Da li američka kriza utiče na Srbiju?

Cudi me da mnogi tek sada postavljaju pitanje uticaja kreditne krize na Srbiju - ja vec mesecima, na ovim forumima pokusavam da skrenem paznju na to.Na primer,jedan od razloga zasto Atek nije uspeo na vreme da zaokruzi konstrukciju za kupovinu Borskog kompleksa je sto je trenutno na zapadu skoro nemoguce dobiti kredite za bilo sta.To sto banke u Srbiji nisu otkupljivale americke hipotekarne kredite nema veze - banke u Srbiji ne mogu opstati bez mogucnosti pozajmljivanja od stranih banaka, od kojih zapadne nerado daju novac uz veoma stroge uslove, a Rusi i Kinezi ne daju nikako. U Srbiji se vrlo malo pise o broju banaka koje su dozivele kolaps,(koliko ljudi zna za Nordern Rok,Bear Sterns?) o masovnim otpustanjima radne snage u finansijskom sektoru,o padu vrednosti nekretnina na zapadu,o svim ostalim efektima krize...posledica je da su stanovnici Srbije po tom pitanju verovatno najneobavesteniji u regionu. Kada talasi zapljusnu ove obale, kada NBS vise ne bude mogla da spasava kao do sada, svi ce biti iznenadjeni...A za ustedjevine mozda bude prekasno...

"Pre tri godine na Vol Stritu su se pojavili ambiciozni menadžeri koji su želeli profit preko noći."


:)))

Vrlo povrsna, losa i netacna analiza. "Kreditna kriza na američkom hipotekarnom tržištu" kako u naslovu stoji je u startu netacna. Kreditna kriza je pokrenuta hipotekarnom krizom u anglo-saksonskim ekonomijama, ali je multiplicirana kroz razne finansijske 'derivatives' poput 'CDO' (collateral debt obligation), 'MBS' (Mortgage backed securities) i slicno. Hipotekarni krediti su se pakovali u 'debt obligations' poput navedenih, pa su credit rating agencije im davale AAA i slicne ocene, sto je dovodilo da ih kupuju razni fondovi, osiguranja, pa se to knjizilo kao 'assets' tih institucija koje su posle na bazi toga kao zaloga uzimale dodatne kredite i ulazile u razne rizicne investicije. To su osiguravale putem 'CDS' (Credit default swaps), ili preko osiguravajucih agencija za koje se sada ispostavilo da sa 10 milijardi dolara kapitala su pokrivale polise od trilion i vise dolara. Tim instrumentima se dodatno trgovalo, a svaku sledecu transakciju je pratilo dodatno zaduzivanje gde se kao zalog koristio taj instrument. Ta se faza zvala kreditna ekspanzija gde je ceo svet postao 'overleveraged'. Sada traje suprotan proces - kreditna kontrakcija gde se svet 'de-leverage'-uje. Nije problem sto vise nema para, nego se ne zna vise ko je izlozen kakvom riziku, pa banke vrlo bojazljivo pozajmljuju novac. Kriza poverenja je u pitanju. Americke federalne rezerve uzurbano obaraju referentnu kamatnu stopu, a LIBOR ne pada, hipotekarne kamate ne padaju, a krediti se uzasno tesko dobijaju. Trziste dugovima je nestalo, ne zna se ko je kakvom riziku izlozen, veliki igraci propadaju, a ni za jednu instituciju ne znate koliko je izlozena riziku, jer mozda ista nije direktno, ali su joj komitenti izlozeni.

