Bez muke nema nauke!

Bogu hvala da i mediji posluze necemu pametnome, a ne samo politika, estrada i rijaliti...

Poštovani,
mogu vam iz svog primera ukazati u kakvom stanju je naša nauka. Nedavno sam doktorirala (u septembru) na Poljoprivrednom fakultetu sa 32 god., kao stipendista Ministarstva prosvete, bila sam stipendista 7 god. prvo kao student na magistarskim studijama a posle kao student na doktorskim studijama. Nisam uspela da se zaposlim na fakultetu posle brojnih pokušaja i molbi, ljudi koji se zaposle su uglavnom vezani ili kumovskim ili rođačkim vezama sa upravom fakulteta bez obzira na prosek ili kvalifikacije. Slala sam do sada CV na bezbroj konkursa koji su koliko toliko odgovarali mojim profesionalnim kvalifikacija, na samo dva sam dobila odgovor naravno negativan. Pokušala sam i na konkursu u srednjoj poljoprivrednoj školi za nastavnika stručnih predmeta, i na to sam odbijena, niko ne želi srednjoškolskog profesora sa doktoratom. Trenutno čekam rezultate konkursa koji će me odvesti na posdoktorske studije i pitam se čemu sam i ostajala u Srbiji, jer sam imala šansu da idem odavde. Ne može da me ne boli činjenica što nikako ne mogu da nađem posao, i što ukoliko i dobijem stipendiju za postdoktorske muž i dete će mi verovatno ostati ovde zbog njegovog posla.
To je realnost u Srbiji, i moj slučaj nije usamljen, tokom godina kao stipendista bila sam svedok brojnog odliva ljudi u inostarnstvo jer ovde nisu mogli da nađu posao. To je realnost srpske nauke, pogledajte prezimena na jednom departmanu ili fakultetu i videćete koli je istih, otac i sin ili ćerka na istoj katedri.

Медији су изузетно важни. Препоручујем да снимите Инсајдер емисију о непотизму на факултетима, о корупцији, о пасивности професора да учествују у напретку како самих факултета, тако и целог друштва.

Na RTS špicama, u skupštini, javnim mestima, i na svakom prigodnom mestu okačiti Dositejeve reči: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce".

Dok je nauka u dnu web stranice i jedva je nadjes bicemo tu gde smo :(

@ ...treba da razmislimo kakvu bismo ekonomiju da imamo...
* * *
Dajte ljudi, makar kakvu ekonomiju.
Da imaju gde da nam se deca zapošljavaju.
Srbija je zemlja velikih potencijala, u poljoprivredi npr.
A zbog nebrige i odsustva pravih stimulacija,
omladina ne vidi perspektivu u ratarstvu i stočarstvu,
i hrli u gradove, gde postaje socijalni slučaj.
Ozbiljne zemlje oslobađaju poreza sve koji bilo šta
proizvode, a šire svoj posao i zapošljavaju ljude.
Bez stvaranja novih vrednosti niko još nije patentirao ekonomiju.
Nauka će potom naći mesto, bez brige,
kada joj se razvijena privreda obrati.
Ali... kao da neko sapliće ekonomiju Srbije,
a nadležni ''ič ne hjuuuuu.....''.
.

Upravo zbog toga su SAD nakon 2008. godine odlučile da pojačaju ulaganja u naučna istraživanja.
-------------------------------------------------------------------------------------
da a od 2013 ih smanjuju (sequestration)
i nije tacno da je upravo zbog toga, u americi se oduvek ulagalo u nauku (sem kao sto rekoh od ove godine kad pocinje seca fondova)

Naša nauka, je kao i privreda, raspadom velike Jugoslavije, smanjenjem naučnog tržišta i protokom informacija došla na svoj minimum.
--------------------------------
ja stvarno ne znam ni za jedno vredno naucno dostignuce iz doba sfrj koje je uticalo na privredu.
ako bi neko znao pa da me obavesti
koliko se ja secam svi proizvodi siroke potrosnje su pravljeni po licenci (inostranoj).
nauka je u sfrj a i danas u srbiji reda radi, ne znam da li iko ima od toga koristi (ne samo privreda nego i osnovne nauke)

Kao sto rece Dr. Michio Kaku - Amerika ima tajno oruzje. To je H1B Visa!

Draga M, posao na fakultetu sa doktoratom je jako tesko naci i napolju (pogledaj akademski forum chornicle of higher education). Ovo ja iz najbolje namere posto se secam zabluda koje sam i sam imao dok sam bio u Srbiji. Srecno sa postdoktoratom (ovde u US ti obicno treba i postdoc za posao na fakultetu).

