4 problema koja uništavaju svaki brak

Ja i moja zena vise nismo partneri... sad samo ratujemo, oko svake nebuloze

Hvala bogu da je neko napisao pošteno, uglavnom čitam kako sam neuspešna u zadržavanju muža, kako sam kriva što je pio i varao me i što smo se na kraju razveli, jer sam ja uspešna u karijeri, a s time i nepodnošljiva veštica koja ima priliku da vara i tako nemoralna zaradjuje uspeh...

Kriva i odgovorna jesam za propast svog braka, do svoje polovine terena, a najviše zato jer sam muža kao mlada nesrećno birala, nisam mogla da znam u kom ćemo smeru da se menjamo posle 20 godina.

Ovi gore navedeni razlozi idu u kompletu nažalost, kod mene je tako bilo: nismo više bili partneri, razilazili su nam se osnovni ciljevi i prioriteti, ja sam zvocala, on je pio i ima narcisoidni poremećaj ličnosti, ne može da podnese da je meni nešto dobro, može da me voli samo ako patim i ako mu se divim do imbecilnosti.

Neko je ovde napisao o intimnosti i seksu, pa to je, ljudi, samo posledica dobrog odnosa, nije uzrok.

navedena ponasanja erodiraju svaku medjuljudsku vezu, sve jedno da li to bio brak ili neki drugi vid veze.

@ Hvala Bogu
Inspirisala si me da kazem i ja nesto slicno.
Cesto kada smo nezadovoljni sobom, prebacujemo odgvornost za to na druge ljude pri tome nismo ni svesni toga.
I moj brak je propao, a naravno da i moja bivsa supruga i ja smo odgovrni. Tokom 9 godina braka sam se da tako kazem pravilnije razvijao i napredovao, i zeleo samo zdravu vezu u kojoj je potrebno da svako bude slobodan, ali i odgvoran. Dosta sam vise radio za porodicu (ne smislim samo na finansije) za i dosta vise brinuo i o detetu. Kako je veme vise prolazilo svaki moj uspeh i rad se nipodastvao, a greske preuvelicavale, itd. Naravno da sam odgovoran i ja za svoje greske u braku, kao i kako sam birao devojku, kasniju suprugu. Bolelo je kada smo se razvodili, ali ipak se ne osecam vise zarobljeno, bez resenja i slicno, vidim perspektivu, Dete i ja zivimo zajedno, sto mi jeste najvaznije kako bi detetu pomogao da postane zdrava, svesna i srecna osoba.---

Nedostatak intimnosti i sexa, i to s odnosi na svaku ozbiljni vezu

Tu skoro, ovde je bila slična tema.
Sudeći po tadašnjim komentarima, bile su izdvojene dve glavne osobine uspešnih veza:
- Poštovanje i
- Poverenje.
Rekao bih da je i ovom (OK) uvodnom tekstu isto to, u osnovi.
Prva dva problema od navedena četiri (izostanak partnerstva i prigovaranje), imaju koren u nepoštovanju, a druga dva (narcisizam i zavisnost), u nepoverenju.
* * *
Čovek Ćoveka prihvata zaista, istinski, suštinski, duboko, iskreno, od srca i od duše...
kao partnera, ali istovremeno i kao slobodnu i nezavisnu osobu, tek kada ga:
- Poštuje i
- Veruje mu.
.

(nastavak)
E sad,
Da bi čovek bio sposoban da Poštuje ljude oko sebe,
treba najpre da ih prihvata, da u njima uočava ispravne stavove, postupke, namere, da odobrava njihov život, njihov sistem vrednosti, da ih smatra dobrim ljudima, da ih voli...

A da bi čovek bio sposoban da ima Poverenja u ljude oko sebe,
treba mnogo toga ali mislim da je najvažnije to da li je čovek formiran ispravno, da li je odrastao okružen ljibavlju, brigom, pažnjom, ... Jer, tek ako je bio zadojen svim ovim lepim i skupocenim darovima, tek će takav čovek biti sposoban da tu primljenu ljubav emituje oko sebe. Nažalost, ali vrlo se retko sreću osobe koje mogu lepo da vole ukoliko nisu bile lepo voljene u svom odrastanju.
* * *
I, ako bih smeo zaključiti, i jedno i drugo (Poštovanje i Poverenje)
imaju jednu istu Kraljicu, a to je Ljubav. Ljubav je Sveza savršenstva.
U ovome ja vidim najveću pravdu – ispunjenje ''Zakona o održanju energije''
u našim ljudskim (socijalnim) relacijama:
''Što je više ljubavi u čoveka uloženo, od njega se može više ljubavi dobiti.''
.

