. Sada sam zadovoljan, ispunjen, imam sjajnu karijeru, divnu i zrelu osobu pored sebe, sve što želim i čemu stremim, sve u šta ulažem trud, vraća mi se i ostvaruje se. Moguće je, zato svako treba da se potrudi da ne živi laž, da se ne žrtvuje, da raste i uči i napreduje. Meni je danas savršeno :) i to je posledica boljeg izbora i verovanja da mogu da promenim svoj život. Treba biti hrabar i suočiti se sa samim sobom, sve ostalo je inercija dobrog i zdravog zaleta prema "sutra".

Odličan članak.

Osobe koje su dozivele emocionalno zlostavljanje cesto imaju potrebu za podrskom koju ne mogu da razumeju ljudi koji to nisu doziveli na svojoj kozi. Kad te partner napusti, to nije kraj sveta. Nazalost neke ljude su svi napustili.

nedavno sam prekinula vezu zbog zavisnosti partnera. to svakako nije ljubav nego opsesija. ništa ne može da se meri sa osećanjem slobode koje dobiješ nakon završetka jedne takve veze...

Postoje dve strane ove price. Ljudi kojima su emocije sve i oni koji na emocije skoro opste ne obracaju paznju. I milijarde podvarijanti izmedju. Onaj ko nije emotivan ce emotivnu osobu doziveti kao emotivno zavisnu sigurno, nista to ne moze da spreci. Sa druge strane ukoliko ta osoba koja je u tom odnosu bila "emotivno zavisna" pronadje partnera koji na slican nacin vrednuje emocije njihov odnos moze biti uravnotezen. Naravno kao i sve ostalo, i emocije vrlo lako mogu otici u ekstrem i u odnos u kojem je jedan partner preterano zavisan od drugog, ali najcesce je ipak to neuskladjenost. Problem je u tome sto se ljudi u vezama slabo upoznaju, slabo rade na vezi i onda kada ona postane preozbiljna, kada pocnu zajedno da zive i dodju deca, onda shvate da u stvari oni imaju jako malo toga zajednickog. Nema nista lepse od jakih emocija i posvecenosti svom partneru. Ima ljudi koji vole da to bude intenzivno i da provode jako mnogo vremena zajedno. Oni jednostavno treba da traze slicnu osobu, a ne one koji vole da vecinu vremena provode sa drustvom, a emocije ne znaju ni sta su, vec kad kazes emocije podrazumevaju da mislis na seks. I nema bas nikakve veze sa polom, cak ni sa godinama, vec iskljucivo sa zreloscu.

prijatelj u nevolji>? to nikako! Mora negde da se povuce granica.

Bio sam zavisan od jedne osobe nekoliko godina. Stvarno je islo po matrici opisanoj u tekstu-stalno trazenje potvrda o sigurnosti,zivkanje po ceo dan,pricanje najbanalnijih stvari,strah da ne ispadnem glup.
Naravno doticna persona me je sve vise ignorisala,a ja sam venuo,bukvalno!Smrsao sam preko 20 kg u roku od par meseci.

Ali srecom,snagom volje i uz par saveta dobrog psihoterapeuta,shvatio sam da je u meni problem.
Retko se cujem sa tom osobom,a i kad se vidimo super se ispricamo,mnogo nam je opustenije i bolje sad nego ranije kad sam ja gusio.

Dakle,ko je emocionalno zavisan,neka ide psihoterapeutu i snagom volje uspecete da pomerite fokus svoje duhovne kamere na pravi problem-Vas same!!!

Vreme,prijatelji i svakodnevne obaveze lece svaki raskid...aaa onda padne noc,prokleto dugi sati :)

"Nazalost neke ljude su svi napustili".
(odbaceni, 23. maj 2013 12:11)

Ovaj komentar me je veoma uznemirio. Dobio je dosta pozitivnih ocena.
Ne razumem, moze li neko da mi objasni: ko su ljudi koje su svi napustili?

@(zadovoljan, 23. maj 2013 10:09)

Od mene veliki plus za tvoj komentar! Svaka rec ti je na mestu! A ovih par minuseva sto si dobio je verovatno od ljudi kojima je lakse da sami sebe sazaljevaju sa flasom u ruci na podu kafancine nego da naprave makar i jedan korak napred. Pun je svet takvih negativaca, uvek su im drugi krivi, svi su ih navodno napustili. A malo je onih koji su spremni da se sami uhvate u kostac s problemima.

O ljudima koji svesno odu na terapiju da i ne govorimo. Toga na Balkanu skoro i nema.