Vodeni Vestern

Na uništenoj planeti, samo je nekoliko mesta, zvanih Eldorado, uspelo da sačuva organizovanu društvenu strukturu. Izgubljeni u ledenom bespuću, ljudi tragaju za njima, pokušavajući da se domognu sigurnosti i razumnog sveta. "Animal'z" (Kasterman), 25. album francuskog strip autora i sineaste Enkija Bilala, pripoveda putovanje grupe ljudi ujedinjenih sudbinom, u potrazi za Moreuzom 17 kojim može da se stigne do jednog od Eldorada. Naoružani puškama, pištoljima i noževima, ali i novim psiho-fizičkim mogućnostima proizašlim iz bioinženjeringa, protagonisti ne samo što se za preživljavanje bore jedni sa drugima, nego i protiv pririode.

U Bilalovom "vodenom vesternu", nalik osvajačima Divljeg Zapada, ljudi su se našli suočeni sa prirodom. Da bi preživeli, oni moraju da je posmatraju i da joj se prilagođavaju. Istovremeno, da bi napredovali, oni moraju da oponašaju one koji su u tome od njih uspešniji – životinje. Genijalni naučnik Ouls uspeo je da načini hibridizaciju čoveka i morskih sisara, te novi ljudi krstare apokaliptičnim i zabrinjavajućim svetom.

"Novom knjigom, ja zapanjeno posmatram oko sebe, jer sam vrlo zabrinut širinom štete koju nanosimo našoj planeti. Ako bi smo analizirali 20. vek, lako bi smo mogli da govorimo o zločinu protiv planete. Zato se danas, kao rešenje, nameće prava planetarna vizija – kaže o svom albumu Bilal.

Posle dvanaest godina "jugoslovenske tetralogije" i složenog narativnog i crtačkog prosedea, Enki Bilal se vratio najosnovnijim elementima stripa. "Nisam želeo da prikazujem destrukciju, nego ponovno osvajanje. Posle 'Tetralogije' hteo sam sebi da provetrim glavu i, pre svega, da se vratim crtežu – kazao je Bilal povodom martovskog izlaska albuma. Knjiga je podeljena u četiri poglavlja koja za naslove imaju crtež čoveka i životinje na različitim stepenima saradnje. Umesto umnogostručenih linija zapleta u vremenu i prostoru, intriga se linearno događa samo u dve ravni. Uprošćavanje zapleta delimično je uzrokovano željom da se što bolje istakne planetarna nesreća, a delimično radi autorove želje za lakoćom u naraciji. Posle džon-fordovskog okupljanja grupe, na početku albuma, intriga je vešto vođena, nalik melanholičnom vesternu, pomešanom sa naučnom fantastikom i hororom.

Za razliku od uobičajenih bilalijanskih protagonista suočenih sa događajima koji ih u potpunosti prevazilaze, ovoga puta, oni su u tranziciji, kako fizičkoj, tako i psihološkoj. U besu planete, tehnologija više nema uticaja na osiguranje ljudskog života. Na novoj vrednosnoj lestvici, čovek se nalazi niže od životinje, te da bi preživeo, on mora da se ugleda na bića koja je do tada nemilosrdno uništavao. Tako, jedina tehnologija koja čoveku omogućava preživljavanje jeste hibridizacija ljudi i životinja, kao i posebna tehnologija koja omogućava da se čovek preobrazi u delfina i da se ponovo vrati u ljudsko obličje. Istovremeno, nova i skromnija planetarna uloga mora da se prihvati i psihološki. Protagonisti su na ivici beznađa, ali upotrebom novostečenih osobina, oni uspevaju da se prilagode svom svetu.

Određeni deo protagonista ostaje vrlo tajanstven, bez ikakvih naznaka o poreklu ili o značaju za intrigu. Među njima su dva kauboja, komplementarna fizičkim izgledom, koja tokom čitavog albuma jašu na puškomet i sa saputnicima komuniciraju kroz citate Šekspira, Flobera, Ničea, Kamija, Borhesa, pripremajući se za četvrti medjusobni duel u kome pucaju tako da se revolverska zrna sudare na sredini putanje. "Oni predstavljaju najlepše što je čovek stvorio za vreme civilizacije koja je nestala. Njihova misao je elegantna, oni poseduju kulturu, ali i lucidnost toliko veliku da su skoro postali nihilisti. Tako se oni i igraju sa sopstvenim životom – kaže Enki Bilal o svojim tragičnim junacima.

Poznat po maestralnoj upotrebi slikarskih prosedea u stripu, Bilal se ovoga puta odlučio za sivo-plavičasti papir i grafit, prosvetljen belim i crvenim pastelom da bi se dočarao sneg i bespuće. Crtež ima uobičajeni Bilalov pečat – odredjenu statičnost i mnoštvo horizontalnih prizor polja, "skoro sinemaskop", kako je objasnio sâm autor. Bilalov crtež grafitom je rafiniran, elegantan, izuzetno precizan, ali i hotimično zamagljen da bi se složio sa svetom bez oštrih granica i kontura. Sivkasti i beličasti tonovi daju utisak magle u kojoj se odvajaju određeni crveni detalji – krv, usne, oči i mini-roboti. Kadriranje i montaža su urađeni tipičnom bilalovskom majstorijom radikalnih elipsi i brzih kadrova, u kojoj ni najpedantniji analitičar ne bi mogao da nađe pukotinu.

Narativno i duhovno, ova knjiga više nalikuje Bilalovim stripovima iz perioda pre "Nikopoljske trilogije", iz vremena saradnje sa Pjerom Kristenom. Tehnički, on je linearnu kristenovsku naraciju spojio sa elementima sopstvenog sveta – mutacijama, hibridizacijom, kataklizmom, postkataklističkim nasiljem, individualizmom – da bi prikazao novi svetski poredak u kome je najvažniji element da objektivna istina ne postoji. "Iza svakog od mojih radova, nalaze se pitanja o našem svetu. Ja sam veliki potrošač medija i mislim da je 90 odsto ove priče stvarno. Protagonisti imaju savremene preokupacije, tako da nije u pitanju naučna fantastika – kaže Bilal. Laka doza apsurda, prisutnog u njegovom opusu još od 'Sajma besmrtnika', koja se ogleda i u sâmom naslovu knjige "Animal'z" (nalik Kronenbergovom filmu "Existenz"), pokušava da ukaže na transformaciju čoveka u novi evolutivni oblik.

Posle "Animal'za", štampanom u tiražu od 200 hiljada primeraka, uslediće još dva albuma vezana za tematiku planetologije, ekologije i biotehnologije. Međutim, oni će biti zasebne celine koje će poznati autor raditi uporedo sa novim filmom.