Djuro Kovacevic

Shvatio sam ovaj razgovor od samog pocetka kao nesto sto ce biti posveceno suocavanju sa prosloscu, i usmereno na odredjivanje okvira relevantne proslosti za zlocine i desavanja u okviru ratnog raspada prethodne zajednicke drzave, a sve to kao put dosezanja istine i utiranje nekakvih mogucnosti za pomirenje. Dakle, razgovor nisam shvatio kao nesto sto pre svega treba da se usmeri na pitanje Komisija, bilo ove novoosnovane u nas, ili nekih drugih, iako, naravno da smatram da su te Komisije vrlo znacajne, ali ih ja pre svega vidim kao nesto instrumentalno, sto treba da nam pomogne u okviru jednog neizbeznog susretanja sa prosloscu, neizbeznog u tom smislu da se ne moze izbeci.

Zarko je pomenuo na pocetku danasnje rasprave da istina dovodi do uznemirenja. Mi imamo jedno iskustvo, u ime koga se, da bi stvari u kuci bile u miru, istina posle jednog strasnog dogadjanja, u razdoblju '41 - 45. godina, usmereno, ne bih rekao da se do kraja nije krila, ali usmereno plasirala, da bi se jedan projekat, jedna ideja jednog mirnog stanja jednog drustva i jednog razvoja odbranila od nepovoljnih ucinaka istine. Videli smo kasnije da od toga nismo mogli da se odbranimo, i da ono sto je na izvestan nacin bilo gurano pod tepih da se posle jedne navodne idile javilo kao jedna svojevrsna eksplozija, koju je malo ko i retko ko mogao i bio u stanju da kontrolise. Kako razumeti to da u trenucima velikih istorijskih iskusenja kojih je ovaj prostor prepun, bilo da ih ima kao autenticnih, bilo da ih ima u vidu ucestvovanja u jos vecim, globalnijim dogadjajima, imamo jedno masovno upraznjavanje pada svih principa i skrupula, obnavljanje neimenovanih grobnica, i jedno takvo zatiranje zivota u ime nekih svetosti, koje bilo sa religijske, ili sa neke druge strane, opravdavaju, i na neki nacin zlocinima cesto daju i izvestan prizvuk i moralne svrsishodnosti.

Zato mislim da bi ovaj nas razgovor, pored svoje usmerenosti na Komisiju i Komisije, trebalo da bude jedan u nizu od onih, da se, kako je to Ivan Vejvoda rekao, to susretanje sa prosloscu pretvori u jednu vrstu permanentnog ucenja, da se taj krug istorijskog ponavljanja koji u nasim uslovima ima tu uzasnu konotaciju, mozda vise nego na nekim drugim stranama evropskog prostora, da se to ne bi ponavljalo.

Tih nekoliko reci hteo sam da kazem prosto radi toga da u celini igre koja je bila na ovom prostoru, koji se nekad zvao zajednickom drzavom, krije se i celina traganja za istinom. Ja mislim da svaki pokusaj koji bude isao za tim da se utvrdjuju neke nacionalne istine, bez obzira na sve teskoce u komunikaciji, unapred ce biti na izvestan nacin nedostatan, ali da to otvaranje kruga u traganju za istinom, verovatno ce dobiti takvu snagu da ce ove trenutne barijere koje postoje prelamati. Hvala.