Kako ce ovo uticati na Srbiju? 1) Deutche banka je vec 'odlozila' kredite za autoput i Bor - a tek treba da prodajemo najvece kompanije 2) Cena svih kredita ce porasti i nase banke ce moci manje i skuplje da se zaduzuju u inostranstvu. 3) Kako je novac skuplji, pasce direktne investicije, sto ce dovesti do pada dinara i rasta rata za kredite. 4) Cene stanova ce shodno tome pasti (pratimo svetski trend sa jedno dve godine zakasnjenja). 5) Nasa vlada ce u skladu sa 50-godisnjom tradicijom pokrenuti stampariju i pokusati da resi problem inflacijom. 6) U najboljem slucaju ce doci do usporenja ekonomskog rasta i nezadovoljstva svih 'budzetskih' korisnika koji su navikli da im plate rastu 20% godisnje kada GDP raste 6%. Na zalost, kasno smo startovali i nismo dovoljno iskoristili fazu ekspanzije da se ekonomski oporavimo... Sledi bolan period rebalansa...

E sto volim eve nase analiticare, pojma nemaju o ekonomskim kretanjima u svetu. Pitaju ga o amrickij kriyi o prica o srpskom uvoyu... to je jedino sto zna, i ja se sada pitam ko mi je bio profesor na ekonomiji. I jos nesto... Ovo objasnjenje kako je izbila kriza je za peti razred osnovne, i to je samo jedan mali sraf koji je prouzrokovao krizu, jer UBS nema veze sa direktnim kreditiranjem stanovnistva...

Interesantno je kakvih sve strucnjaka ima. Ovaj Silvije se brine o impaktu „Credit Crunch-a“ na hipotekarni market, iako relativna velicina ovoga Marketa (kao procenat gdp-a) je trivijalna u odnosu na recimo velicinu u USA ili UK. Druga stvar, balkanske zemlje su zadnjih desetak godina mnogo vise zavisile od domacih internih para nego li od direktnih stranih investicija, tako da ne vidim da ce manja dostupnost kredita u zapadnim ekonomijama nesto puno pogoditi ove zemlje, posto od ovih para uglavnom nisu ni zavisile. U sustini mogao bi se desiti obratan efekat da ovo ima pozitivan efekat na nivo investicija jer ce teza pristupacnost kreditima i parama zahtjevati veci povrat, gdje mozda bas zemlje balkana te gdje cijena rizika trenutno je mnogo veca nego sto to odgovara situaciji na terenu. Sta hocu da kazem smart money moze vrlo lako izabrati da poveca nivo investicija na Balkan trenutno.
Kada William Buiter nesto kaze treba ga vrlo pazljivo slusati. I on i zena mu, Ann Sibert, su izuzetno dobri makroekonomisti, univerzitetski profesori sa veklikim renomeom. Butier je cak bio i clan monetarne komisije u UK (odluke o intersenoj stopi) dok je Sibbertova takodjer bila u Monetarnoj komisiji „u sjenci“ u The Times-u. Da ima pameti u Srbiji, Srbija bi trebala sada da investira dobar dio deviznih rezervi u poljoprivredu. Odnosno trebala bi sada unaprijed da mobilise poljoprivrednike za povecanje outputa, neka im plati unaprijed dogovorene cijene a od ovoga bi imali beneficija i seljaci i drzava. Tesko da ce neki investment donijeti veci povrat nego li hrana u sljedecih poar godina. Osim toga ova strategija bi znatno podigla nacionalni output, povecala izvoz i smanjila budget deficit. Buducnost Srbije nije Beograd vec poljoprivreda I servisna industrija (ali ne bankarstvo vec logistika, distribucija, transit gasa …)

Kod nas Americka kriza uopste ne utice. Zasto? Pa mi smo celu privredu dali u dzabaluk braci Rusima, tako da ne zavisimo toliko od Amerikanaca. A visak novca sto imamo, to nismo investirali na americkom trzistu nekretnina, nego smo to u dzakovima odneli u Kipar i bratskoj nam Rusiji. Taj se novac sad polako vraca u Srbiju kad nam "braca" Rusi placaju NIS.

