Svetozar Stojanovic

Iako za razbijanje drzave u kojoj smo svi donedavno ziveli smatram unutrasnje cinioce i unutrasnje aktere vaznijim nego spoljasnje, u ovom slucaju i zbog naslova, a i zbog licnih interesovanja interesuje me medjunarodni aspekt samog problema, a on je, razume se, u vezi sa jednim opstijim interesovanjem, a to je nesto sto danas mnogi pokusavaju da promisljaju, a to je ono sto recimo Habermas zove kosmopolitski pravni poredak, ili neki svetski, globalni pravni poredak, koji, razume se, jos uvek ne postoji, postoje samo neki njegovi zameci. Zato bih postavio jedno pitanje za one koji se bave medjunarodnim pravom, ja naravno nisam pravnik, pa se ne razumem mnogo u pravo, ni unutrasnje, a pogotovo ne u spoljno. Interesuje me ustvari u kolikoj meri u medjunarodnom pravu, ovakvom kakvo je zasad, a onda i potencijalno, postoje nekakve mogucnosti da se govori o obavezama prema integritetu postojecih drzava? Ili da to prevedem na negativ, drugim recima, da li po medjunarodnom pravu postoji nekakva odgovornost za doprinosenje razbijanju drzave koja je medjunarodno priznata, clan Ujedinjenih Nacija, i tako dalje?

To je naravno pravni aspekt stvari, i ima jos jedan aspekt koji mene interesuje, ako hoce neko nesto i o tome da kaze, koji nije pravni, a koji je recimo politicki i moralni, a to je: koliko je, kad je rec o nasoj bivsoj zajednickoj drzavi, bilo propustenih mogucnosti da stvari ne krenu u ovom katastrofalnom pravcu u kome su krenule, pa u vezi sa tim, i u tom kontekstu, kolike su bile mogucnosti medjunarodne zajednice da intervenise na drugi nacin na pocetku, znaci pre nego sto je doslo do katastrofe, na drugi nacin nego sto je intervenisala, da doprinese, ako ne potpunom sprecavanju katastrofe, a ono njenom umanjivanju. To sve zbog one cesto pogresno interpretirane misli o tome da covek ima obavezu prvo da cisti pred svojom kucom, koja se kod nas cesto pogresno interpretira kao da moze da cisti jedino pred svojom kucom i da ne moze nista da kaze drugome, cega se niko od nas ne drzi, a u Americi, ili na drugim mestima, a ja cesto govorim o problemima Amerike, naravno, bilo bi netacno da se ja sada koncentrisem na probleme drugih zemalja, a ne na probleme svoje zemlje, dakle, nije rec o nekakvom "ili-ili", ali postojanje tog medjunarodnog prava i medjunarodnih institucija, pa evo i Suda u Hagu, je dosta dobar dokaz da samo na neki vrlo relativan nacin, ogranicen nacin vazi ovo pravilo ciscenja pred svojom kucom, jer kad bi to bilo stvarno tako, onda bi ih gospodin Holandije cistio u Holandiji, ne bi se bavio medjunarodnim pravom, gospodja Karla del Ponte bi se vratila u Svajcarsku, i bavila bi se svajcarskim problemima, i tako dalje, sto bi, razume se, bio jedan apsurd.

I da zavrsim jednim, posto je ovde prisutan gospodin iz Medjunarodnog suda u Hagu, on je vec dosta slusao prigovora Sudu u Hagu, pa ja ne bih nista o tome, jedino imam jednu malu sugestiju, koja je ustvari pitanje, a to je: Kad se insistira, i s pravom, na saradnji sa Medjunarodnim sudom u Hagu, meni bi bilo prirodnije, logicnije i prihvatljivije da na tome insistira predsednik Suda, nego tuzilac. Ponekad imam utisak, ne znam da li je to zbog razlike u temperamentima, da je predsednik Suda malo prisutan u medjunarodnoj zajednici sa svojim zahtevima i svojim misljenjima, a da je tuzilac isuvise prisutan i putovanjima i zahtevima, sve mi se cini da Tuzilac, za razliku od Predsednika, zaboravlja da je tuzilastvo samo jedna strana u proceduri, koja ne moze biti iznad druge strane, a to su advokati i odbrana. Znaci, ona je samo jedna strana koja je potpuno ravnopravna, koliko se ja razumem, imam nesto obrazovanja, nisam, kazem, pravnik, ni vise, ni manje, strana, kao sto bi to bila odbrana.

Hvala.