Slab dinar ne valja ni izvoznicima

Zbog neracionalne politike valutnog kursa (precenjenog dinara) i defektnog koncepta privrednih reformi, zasnovanom na ekstremnom neoliberalizmu Srbija se nasla u velikim deviznim, ekonomskim i socijalnim problemima, narocito imajući u vidu visinu spoljnog duga zemlje, koji u ovom trenutku iznosi preko 30 milijardi dolara. Pojedini vlastodrzci ne iznose realne parametre kada govore o ukupnoj zaduženosti zemlje i na taj način obmanjuju građane Srbije. Tim pričama oni žele da prikažu da ima dovoljno prostora za novo zaduživanje države u inostranstvu. Kad vlastodrzci govore o spoljnoj zaduženosti, uzimaju u obzir samo deo tog duga za koji se država direktno zadužila u inostranstvu. Ako je u pitanju, recimo, zaduženje železnice ili EPS-a, iako se država tu pojavljuje kao garant, oni takve dugove ne računaju. Ukupan spoljni dug podrazumeva zaduženja Vlade, kao i državnih i privatnih firmi i banaka na teritoriji jedne zemlje, i taj dug Srbije u ovom trenutku preko 30 milijardi dolara.
Suludo je braniti precenjeni dinar, kada je realna vrednost evra 130 - 140 dinara. Zbog veštačkog držanja kursa i precenjenog dinara trpi domaća privreda, a posebno industrija. Precenjeni dinar je izazvao ogroman deficit, pad industrijske proizvodnje i nezaposlenost. Prvo što država mora da učini jeste da digne ruke od odbrane nerealnog valutnog kursa. U Mađarskoj, Slovačkoj recimo, izvoz učestvuje sa preko 70 procenta BNP-a, dok kod nas izvoz čini 30 posto našeg BNP-a. To je izuzetno malo, i glavni razlog tako niskog izvoza je nerealan kurs dinara, koji destimuliše izvoznike, a pogoduje uvoznickom lobiju sa Miskovicem na celu, koji je ekstremno profitirao i koji je resio da uguši domaću privredu, a posebno industriju.
Mi bismo sada mogli da izvezemo jako velike količine junećeg mesa, ali od kvote koju nam je odobrila EU za izvoz pod povoljijim uslovima, mi ni trećinu nismo u stanju da iskoristimo jer naši poljoprivredni proizvođači nisu zainteresovani da prodaju stoku po tim cenama, odnosno da izvoze po sadašnjem valutnom kursu. Sredinom prosle godine uvoznik iz Srbije plaćao je američki dolar samo pet dinara više nego što ga je plaćao 2001. godine. A, od tada do danas cene u Srbiji su u proseku gotovo tri puta na višem nivou nego što su bile krajem 2000. godine. Zbog tog ogromnog nesklada uvoznik na toj razlici fantastično zarađuje. Pa su tako banane od 60 iz Ekvadora i bile jeftinije od naših jabuka. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Posledice tog ogromnog uvoza po našu privredu, a posebno po domaću industriju, su katastrofalne.
50ih godina prošlog veka Holanđani su pronašli velike količine prirodnog gasa. Počeo je veliki izvoz, ogroman devizni priliv. Domaći kurs otišao je u nebesa, strana valuta se mogla kupiti po bagatelno niskom kursu. Holandsko tržište bilo je preplavljeno uvoznom robom, a privreda nije mogla da konkuriše tom uvozu. Sve je teže mogla da proda svoju robu, jer je precenjen kurs domaće valute bitno povećavao cenovnu konkurentnost uvozne, a smanjivao cenovnu konkurentnost domaće robe. To se sad dešava u Srbiji, naša industrija je zahvaćena tom „holandskom bolešću“. Srbija za razliku od Holandije nije pronasla velike kolicine gasa. Srbija je ogroman trgovinski deficit finansirala kreditima, koje ce biti veoma tesko vratiti. Naša industrijska proizvodnja još uvek nije dostigla proizvodnju iz 1998. godine, a pogotovu ne onu iz 1989. godine. Proizvodnja poslednjih nekoliko godina je bila priblizno 40% one iz 1989...

Precenjeni dinar je u potpunosti unistio srpsku prozivodnju, izazvao ogroman trgovinski deficit, doveo do povecanja nezaposlenosti i deindustrijalizacije. Nakon pada Milosevica sve do 2008 ogromna drzavna potrosnja se velikim delom finansirala kreditima, koji su uz novac pristigao od rasprodaje "drustvene imovine" vestacki pumpali precenjeni dinar. Uopste nije tacno da slabljenje precenjenog dinara ne odgovara izvoznicima. To sto neki tako tvrde, ne znaci da je to tacno. Sa druge strane postoje mnogi koji tvrde isto sto i ja.