"Credit crunch" je najveca ekonomska kriza u svetu jos od velike depresije iz 1939. Mozda cak i veca jer se jos uvek ne zna obim i jos je jos uvek u razvoju. Jedno je sigurno, narednih par godina stvari nece biti ruzicaste ni za koga, a narocito na zemlje zavisne od stranih kredita. Mi smo medju njima. Po platnom deficitu su u istocnoj Evropi od nas samo gore Latvija i Rumunija ja mislim. Istorija kaze da je svaka zemlja sa deficitom preko 10% upadala u tesku ekomomsku krizu. Kod nas je 16-17%.
Veliki problem ce biti da devizna klauzula u kreditima gradjana. To ce vrlo verovatno duplirati mesecne rate narednih godina. Plate to nece moci da prate. Sta nas ceka? Hiperinflacija kao "spas" ili "bankrotstvo" velikog broja gradjana zaduzenog kreditima? Ili nesto trece? Sve u svemu, veoma crna bliska ekonomska buducnost.

Po meni uzrok krize, koju sam ja ocekivao, nisu hipotekarni krediti oni su samo inicijalna kapisla ili karika koja je pukla. Uzrok krize je prenos proizvodnje u Meksiko, Kanadu i Kinu. Da su Amerikanci zadrzali svoja radna mesta imali bi od cega i da otplacuju.

Slazem se sa vec datim komentarima. Text vrlo povrsno opisuje prave razloge krize na bankarskom trzistu, izgleda kao da je pisac procitao par clanaka na tu temu pa na osnovu njih pozeleo da napise nesto slicno. Sve u svemu ova kriza pokazuje mnoge ranjivosti zapadnog finansijskog sistema. Nacin na koji se trgovalo vrednosnim papirima sa hipotekarnog trzista Amerike je u najmanju ruku haotican. Kako bi smanjile rizik i zaradile, banke su medjusobno prodavale iste vrednosne papire nekoliko puta. Formule koje su koriscene pri tome su vrlo diskutabilne, tako da prakticno danas, banke koje su ukljucene u ovu pricu nemaju pravo stanje koliko su stvarno "zaglibile" u svemu ovome. Koliko ce koja banka da prijavi gubitak na racun ove krize je vrlo relativna stvar i bez mnogo pouzdanih pokazatelja. Jos jedna interesantna stvar je da su mnoge evropske banke dosta ostecene ovom krizom u Americi, dok su Americke banke bile relativno postedjene ovoga. Takodje i to da je Americka vlada preduzela neke mere pomoci svojim bankama i svom trzistu, dok su evropske banke, barem za sada prepustene same sebi. Mada nije iskljuceno da ce i njima njihove vlade pomoci ako to bude zatrebalo. Nisam poklonik teorije zavere ali sve me podseca na pricu o WTC, stradao je izuzetno velik broj ljudi koji nisu Amerikanci (mozda i vise od njih) ali se prica samo o steti koju je imala Amerika i zrtve se zloupotrebljavaju za racun Amerike.

Samo da se nadovezem na Janosev post, neverovatno je da se pominje UBS, koji nema veze bas toliko sa hipotekarnom krizom, a NE POMINJE SE KOLAPS BEAR STERNS!!!! Svako ko je iole u finansijskim vodama zna za Bear, koji je za maltene dzabe kupio JP Morgan, da ne pominjem propast mnogis hedz fondova, koji su izgubili milijarde dolara. Evo Bank of America je danas iznela podatak da je promet pao za 77%, tj. da su u Q1 zaradili samo 750 miliona dolara. E to je credit crunch!!!!!
Sto se tice Srbije, kako god da se okrenes zadnjica ti je odtraga.

"Pre tri godine na Vol Stritu su se pojavili ambiciozni menadžeri koji su želeli profit preko noći."

