Da li se restorani nalaze u krizi?

"Kuvarsko umeće pada u drugi plan" Nažalost, to je opšta pojava kod svih proizvoda u svetu - naročito zapadnom. Više nije kakav je proizvod - važna je samo dobra reklama! Ako se ovako nastavi, uskoro proizvoda više neće ni biti - ostaće samo reklame!

A najbolje je imati vlastitog kuvara i vlastitog baštovana koji vam uzgaja sveže organske sastojke :)) Šalu na stranu (mada se ja, uprkos ekonomskoj krizi koja je malo udaljila takve snove, još uvek nadam da će ta šala za koju godinu za mene postati vesela svakodnevica :)) ), kao neko ko je par decenija okapavao po svim nivoima restorana u nekoliko evropskih zemalja (bisera ima i u prčvarnicama i u restoranima sa tri mišlenove zvezdice, a pravi gurman tu nikad nije ni snob ni anti-snob, i ne žali ni para za ekskluzivu, ni odela koja posle seansi u zadimljenim prčvarnicama idu pravo na hemijsko čišćenje :)) ), nažalost moram da se složim sa proslavljenim nemačkim foodie-jem, "visoka gastronomija" je danas postala jeftin cirkus povezan sa industrijskim veletrovačima i isprofanisan gastronomskim programima za pola stepenice iznad najbanalnijih reality-proliva, međutim, i tu ima leka, a taj lek je, kao i uvek, ukus, informisanost i beskompromisnost u terminalnom precrtavanju sa spiska svih šefova koji počnu da svoje ime i zanat prostituišu, naročito u smislu kvaliteta (ako neko zadrži kriterijume u toj oblasti, preterana komercijalizacija mu se, naravno, iako nije baš odraz dobrog ukusa, može i oprostiti, ali trovanje mušterija i reklamiranje drugorazrednih i po zdravlje škodljivih sastojaka razlog je za automatsku ostrakizaciju iz pristojnog kulinarskog društva, a to važi i za kritičare koji ovakvu praksu prećutkuju i tolerišu). Odnosno, drag mi je Adria, ali su mi vlastiti želudac i zdravlje draži, ili, ako hoćete, prvosveštenik koji pomisli da je bog i da može i da huli ili igra poker s đavolom u duše, jer je, je li, svemoćan, zaslužuje da se bez suvišnih formalnosti nađe među prosjacima i gubavcima ispred hrama... :))

"Kuvarsko umeće pada u drugi plan" Nažalost, to je opšta pojava kod svih proizvoda u svetu - naročito zapadnom. Više nije kakav je proizvod - važna je samo dobra reklama! Ako se ovako nastavi, uskoro proizvoda više neće ni biti - ostaće samo reklame!

A najbolje je imati vlastitog kuvara i vlastitog baštovana koji vam uzgaja sveže organske sastojke :)) Šalu na stranu (mada se ja, uprkos ekonomskoj krizi koja je malo udaljila takve snove, još uvek nadam da će ta šala za koju godinu za mene postati vesela svakodnevica :)) ), kao neko ko je par decenija okapavao po svim nivoima restorana u nekoliko evropskih zemalja (bisera ima i u prčvarnicama i u restoranima sa tri mišlenove zvezdice, a pravi gurman tu nikad nije ni snob ni anti-snob, i ne žali ni para za ekskluzivu, ni odela koja posle seansi u zadimljenim prčvarnicama idu pravo na hemijsko čišćenje :)) ), nažalost moram da se složim sa proslavljenim nemačkim foodie-jem, "visoka gastronomija" je danas postala jeftin cirkus povezan sa industrijskim veletrovačima i isprofanisan gastronomskim programima za pola stepenice iznad najbanalnijih reality-proliva, međutim, i tu ima leka, a taj lek je, kao i uvek, ukus, informisanost i beskompromisnost u terminalnom precrtavanju sa spiska svih šefova koji počnu da svoje ime i zanat prostituišu, naročito u smislu kvaliteta (ako neko zadrži kriterijume u toj oblasti, preterana komercijalizacija mu se, naravno, iako nije baš odraz dobrog ukusa, može i oprostiti, ali trovanje mušterija i reklamiranje drugorazrednih i po zdravlje škodljivih sastojaka razlog je za automatsku ostrakizaciju iz pristojnog kulinarskog društva, a to važi i za kritičare koji ovakvu praksu prećutkuju i tolerišu). Odnosno, drag mi je Adria, ali su mi vlastiti želudac i zdravlje draži, ili, ako hoćete, prvosveštenik koji pomisli da je bog i da može i da huli ili igra poker s đavolom u duše, jer je, je li, svemoćan, zaslužuje da se bez suvišnih formalnosti nađe među prosjacima i gubavcima ispred hrama... :))