Cinjenica koju niko ne moze da ospori je da u poslednje vreme srpski izvoz lagano raste u odnosu na proslu godinu, a sa druge strane uvoz stagnira. To je posledica pada dinara. Na duzi rok to bi dovelo da ravnoteze platnog bilansa, rasta zaposlenosti, i stabilizacije kursa dinara na realnom nivou. Moramo se suociti sa cinjnicom da pad dinara smeta uvoznickom lobiju i onima koji su uzimali kredite sa deviznom klauzulom. Interse vecine gradjani Srbije je drugaciji i oni ne bi trebali da ispastaju zbog ove dve grupacije koju su u manjini.

Dinar ce prestati da pada onog momenta, kada se spoljnotrgovinski deficit svede na prihvatljivu meru, a to je maksimalno 2.5 do 5 milijarde $. Nakon toga NBS nce morati da brani kurs, branice se sam. Srbija ne sme da ima spoljnotrgovinski minus koji je veci od cifre koja se dobije kada se doznake gastosa saberu sa stranim investicijama. Rekordni deficit Srbija je imala 2008, kada je on iznosio 15 milijarde $, 2009 je pao na polovinu te cifre, a i ove godine ce biti slican.

Ako neko pita kako je npr 2007 i 2008 deficit bio veci, a dinar nije padao odovor je jednostavan STRANI KREDITI, nezaradjeni novac koji je uzimala drzava, privreda i gradjani, a koji su pumpali dinar. Njih ce biti veoma tesko vratiti. Ukupan dug u ovom momentu je preko 20 milijardi $.

Jedina sansa Srbije za izlazak iz krize je IZVOZ!

Nije tacno!

Repromaterijal kosta (otprilike) isto, proizvodili bilo gde u svetu. Ono sto odredjuje finalnu proizvoda cenu jesu ostali troskovi - radna snaga, energija, prostor, troskovi poslovanja, itd.

U prosecnom proizvodu, cena rada ucestvuje sa oko 20 - 30%. Nije svejedno da li ce plate radnika, koje cine sastavni deo troskova, biti 200 ili 400 EUR mesecno, jer ce shodno tome, ukupna cena proizvoda biti veca ili manja, za oko 10%. Tih 10% znaci - proizvod ima kupca, ili proizvod nema kupca. Tih 10% znaci mnogo vise od 10% razlike u prometu / profitu. Znaci moci ili ne moci prodati, znaci fabrika moze da postoji ili ne moze da postoji.

Prema tome, slab dinar znaci mnogo za Srbiju.

Jedino niskim platama (u EUR) mozemo krenuti ozbiljno na strano trziste, i jedino tako mozemo ocekivati vece strane investicije (tj. fabrike i nova radna mesta).

Svi znamo da se u Kini radilo za 10 USD mesecno, a, pretpostavljam da mnogi od vas ne znaju da je u Foxcon-u u Kini danas MINIMALNA (ne prosecna) plata 290 USD.

Isto tako, pretpostavljam da mnogi ne znaju da je pre npr 5 godina, struktura minimalnih zarada i troskova u Kini bila sledeca:

Plata ~100 USD
Hrana ~ 15 USD
Smestaj ~15 USD
Sto znaci da je radniku ostajalo 70% plate da posalje svojima kuci, u nekoj provinciji, gde je to bio stvarno veliki novac.

Poslecia svega toga je da je danas jedan od vecih problema u Kini nedostatak skolovane, a u poslednje vreme i manje skolovane radne snage.

Prema tome, moramo krenuti ka nizim platama, privuci strane firme da otvaraju fabrike u Srbiji, ojacati izvoz nasih firmi, pa tek kada se izvoz izjednaci (ili bar priblizi) uvozu, onda ce plate moci da krenu realno gore (u EUR).

Sve ostalo je samo cuvanje licnih interesa.

Slabljenje dinara ima i svoje pozitivne strane.Mislim da preko 90% fizičkih lica svoje pare oročene u banci drži u evrima.Moram priznati da baš iz ovog razloga i meni odgovara da dinar depresira.Razumem gnev ljudi koji su uzeli stambene kredite...Mada mogli su i sami da shvate, da to što banke ne daju dugoročne kredite(gde spada i stambeni) u dinarima,je siguran pokazatelj da je dinar precenjen i da sledi njegovo neminovno slabljenje.Samo gledajte šta rade banke i tako se ravnajte.Nikako nemojte da se pecate na politički marketing DS,G17 kako smo mi ekonomski lideri na Balkanu i kako ćemo plivati u lovi.

