Banke prigrabile 2,5 mlrd KM

Istražna komisija će materijal do kojeg je došla, zajedno sa stenogramom sa današnje sjednice dostaviti Tužilaštvu i SIPA-i.

Ovo je zaključeno na sednici Istražne komisije nakon razgovora s članovima federalne istražne komisije koja je postojala 1997. godine.

Oni su i razmatrali deo materijala koji je ta komisija prikupila, a do kojeg je došao predsednik državne istražne komisije Sefer Halilović.

On je rekao novinarima da je došao do dokumentacije koja je bila sakrivena, a koju je radila federalna istražna komisija 1997. godine. Po njegovim rečima, iz te dokumentacije je vidljivo da se ne zna gde je oko dve i po milijarde KM.

„U toj dokumentaciji, vidi se da su pojedina ministarstva, zavodi, otvarali mimo zakona račune u inostranim bankama i da je novac koji dođe kao donacija Bosni i Hercegovini išao na te račune u Beč, Frankfurt, Minhen i još neke druge banke. Praktično se ne zna sudbina tog novca, na koji način i kako je potrošen niti se zna da li su ti računi još uvijek „živi“ i ko s njima raspolaže“, kazao je Halilović.

To je, po njegovim rečima, jedno veliko otkriće ove komisije, „da je praktično država bila nemoćna pred bahatošću pojedinaca koji su mimo zakona otvarali račune u stranim bankama i sad se ne zna gđe je taj novac“.

„S obzirom na to da je sada, po mom mišljenju, država ipak ojačala, da ima SIPA-u i državno Tužilaštvo, naš zaključak je da mi sve ove materijale dostavimo SIPA-i i Tužilaštvu i da oni nastave sa istragom i utvrde gđe je taj novac“, kazao je Halilović.

Halilović nije želeo reći kako je došao do dokumentacije federalne komisije.

„Poslali smo zahtjev Parlamentu Federacije BiH da nam da tu dokumentaciju, ali nam nisu odgovorili ništa. Onda sam, kao predsjednik komisije, došao do dijela dokumentacije, ali još uvijek ne mogu reći na koji način“, kazao je Halilović.

Istražna komisija za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava parlamenta BiH zatražila je od bivših članova Istražne komisije Parlamenta Federacije BiH (FBiH) da im u roku od 10 dana dostave svu dokumentaciju koju privatno poseduju, a koja se odnosi na dobijene donacije od 1996. do 1998. godine.

Komisija, koja je došla do podataka o proneveri 2,5 milijardi KM na području FBiH dostaviće materijal Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštvu BiH da istraže ovaj slučaj.

Istražna komisija će, takođe, zvanično zatražiti od federalnog Parlamenta da im u roku od 10 dana odgovore da li poseduju dokumentaciju Istražne komisije o donacijama, i ako je imaju da im je dostave.

"Ova Komisija je otvorila Pandorinu kutiju i očigledno je da je pred nama ogroman posao. Nadamo se da će nam Parlament BiH u sredu, izmenama u poslovniku, dati veća ovlašćenja, jer oni koji nam ne dostavljaju podatke čine prekršaj", Sefer Halilović.

Halilović je naglasio da se do tražene dokumentacije može doći isključivo uz policijska i sudska ovlašćenja. Ako Parlament Federacije krije dokumentaciju iz koje se vidi da je nestalo 2,5 milijardi KM, Halilović ističe da je to ozbiljan problem za celu BiH.

On je istakao da će Komisija nastaviti rad dok traje mandat poslanika, i da će za sednicu parlamenta koja je zakazana za sredu, napraviti preliminarni izveštaj o radu komisije.

On je naglasio da pravosudni organi o ovom pitanju do sada nisu ništa uradili, dodajući da je očigledna sprega između vlasti i pravosuđa, jer "nije moguće da se ne zna za 2,5 milijarde KM, što nije mali novac".

Bivši predsednik Istražne komisije Parlamenta FBiH Stanko Slišković kazao je da je komisija svu dokumentaciju, za koju se ne zna gde se danas nalazi, a koja je usvojena u oba doma Parlamenta FBiH, uredno razdužila i pohranila u skladu sa Zakonom o kancelarijskom poslovanju.

"Ako je nešto drugo u pitanju, onda to samo po sebi govori da se neko mora suočiti sa realnim činjenicama odgovornosti za stanje kakvo vlada u toj oblasti. A ono je očito negativno", rekao je Slišković.

Član Istražne komisije Denis Bečirović ukazao je na brojne direktne i indirektne opstrukcije u radu komisije, zbog čega ona nije mogla u potpunosti da obavi svoj posao.

"Sama činjenica da je ova komisija uputila 4 000 dopisa onima koji su primali donacije u BiH, a da je odgovorilo samo 34 odsto korisnika donacija, govori da više od polovine njih nije uopšte dostavilo tražene podatke. Opstrukcije su se ogledale i kroz višemesečnu borbu da se formira komisija, tako i kroz opstrukciju Zakona o slobodi pristupa informacijama", naveo je Bećirović.

On je izrazio nezadovoljstvo što Ministarstvo finansija i trezora BiH na današnjoj sednici Istražne komisije nije dostavilo konkretne podatke o donacijama pristiglim od 1996. do 2010. godine.

Pomoćnik ministra finansija i trezora BiH Dušanka Basta navela je da ministarstvo poseduje samo bazu podataka donatora od 2005. do 2010. godine, te da nemaju podatke o donacijama koje su dobili entiteti i Brčko distrikt.

Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić potvrdio je da je ova institucija dobila oko 19 miliona KM za razvoj svojih kapaciteta, koja su namenski iskorišćena.

"Na račun Ministarstva finansija i trezora došlo je oko 400 miliona KM donatorskih sredstava. Tražene podatke dostavili smo Istražnoj komisiji čim smo dobili saglasnost ovog ministarstva, kao vlasnika računa, da to učinimo", izjavio je Kozarić.