Uf! Ovakvih likova ima od kada postoji novac. Ovo objasnjenje je suvise jednostavno i skoro netacno. Celu pricu su zakuvale americke investicione banke. Tek kada su podelile ove kredite, doslo je do njihove preprodaje na berzama sirom sveta, kroz komplikovane finansijske instrumente, u cilju obezbedjenja podele rizika. Njihova racunica se oslanjala na verovanje da cene nekretnina u SAD nikada nece padati, da klijentima koji bas i nisu kreditno sposobni naplacuju samo kamatu u sto duzem preriodu otplate kredita a da glavnica stoji(zelja da se neko drzi u trajnom ropstvu). Medjutim ...

Mala napomena: USA $ je valuta u celom svetu, osim u Evropi, sve se vrti oko dolara. U Rusiji je Dolar zakon, pitajte bilo kog našeg što je bio tamo.

Kažu barel dostigao rekordno visok nivo. Naravno da jeste kad je USA $ pao za 60% u protekle četiri godine. To što mi time pravdamo poskupljenje goriva, to je drugo, dobar način da se zaradi više.

Itekako se pad vrednosti USA $ oseti na celoj planeti. Neki ovde već osećaju, a pre ili kasnije ćemo osetiti posledice i to ozbiljne. Verujem da će se Evro nametnuti kao svetski dominantna valuta i da će EU biti daleko uticajnija u finansijskim tokovima. Zato treba što hitnije preduzeti sve moguće korake za što skorije priključenje. Inače nas, kao šaka jada, nema nigde.

@srdjan - UBS je svoje gubitke doziveo pre svega preko svoje investicione banke, koja je izmedju ostalog ucestvovala i na hipotekarnom drzistu u usa.

ali se u potpunosti slazem da smo ekonomski "nepismen" narod. ovo sto sad objavljuje b92 je vrsta analize koju je bilo koja ozbiljnija stampa u stranim zemljama objavila pre vise meseci. najveci problem je sto se u nasoj dnevnoj stampi sve svodi na pljuvanje izmedju srs-ds-dss-g17-ldp-lsv dok se o ekonomiji, globalnoj i domacoj uopste ne prica. inace bi svima bilo jasno zasto je glupo u ovom trenutku prodavati borski kombinat, zasto kovac nije dobio kredit od deutche banke itd. itd.

Dužnička kriza na američkom hipotekarnom tržištu pogodit će prije svega visoko zadužene zemlje, zemlje uvoznice osnovnih sirovina, te zemlje koje imaju neposredne poslovne odnose s američkim tvrtkama i ne uspiju ih prebaciti na druga gospodarstva.

Prema ovome, kako je i u samom članku rečeno, Srbija bi trebala imati dvojake utjecaje.

Međutim, već sada se u svijetu izdvajaju mnoga ’jača’ gospodarstva poput EU ili Australije za koje se predviđa (iz već gore nabrojanih razloga) dobra zaštićenost od američke krize, što bi moglo dovesti do izvjesnog slabljenja pritisaka na kamatne stope, a time i do ublažavanja efekata američke krize na globalnoj razini.
Time bi Srbija, za razliku od recimo Mađarske, Baltičkih zemalja ili tzv. azijskih tigrova, dobila priliku s jednom čvrstom sirovinskom osnovom nadjačati porast kamata i nafte. No, da li će do to zbilja i doći, ostaje do same Srbije.

I na kraju komentar na navode o USB banci. Ta je banka pretrpjela najveće gubitke jer je jedina otvoreno pokazala svoje bilansne pozicije i otpisala rizična potraživanja. Nasuprot stoje američke banke koje ne samo da ne žele napraviti isto, već se za pokrivanje istih koriste sredstvima američkih federalnih fondova inicijalno namjenjenih potpori dužnicima, a ne povjeriocima.
Kao što sam već pisao u komentaru na nedavni članak u kojem UN prognozira povećanje cijena hrane na svjetskim tržištima, a koji B92 nije htio objaviti, postoji uska sprega između Američke Narodne Banke (FED) i najvećih američkih banaka u zataškavanju stvarnih gubitaka potonjih ili njihovom prenošenju na druga tržišta u ili izvan Amerike, a sve sa ciljem održavanja ili jačanja trenutnih pozicija američkog krupnog kapitala.