Ne radi se o jakom ili slabom dinaru, već o dinaru koji konstantno slabi. On odgovara samo onom ko ga štampa da bi sebi isplatio nezarađenu platu. Svi drugi, i uvoznici i izvoznici samo gube i to u trenutku kada na računu imaju dinare i kada moraju da vrše konverziju kursa jer banke deru na njoj žestoko.

@Dr Ivan Mandic pravo objašnjenje naše pogubne ekonomske politike u dvehiljaditim koja nije ništa manje pogubna od one Slobine.Mladja-Sloba 1:1 ali Mladja and co. imaju šansu da povedu vrlo skoro.

Vidim ja da se konstantno licitira kome šta više odgovara pa ispada da se i kurs dinara šteluje kako kome odgovara. Dok se moćnici sa svojim uticajima bore da dinar vredi kako njima odgovara, stanovništvo sve siromašnije a privreda sve lošija. Treba da se vodi politika koja je u interesu države, privrede i stanovništva u globalu a ne prema interesima manjih grupa moćnika koji bi lako i brzo da se obogate pa da zbrišu.

Ne odgovara, kako da ne!?

Glede navedenog primera: nije problem Bambiju kurs, vec domaca traznja koja nije (vise) stimulisana ino-zaduzivanjem, pa je manja nego sto su se nadali. Da pitamo Bambi da li bi im bilo bolje ili gore ako bi kurs evra sada naglo pao, a domaca traznja ostala ista. Gore, naravno, samo su argumenti "navuceni" na pograsnu tezu iz naslova.

Profesor Kovacevic je lepo objasnio kada ce se zaista osetiti efekti. To sto smo unistili sopstvenu proizvodnju nerealno jakim kursom, je zaista samo nas problem (teks o "holandskoj bolesti" od pre neku nedelju mnogo bolje objasnjava sta nam se dogadja).

Hm..a kome valja mlitav...dinar bre..

Naravno da ne valja da za 1 Evro dobijem 105, a ne 104 dinara.

Opet uvoznicki lobi pocinje da funkcionise - sada ce da pocnu da nas ubedjuju da je slabiji dinar los i za izvoznike .Besmislica

Jel moze neko meni da kaze koliko ce biti odnos EURUSD na kraju godine , pa da ja prema tome podesim svoju poziciju i tako se obogatim , naravno da ne , kome je do izvesnosti mora se okrenuti raznim vrstama tzv. hedzinga , gde se unapred odricete dela zarade kako bi ste imali predvidljive uslove poslovanja.
Na zapadu postoje brojne opcije za to , ali i kod nas mozete uraditi jednu stvar , kupiti recimo EUR,USD , CHF danas po poznatom kursu sa datumom isporuke za 1, 3 , 6 meseci .
Buduci kurs se dobija tako sto se danasnji npr. srednji kurs pomnozi sa razlikom kamatnih stopa valutnog para (npr.13% za rsd i 4.5% za eur)i pomnozi sa (kolicnikom broja dana to dospeca i 360 , 30 /360,90/360 ,180/360 ).
Tako dobijena cifra se doda srednjem kursu i dobija se tzv. terminska cena eur za 1, 3 ili 6 meseci. Ovo je uproscen primer , tacniju kalkulaciju mozete videti na sajtu NBS.Po ovoj formuli ispada da pri danasnjem srednjem kursu od 106,3524 mozete da kupite eur sa isporukom 31.januar 2011. po ceni od 110,8724 , tj. verovatno malo visoj zbog toga sto i tu postoji razlika izmedju kupovnog i srednjeg kursa.Da ste tu transakciju izveli 31.januara 2010 . danas bi ste mogli da kupite EUR po otprilike 103 ( tadasnji sred.kurs je bio 98.462 ).
Kako sam nekad radio u banci znam koliko smo se kolege i ja trudili da direktorima najvecih srpskih preduzeca objasnimo prednosti i mane terminskih ugovora , ali kao da smo se obracali zidu , i posle predstavljanja tih proizvoda uvek bi bili suoceni sa pitanjima , a zasto bi mi kupovali EUR po 103 , kad je danas 98.462, vi bankari uvek hocete nesto da nas zaje...e, znamo mi vas. Elem ti direktori ne moraju nikom da plazu racune , i uvek je lakse predstaviti se kao zrtve drzave, NBS, banaka, sindikata, Boga, hrvata, slovenaca......
nego probati uvesti nesto novo u poslovanje.

