Engleski countryside

Zivim na granici Somerset-a i Wiltshire-a i Stonehendge (oh, no! not again!)je jedno od mesta gde obavezno vodim prijatelje koji me posecuju. Ono shto vecina turista ne zna je da u grofoviji postoji josh jedan "krug" slichnog tipa, mnogo veci i ne tako ochuvan, ali ne manje znachajan. Salisbury Cthedral je, npr, jedina gotichka katedrala koja je napravljena u "jednom dahu" - bez uobichajenih decenijskih zastoja, itd...Vrlo dugo sam bila jedina Srpkinja u kraju i to je uslovilo druzenje s Englezima. Prosechnog Engleza obichno svi zamishljaju poput Edward Fox-a, cinichnog i suzdrzanog, sa nadmenim pogledom ispod monokla i cilindra, dok cheka svog omiljenog konja da preskochi josh koju prepreku u Ascott-u. Chak i kad izgledaju tako, sushtina im je drugachija. Istina je da su razlichiti, ali je isto tako istina da kad vas jednom prihvate - ostaju odani prijatelji. Ne treba zaboraviti ni engleski smisao za humor. Jedinstven, neponovljiv, oshtar i ciljan u metu, ali bez imalo zlobe i lichnog vredjanja. Donekle podseca na nash, samo daleko sofisticiraniji u izboru rechi. Ko je ziveo medju Englezima zna o chemu govorim. Mogla bih da napishem chitave tomove o engleskom nachinu zivota, obichajima, manirima....Ali, koga bi to u Srbiji josh zanimalo? Pogotovu kuce sa "thached roofs" u selima Wiltshire? Ili kako izgleda popiti kafu sa Ken Loach-em u lokalnoj kafeteriji? Ili, josh bolje, kako su lokalne zajednice reshile problem odlaganja smeca? Kad sam naivno poverovala da mogu da u Srbiji "implenetiram" (Long live Boza Derikoza terimini!) stvari koje sam nauchila na ovdasjnjem univerzitetu, jedna ozbiljan g-dja direktor mi je rekla: "Zaboravi sve shto si nauchila u Engleskoj! To kod nas ne moze da bude!" Zvuchi poznato? Naravno, Domanovic, vek kasnije. Engleska ima i Stonehenge i Salisbury i £8 ulaznicu za Westminster, a Srbija sebi dozvoljava da se stidi svoje proshlosti. Shteta!

Necu da ulazilm u gomile netacnosti i pogresnih "cinjenica" izrecenih u tekstu (ne pise British citizens, nego EU citizens, na primer), itd. ali kolicina predrasuda koje je ocigledno ova putnica ponela u svom koferu ju je, u sustini, onemogucila da zaista vidi i shvati i Engleze i englesko selo i englesku istoriju kakve zaista i jesu. Pozivanje na Pekica (koga sam licno iscitavao vise puta u raznoraznim periodima) je najblaze receno bezveze (ali oprostivo zbog objektivnog neznanja), jer samo ko je ziveo u kontinuitetu na ostrvu moze da shvati da je Pekic ovde samo spavao, a da je duhom bio stalno u Srbiji, da je opisivao samo usku povrsinu ovdasnjeg zivota i da ni on ni priblizno, zaista, nije nimalo uspeo da shvati i dokuci sustinu ovdasnjeg zivota.

Mogao bih da napisem duplo duzi tekst od autorke, ali mozda joj ne treba zameriti jer nece biti prva koju je sopstveno slepilo onemogucilo da sagleda sustinu, vec se sve svelo na to da li je Starbaks u Andoveru prljaviji od onog u Njujorku. Ali dobro, kad se uzme u obzir ciljana publika ovog teksta (srpski Plejboj magazin), moze se naci objasnjenje za prizemnost analize. Autorka se prosetala po Stonehendgu, jela je nedeljni carve up u lokalnom pabu, bila je "facinirana" sa thatched roofs i kolonijalnom istorijom, pa nije ni cudno sto joj nije uopste ni moglo doseci do svesti da su njeni (autorkini, a u globalu nasi, srpski) problemi i nacin razmisljanja u Engleskoj prevazidjeni vec odavno pre nekih 250-300 godina. Pa, iako joj se cinilo da je otputovala i videla nesto prostorno drugacije, ona je u stvari samo bila u jednoj logicnoj buducnosti njenog trenutnog postojanja...