Naravno da hoce,osetice se u citavom svetu a vec se oseca ovde u Svedskoj.Ekonomija je postala globalna,tako da najveci i lider u ekonomskim zbivanjima,posustaje a mi kao mali treba da se pribojavamo toga, ne da "likujemo"...

Neverovatno je kako naši ekonomski (teoretski) stručnjaci s lakoćom lupaju koliko bi evro trebalo da vredi. Dok prosečnog građanina kao struja da drmne ako evro pređe 85 din, oni nonšarlantno izgovaraju da je realno da bude 120 ili 150 din, ne razmišljajući uopšte o posledicama svojih reči.

Zanimljivo je da svi govore o ekonomiji kao od samoodrživom sustavu koji ne trpi vanjske utjecaje recimo politike. I dok se presjekom teksta i komentara moze doci do dobre analize uzroka sadasnjeg stanja, posljedice ostaju i dalje prilicno neizvjesne i u velikoj mjeri ce ovisiti o koracima odlazece americke administracije. Rat u Iranu postaje sve izvjesniji i on bi uvelike mogao ublaziti, pa cak i zaustaviti recesiona ocekivanja u samoj Americi. S druge strane, kada se govori o prevlasti dolara u odnosu na ostale valute i mogućnostima eura ne treba zaboraviti nedavno potpisani sporazum o Sjeverno-američkoj uniji (NAU) koji na slicnim principima na kojima pociva EU obuhvaća Kanadu, SAD i Meksiko. Nova zajednička valuta u NAU bi se trebala zvati amero i u nekoj srednjoj buducnosti bi zamjenila oslabljeni dolar. O ovome šute svi mediji u Americi, jer se pretpostavlja da Amerikanci nece blagonaklono gledati na lakoću s kojom Meksikanci dobijaju boravak i uzimaju radna mjesta u samoj Americi. Na ovu temu (NAU) bi se moglo nadovezati jos zanimljivih detalja, ali kako u ovome trenutku izgledu suvise fantasticno, bojim se da bi me B92 opet otpilio.

Kako pada Amerika tako pada i ostatak sveta zato se spremimo...

@zoran

Slazem se zorane sa tobom... svi ostali delovi UBS su uredu, samo "pametnice" iz Njujorka su srozale kompaniju za 60%... Inace mi moramo debelo dd se zamilsimo, jer ocigledno nemamo pojma... pogotovo ne nasi profesori koji ni kompjutere nemaju u svojim kabinetima...

Ajde medvedi - sto ste tako negativni? Sutra ce Fed da obori stopu za jos .25, pa ce GDP da skoci, inflacija je pod kontrolom, dolar jaca. Cena zlata pada, nafta pada. Cene metala, psenice, kukuruza takodje prate. Trziste stanova i gradjevine polako jaca. Hajde malo da budemo pozitivni.

"...više od 150 milijardi dolara, virtuelne i stvarne vrednosti je nestalo sa bilansa stanja."
meni ova cifra i ne izgleda kao katastrofa.

@ bobo...
dobro zapazeno, ako stvari krenu po zlu kako se i ocekuje, mozda bi jedino spasonosno resenje po nase gradjane (krediti se racunaju po ursu evra), bilo da u slucaju katastrofe i raspada drzava samoproglasi nelikvidnost i samoizolaciju koja ce spasiti stanovnistvo od kamata koje ni usa gradjani nece da placaju, vec svesno bankrotiraju (i nikom nista, dobijaju 'bad credit record') koji se sad brise posle godinu dana. zato su trzista kao nasa idealna za sve vrste spekulacija. korumpirana vlast samo potpomaze tome. cheers

Kod nas Americka kriza uopste ne utice. Zasto? Pa mi smo celu privredu dali u dzabaluk braci Rusima, tako da ne zavisimo toliko od Amerikanaca. A visak novca sto imamo, to nismo investirali na americkom trzistu nekretnina, nego smo to u dzakovima odneli u Kipar i bratskoj nam Rusiji. Taj se novac sad polako vraca u Srbiju kad nam "braca" Rusi placaju NIS.