Naravno da im ne valja. Kada pretvore euro u dinare na papiru imaju mnogo vise para nego nekada. Medjutim, kada za te pare krenu da kupuju repormaterijal, gorivo, opremu, plate struju, komunalije i poreske obaveze, itd. shvate da je sve to uglavnom poskupelo zbog cena koje se najcesce vezuju za kurs eura. Mnogi od nas pamte 1993. godinu. Dinar je padao iz sata u sat, svi smo imali plate od po nekoliko milijardi, koliko je kostalo jedno pivo u kafani.

Ja sam izvoznik i najbolje znam šta mi odgovara, a to je da dinar ne bude precenjen kao što je sada. Sve bi bilo u redu da kod nas ne postoji uobičajena slika stalnih poskupljenja bez obzira na kurs. Pogledajte unazad poskupljenja struje, goriva, telefonskih usluga, razih poreza... Telefonska pretpata poskupi za 300% a mi tu gledamo par procenata na kursu. Što se tiče mene, kao izvoznika, realno je da kurs bude oko 300 dinara uz sadašnje cene. Još jedna glupost se pojavljuje gore u tekstu, kao slabljenje dinara ne odgovara izvoznicima ali odgovara onome kome je naplata u devizama. Pa ne znam u čemu misle da se roba prodaje i kupuje u inostranstvu nego u devizama, da nije slučajno dinar postao konvertibilan?

@Igor

Sve je to tacno ali je tacno i to da je jedini razlog zasto Kina ima takav izvoz i rast BNP-a (10% vec 10+ godina!) vestacki slab juan (45% slabiji nego sto stvarno jeste jer Peking intervenise i svesno ga drzi dole).

Slaba domaca valuta je odlicna za SDI i izvoz, a to sto ovi nasi nazovi eksperti govore da nije je mazanje ociju i prikrivanje vladine nesposobnosti da vodi drzavu.

Sve te fabrike u Kini su strane i slab juan im odgovara jer dolar u Kini samim tim vise vredi i investicije su daleko isplativije--cak i bez katastrofalnih 10.000 evra po radnom mestu.

Mi 10 godina vec odlazemo reforme i zato smo tu gde jesmo. U medjuvremenu, desilo se ono sto se desilo Rusiji 1992-1998. Necemo mi skoro videti svetlo ako nastavimo da tolerisemo ove na vlasti.

Nema niko korist od slabog dinara, jer je isti vezan za euro, tako da kada pada dinar u odnosu na euro, dizu se cene, inace vezane za euro, pa tako da se ne dobija nista, osim sto drzava kroz slabi dinar, ima manje izdatke prema zaposlenima u javnom sektoru, zbog kojih se inace i zaduzuje kako bi pokrila budzet sa visokim platama.

Ukinite vise ovog Kovacevica!!

Imate izuzetno dobre komentare u ovoj sekciji sajta, ljude koji imaju mnogo bolje argumente od njega! Covek je vec dokazan da se ne razume u ekonomiju, pogotovo ne u kurs!

Dobro, da l u ovoj drzavi nema nikog ko sme da izadje u javnost i kaze da je dinar pao jos pre par meseci, kada je u odnosu na dolar (ili svajcarac) pao 15% (otprilike, lako se proveri)?!
Onda je evro 'skocio' u odnosu na dinar sa mozda 96 na 101, ali samo zato sto je tih dana evro bio u katastrofalnom padu zbog spekulacija oko resavanja grcke krize.

Dakle, dinar je pao jos pre par meseci, a ovo sto se sad desava je samo vracanje evra na njegov normalan nivo, sto naravno uzrokuje jacanje u odnosu na dinar, tj pad dinara. Zadnjih nedelja je dinar isti u odnosu na USD i CHF, ili mozda nesto malo pada, ali zato extra pada u odnosu na evro.

Da je nasa privreda imala zbog cega da ojaca u zadnjih mesec dana, onda bi dinar rastao i pratio rast evra, pa bi i dalje bio na nivou od 102-3, ali toga nema.. nema privrede - nema dinara. I nikakva kuknjava i mere NBS to ence promeniti.

Godinama su pljuvali drzavu zbog jakog dinara. Sada su okrenuli pricu. Postaje jasno da u Srbiji ne uspeva nista osim suplje price.

Dokle god je samo jedna strana zadovoljna a druga nije nema nista od toga da dodje do stabilnosti dinara. Ali ajde nateraj srbina na kompromis, tezak posao i skoro nemoguci zadatak.

Kakvo ekspertsko i ozbiljno saznanje.Svaka zemlja koja i malo pameti ima na vlasti teži stabilnoj valuti,samo kod srpskih eksperata je slab dinar, dobar dinar nema veze što je najbezvrednija valuta u evropi.