Jedan od nagorih tekstova procitanih na sajtu B92... Totalni promasaj...

PS. Poljski vodoinstalateri su ovde prihvaceni od sveg srca i vrlo su dobrodosli, jer ko god je morao da zove vodoinstalatera pre 2004. zna da 500 funti racun i za promenu gumice nije mogao da izbegne. Poljaci su vratili normalnost u trziste i cene rada vodoinstalatera i Engleska im je zahvalna, a nikako rasisticka. U mom lokalnom pabu, redovno se okuplja na par stolova poljsko drustvo, i iako je izgledalo u pocetku cudno, tj neuobicajeno na kraju je to postalo normalno, kao i indijski ili kineski take-away, ili Sikh vozac autobusa sa turbanom, ili crni reprezentativac u fudbalu ili zena anglikanski svestenik. Cak je gazda okacio poljsku zastavu iza bara, pored engleske, cist rasizam, zar ne?

Exactly!

Vrlo precizno napisan tekst koji me samo baca u ocaj sto i sad nisam tamo...

Slika piktoresnog sela (ne moze se porediti sa nasim shvatanjem tog pojma) negde u engleskom contryside-u, dok lagano setate i gde vam lady u poodmaklim godinama, dok sagnuta sredjuje svoju vec savrsenu bastu ispred kuce od crvenih cigli, kaze: 'Lovely day, isn't it?', mi stalno stoji u glavi i povlaci pitanje:

Could it be more perfect?

Sjajan tekst, vrlo tačan, vrlo engleski.

Hvala na ovom tekstu! Tacno sam osetio atmosferu engleskog sela, kao da sam sa autorkom bio na Stounhendzu.

Cudna mi cuda, pa i mi imamo nas countryside samo ga slabo reklamiramo, posto nam ne lezi da se pravimo englezi. I ne samo to nego mogli bismo da napravimo i nas Stonehandg, kamenja, hvala bogu, imamo dosta pa da ga posle desetak god kad zaraste u korov, otkrijemo, kao svetsko cudo iz proslosti. Samo da ga dobro nanisanimo prema zvezdama,da vide kako su nasi preci bili mnogo astronomski obrazovani u komunikaciji sa vanzemaljskim svetovima. Pa turisti, gladni saznanja o novim neocekivanim svetovima iz proslosti ima da navale jer su siti i Egipta, Grcke, Rima itd. A sto se piktoresnih predela po Srbiji ih ima koliko hoces samo da pozurimo dok ne nestanu i poslednji stanovnici (citaj domorodci) tih krajeva.

Uvek je zanimljivo upoznati i život ljudi, a ne samo obilaziti muzeje i znamenitosti prestižnih turističkih destinacija. Ova priča o engleskom selu je upravo to što ne piše u turističkim brošurama. Treba to i doživeti!: )

tekst je predivan.od uvek sam zelela u Englesku, a nije mi uspelo.
dusa me boli posle ovog teksta.

Hvala za ovaj tekst. U oktobru sam bila u Engleskoj i naisla na vrlo prijatne, srdacne ljude. Na zalost, od "manjih" mesta bila sam samo u Windsoru i Oxfordu, ali sam i tu mogla da sagledam razlicitost Londona i ostatka Engleske. Odusevljena sam. I volela bih opet da idem.

a zasto je cudno izvinjavanje roditelja deci?

Oko kvaliteta engleske kuhinje, samo da primetim, ona je zaista bila na veoma losem glasu, ali je u poslednjih dvadesetak godina pretrpela snaznu transformaciju. Ako su Englezi negde popustili pred globalizacijom i dopustili da ih promene uticaji sa strane, onda je to vidljivo u njihovim tanjirima. Pocelo je, naravno, od Londona, a danas se u gotovo u svakom pabu na ostrvu moze dobro i raznovrsno jesti.