E sto volim eve nase analiticare, pojma nemaju o ekonomskim kretanjima u svetu. Pitaju ga o amrickij kriyi o prica o srpskom uvoyu... to je jedino sto zna, i ja se sada pitam ko mi je bio profesor na ekonomiji. I jos nesto... Ovo objasnjenje kako je izbila kriza je za peti razred osnovne, i to je samo jedan mali sraf koji je prouzrokovao krizu, jer UBS nema veze sa direktnim kreditiranjem stanovnistva...

Mala napomena: USA $ je valuta u celom svetu, osim u Evropi, sve se vrti oko dolara. U Rusiji je Dolar zakon, pitajte bilo kog našeg što je bio tamo.

Kažu barel dostigao rekordno visok nivo. Naravno da jeste kad je USA $ pao za 60% u protekle četiri godine. To što mi time pravdamo poskupljenje goriva, to je drugo, dobar način da se zaradi više.

Itekako se pad vrednosti USA $ oseti na celoj planeti. Neki ovde već osećaju, a pre ili kasnije ćemo osetiti posledice i to ozbiljne. Verujem da će se Evro nametnuti kao svetski dominantna valuta i da će EU biti daleko uticajnija u finansijskim tokovima. Zato treba što hitnije preduzeti sve moguće korake za što skorije priključenje. Inače nas, kao šaka jada, nema nigde.

"Pre tri godine na Vol Stritu su se pojavili ambiciozni menadžeri koji su želeli profit preko noći."


:)))

Cudi me da mnogi tek sada postavljaju pitanje uticaja kreditne krize na Srbiju - ja vec mesecima, na ovim forumima pokusavam da skrenem paznju na to.Na primer,jedan od razloga zasto Atek nije uspeo na vreme da zaokruzi konstrukciju za kupovinu Borskog kompleksa je sto je trenutno na zapadu skoro nemoguce dobiti kredite za bilo sta.To sto banke u Srbiji nisu otkupljivale americke hipotekarne kredite nema veze - banke u Srbiji ne mogu opstati bez mogucnosti pozajmljivanja od stranih banaka, od kojih zapadne nerado daju novac uz veoma stroge uslove, a Rusi i Kinezi ne daju nikako. U Srbiji se vrlo malo pise o broju banaka koje su dozivele kolaps,(koliko ljudi zna za Nordern Rok,Bear Sterns?) o masovnim otpustanjima radne snage u finansijskom sektoru,o padu vrednosti nekretnina na zapadu,o svim ostalim efektima krize...posledica je da su stanovnici Srbije po tom pitanju verovatno najneobavesteniji u regionu. Kada talasi zapljusnu ove obale, kada NBS vise ne bude mogla da spasava kao do sada, svi ce biti iznenadjeni...A za ustedjevine mozda bude prekasno...

"Credit crunch" je najveca ekonomska kriza u svetu jos od velike depresije iz 1939. Mozda cak i veca jer se jos uvek ne zna obim i jos je jos uvek u razvoju. Jedno je sigurno, narednih par godina stvari nece biti ruzicaste ni za koga, a narocito na zemlje zavisne od stranih kredita. Mi smo medju njima. Po platnom deficitu su u istocnoj Evropi od nas samo gore Latvija i Rumunija ja mislim. Istorija kaze da je svaka zemlja sa deficitom preko 10% upadala u tesku ekomomsku krizu. Kod nas je 16-17%.
Veliki problem ce biti da devizna klauzula u kreditima gradjana. To ce vrlo verovatno duplirati mesecne rate narednih godina. Plate to nece moci da prate. Sta nas ceka? Hiperinflacija kao "spas" ili "bankrotstvo" velikog broja gradjana zaduzenog kreditima? Ili nesto trece? Sve u svemu, veoma crna bliska ekonomska buducnost.