Nije tacno!

Repromaterijal kosta (otprilike) isto, proizvodili bilo gde u svetu. Ono sto odredjuje finalnu proizvoda cenu jesu ostali troskovi - radna snaga, energija, prostor, troskovi poslovanja, itd.

U prosecnom proizvodu, cena rada ucestvuje sa oko 20 - 30%. Nije svejedno da li ce plate radnika, koje cine sastavni deo troskova, biti 200 ili 400 EUR mesecno, jer ce shodno tome, ukupna cena proizvoda biti veca ili manja, za oko 10%. Tih 10% znaci - proizvod ima kupca, ili proizvod nema kupca. Tih 10% znaci mnogo vise od 10% razlike u prometu / profitu. Znaci moci ili ne moci prodati, znaci fabrika moze da postoji ili ne moze da postoji.

Prema tome, slab dinar znaci mnogo za Srbiju.

Jedino niskim platama (u EUR) mozemo krenuti ozbiljno na strano trziste, i jedino tako mozemo ocekivati vece strane investicije (tj. fabrike i nova radna mesta).

Svi znamo da se u Kini radilo za 10 USD mesecno, a, pretpostavljam da mnogi od vas ne znaju da je u Foxcon-u u Kini danas MINIMALNA (ne prosecna) plata 290 USD.

Isto tako, pretpostavljam da mnogi ne znaju da je pre npr 5 godina, struktura minimalnih zarada i troskova u Kini bila sledeca:

Plata ~100 USD
Hrana ~ 15 USD
Smestaj ~15 USD
Sto znaci da je radniku ostajalo 70% plate da posalje svojima kuci, u nekoj provinciji, gde je to bio stvarno veliki novac.

Poslecia svega toga je da je danas jedan od vecih problema u Kini nedostatak skolovane, a u poslednje vreme i manje skolovane radne snage.

Prema tome, moramo krenuti ka nizim platama, privuci strane firme da otvaraju fabrike u Srbiji, ojacati izvoz nasih firmi, pa tek kada se izvoz izjednaci (ili bar priblizi) uvozu, onda ce plate moci da krenu realno gore (u EUR).

Sve ostalo je samo cuvanje licnih interesa.

Ne radi se o jakom ili slabom dinaru, već o dinaru koji konstantno slabi. On odgovara samo onom ko ga štampa da bi sebi isplatio nezarađenu platu. Svi drugi, i uvoznici i izvoznici samo gube i to u trenutku kada na računu imaju dinare i kada moraju da vrše konverziju kursa jer banke deru na njoj žestoko.

Ne odgovara, kako da ne!?

Glede navedenog primera: nije problem Bambiju kurs, vec domaca traznja koja nije (vise) stimulisana ino-zaduzivanjem, pa je manja nego sto su se nadali. Da pitamo Bambi da li bi im bilo bolje ili gore ako bi kurs evra sada naglo pao, a domaca traznja ostala ista. Gore, naravno, samo su argumenti "navuceni" na pograsnu tezu iz naslova.

Profesor Kovacevic je lepo objasnio kada ce se zaista osetiti efekti. To sto smo unistili sopstvenu proizvodnju nerealno jakim kursom, je zaista samo nas problem (teks o "holandskoj bolesti" od pre neku nedelju mnogo bolje objasnjava sta nam se dogadja).

Precenjeni dinar je u potpunosti unistio srpsku prozivodnju, izazvao ogroman trgovinski deficit, doveo do povecanja nezaposlenosti i deindustrijalizacije. Nakon pada Milosevica sve do 2008 ogromna drzavna potrosnja se velikim delom finansirala kreditima, koji su uz novac pristigao od rasprodaje "drustvene imovine" vestacki pumpali precenjeni dinar. Uopste nije tacno da slabljenje precenjenog dinara ne odgovara izvoznicima. To sto neki tako tvrde, ne znaci da je to tacno. Sa druge strane postoje mnogi koji tvrde isto sto i ja.

Cinjenica koju niko ne moze da ospori je da u poslednje vreme srpski izvoz lagano raste u odnosu na proslu godinu, a sa druge strane uvoz stagnira. To je posledica pada dinara. Na duzi rok to bi dovelo da ravnoteze platnog bilansa, rasta zaposlenosti, i stabilizacije kursa dinara na realnom nivou. Moramo se suociti sa cinjnicom da pad dinara smeta uvoznickom lobiju i onima koji su uzimali kredite sa deviznom klauzulom. Interse vecine gradjani Srbije je drugaciji i oni ne bi trebali da ispastaju zbog ove dve grupacije koju su u manjini.

