Milosavljević: Stabilne cene

Vlada Srbije, ali i stručna javnost poručuju da će nas u 2009. čekati zamrznute plate i da treba štedeti. Dok bi po zakonu ekonomije, smanjena tražnja trebalo da utiče na smanjenje cena, trgovci i kompanije koje pružaju najosnovnije usluge, međutim, najavljuju poskupljenje.

O tome kakve nas cene očekuju u sledećoj godini i kakve su mogućnosti ministarstva trgovine i usluga da utiče na njihovo formiranje, sa ministrom Slobodanom Milosavljevićem razgovarala je novinarka B92 Ivana Pešić.

B92: Koje će cene u 2009. biti više, a koji će proizvodi biti jeftiniji?

Milosavljević: Mi u prethodnih nekoliko nedelja imamo početak pada osnovnih poljoprivrednih proizvoda. To je počelo sa mlinsko-pekarskim proizvodima, odnosno pre svega brašno, mleko i prerađevine od mleka. Očekujem, pošto je kukuruz ovogodišnjeg roda intezivno ušao u ishranu stoke, pšenica je ušla u mlinove, da već negde novodogišnjim praznicima ili krajem januara, početkom februara i cena hleba, prerađevina od mleka, testenina, konditorskih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa možda negde od marta budu i za neki procenat jeftinije nego što su danas. Dva su preduslova za to. Pre svega, stabilnost dinara ili bar stabilnost u očekivanim okvirima i granicama, a druga stvar je zadržavanje cena nafte i u narednim mesecima. Prognoze govore da će tako biti i na bazi onoga čime ja danas raspolažem. Mogu za prvi kvartal da najavim stabilne cene sa trendom snižavanja cena osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.

B92: Razgovarali smo sa proizvođačima mleka, mesa, njihove prognoze nisu tako optimistične i kažu će neće biti prostora za pojeftinjenje. Kako to komentarišete?

Milosavljević: Potpuno je logično da kada kukuruz sa cenom od 8,20 do 8,30 dinara uđe u masu, na primer, govedine, svinja, pilećeg mesa, to mora da donese nižu cenu. Uz niže cene energenata, nema ni jednog imputa u proizdodnji čija cena raste, a evo već dva meseca se koristi hrana koja je za četrdesetak odsto jeftinija u odnosu na hranu od pre nekoliko meseci, mislim na kukuruz i na pšenicu. Samo spekulativni razlozi mogu da ne obore tu cenu.

B92: Kolika je moć Ministarstva da u razgovorima sa proizvođačima ili trgovcima utiče na cene?

Milosavljević: Mi ćemo u narednoj godini voditi računa o ceni jedne vrste hleba, o ceni jedne vrste mleka, ovog krakotrajnog za svakodnevnu upotrebu, naravno o ceni električne energije svih ovih pomenutih proizvoda i usluga i time uticati u jednom segmentu na očuvanju standarda i kupovne moći građana Srbije. Naravno pratićemo i cene u čitavom repro lancu, pre svega poljoprivredno-prehrambenih priozvoda i trudićemo se da podstaknemo konkurenciju tamo gde je to moguće, ako bude potrebno i intervenisanjem iz robnih rezervi ako bude potrebno i inverventnim uvozom kako bi one koji neporavdano drže cene za svoje proizvode ili ne daj Bože povećavaju ionako visoke cene nekih proizvoda, određenim mehanizmima naterali da uvaže ekonomsku realnost.

B92: Kakva je Vaša preporuka za građane, na čemu treba štedeti, a šta je ono u šta građani treba da ulažu?

Milosavljević: Znači, moja preporuka je prištedeti, izboriti se za čuvanje radnog mesta, ako je moguće ulagati u obrazovanje, to je ono što uvek donosi neku novu vrednost, kao i birati - zaista su velike razlike u cenama od trgovine do trgovine, od trenutka do trenutka. Malo više pratiti akcije koje su relativno nove. Mi nismo navikli da mesečno kupujemo ono što je u jednoj nedelji najjeftinije, svi trgovinski lanci, na primer, u jednoj nedelji nude šećer sa 30 do 40 odsto popusta. Može se kupiti šećer za mesec dana ili jestivo ulje ili neke druge proizvode kada traju akcije i mislim da građani Srbije moraju da se mnogo više preko maltene dnevno prisutnih lifleta u novinama i reklama na televizijama i radijima informišu, budžet projektuju u skladu sa ponudama koje porizvođači i trgovinski lanci nude.