ECB: "Plan A" je Grčka u evrozoni

Član izvršnog odbora ECB Jerg Asmusen je takođe naveo da se ECB protivi bilo kakvom labavljenju strogih fiskalnih pravila, koje su lideri EU dogovorili ranije ove godine.

Fiskalni pakt "ne sme da bude izmenjen ili razvodnjen", insistirao je on, napominjući da bi pakt, ipak, mogao biti dopunjen merama za podsticanje privrednog rasta.

One bi mogle uključivati poteze za poboljšanje funkcionisanja jedinstvenog tržišta, pogotovo u oblasti usluga, reforme tržišta rada i finansiranje infrastrukturnih projekata, predložio je Asmusen. Istovremeno je poljski ministar finansija Jacek Rostovski upozorio da jedino Evropska centralna banka masivnim kupovanjem državnih obveznica članice evrozone može da spreči da se dužnička kriza proširi dalje ukoliko Grčka izađe iz evrozone.

"ECB treba već sada da obznani da je ukoliko Grčka izađe iz evrozone spremna, na određeno vreme, od 12 do 18 meseci da kupuje u neograničenim količinama obveznice preostalih država zone", kaže on.

Zvanična Varšava prema rečima ministra ne vidi problem čak i ako bi takve intervencije bile u suprotnosti sa sporazumima u Evropskoj uniji.

"Poljska zastupa stav da je to opravdano u trenutku kada bi članica evrozone iz nje izašla, jer ta situacija nije predviđena u ugovorima EU. Spremnost ECB da interveniše na tržištu obligacija važila bi samo u slučaju da neka država sama istupa iz evrozone i to ne bi bila redovna praksa", konstatovao je Rostovski.

Po oceni poljskog ministra jedino ECB može da predstavlja efikasnu branu da dužnički problemi ako Grčka napusti evrozonu ne počnu da obaraju i druge zadužene članice.

"Bivši šef ECB Žan Klod Triše pozivajući na sličnu masivnu intervenciju avgusta prošle godine kao argument je upotrebio da u slučaju kada se ne mogu upotrebiti uobičajni instrumenti, ECB ima mandat da interveniše. To je stav i Poljske", napisao je Rostovski.

Austrijanci žele Grčku van evrozone

Pitanje da li Grčka treba da zadrži evro ili se vrati svojoj staroj valuti izazvala je burnu diskusiju i među ekspertima u Austriji. Novi šef Instituta za više studije (IHS) Kristijan Kojšnih, na primer, se zalaže za istupanje Grčke iz evrozone, i to brzo. Prema njegovom mišljenju povratak na drahmu vodilo bi ka devalvaciji valute za oko 50 odsto, što bi drastično poboljšalo konkurentnost, smanjilo uvoz i podstaklo izvoz.

I velika većina Austrijanaca smatra da bi Grčka trebalo da se vrati svojoj nacionalnoj valuti - drahmi.

Istraživanja pokazuju da čak 71 odsto Austrijanaca podržava istupanje Grčke iz evrozone, a samo 21 odsto podržava ostanak Atine u zoni zajedničke evropske valute.

Austrijanci su mišljenja da su već dovoljno plaćali za Grčku i da su dalje finansijske pomoći očigledno beskorisne.