Dinar ce prestati da pada onog momenta, kada se spoljnotrgovinski deficit svede na prihvatljivu meru, a to je maksimalno 2.5 do 5 milijarde $. Nakon toga NBS nce morati da brani kurs, branice se sam. Srbija ne sme da ima spoljnotrgovinski minus koji je veci od cifre koja se dobije kada se doznake gastosa saberu sa stranim investicijama. Rekordni deficit Srbija je imala 2008, kada je on iznosio 15 milijarde $, 2009 je pao na polovinu te cifre, a i ove godine ce biti slican.

Ako neko pita kako je npr 2007 i 2008 deficit bio veci, a dinar nije padao odovor je jednostavan STRANI KREDITI, nezaradjeni novac koji je uzimala drzava, privreda i gradjani, a koji su pumpali dinar. Njih ce biti veoma tesko vratiti. Ukupan dug u ovom momentu je preko 20 milijardi $.

Jedina sansa Srbije za izlazak iz krize je IZVOZ!

Slabljenje dinara ima i svoje pozitivne strane.Mislim da preko 90% fizičkih lica svoje pare oročene u banci drži u evrima.Moram priznati da baš iz ovog razloga i meni odgovara da dinar depresira.Razumem gnev ljudi koji su uzeli stambene kredite...Mada mogli su i sami da shvate, da to što banke ne daju dugoročne kredite(gde spada i stambeni) u dinarima,je siguran pokazatelj da je dinar precenjen i da sledi njegovo neminovno slabljenje.Samo gledajte šta rade banke i tako se ravnajte.Nikako nemojte da se pecate na politički marketing DS,G17 kako smo mi ekonomski lideri na Balkanu i kako ćemo plivati u lovi.

Hm..a kome valja mlitav...dinar bre..

Zbog neracionalne politike valutnog kursa (precenjenog dinara) i defektnog koncepta privrednih reformi, zasnovanom na ekstremnom neoliberalizmu Srbija se nasla u velikim deviznim, ekonomskim i socijalnim problemima, narocito imajući u vidu visinu spoljnog duga zemlje, koji u ovom trenutku iznosi preko 30 milijardi dolara. Pojedini vlastodrzci ne iznose realne parametre kada govore o ukupnoj zaduženosti zemlje i na taj način obmanjuju građane Srbije. Tim pričama oni žele da prikažu da ima dovoljno prostora za novo zaduživanje države u inostranstvu. Kad vlastodrzci govore o spoljnoj zaduženosti, uzimaju u obzir samo deo tog duga za koji se država direktno zadužila u inostranstvu. Ako je u pitanju, recimo, zaduženje železnice ili EPS-a, iako se država tu pojavljuje kao garant, oni takve dugove ne računaju. Ukupan spoljni dug podrazumeva zaduženja Vlade, kao i državnih i privatnih firmi i banaka na teritoriji jedne zemlje, i taj dug Srbije u ovom trenutku preko 30 milijardi dolara.
Suludo je braniti precenjeni dinar, kada je realna vrednost evra 130 - 140 dinara. Zbog veštačkog držanja kursa i precenjenog dinara trpi domaća privreda, a posebno industrija. Precenjeni dinar je izazvao ogroman deficit, pad industrijske proizvodnje i nezaposlenost. Prvo što država mora da učini jeste da digne ruke od odbrane nerealnog valutnog kursa. U Mađarskoj, Slovačkoj recimo, izvoz učestvuje sa preko 70 procenta BNP-a, dok kod nas izvoz čini 30 posto našeg BNP-a. To je izuzetno malo, i glavni razlog tako niskog izvoza je nerealan kurs dinara, koji destimuliše izvoznike, a pogoduje uvoznickom lobiju sa Miskovicem na celu, koji je ekstremno profitirao i koji je resio da uguši domaću privredu, a posebno industriju.
Mi bismo sada mogli da izvezemo jako velike količine junećeg mesa, ali od kvote koju nam je odobrila EU za izvoz pod povoljijim uslovima, mi ni trećinu nismo u stanju da iskoristimo jer naši poljoprivredni proizvođači nisu zainteresovani da prodaju stoku po tim cenama, odnosno da izvoze po sadašnjem valutnom kursu. Sredinom prosle godine uvoznik iz Srbije plaćao je američki dolar samo pet dinara više nego što ga je plaćao 2001. godine. A, od tada do danas cene u Srbiji su u proseku gotovo tri puta na višem nivou nego što su bile krajem 2000. godine. Zbog tog ogromnog nesklada uvoznik na toj razlici fantastično zarađuje. Pa su tako banane od 60 iz Ekvadora i bile jeftinije od naših jabuka. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Posledice tog ogromnog uvoza po našu privredu, a posebno po domaću industriju, su katastrofalne.
50ih godina prošlog veka Holanđani su pronašli velike količine prirodnog gasa. Počeo je veliki izvoz, ogroman devizni priliv. Domaći kurs otišao je u nebesa, strana valuta se mogla kupiti po bagatelno niskom kursu. Holandsko tržište bilo je preplavljeno uvoznom robom, a privreda nije mogla da konkuriše tom uvozu. Sve je teže mogla da proda svoju robu, jer je precenjen kurs domaće valute bitno povećavao cenovnu konkurentnost uvozne, a smanjivao cenovnu konkurentnost domaće robe. To se sad dešava u Srbiji, naša industrija je zahvaćena tom „holandskom bolešću“. Srbija za razliku od Holandije nije pronasla velike kolicine gasa. Srbija je ogroman trgovinski deficit finansirala kreditima, koje ce biti veoma tesko vratiti. Naša industrijska proizvodnja još uvek nije dostigla proizvodnju iz 1998. godine, a pogotovu ne onu iz 1989. godine. Proizvodnja poslednjih nekoliko godina je bila priblizno 40% one iz 1989...