Realni problemi poput bolesti dedeta - ako krene sa prebacivanjima "ko je kriv" (a retko kad su rodetilji stvarno krivi).
Smrt deteta - ukoliko jos vise ne poveze partnere, oni nisu u stanju da zive zajedno jer ne mogu da se nose sa tim gubitkom - stalno podsecaju jedno drugo na gubitak i krive sebe.
mesanje porodice, najcesce roditelja partnera, u njihov odnos - te hoce unucice, te snaha ne vaspita decu kako treba, te ne kuva dobro te ovo te ono. Mada, znam za slucaj da majka zivi u dvospratnoj kuci, a sin sa zenom i dvoje deca najbukvalnije zivi u preuredjenoj garazi iste kuce - sna nije po volji majke, ali njima nije palo na pamet da se rastaju.

Večita čovekova potreba da svaku zajednicu rastura! Raspadaju se brakovi, prijateljstva, države, partije, bendovi... sve!

Treba uvesti u srednje škole predmet: Brak i porodica. Čini mi se da se to u mladosti olako shvata, da svi mi krećemo sa nekim nerealnim očekivanjima. Ne treba da budemo savršeni da bi bili u braku, kao i naši partneri, samo treba da oboje ostanemo opredeljeni da brak uspe i sa problemima i da osnov braka bude prijateljstvo.

Prijateljstvo znači poštovanje i prijatnu distancu, pažnju i zajedničko vreme, briga za dobrobit druge osobe, bez prebacivanja odgovornosti.
Takav brak je jedino moguć u današnje vreme, kad su prava polova izjednačena.

Deca pate i to mnogo više nego što pokazuju, bilo u lošem braku, bilo posle razvoda, a posledice razvoda i na supružnike su nesagledive. Skoro dve decenije dišem uz muža i prosto, posle razvoda prirodna je trauma da mi nedostaje.
Prava ljubav ne nestaje, čak iako odlučite da se razvedete jer je veza nepodnošljiva, ljubav ne nestaje. Tuga i žal su ogromni jer ste osobu izgubili i to svojim neuspehom...

Kažem, uvesti u srednje škole učenje o braku, jer previše je traumatičan ovako...

Sulejman nije imao problema sa tim stvarima :)

Postovanje i povjerenje najbitnije dve stvari..ali nazalost mentalitet mnogima ne"dozvoljava" da to ukapiraju u glavu.

Tekst je odličan. A i slažem sa sa Joca 011

Nedostatak intimnosti i sexa, i to s odnosi na svaku ozbiljni vezu

Večita čovekova potreba da svaku zajednicu rastura! Raspadaju se brakovi, prijateljstva, države, partije, bendovi... sve!

Sulejman nije imao problema sa tim stvarima :)

Ja i moja zena vise nismo partneri... sad samo ratujemo, oko svake nebuloze

navedena ponasanja erodiraju svaku medjuljudsku vezu, sve jedno da li to bio brak ili neki drugi vid veze.

Realni problemi poput bolesti dedeta - ako krene sa prebacivanjima "ko je kriv" (a retko kad su rodetilji stvarno krivi).
Smrt deteta - ukoliko jos vise ne poveze partnere, oni nisu u stanju da zive zajedno jer ne mogu da se nose sa tim gubitkom - stalno podsecaju jedno drugo na gubitak i krive sebe.
mesanje porodice, najcesce roditelja partnera, u njihov odnos - te hoce unucice, te snaha ne vaspita decu kako treba, te ne kuva dobro te ovo te ono. Mada, znam za slucaj da majka zivi u dvospratnoj kuci, a sin sa zenom i dvoje deca najbukvalnije zivi u preuredjenoj garazi iste kuce - sna nije po volji majke, ali njima nije palo na pamet da se rastaju.

Hvala bogu da je neko napisao pošteno, uglavnom čitam kako sam neuspešna u zadržavanju muža, kako sam kriva što je pio i varao me i što smo se na kraju razveli, jer sam ja uspešna u karijeri, a s time i nepodnošljiva veštica koja ima priliku da vara i tako nemoralna zaradjuje uspeh...

Kriva i odgovorna jesam za propast svog braka, do svoje polovine terena, a najviše zato jer sam muža kao mlada nesrećno birala, nisam mogla da znam u kom ćemo smeru da se menjamo posle 20 godina.

Ovi gore navedeni razlozi idu u kompletu nažalost, kod mene je tako bilo: nismo više bili partneri, razilazili su nam se osnovni ciljevi i prioriteti, ja sam zvocala, on je pio i ima narcisoidni poremećaj ličnosti, ne može da podnese da je meni nešto dobro, može da me voli samo ako patim i ako mu se divim do imbecilnosti.

