Može li moda u Srbiji biti subverzivna?

Jeste i to godinama. Ne znam odakle da pocnem, koliko tu faktora ima zasto je to tako i sta to znaci kad se prevede na drustvo.
-Prvo nema se za osnovno, te je svaka nadgradnja u drugom planu. U isto vreme to moze da bude najproduktivnije vreme za modno izrazavanje jer je potreba majka svih izuma. E sad kome sta treba da bi bio/la sretan/tna i da bi se izrazili. Nekome je rec, drugome vizija, trecima cetka..
-Drugo strasan nedostatak izbora u osnovnim i kvalitetnim materijalima, to samo treba obici tekstilne prodavnice, a da ne pricamo gotov produkt.
-Uzasno ogranicen izbor boja u materijalima, odeci i ostalim(galanterija, nakit, ekstra dopune - engl. "accessories"). Cela nacija je decenijama obucena u crno, braon, crveno sa sivim ili tako neke kombinacije koje se nikako ne menjaju.A sta to psiholoski znaci u prevodu za drustvo, ostavljavam Vam na razmisljanje.
-los kvalitet,ne-interesantan, dizajn tekstila, stampanog ili tkanog
-kroj odece: ne znam kome zivotnom dobu odgovara ili kojoj naciji, jer svako trziste ima svoj identitet koji treba prepoznati. Kod nas je to ne ne-prepoznato vec totalno ignorisano i mislim da pogresni ljudi rade na tim poslovima. Nemam drugog obrazlozenja. Odeca je krojena i secena toliko puta da bolje da nista ne kupis. Govorim o ogranicenom izboru regularnog kupca koji ne kupuje Cavalli-ja i ostale dizajnere, jer su finansijski van dometa, koji bi trebao/la da ima pravo da kupi odecu koja je bar skrojena kako lici. Kad ta baza ne postoji, kako ocekivati nadgradnju vrste gde se krojenje materijala za odecu, dozivljava kao poduhvat inzinjerstva - sto u stvari i treba da bude izazov svakom dizajneru, sa dobrim i interesantnim materijalima + bojama?
-Ne moze svako da nosi bilo sta i nije dovoljno da neko ima pare. Pogresni ljudi sa lovom, nose odecu koju oni prave jeftinom zbog jednog razloga - nemaju tu karizmu koja je neophodna da radis sa tim izumom. To nije lepota, tu radi x-faktor koji svi osecaju a ne mogu da objasne. Individua treba da ima talenta za to - nije svako nadaren time, ali dizajneri i industrija su tu da pomognu i inspirisu ostali svet.

-Kad tako neka estradna zvezda nosi nesto od poznatog dizajnera uglavnom se taj dizajn asocira sa osobom koja je nosi. Tako da i nije cudo zasto vam neki dizajner, ni kriv ni duzan, postane ogavan.
(U mom slucaju to je Versace i Luis Vuitton i u skorije vreme Prada i Cavalli).

-Kod nas nema mode, niti je to prioritet da se ulaze u tu industriju, a sav talenat koji imamo i dalje odlazi.Da smo malo pametniji,ne bi bilo lose da ovi novi biznismeni uloze u taj deo ako bi da manipulisu nasim mentalitetom (volimo lepo da izgledamo, te se pruzimo vise nego sto treba). Mislim da bi bila profitabilna kampanja i pokrenula modu u Srbiji sa mrtve tacke.

I tigar je poceo da se bavi modom :)
http://www.organvlasti.com/20090411432/stil-zivota/moda/obuca-tigar.html

Jeste i to godinama. Ne znam odakle da pocnem, koliko tu faktora ima zasto je to tako i sta to znaci kad se prevede na drustvo.
-Prvo nema se za osnovno, te je svaka nadgradnja u drugom planu. U isto vreme to moze da bude najproduktivnije vreme za modno izrazavanje jer je potreba majka svih izuma. E sad kome sta treba da bi bio/la sretan/tna i da bi se izrazili. Nekome je rec, drugome vizija, trecima cetka..
-Drugo strasan nedostatak izbora u osnovnim i kvalitetnim materijalima, to samo treba obici tekstilne prodavnice, a da ne pricamo gotov produkt.
-Uzasno ogranicen izbor boja u materijalima, odeci i ostalim(galanterija, nakit, ekstra dopune - engl. "accessories"). Cela nacija je decenijama obucena u crno, braon, crveno sa sivim ili tako neke kombinacije koje se nikako ne menjaju.A sta to psiholoski znaci u prevodu za drustvo, ostavljavam Vam na razmisljanje.
-los kvalitet,ne-interesantan, dizajn tekstila, stampanog ili tkanog
-kroj odece: ne znam kome zivotnom dobu odgovara ili kojoj naciji, jer svako trziste ima svoj identitet koji treba prepoznati. Kod nas je to ne ne-prepoznato vec totalno ignorisano i mislim da pogresni ljudi rade na tim poslovima. Nemam drugog obrazlozenja. Odeca je krojena i secena toliko puta da bolje da nista ne kupis. Govorim o ogranicenom izboru regularnog kupca koji ne kupuje Cavalli-ja i ostale dizajnere, jer su finansijski van dometa, koji bi trebao/la da ima pravo da kupi odecu koja je bar skrojena kako lici. Kad ta baza ne postoji, kako ocekivati nadgradnju vrste gde se krojenje materijala za odecu, dozivljava kao poduhvat inzinjerstva - sto u stvari i treba da bude izazov svakom dizajneru, sa dobrim i interesantnim materijalima + bojama?
-Ne moze svako da nosi bilo sta i nije dovoljno da neko ima pare. Pogresni ljudi sa lovom, nose odecu koju oni prave jeftinom zbog jednog razloga - nemaju tu karizmu koja je neophodna da radis sa tim izumom. To nije lepota, tu radi x-faktor koji svi osecaju a ne mogu da objasne. Individua treba da ima talenta za to - nije svako nadaren time, ali dizajneri i industrija su tu da pomognu i inspirisu ostali svet.

-Kad tako neka estradna zvezda nosi nesto od poznatog dizajnera uglavnom se taj dizajn asocira sa osobom koja je nosi. Tako da i nije cudo zasto vam neki dizajner, ni kriv ni duzan, postane ogavan.
(U mom slucaju to je Versace i Luis Vuitton i u skorije vreme Prada i Cavalli).

-Kod nas nema mode, niti je to prioritet da se ulaze u tu industriju, a sav talenat koji imamo i dalje odlazi.Da smo malo pametniji,ne bi bilo lose da ovi novi biznismeni uloze u taj deo ako bi da manipulisu nasim mentalitetom (volimo lepo da izgledamo, te se pruzimo vise nego sto treba). Mislim da bi bila profitabilna kampanja i pokrenula modu u Srbiji sa mrtve tacke.

I tigar je poceo da se bavi modom :)
http://www.organvlasti.com/20090411432/stil-zivota/moda/obuca-tigar.html