Naravno da ne valja da za 1 Evro dobijem 105, a ne 104 dinara.

Ja sam izvoznik i najbolje znam šta mi odgovara, a to je da dinar ne bude precenjen kao što je sada. Sve bi bilo u redu da kod nas ne postoji uobičajena slika stalnih poskupljenja bez obzira na kurs. Pogledajte unazad poskupljenja struje, goriva, telefonskih usluga, razih poreza... Telefonska pretpata poskupi za 300% a mi tu gledamo par procenata na kursu. Što se tiče mene, kao izvoznika, realno je da kurs bude oko 300 dinara uz sadašnje cene. Još jedna glupost se pojavljuje gore u tekstu, kao slabljenje dinara ne odgovara izvoznicima ali odgovara onome kome je naplata u devizama. Pa ne znam u čemu misle da se roba prodaje i kupuje u inostranstvu nego u devizama, da nije slučajno dinar postao konvertibilan?

Opet uvoznicki lobi pocinje da funkcionise - sada ce da pocnu da nas ubedjuju da je slabiji dinar los i za izvoznike .Besmislica

@Igor

Sve je to tacno ali je tacno i to da je jedini razlog zasto Kina ima takav izvoz i rast BNP-a (10% vec 10+ godina!) vestacki slab juan (45% slabiji nego sto stvarno jeste jer Peking intervenise i svesno ga drzi dole).

Slaba domaca valuta je odlicna za SDI i izvoz, a to sto ovi nasi nazovi eksperti govore da nije je mazanje ociju i prikrivanje vladine nesposobnosti da vodi drzavu.

Sve te fabrike u Kini su strane i slab juan im odgovara jer dolar u Kini samim tim vise vredi i investicije su daleko isplativije--cak i bez katastrofalnih 10.000 evra po radnom mestu.

Mi 10 godina vec odlazemo reforme i zato smo tu gde jesmo. U medjuvremenu, desilo se ono sto se desilo Rusiji 1992-1998. Necemo mi skoro videti svetlo ako nastavimo da tolerisemo ove na vlasti.

Kakvo ekspertsko i ozbiljno saznanje.Svaka zemlja koja i malo pameti ima na vlasti teži stabilnoj valuti,samo kod srpskih eksperata je slab dinar, dobar dinar nema veze što je najbezvrednija valuta u evropi.

Nema niko korist od slabog dinara, jer je isti vezan za euro, tako da kada pada dinar u odnosu na euro, dizu se cene, inace vezane za euro, pa tako da se ne dobija nista, osim sto drzava kroz slabi dinar, ima manje izdatke prema zaposlenima u javnom sektoru, zbog kojih se inace i zaduzuje kako bi pokrila budzet sa visokim platama.

Naravno da im ne valja. Kada pretvore euro u dinare na papiru imaju mnogo vise para nego nekada. Medjutim, kada za te pare krenu da kupuju repormaterijal, gorivo, opremu, plate struju, komunalije i poreske obaveze, itd. shvate da je sve to uglavnom poskupelo zbog cena koje se najcesce vezuju za kurs eura. Mnogi od nas pamte 1993. godinu. Dinar je padao iz sata u sat, svi smo imali plate od po nekoliko milijardi, koliko je kostalo jedno pivo u kafani.

@Dr Ivan Mandic pravo objašnjenje naše pogubne ekonomske politike u dvehiljaditim koja nije ništa manje pogubna od one Slobine.Mladja-Sloba 1:1 ali Mladja and co. imaju šansu da povedu vrlo skoro.

