Pregled stampe

"Nezavisne novine", Banjaluka 12. maj 2000.

talk-show

pise: Aleksandar Tijanic

Propast, propast i propast

Ako sudim po onome sta je na proslavi Devetog maja rekao partizanima, i kako je, posle toga, sprecio miting u Pozarevcu - Sloba ima i volje i snage da podnese jos vece srpske nesrece od dosadasnjih!

Njegov govor predstavlja nacrtanu buducnost Srbije u ovoj i sledecim godinama. Na moju zalost, takva buducnost predstavlja nasu sudbinu i ona je, po sadrzaju, buduca biografija pre tri dana orocenih mrtvaca.

U tekstu - gde su poruke bremenite pretnjama a pretnje prepune poruka - niko nije postedjen svog zadatka. Svet, misli se na ovaj razvijeniji, fasisticki deo, mora da poklekne i prizna poraz pred naletom Srba. Dakle, borba! Ostatak sveta, onaj nerazvijeniji, mora da sledi srpski primer. Dakle, i tu borba! Sto se, pak, samih Srba tice, tu su stvari jasne. Dakle, i kod kuce - borba!

Nas predsednik nas je konacno podelio na Srbe, koji ce ga mozda preziveti i na Srbe kojima taj hobi nece poci za rukom. Sve sto govori, sve sto radi, sve sto naredjuje, sve sto planira, nacin na koji bira izvrsioce, metodi kojima priprema srpsko javno mnenje - da bez roptanja upija sve vecu dozu nasilja, socijalnog sadizma i ekonomskog mazohizma, sve to ukazuje da je u svojoj glavi fiksirao datum rasciscavanja sa svima koji veruju da su sledeci izbori dan narodnog presudjivanja za sve sto mu je uradjeno u ovoj deceniji.

Zato je najpre oznacio cilj. To su znaci - male sluge Novog Fasizma i krvavi saveznici koji izdaju svoju zemlju. Obratite paznju na pridev - KRVAVI. Politicki, to su oni koji su okrvavili ruke; dakle, oni koji ubijaju po Srbiji za tudji racun. Ko ubija, gubi pravo da se ljuti, ako u toj krvavoj igri bude podvrgnut istom tretmanu. Nikad nijedan sef evropske nacije, u ovoj polovini veka, nije poslao jasniju poruku svojoj opoziciji. Kojoj, istini za volju, nije dokazano nijedno ubistvo - pogotovu ne politicko - ali, u revolucionarnim vremenima, sramota je voditi racuna o sitnicama, sudbinama, istini, pravdi, dokazima i moralu.

Posle oznacavanja cilja, onaj pomenuti pridev oznacava sredstva. Ona ce, sudim, biti krvava. Veoma je simbolican nacin na koji su tuceni otporasi u Pozarevcu: svima su veliki krvni podlivi zatvorili oci. Sta ima da gledaju? Sta ima da znaju? Sta ima da pamte?

Takav pridev oslobadja sve aktere drame, sa rezimske strane, svake odgovornosti jer, to je valjda svim dobronamernim Srbima jasno, u pitanju je hvale vredna akcija tamanjenja srpskih buba-svaba. Da bi usli u kondiciju, svim liderima odredjenih segmenata rezima propisana je mantra koju moraju neprestano da izgovaraju: opoziciona gamad, djubrad, olos, placenici, ubice, sluge, ludaci, fasisticke falange, hitlerjugend, spijuni, atentatori, lokatori, saboteri, dezerteri.

Ovo postrojavanje pred kamerama drzavnih i paradrzavnih medija, ostrina sa kojom se postupa prema medijima, hapsenja, kaznjavanja i prebijanja, imaju za cilj da izvan igre ne ostave nijednog istaknutog slobistu, da pokazu jednodusnost i cvrstinu svih milosevicevaca. Sef mora biti siguran da nijedan od njegovih ljudi ne igra dvostruku igru, da niko od njegovih ne moze vise da napravi auru umerenjaka, coveka sa kojim bi opozicija mogla da razgovara ili socijaliste koji bi, unutar vladajuce stranke, mogao da uspostavi nova pravila igre po kojoj bi bila dozvoljena borba misljenja.