Bez namere da budem ciničan moram da se glasno zapitam šta je to što nas (nekoga) trea da lutamo svetskim selima i nedođijama a naše pokušavamo da izbegnemo po svaku cenu? Sve me podseća na ono "vid'la žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu"

slazem se sa Morgan Le Fey,njeni komentari su odlicni, prosle godine sam otkrila englesku i London posebno i preporucila bih svima, drugacije od kontinentalne evrope, englezi vrlo friendly

Bez namere da budem ciničan moram da se glasno zapitam šta je to što nas (nekoga) trea da lutamo svetskim selima i nedođijama a naše pokušavamo da izbegnemo po svaku cenu? Sve me podseća na ono "vid'la žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu"

Cudna mi cuda, pa i mi imamo nas countryside samo ga slabo reklamiramo, posto nam ne lezi da se pravimo englezi. I ne samo to nego mogli bismo da napravimo i nas Stonehandg, kamenja, hvala bogu, imamo dosta pa da ga posle desetak god kad zaraste u korov, otkrijemo, kao svetsko cudo iz proslosti. Samo da ga dobro nanisanimo prema zvezdama,da vide kako su nasi preci bili mnogo astronomski obrazovani u komunikaciji sa vanzemaljskim svetovima. Pa turisti, gladni saznanja o novim neocekivanim svetovima iz proslosti ima da navale jer su siti i Egipta, Grcke, Rima itd. A sto se piktoresnih predela po Srbiji ih ima koliko hoces samo da pozurimo dok ne nestanu i poslednji stanovnici (citaj domorodci) tih krajeva.

Necu da ulazilm u gomile netacnosti i pogresnih "cinjenica" izrecenih u tekstu (ne pise British citizens, nego EU citizens, na primer), itd. ali kolicina predrasuda koje je ocigledno ova putnica ponela u svom koferu ju je, u sustini, onemogucila da zaista vidi i shvati i Engleze i englesko selo i englesku istoriju kakve zaista i jesu. Pozivanje na Pekica (koga sam licno iscitavao vise puta u raznoraznim periodima) je najblaze receno bezveze (ali oprostivo zbog objektivnog neznanja), jer samo ko je ziveo u kontinuitetu na ostrvu moze da shvati da je Pekic ovde samo spavao, a da je duhom bio stalno u Srbiji, da je opisivao samo usku povrsinu ovdasnjeg zivota i da ni on ni priblizno, zaista, nije nimalo uspeo da shvati i dokuci sustinu ovdasnjeg zivota.

Mogao bih da napisem duplo duzi tekst od autorke, ali mozda joj ne treba zameriti jer nece biti prva koju je sopstveno slepilo onemogucilo da sagleda sustinu, vec se sve svelo na to da li je Starbaks u Andoveru prljaviji od onog u Njujorku. Ali dobro, kad se uzme u obzir ciljana publika ovog teksta (srpski Plejboj magazin), moze se naci objasnjenje za prizemnost analize. Autorka se prosetala po Stonehendgu, jela je nedeljni carve up u lokalnom pabu, bila je "facinirana" sa thatched roofs i kolonijalnom istorijom, pa nije ni cudno sto joj nije uopste ni moglo doseci do svesti da su njeni (autorkini, a u globalu nasi, srpski) problemi i nacin razmisljanja u Engleskoj prevazidjeni vec odavno pre nekih 250-300 godina. Pa, iako joj se cinilo da je otputovala i videla nesto prostorno drugacije, ona je u stvari samo bila u jednoj logicnoj buducnosti njenog trenutnog postojanja...

Jedan od nagorih tekstova procitanih na sajtu B92... Totalni promasaj...

PS. Poljski vodoinstalateri su ovde prihvaceni od sveg srca i vrlo su dobrodosli, jer ko god je morao da zove vodoinstalatera pre 2004. zna da 500 funti racun i za promenu gumice nije mogao da izbegne. Poljaci su vratili normalnost u trziste i cene rada vodoinstalatera i Engleska im je zahvalna, a nikako rasisticka. U mom lokalnom pabu, redovno se okuplja na par stolova poljsko drustvo, i iako je izgledalo u pocetku cudno, tj neuobicajeno na kraju je to postalo normalno, kao i indijski ili kineski take-away, ili Sikh vozac autobusa sa turbanom, ili crni reprezentativac u fudbalu ili zena anglikanski svestenik. Cak je gazda okacio poljsku zastavu iza bara, pored engleske, cist rasizam, zar ne?

Oko kvaliteta engleske kuhinje, samo da primetim, ona je zaista bila na veoma losem glasu, ali je u poslednjih dvadesetak godina pretrpela snaznu transformaciju. Ako su Englezi negde popustili pred globalizacijom i dopustili da ih promene uticaji sa strane, onda je to vidljivo u njihovim tanjirima. Pocelo je, naravno, od Londona, a danas se u gotovo u svakom pabu na ostrvu moze dobro i raznovrsno jesti.

a zasto je cudno izvinjavanje roditelja deci?