Dobro, da l u ovoj drzavi nema nikog ko sme da izadje u javnost i kaze da je dinar pao jos pre par meseci, kada je u odnosu na dolar (ili svajcarac) pao 15% (otprilike, lako se proveri)?!
Onda je evro 'skocio' u odnosu na dinar sa mozda 96 na 101, ali samo zato sto je tih dana evro bio u katastrofalnom padu zbog spekulacija oko resavanja grcke krize.

Dakle, dinar je pao jos pre par meseci, a ovo sto se sad desava je samo vracanje evra na njegov normalan nivo, sto naravno uzrokuje jacanje u odnosu na dinar, tj pad dinara. Zadnjih nedelja je dinar isti u odnosu na USD i CHF, ili mozda nesto malo pada, ali zato extra pada u odnosu na evro.

Da je nasa privreda imala zbog cega da ojaca u zadnjih mesec dana, onda bi dinar rastao i pratio rast evra, pa bi i dalje bio na nivou od 102-3, ali toga nema.. nema privrede - nema dinara. I nikakva kuknjava i mere NBS to ence promeniti.

Vidim ja da se konstantno licitira kome šta više odgovara pa ispada da se i kurs dinara šteluje kako kome odgovara. Dok se moćnici sa svojim uticajima bore da dinar vredi kako njima odgovara, stanovništvo sve siromašnije a privreda sve lošija. Treba da se vodi politika koja je u interesu države, privrede i stanovništva u globalu a ne prema interesima manjih grupa moćnika koji bi lako i brzo da se obogate pa da zbrišu.

Dokle god je samo jedna strana zadovoljna a druga nije nema nista od toga da dodje do stabilnosti dinara. Ali ajde nateraj srbina na kompromis, tezak posao i skoro nemoguci zadatak.

Ukinite vise ovog Kovacevica!!

Imate izuzetno dobre komentare u ovoj sekciji sajta, ljude koji imaju mnogo bolje argumente od njega! Covek je vec dokazan da se ne razume u ekonomiju, pogotovo ne u kurs!

Godinama su pljuvali drzavu zbog jakog dinara. Sada su okrenuli pricu. Postaje jasno da u Srbiji ne uspeva nista osim suplje price.

Jel moze neko meni da kaze koliko ce biti odnos EURUSD na kraju godine , pa da ja prema tome podesim svoju poziciju i tako se obogatim , naravno da ne , kome je do izvesnosti mora se okrenuti raznim vrstama tzv. hedzinga , gde se unapred odricete dela zarade kako bi ste imali predvidljive uslove poslovanja.
Na zapadu postoje brojne opcije za to , ali i kod nas mozete uraditi jednu stvar , kupiti recimo EUR,USD , CHF danas po poznatom kursu sa datumom isporuke za 1, 3 , 6 meseci .
Buduci kurs se dobija tako sto se danasnji npr. srednji kurs pomnozi sa razlikom kamatnih stopa valutnog para (npr.13% za rsd i 4.5% za eur)i pomnozi sa (kolicnikom broja dana to dospeca i 360 , 30 /360,90/360 ,180/360 ).
Tako dobijena cifra se doda srednjem kursu i dobija se tzv. terminska cena eur za 1, 3 ili 6 meseci. Ovo je uproscen primer , tacniju kalkulaciju mozete videti na sajtu NBS.Po ovoj formuli ispada da pri danasnjem srednjem kursu od 106,3524 mozete da kupite eur sa isporukom 31.januar 2011. po ceni od 110,8724 , tj. verovatno malo visoj zbog toga sto i tu postoji razlika izmedju kupovnog i srednjeg kursa.Da ste tu transakciju izveli 31.januara 2010 . danas bi ste mogli da kupite EUR po otprilike 103 ( tadasnji sred.kurs je bio 98.462 ).
Kako sam nekad radio u banci znam koliko smo se kolege i ja trudili da direktorima najvecih srpskih preduzeca objasnimo prednosti i mane terminskih ugovora , ali kao da smo se obracali zidu , i posle predstavljanja tih proizvoda uvek bi bili suoceni sa pitanjima , a zasto bi mi kupovali EUR po 103 , kad je danas 98.462, vi bankari uvek hocete nesto da nas zaje...e, znamo mi vas. Elem ti direktori ne moraju nikom da plazu racune , i uvek je lakse predstaviti se kao zrtve drzave, NBS, banaka, sindikata, Boga, hrvata, slovenaca......
nego probati uvesti nesto novo u poslovanje.