Zaboravih, i napolju treba veza za posao ali se to ovde zove networking.

Ministarstvo Prosvete i Nauke Republike Srbije nije uplatilo mladim istrazivacima (stipendistima ministarstva) materijalne troskove vec skoro godinu dana. Ostali su bez novca za finansiranje eksperimenta i izrade doktorske disertacije, mislim, da bi trebalo da se malo vise pise o ovom velikom problemu u kome se nalaze nasi doktoranti.

Mada naslov ne razumem, mislim da bi ono sto treba da bude poemta ovog teksta bilo mnogo jasnije i jace receno da je osvrt na stanje u srpskoj nauci i visokom obrazovanju opisano malo realnije. U cemu se ogleda ta navodna kompetitivnost na evropskoj ili svetskoj sceni? U tome sto se vec par godina na sve strane trubi da srpski naucnici publikuju vise radova nego oni iz zemalja u regionu, bez obzira na to u kakvim casopisima se publikuje i sto brojevi nisu normirani prema broju stanovnika zemlje.
Dalje, da li autor zaista misli da je strategija razvoja nauke i obrazovanja sjajna? Sta je sjajno? Sto su definisani istrazivacki prioriteti, ali potpuno neselektivno; drugim recima, sve oblasti su prioritetne! Sto je osmisljen kompetitivan sistem finansiranja naucnih projekata, a prolaznost na konkursu poslednji put bila je 90%+!? Sto se seunekoliko godina broj visokoobrazovanih volsebno pvecati sa 6 na 20%?

Kada bi neko imao petlju da objavi realnu analizu stanja, tek onda bismo mogli da pricamo o tome kako pospesiti razvoj nauke.

loš djak nije onaj koji kaže "evo sad ću" ako je domaći idiotski ili za njega potpuno nepotreban. Sve što se radilo za domaći do 6 osnovne je za mene kao dečaka bilo samo gubljenje vremena jer se nisam igrao napolju i fizički razvijao. Sve sam znao da uradim levom rukom napamet i bio je totalni idiotizam što samnom nije radio neko ko je mogao da kaže "ti ne moraš" ili "ti samo zadnja dva zadatka".

Upravo zbog toga su SAD nakon 2008. godine odlučile da pojačaju ulaganja u naučna istraživanja.
-------------------------------------------------------------------------------------
da a od 2013 ih smanjuju (sequestration)
i nije tacno da je upravo zbog toga, u americi se oduvek ulagalo u nauku (sem kao sto rekoh od ove godine kad pocinje seca fondova)

Naša nauka, je kao i privreda, raspadom velike Jugoslavije, smanjenjem naučnog tržišta i protokom informacija došla na svoj minimum.
--------------------------------
ja stvarno ne znam ni za jedno vredno naucno dostignuce iz doba sfrj koje je uticalo na privredu.
ako bi neko znao pa da me obavesti
koliko se ja secam svi proizvodi siroke potrosnje su pravljeni po licenci (inostranoj).
nauka je u sfrj a i danas u srbiji reda radi, ne znam da li iko ima od toga koristi (ne samo privreda nego i osnovne nauke)

Na RTS špicama, u skupštini, javnim mestima, i na svakom prigodnom mestu okačiti Dositejeve reči: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce".

loš djak nije onaj koji kaže "evo sad ću" ako je domaći idiotski ili za njega potpuno nepotreban. Sve što se radilo za domaći do 6 osnovne je za mene kao dečaka bilo samo gubljenje vremena jer se nisam igrao napolju i fizički razvijao. Sve sam znao da uradim levom rukom napamet i bio je totalni idiotizam što samnom nije radio neko ko je mogao da kaže "ti ne moraš" ili "ti samo zadnja dva zadatka".

Bogu hvala da i mediji posluze necemu pametnome, a ne samo politika, estrada i rijaliti...

@ ...treba da razmislimo kakvu bismo ekonomiju da imamo...
* * *
Dajte ljudi, makar kakvu ekonomiju.
Da imaju gde da nam se deca zapošljavaju.
Srbija je zemlja velikih potencijala, u poljoprivredi npr.
A zbog nebrige i odsustva pravih stimulacija,
omladina ne vidi perspektivu u ratarstvu i stočarstvu,
i hrli u gradove, gde postaje socijalni slučaj.
Ozbiljne zemlje oslobađaju poreza sve koji bilo šta
proizvode, a šire svoj posao i zapošljavaju ljude.
Bez stvaranja novih vrednosti niko još nije patentirao ekonomiju.
Nauka će potom naći mesto, bez brige,
kada joj se razvijena privreda obrati.
Ali... kao da neko sapliće ekonomiju Srbije,
a nadležni ''ič ne hjuuuuu.....''.
.

