Kopola klan i sav taj Kan

@poznavalac,Pseudonim pod kojim ste se potpisali je isuviše pretenciozan u odnosu na razloge koje ste naveli zašto je po vama "Izgubljeni u prevodu" loš film.Po mom skromnom mišljenju je naprotiv,odličan.E sad,nisam siguran da li je u pitanju Sofijino umeće ili je prosto uloga i karakter Bila Mareja uticao na nju da sve podredi njemu.Pre svega,on je monoton,neodlučan i sve se zapravo vrti oko njega.Dakle,njegov karakter diktira kompletnu situaciju i atmosferu,tako da mislim da bi bilo jako glupo videti vesele Japance u ovakvom kontekstu.Mogao je film da bude sniman u bilo kojoj zemlji i taj narod bi uvek isto bio predstavljen.Nije film rađen da bi bilo koju naciju srozavao ili veličao.Glavni lik je bitan i on diktira sve.Muzika je takođe vrlo u funkciji cele priče. Što se tiče Tarantina,njegova filozofija je podređena širokoj narodnoj masi i neretko pribegava parodiji.Čovek jednostavno i svesno pravi neozbiljne filmove i nastoji da budu pre svega zabavni.I to radi odlično!Takođe,moram da napomenem,nevezano za rediteljske kvalitete,da piše fenomenalne dijaloge.Dakle,ako njegove filmove gledate da biste se zabavili gledajući ih,onda ste na pravom mestu.Tako da,Poznavaoče,vi ovde pričate o ukusu,a ne o poznavanju materije.

U slučaju Sofije Kopole klanovski princip i protežiranje je veoma izraženo. Radi se o prosečnoj reditelki koja je samo zahvaljujući tome što joj je otac vrhunski reditelj izbija na površinu. Najbolji primer za to je film " izgubljeni u prevodu", toliko hvaljen i čak nagrađivan oskarom. A film je jedan od najprecenjenijih i najkonfuznijih filmova u istoriji holivuda, jedino je tarantinov Inglorius bastadrds gori. Scenario dosadan,tema prevaziđena,likovi patetični,gluma prosek,ton filma takođe dosadan, a Japanci stereotipno prikazani

U slučaju Sofije Kopole klanovski princip i protežiranje je veoma izraženo. Radi se o prosečnoj reditelki koja je samo zahvaljujući tome što joj je otac vrhunski reditelj izbija na površinu. Najbolji primer za to je film " izgubljeni u prevodu", toliko hvaljen i čak nagrađivan oskarom. A film je jedan od najprecenjenijih i najkonfuznijih filmova u istoriji holivuda, jedino je tarantinov Inglorius bastadrds gori. Scenario dosadan,tema prevaziđena,likovi patetični,gluma prosek,ton filma takođe dosadan, a Japanci stereotipno prikazani

@poznavalac,Pseudonim pod kojim ste se potpisali je isuviše pretenciozan u odnosu na razloge koje ste naveli zašto je po vama "Izgubljeni u prevodu" loš film.Po mom skromnom mišljenju je naprotiv,odličan.E sad,nisam siguran da li je u pitanju Sofijino umeće ili je prosto uloga i karakter Bila Mareja uticao na nju da sve podredi njemu.Pre svega,on je monoton,neodlučan i sve se zapravo vrti oko njega.Dakle,njegov karakter diktira kompletnu situaciju i atmosferu,tako da mislim da bi bilo jako glupo videti vesele Japance u ovakvom kontekstu.Mogao je film da bude sniman u bilo kojoj zemlji i taj narod bi uvek isto bio predstavljen.Nije film rađen da bi bilo koju naciju srozavao ili veličao.Glavni lik je bitan i on diktira sve.Muzika je takođe vrlo u funkciji cele priče. Što se tiče Tarantina,njegova filozofija je podređena širokoj narodnoj masi i neretko pribegava parodiji.Čovek jednostavno i svesno pravi neozbiljne filmove i nastoji da budu pre svega zabavni.I to radi odlično!Takođe,moram da napomenem,nevezano za rediteljske kvalitete,da piše fenomenalne dijaloge.Dakle,ako njegove filmove gledate da biste se zabavili gledajući ih,onda ste na pravom mestu.Tako da,Poznavaoče,vi ovde pričate o ukusu,a ne o poznavanju materije.