Neko je ovde napisao o intimnosti i seksu, pa to je, ljudi, samo posledica dobrog odnosa, nije uzrok.

@ Hvala Bogu
Inspirisala si me da kazem i ja nesto slicno.
Cesto kada smo nezadovoljni sobom, prebacujemo odgvornost za to na druge ljude pri tome nismo ni svesni toga.
I moj brak je propao, a naravno da i moja bivsa supruga i ja smo odgovrni. Tokom 9 godina braka sam se da tako kazem pravilnije razvijao i napredovao, i zeleo samo zdravu vezu u kojoj je potrebno da svako bude slobodan, ali i odgvoran. Dosta sam vise radio za porodicu (ne smislim samo na finansije) za i dosta vise brinuo i o detetu. Kako je veme vise prolazilo svaki moj uspeh i rad se nipodastvao, a greske preuvelicavale, itd. Naravno da sam odgovoran i ja za svoje greske u braku, kao i kako sam birao devojku, kasniju suprugu. Bolelo je kada smo se razvodili, ali ipak se ne osecam vise zarobljeno, bez resenja i slicno, vidim perspektivu, Dete i ja zivimo zajedno, sto mi jeste najvaznije kako bi detetu pomogao da postane zdrava, svesna i srecna osoba.---

Treba uvesti u srednje škole predmet: Brak i porodica. Čini mi se da se to u mladosti olako shvata, da svi mi krećemo sa nekim nerealnim očekivanjima. Ne treba da budemo savršeni da bi bili u braku, kao i naši partneri, samo treba da oboje ostanemo opredeljeni da brak uspe i sa problemima i da osnov braka bude prijateljstvo.

Prijateljstvo znači poštovanje i prijatnu distancu, pažnju i zajedničko vreme, briga za dobrobit druge osobe, bez prebacivanja odgovornosti.
Takav brak je jedino moguć u današnje vreme, kad su prava polova izjednačena.

Deca pate i to mnogo više nego što pokazuju, bilo u lošem braku, bilo posle razvoda, a posledice razvoda i na supružnike su nesagledive. Skoro dve decenije dišem uz muža i prosto, posle razvoda prirodna je trauma da mi nedostaje.
Prava ljubav ne nestaje, čak iako odlučite da se razvedete jer je veza nepodnošljiva, ljubav ne nestaje. Tuga i žal su ogromni jer ste osobu izgubili i to svojim neuspehom...

Kažem, uvesti u srednje škole učenje o braku, jer previše je traumatičan ovako...

Tu skoro, ovde je bila slična tema.
Sudeći po tadašnjim komentarima, bile su izdvojene dve glavne osobine uspešnih veza:
- Poštovanje i
- Poverenje.
Rekao bih da je i ovom (OK) uvodnom tekstu isto to, u osnovi.
Prva dva problema od navedena četiri (izostanak partnerstva i prigovaranje), imaju koren u nepoštovanju, a druga dva (narcisizam i zavisnost), u nepoverenju.
* * *
Čovek Ćoveka prihvata zaista, istinski, suštinski, duboko, iskreno, od srca i od duše...
kao partnera, ali istovremeno i kao slobodnu i nezavisnu osobu, tek kada ga:
- Poštuje i
- Veruje mu.
.

(nastavak)
E sad,
Da bi čovek bio sposoban da Poštuje ljude oko sebe,
treba najpre da ih prihvata, da u njima uočava ispravne stavove, postupke, namere, da odobrava njihov život, njihov sistem vrednosti, da ih smatra dobrim ljudima, da ih voli...

A da bi čovek bio sposoban da ima Poverenja u ljude oko sebe,
treba mnogo toga ali mislim da je najvažnije to da li je čovek formiran ispravno, da li je odrastao okružen ljibavlju, brigom, pažnjom, ... Jer, tek ako je bio zadojen svim ovim lepim i skupocenim darovima, tek će takav čovek biti sposoban da tu primljenu ljubav emituje oko sebe. Nažalost, ali vrlo se retko sreću osobe koje mogu lepo da vole ukoliko nisu bile lepo voljene u svom odrastanju.
* * *
I, ako bih smeo zaključiti, i jedno i drugo (Poštovanje i Poverenje)
imaju jednu istu Kraljicu, a to je Ljubav. Ljubav je Sveza savršenstva.
U ovome ja vidim najveću pravdu – ispunjenje ''Zakona o održanju energije''
u našim ljudskim (socijalnim) relacijama:
''Što je više ljubavi u čoveka uloženo, od njega se može više ljubavi dobiti.''
.

Tekst je odličan. A i slažem sa sa Joca 011

Postovanje i povjerenje najbitnije dve stvari..ali nazalost mentalitet mnogima ne"dozvoljava" da to ukapiraju u glavu.