Borka Pavicevic

Vi se sigurno secate pogovora Hadrijanovim memoarima Margaret Jursenar... ...knjiga o Hamletu zato sto se Hamlet nije osvetio. A zasto se on nije osvetio? Zbog toga sto on ustvari nije duboko osecao sudbinu svoga oca. Zato imamo takav kraj te drame. Hocu da kazem da ja ne vidim da u okviru nacionalnih entiteta da neko ima neku narocitu potrebu za osvetom. Mislim da se pitanje osvete odnosi samo na nepripadnike istog nacionalnog identiteta. Odnosno, potrebu za osvetom imaju zrtve.

Ali, vraticu se na pocetak ovog razgovora, na ono sto je Vojin Dimitrijevic rekao, ja ne vidim da se taj nacionalni konsenzus u pogledu osvecivanja, da kazem, najgrublji termin, a onda to neki zovu revansizmom, a onda on naravno ima neku blazu formu kao sto se zove odgovornost, jer ne vidim da se ona obavlja unutar istovetnog, odnosno istog, odnosno, nacionalnog identiteta, odnosno u okviru pojedinih nacija, a prvenstveno u okviru nase nacije, u okviru jedne multietnicke zemlje.

Gospodja profesor Dajen Orentliher je govorila o tri stepena krivice i odgovornosti koje ustvrdjuje Karl Jaspers, a ima i jedan cetvrti. On se zove metafizicka krivica. Ja bih se vratila na metafizicku krivicu koju pominje Karl Jaspers, na knjigu koju su manje-vise sada na vreme ili zakasnelo svi manje-vise procitali, pa bi iz toga htela da kazem nesto i o pojmu katarze, koga se isto tako ko manje, a ko vise, a ko na kraju ipak procitali. Dok se ne razbije konsenzus unutar istog nacionalnog identiteta, ili etniciteta, ili nacije, dakle dok se tu ne primeni pojam odgovornosti, dogadjace se da ce se i dalje to prebacivati na neku drugu, odnosno na druge nacije. U tome ne vidim da mogu stati, sledeci ovaj princip, ne mogu stati sukobi na ovom terenu, istovremeno vrlo zadovoljna zbog ove definicije Zarka Puhovskog, da se ne radi o pomirenju, nego o uznemirenju. Po mom misljenju, dok se pravni problem, odnosno prva kategorija Jaspersova ne prebaci prekidanjem i dokidanjem nacionalnog konsenzusa oko dogovora da ce istina biti, sto bi Danilo Kis rekao: "Cinjenice su ono sto se mi dogovorimo da jesu.", ako se secate, to je receno u "Grobnici Borisa Davidovica", ta se cela rasprava, dok se to ne raskine ne moze podici na stepen moralne i metafizicke rasprave i u odnosu katarzicnom prema onome sto se dogodilo. Dakle, katarza proistice iz politickih odluka da se jedan konsenzus, pre svega nacionalni, razbije, te da se tako omoguci moralni aspekt citave stvari, a onda i metafizicki karakter cele stvari, dakle, da se dogovorimo oko toga sta je ono sto svako ljudsko bice ipak na kraju oseca prema drugom ljudskom bicu, ma koje nacije to drugo ljudsko bice bilo. Samo u tom smislu, po mom misljenju, moze doci do onoga sto toliko prizeljkujemo, vapimo, definisemo, izazivamo, projektisemo, pomodisemo, i vec ne znam koje operacije ne obavljamo sa tim pojmom koji je pojam katarze, to jest pojam prociscenja.

Dakle, za to je potreban ne samo pravni, nego politicki dogovor u jednom drustvu, to jest, samo preko tog politickog dogovora da se izvrsi izvesna purifikacija i izvesno namirenje unutar onoga sto se desilo u okviru ove nacije, u okviru dakle, srpske nacije i skidanje konsenzusa elita, po tom pitanju moze dovesti do neosvecivanja prema drugima, odnosno i prema tome da se drugi ne svete prema nacionalnom bicu koje je u pitanju. Hvala.