Zaboravih, i napolju treba veza za posao ali se to ovde zove networking.

Mada naslov ne razumem, mislim da bi ono sto treba da bude poemta ovog teksta bilo mnogo jasnije i jace receno da je osvrt na stanje u srpskoj nauci i visokom obrazovanju opisano malo realnije. U cemu se ogleda ta navodna kompetitivnost na evropskoj ili svetskoj sceni? U tome sto se vec par godina na sve strane trubi da srpski naucnici publikuju vise radova nego oni iz zemalja u regionu, bez obzira na to u kakvim casopisima se publikuje i sto brojevi nisu normirani prema broju stanovnika zemlje.
Dalje, da li autor zaista misli da je strategija razvoja nauke i obrazovanja sjajna? Sta je sjajno? Sto su definisani istrazivacki prioriteti, ali potpuno neselektivno; drugim recima, sve oblasti su prioritetne! Sto je osmisljen kompetitivan sistem finansiranja naucnih projekata, a prolaznost na konkursu poslednji put bila je 90%+!? Sto se seunekoliko godina broj visokoobrazovanih volsebno pvecati sa 6 na 20%?

Kada bi neko imao petlju da objavi realnu analizu stanja, tek onda bismo mogli da pricamo o tome kako pospesiti razvoj nauke.

Медији су изузетно важни. Препоручујем да снимите Инсајдер емисију о непотизму на факултетима, о корупцији, о пасивности професора да учествују у напретку како самих факултета, тако и целог друштва.

Dok je nauka u dnu web stranice i jedva je nadjes bicemo tu gde smo :(

Poštovani,
mogu vam iz svog primera ukazati u kakvom stanju je naša nauka. Nedavno sam doktorirala (u septembru) na Poljoprivrednom fakultetu sa 32 god., kao stipendista Ministarstva prosvete, bila sam stipendista 7 god. prvo kao student na magistarskim studijama a posle kao student na doktorskim studijama. Nisam uspela da se zaposlim na fakultetu posle brojnih pokušaja i molbi, ljudi koji se zaposle su uglavnom vezani ili kumovskim ili rođačkim vezama sa upravom fakulteta bez obzira na prosek ili kvalifikacije. Slala sam do sada CV na bezbroj konkursa koji su koliko toliko odgovarali mojim profesionalnim kvalifikacija, na samo dva sam dobila odgovor naravno negativan. Pokušala sam i na konkursu u srednjoj poljoprivrednoj školi za nastavnika stručnih predmeta, i na to sam odbijena, niko ne želi srednjoškolskog profesora sa doktoratom. Trenutno čekam rezultate konkursa koji će me odvesti na posdoktorske studije i pitam se čemu sam i ostajala u Srbiji, jer sam imala šansu da idem odavde. Ne može da me ne boli činjenica što nikako ne mogu da nađem posao, i što ukoliko i dobijem stipendiju za postdoktorske muž i dete će mi verovatno ostati ovde zbog njegovog posla.
To je realnost u Srbiji, i moj slučaj nije usamljen, tokom godina kao stipendista bila sam svedok brojnog odliva ljudi u inostarnstvo jer ovde nisu mogli da nađu posao. To je realnost srpske nauke, pogledajte prezimena na jednom departmanu ili fakultetu i videćete koli je istih, otac i sin ili ćerka na istoj katedri.

Kao sto rece Dr. Michio Kaku - Amerika ima tajno oruzje. To je H1B Visa!

Draga M, posao na fakultetu sa doktoratom je jako tesko naci i napolju (pogledaj akademski forum chornicle of higher education). Ovo ja iz najbolje namere posto se secam zabluda koje sam i sam imao dok sam bio u Srbiji. Srecno sa postdoktoratom (ovde u US ti obicno treba i postdoc za posao na fakultetu).

Ministarstvo Prosvete i Nauke Republike Srbije nije uplatilo mladim istrazivacima (stipendistima ministarstva) materijalne troskove vec skoro godinu dana. Ostali su bez novca za finansiranje eksperimenta i izrade doktorske disertacije, mislim, da bi trebalo da se malo vise pise o ovom velikom problemu u kome se nalaze nasi doktoranti.