Sjajan tekst, vrlo tačan, vrlo engleski.

Exactly!

Vrlo precizno napisan tekst koji me samo baca u ocaj sto i sad nisam tamo...

Slika piktoresnog sela (ne moze se porediti sa nasim shvatanjem tog pojma) negde u engleskom contryside-u, dok lagano setate i gde vam lady u poodmaklim godinama, dok sagnuta sredjuje svoju vec savrsenu bastu ispred kuce od crvenih cigli, kaze: 'Lovely day, isn't it?', mi stalno stoji u glavi i povlaci pitanje:

Could it be more perfect?

Hvala na ovom tekstu! Tacno sam osetio atmosferu engleskog sela, kao da sam sa autorkom bio na Stounhendzu.

tekst je predivan.od uvek sam zelela u Englesku, a nije mi uspelo.
dusa me boli posle ovog teksta.

Zivim na granici Somerset-a i Wiltshire-a i Stonehendge (oh, no! not again!)je jedno od mesta gde obavezno vodim prijatelje koji me posecuju. Ono shto vecina turista ne zna je da u grofoviji postoji josh jedan "krug" slichnog tipa, mnogo veci i ne tako ochuvan, ali ne manje znachajan. Salisbury Cthedral je, npr, jedina gotichka katedrala koja je napravljena u "jednom dahu" - bez uobichajenih decenijskih zastoja, itd...Vrlo dugo sam bila jedina Srpkinja u kraju i to je uslovilo druzenje s Englezima. Prosechnog Engleza obichno svi zamishljaju poput Edward Fox-a, cinichnog i suzdrzanog, sa nadmenim pogledom ispod monokla i cilindra, dok cheka svog omiljenog konja da preskochi josh koju prepreku u Ascott-u. Chak i kad izgledaju tako, sushtina im je drugachija. Istina je da su razlichiti, ali je isto tako istina da kad vas jednom prihvate - ostaju odani prijatelji. Ne treba zaboraviti ni engleski smisao za humor. Jedinstven, neponovljiv, oshtar i ciljan u metu, ali bez imalo zlobe i lichnog vredjanja. Donekle podseca na nash, samo daleko sofisticiraniji u izboru rechi. Ko je ziveo medju Englezima zna o chemu govorim. Mogla bih da napishem chitave tomove o engleskom nachinu zivota, obichajima, manirima....Ali, koga bi to u Srbiji josh zanimalo? Pogotovu kuce sa "thached roofs" u selima Wiltshire? Ili kako izgleda popiti kafu sa Ken Loach-em u lokalnoj kafeteriji? Ili, josh bolje, kako su lokalne zajednice reshile problem odlaganja smeca? Kad sam naivno poverovala da mogu da u Srbiji "implenetiram" (Long live Boza Derikoza terimini!) stvari koje sam nauchila na ovdasjnjem univerzitetu, jedna ozbiljan g-dja direktor mi je rekla: "Zaboravi sve shto si nauchila u Engleskoj! To kod nas ne moze da bude!" Zvuchi poznato? Naravno, Domanovic, vek kasnije. Engleska ima i Stonehenge i Salisbury i £8 ulaznicu za Westminster, a Srbija sebi dozvoljava da se stidi svoje proshlosti. Shteta!

Uvek je zanimljivo upoznati i život ljudi, a ne samo obilaziti muzeje i znamenitosti prestižnih turističkih destinacija. Ova priča o engleskom selu je upravo to što ne piše u turističkim brošurama. Treba to i doživeti!: )

Hvala za ovaj tekst. U oktobru sam bila u Engleskoj i naisla na vrlo prijatne, srdacne ljude. Na zalost, od "manjih" mesta bila sam samo u Windsoru i Oxfordu, ali sam i tu mogla da sagledam razlicitost Londona i ostatka Engleske. Odusevljena sam. I volela bih opet da idem.

slazem se sa Morgan Le Fey,njeni komentari su odlicni, prosle godine sam otkrila englesku i London posebno i preporucila bih svima, drugacije od kontinentalne evrope, englezi vrlo friendly