Azotara: Kontrola i blokada

Finansijska kriza u Azotari Pančevo, počela je mnogo pre zvanično objavljene svetske finansijske krize, odnosno danom privatizacije, 15. maja 2006. godine. U prilog tome govori i činjenica da su se od prvog dana privatizacije sve zarade isplaćivale sa zakašnjenjem i na «mišiće».
Vlasnici Azotare su u toku procesa privatizacije ova fabrike, imali na raspolaganju svu tendersku dokumentaciju i nedelju dana vremena da se upoznaju sa kompletnim višedecenijskim poslovanjem, fiksnim i varijabilnim toškovima, tehnologijom proizvodnje, kadrovskom strukturom zaposlenih, imovinom, itd.
Prema tome, Azotara im nije NAMETNUTA, već su je kupili kao vrlo dobro informisani kupci.
Ako se zna da su kompletnu fabriku kupili za 13 milinona EUR-a, a da su samo prodajom jednog i to ne završenog pogona (Karbamid 2) prihodovali 32,5 miliona EUR-a (vlasnici, a ne Azotara), matematika je više nego prosta jer u fabrici ima još dosta toga da proda !!!
Pored navedenog, vrlo dobro se zna da su prednosti ove fabrike i u njenoj infrastrukturi koju nemaju ni Rafinerija Pančevo, niti Petrohemija Pančevo, a to su: pruga koja je direktno povezana sa železnicom Srbije i naravno luka fabrike koja je plovnim kanalom takođe direktno, povezana sa Dunavom. Takođe, vrlo dobro se zna da pristanište luke ove fabrike ima najčvršću obalu u zemlji Srbiji (nemaju je ni Luka Dunav Pančevo, niti Luka Beograd), što omogućava istovar komadnog tereta težine do 300 tona (WEB sajt: www.hip-azotara.co.rs - USLUGE – LUKA –TRANSPORT).
Prema tome, ova fabrika pored proizvodnje po kojoj je poznata, mogla bi da vrši i najkvalitetnije lučke usluge u Srbiji. Naravno samo ako se HOĆE !!!
Na kraju, ne čudi ponašanje vlasnika Azotare što se (NE) isplata zarada tiče, kada je o tome gospodin Cvetković, zamenik direktora Agencije za privatizaciju, rekao da vlasnici nisu u obavezi da isplaćuju zarade, iz razloga što ta obaveza NIJE uneta u kupoprodajni ugovor, a da je sve to (po njegovom mišljenju) propust sindikata Azotare, citat: «obaveza isplata zarada za nove vlasnike ne postoji jer nije deo kupoprodajnog ugovora». Nadam se da je isti gospodin, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je na navedenoj funkciji u Agenciji, UPUĆEN u to da zaposleni u ovoj fabrici nisu VOLONTERI. Bitna informacija je i to su vlasnici Azotare sa svakim radnikom, potpisali Ugovor o radu kojim su definisani: naziv radnog mesta sa opisom poslova i radnih zadataka i visinom zarade, a obaveza vlasnika fabrike da isplaćuju zarade po utvrđenoj dinamici, potpisanim novim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, Avgusta 2006. godine, koji je i danas na snazi. Prema tome, malo je degutantno pričati o tome da vlasnici nisu u obavezi da isplaćuju zarade samo zato što to ne stoji u kuporpdajnom ugovoru !!!

Finansijska kriza u Azotari Pančevo, počela je mnogo pre zvanično objavljene svetske finansijske krize, odnosno danom privatizacije, 15. maja 2006. godine. U prilog tome govori i činjenica da su se od prvog dana privatizacije sve zarade isplaćivale sa zakašnjenjem i na «mišiće».
Vlasnici Azotare su u toku procesa privatizacije ova fabrike, imali na raspolaganju svu tendersku dokumentaciju i nedelju dana vremena da se upoznaju sa kompletnim višedecenijskim poslovanjem, fiksnim i varijabilnim toškovima, tehnologijom proizvodnje, kadrovskom strukturom zaposlenih, imovinom, itd.
Prema tome, Azotara im nije NAMETNUTA, već su je kupili kao vrlo dobro informisani kupci.
Ako se zna da su kompletnu fabriku kupili za 13 milinona EUR-a, a da su samo prodajom jednog i to ne završenog pogona (Karbamid 2) prihodovali 32,5 miliona EUR-a (vlasnici, a ne Azotara), matematika je više nego prosta jer u fabrici ima još dosta toga da proda !!!
Pored navedenog, vrlo dobro se zna da su prednosti ove fabrike i u njenoj infrastrukturi koju nemaju ni Rafinerija Pančevo, niti Petrohemija Pančevo, a to su: pruga koja je direktno povezana sa železnicom Srbije i naravno luka fabrike koja je plovnim kanalom takođe direktno, povezana sa Dunavom. Takođe, vrlo dobro se zna da pristanište luke ove fabrike ima najčvršću obalu u zemlji Srbiji (nemaju je ni Luka Dunav Pančevo, niti Luka Beograd), što omogućava istovar komadnog tereta težine do 300 tona (WEB sajt: www.hip-azotara.co.rs - USLUGE – LUKA –TRANSPORT).
Prema tome, ova fabrika pored proizvodnje po kojoj je poznata, mogla bi da vrši i najkvalitetnije lučke usluge u Srbiji. Naravno samo ako se HOĆE !!!
Na kraju, ne čudi ponašanje vlasnika Azotare što se (NE) isplata zarada tiče, kada je o tome gospodin Cvetković, zamenik direktora Agencije za privatizaciju, rekao da vlasnici nisu u obavezi da isplaćuju zarade, iz razloga što ta obaveza NIJE uneta u kupoprodajni ugovor, a da je sve to (po njegovom mišljenju) propust sindikata Azotare, citat: «obaveza isplata zarada za nove vlasnike ne postoji jer nije deo kupoprodajnog ugovora». Nadam se da je isti gospodin, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je na navedenoj funkciji u Agenciji, UPUĆEN u to da zaposleni u ovoj fabrici nisu VOLONTERI. Bitna informacija je i to su vlasnici Azotare sa svakim radnikom, potpisali Ugovor o radu kojim su definisani: naziv radnog mesta sa opisom poslova i radnih zadataka i visinom zarade, a obaveza vlasnika fabrike da isplaćuju zarade po utvrđenoj dinamici, potpisanim novim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, Avgusta 2006. godine, koji je i danas na snazi. Prema tome, malo je degutantno pričati o tome da vlasnici nisu u obavezi da isplaćuju zarade samo zato što to ne stoji u kuporpdajnom ugovoru !!!