Sloba jednostavno zeli da svakog generala, svejedno vojske ili policije, da svakog drzavnog ili partijskog funkcionera, tako uvalja u katran i perje, da ga primora da pred opozicijom napravi toliki racun koji zanavek onemogucava ispiranje biografije te da ga primora da svoju sudbinu veze uz trajanje slobistickog rezima. Na taj nacin se dobijaju fanatizovani kadrovi koji borbu za ocuvanje ovakvog rezima poistovecuju sa borbom za sopstvene interese, buducnost svoje porodice, licnu, imovinsku i profesionalnu sigurnost.

Politika koja tvrdi da pravi multietnicko i multikulturno drustvo ne dozvoljava samim Srbima razlicito politicko misljenje i svako tvrdjenje da strah i nasilje ne mogu biti legitimni deo politicke igre, dovodi do stavljanja izvan zakona. Ometanje televizija, brutalne presude, prebijanja, mobilizacija kriminalaca, pretnje ubistvima, nerazjasnjeni zlocini, cutanje policije o mrtvima iz redova vrha rezima, precutkivanje zlocina nad opozicionim aktivistima, totalna nemoc pred korupcijom i raspadom privrede, sakrivanje zavrsnog racuna ovakve vladavine - predstavljaju ram koji podseca na Argentinu.

Tamo je, za vreme vojne hunte, general Iberiko Sent Zan, pred kamerama drzavne televizije, izjavio: "Ove godine pobicemo sve subverzivne elemente, zatim njihove saradnike, onda njihove simpatizere a na kraju one ravnodusne gradjane koji im se nisu suprotstavili. Cenim da cemo ubiti pedeset hiljada ljudi i da cemo samo u oko pet hiljada ubistava pogresiti".

Zaostravanje koje diktira Sloba ukazuje na spremnost rezima da se na malom uzorku pokaze spremnost na fizicki obracun sa gradjanima. Pa cak i da se pusti malo krvi, ne bi li se time predupredili pokreti velikih brojeva. Buduci da je svet proglasen fasistickim, sa te strane je iskljucena svaka prihvatljiva arbitraza sve dok Vasington ne prizna svoje greske i obznani pobedu Beograda. Drugim recima, Milosevic nezno kaze opoziciji: Sami smo, gospodo, u mracnoj komori i mogu da vam radim sta hocu.

Ovaj njegov stav imace, sa jedne strane, posledicu koja predstavlja slobisticki plus - cvrstinu rezimskih redova, sve dok ne dodje do pucanja u gradjane i podele vojske i policije na one koji to hoce i one koji to nece da rade. Sa druge strane, Sloba se oseca previse sigurno, unutar kuce, pa previdja negativne efekte njegove teorije straha, dresure i otvorenog lova na pametne, liberalne ili misaono razbarusene.

Strah od njega naterace, pre leta, celu srpsku opoziciju da napravi svoj centralni komitet, da se vertikalno poveze u organizaciju koja ce biti spremnija za akciju. Koji god od prvaka opozicije ostane izvan tog povezivanja - bice prakticno ili teorijski mrtav. Rezimska surovost dovesce, sa druge strane, do porasta ekstremizma unutar opozicije i do drugacije raspodele moci unutar umerenjaka i ostrijih glasova.

Ovakva situacija, sto je za slobiste posebno opasno, naterace Kostunicu da sa Vukom napravi cvrstu osovinu i savez koji ce diktirati uslove i opoziciji i rezimu, kad za to dodje vreme. Na sve to ne razumem kako drzavna bezbednost u svojim analizama koje priprema za Milosevica a koje rediguje Suvakovic ne uocava da ce - ako sve ide ovim tokom - iz redova "Otpora" nastati gradska gerila. Tek ce tada to biti stvarni falangisti razocarani impotencijom opozicije i povredjeni surovocu vlasti. Sta, inace, imaju da izgube? Ili da dobiju? Ili da ocekuju? Svaki drugaciji rasplet bice otezan kad u Srbiji ne postoji pravo koje bi se kao objektivna snaga postavila izmedju dve zaracene snage.

To je nasa buducnost prorokovana na Dan pobede, to je tuzna biografija nacije podeljene, voljom Vodje, na tri plemena: na slobiste, antislobiste i nepismene, na tri zbega - iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova i na dve kaste - bogate i bedne.