Drinka Gojkovic

Razlog sto sam govorila o tim lajtmotivima u javnom govoru, lajtmotivima koje uvode i odrzavaju najcesce pripadnici novih politickih struktura lezi u tome sto zaista mislim da nova vlast, uprkos tome sto, evo naglasicu, jeste uvela niz velikih promena i sto predstavlja nesto ne samo sasvim novo nego i apsolutno razlicito u odnosu na ono sto smo imali, uprkos svemu tome dakle, ipak najmanje definisan odnos ima prema tom pitanju proslosti.

Mislim da se ne moze postavljati zahtev svakome u ovom drustvu da, ukoliko ima dokaze, dodje sa njima predstavnicima vlasti i zahteva da se respektivni pocinilac izvede pred lice pravde. Naravno, premijer Djindjic, daleko bolje nego ja, zna situaciju sa obradom proslosti u Nemackoj, svi znamo kako je to islo u Americi sto se Vijetnama tice, Vijetnam je verovatno daleko nerazresenije breme americke proslosti negoli sto je nemacka proslost u Nemackoj, iako je i za to bilo potrebno strahovito dugo vreme. Jasno je da vlada, nosece politicke strukture jedne zemlje, imaju pre svega jednu vrstu simbolickog zadatka da pred svoje gradjane izlaze sa pozitivnom porukom. Ja dakle ne ocekujem od ove vlasti da izadje pred narod i da kaze: mi smo krivi, i da pocne da se posipa pepelom i da pocne da se sam bicuje, jer bi to verovatno bilo potpuno kontraproduktivno i bilo bi, na kraju krajeva, puka retorika. Ono sto ocekujem od ove vlasti to je da podstice te procese, da ih podstice - ne mora to biti na najjavnijoj od svih scena, ali mora biti tako da bude podsticaj jasan, da bude jasna namera da se rasvetli ono za sta vec znamo da je postojalo i da je bila strahota - ne samo zlocin, da podrzava ono znanje koje je dosada vec steceno i da pomaze da ono udje u javnost.

Mi se ne nalazimo na nultoj tacki, mi imamo bezbroj stvari - neke od tih stvari su ovde i pominjane tokom jucerasnjeg i danasnjeg dana - imamo izvanredne analiticke tekstove, imamo rad kako Natasinog Fonda za humanitarno pravo, tako i u odredjenoj meri Helsinskog komiteta, imamo dakle materijalnu gradju, imamo nadjene, utvrdjene cinjenice. Svakako i na ovoj alternativnoj sceni i u sektoru civilnog drustva pravljene su takodje velike greske, i u pristupu i u trazenju rezultata. Medjutim, ono sto je neophodno jeste da se konacno zapocne neka rasprava, da ne stojimo i dalje kao dva sukobljena fronta - takozvani nacionalisti i takozvani antinacionalisti usanceni i jedni i drugi u svoje vidjenje te proslosti, pa jedni smatraju da sa time treba cekati, a drugi smatraju da sa time treba krenuti smesta.

Ja ne mislim da mi treba da se mirimo, meni samoj ne pada na pamet da se mirim ni sa kim ko je podrzavao ne Milosevica, nego tu nacionalisticku liniju u Srbiji svih ovih 15 godina, medjutim, mislim da je neophodno da pocne dijalog medju nama i svadja medju nama. I da pocne konacno suceljavanje argumenata, jer i oni moraju imati neke argumente i ti argumenti valjda pocivaju na nekim cinjenicama i mi imamo svakako odredjene argumente i ti argumenti, koliko ja znam, pocivaju u ogromnoj meri na cinjenicama.

Dakle, ono sto ocekujem od ove vlasti to je da pokaze da i ona sama pocinje da formira stav u odnosu na pitanje proslosti, da podrzava procese koji tu proslost uvode kao stvar koja mora da se problematizuje u ovom drustvu, jer bez njene problematizacije zaista ostajemo, uprkos najboljim namerama i uprkos vec odredjenim postignutim rezultatima, iza onoga sto bismo mogli i sto bismo morali da budemo.

Eto, hvala vam.