Život se mora osvajati

I dok je posmatraju kako ne posustaje pred izazovom kakav je penjanje na stenu u beogradskom Košutnjaku, kako svojom upornošću, snagom i veštinom, dok mnogi odustaju, ona čini i onaj poslednji korak do vrha, prolaznici ne mogu ni da naslute da je pred njima mlada žena kojoj je teška bolest pretvarala život u pakao. Koja uvek, a posebno povodom Svetskog dana limfoma, primerom pokzuje kako se život kao i stene može i mora osvajati. Ili, otkriva kako se vezuju čvorovi, što je sa članovima Udruženja LIPA učila od ljudi iz Speleološkog odseka Planinarskog saveza Beograda, čime su na simboličan način skretali pažnju javnosti na ovu bolest i to posebno zbog činjenice da se kod dve trećine bolesnika u Srbija dijagnoza limfom kasno postavi.

Bolest uzela maha

Svojom pričom o „trnju kroz koje je prolazila”, o onim na kratko zaustavljenim nadanjima, o pobedi, Maja želi da bude pravi, ili bar mali podstrek svima koje slična ili ista nevolja zadesi, da im pomogne da se ne predaju, već da se bore.

– Priča počinje krajem 2003. godine. Gotovo slučajno napipala sam tada malu izraslinu, čvorić na vratu. Nisam u početku tome pridavala nikakav značaj. Mislila sam, pa to je tek jedan čvorić na vratu, može da se povuče sam ili da ga doktori odstrane. Nisu tome neki značaj pridavali ni lekari. Ali, brzo su počele naizgled bezazlene tegobe. Nekako kao da više nisam bila ja, ona žena puna snage. Malaksalost, pa često povišena temperatura, naročito uveče, a onda i bolovi u levom kuku, iz dana u dan sve jači - priča nam svoju priču sada 37-godišnja Maja Kocić, inženjer elektronike, majka dve devojčice od 8 i 10 godina.

Slede odlasci kod lekara, pregledi kod specijaliste hematologije. I sumnja na nešto ozbiljno. Rezultati analize isečka sa čvorića na vratu potvrđuju da je reč o non-Hočkin limfomu. Lekari iz Niša upućuju našu sagovornicu na zračnu terapiju u Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu. Nakon ove terapije svi su uvereni da je bolest savladana. Izlečena. Ali, to nije bio kraj, već kako se ubrzo pokazuje bio je tek početak velikih muka i borbi. Samo mesec dana po izlasku iz bolnice, priseća se Maja, bolest je uzela toliko maha da su bila zahvaćena pluća, levi kuk, uvećane žlezde po čitavom telu. Širila se bolest po ovom mladom telu gotovo neverovatnom brzinom. Zbog ozbiljnosti i težine oboljenja sledi ponovo bolničko lečenje na VMA i ono će trejati narednih godinu dana.

– Kada su mi prvi put saopštili dijagnozu limfom nije me to mnogo zabrinulo. Jer, u početku ja nisam ni znala šta je to limfom. Kada ne čujete od doktora reč kancer ili rak mislite da dijagnoza za koju do tada niste ni znali da postoji i nije tako strašna. To se i sa mnom zbivalo, pa sam zato tek kada je bolest uzela maha shvatila sa čime imam posla. A tada mi se život već pretvarao u pakao, onakav kavim samo može da ga učini saznanje da se u telo uselio karcinom.

Ljubav prema životu pobeđuje

Bila sam uplašena, zbunjena. Mislila sam da nemam budućnost. Šok, neverica, bol, bes. I stalno pitanje - Zašto baš ja, pa tek sam, kako se kaže, punim plućima počela da uživam u životu. Bilo je, mora to da se prizna, mnogo teško. Ma koliko želeli da budete hrabri u tim trenucima, verujte, to nije nimalo lako. Pretpostavljam da postoje momenti u životu svakog čoveka, nastavlja svoju priču Maja Kocić, kada mora da se prelomi, da se donese odluka - boriti se ili prepustiti se sudbini, bolesti, ili bilo čemu drugom. Bio je to i moj slučaj. Izbor je bio - borba, život, zbog dece, a imale su tada jedna tek dve, druga četiri godine, zbog sebe, porodice, zbog svih koje volim i koji me vole.

– I kada čovek sledi verovanje da „ne postoji osoba koja nije sposobna da uradi više od onoga što misli da može”, onda je tu i hrabrost da pobediš samog sebe, da pobediš opaku bolest. Naravno, uspela sam to uz podršku supruga, čitave porodice, prijatelja, a imala sam je u svakom trenu i bila je bezgranična i nesebična. Bili su uz mene i nisu pokazivali da se plaše, nije bilo sažaljenja, strah se ne vidi iako su mnogo strahovali, a sve to, taj psihološki momenat je bio nešto presudno što mi je pomoglo da izdržim.Teško je bilo i odvojiti se od dece sa sumnjom ili saznanjem da ih možda više neću videti, ni pomilovati, pa savladavati i njihove strahove koji nisu bili mali. Zajedno smo, evo, uspeli sve to da prebrodimo. Naravno i uz izuzetnu pomoć lekara, posebno doktorke Marije Elez kojoj sam se prepustila s puno poverenja. Zahvaljujući svemu tome uspela sam da budem jača od opakog limfoma, pravi sam dokaz da limfom danas uspešno može da se leči - ističe Maja Kocić i dodaje:

– Mnogo dana i meseci provela sam u bolnici na terapijama. Krajem 2004. godine urađena je i transplantacija koštane srži, autologna transplantacija, bila sam sama sebi davalac. I to je uspešno obavljeno. Naredne dve godine bila sam pod odgovarajućom terapijom, sada samo odlazim na redovne kontrole i hvala Bogu - dobro sam.

Značaj prave podrške

Posle transplantacije i završene terapije Maja je nastavila da radi u privatnoj firmi u kojoj je i pre početka bolesti bila i gde su svi, kaže nam, imali veliko razumevanje za sve njene tegobe i haose kroz koje je prolazila. Međutim, česte infekcije postale su ozbiljna pretnja njenom zdravlju i to je bio glavni razlog za odlazak u penziju. Danas Maja uživa u svakodnevnim malim i velikim radostima, u odrastanju svojih devojčica, u porodičnoj sreći. I nesebično prenosi svoje iskustvo, svoje strahove i nadanja, patnje i pobede drugima koji prolaze istim ili sličnim putevima. Ta želja da pomogne bila je i razlog što je na čelu Udruženja obolelih od limfoma u Nišu. Iako je to sve učestalije oboljenje, u svetu je više od milion ljudi oboleliuh od limfoma (kancer krvi ili maligna bolest limfnog sistema) u javnosti se o njemu malo zna.

– Dok sam se borila s bolešću nebrojeno puta sam poželela da porazgovaram s nekim ko je prošao taj put. Nisam imala priliku da sa nekim od pacijenata, od onih koji su se izborili s limfomom razmenim misli, da saznam kroz šta su prolazili. I to je bio moj motiv da se angažujem u Udruženju, želja da pomognem drugima da im bar pričom ulijem nadu da ima spasa za njih.

Ovo je samo delič priče, tek koja sličica borbe i životne pobede nad opakom bolešću jedne mlade žene čiji primer može i treba drugima da bude podstrek da u suočavanju s velikim nevoljama istraju.

MAGAZIN VIVA U BROJU 223 DONOSI:

Novi heroji trpeze

Matične ćelije "idu" u banje

Atlas - najmanji a najvažniji pršljen

Kućna apoteka: lekovi bez recepta

Razvod posle pedesete

Biramo najzdraviji grad Srbije: Pirot