"...više od 150 milijardi dolara, virtuelne i stvarne vrednosti je nestalo sa bilansa stanja."
meni ova cifra i ne izgleda kao katastrofa.

Naravno da hoce,osetice se u citavom svetu a vec se oseca ovde u Svedskoj.Ekonomija je postala globalna,tako da najveci i lider u ekonomskim zbivanjima,posustaje a mi kao mali treba da se pribojavamo toga, ne da "likujemo"...

Samo da se nadovezem na Janosev post, neverovatno je da se pominje UBS, koji nema veze bas toliko sa hipotekarnom krizom, a NE POMINJE SE KOLAPS BEAR STERNS!!!! Svako ko je iole u finansijskim vodama zna za Bear, koji je za maltene dzabe kupio JP Morgan, da ne pominjem propast mnogis hedz fondova, koji su izgubili milijarde dolara. Evo Bank of America je danas iznela podatak da je promet pao za 77%, tj. da su u Q1 zaradili samo 750 miliona dolara. E to je credit crunch!!!!!
Sto se tice Srbije, kako god da se okrenes zadnjica ti je odtraga.

Dužnička kriza na američkom hipotekarnom tržištu pogodit će prije svega visoko zadužene zemlje, zemlje uvoznice osnovnih sirovina, te zemlje koje imaju neposredne poslovne odnose s američkim tvrtkama i ne uspiju ih prebaciti na druga gospodarstva.

Prema ovome, kako je i u samom članku rečeno, Srbija bi trebala imati dvojake utjecaje.

Međutim, već sada se u svijetu izdvajaju mnoga ’jača’ gospodarstva poput EU ili Australije za koje se predviđa (iz već gore nabrojanih razloga) dobra zaštićenost od američke krize, što bi moglo dovesti do izvjesnog slabljenja pritisaka na kamatne stope, a time i do ublažavanja efekata američke krize na globalnoj razini.
Time bi Srbija, za razliku od recimo Mađarske, Baltičkih zemalja ili tzv. azijskih tigrova, dobila priliku s jednom čvrstom sirovinskom osnovom nadjačati porast kamata i nafte. No, da li će do to zbilja i doći, ostaje do same Srbije.

I na kraju komentar na navode o USB banci. Ta je banka pretrpjela najveće gubitke jer je jedina otvoreno pokazala svoje bilansne pozicije i otpisala rizična potraživanja. Nasuprot stoje američke banke koje ne samo da ne žele napraviti isto, već se za pokrivanje istih koriste sredstvima američkih federalnih fondova inicijalno namjenjenih potpori dužnicima, a ne povjeriocima.
Kao što sam već pisao u komentaru na nedavni članak u kojem UN prognozira povećanje cijena hrane na svjetskim tržištima, a koji B92 nije htio objaviti, postoji uska sprega između Američke Narodne Banke (FED) i najvećih američkih banaka u zataškavanju stvarnih gubitaka potonjih ili njihovom prenošenju na druga tržišta u ili izvan Amerike, a sve sa ciljem održavanja ili jačanja trenutnih pozicija američkog krupnog kapitala.

@srdjan - UBS je svoje gubitke doziveo pre svega preko svoje investicione banke, koja je izmedju ostalog ucestvovala i na hipotekarnom drzistu u usa.

ali se u potpunosti slazem da smo ekonomski "nepismen" narod. ovo sto sad objavljuje b92 je vrsta analize koju je bilo koja ozbiljnija stampa u stranim zemljama objavila pre vise meseci. najveci problem je sto se u nasoj dnevnoj stampi sve svodi na pljuvanje izmedju srs-ds-dss-g17-ldp-lsv dok se o ekonomiji, globalnoj i domacoj uopste ne prica. inace bi svima bilo jasno zasto je glupo u ovom trenutku prodavati borski kombinat, zasto kovac nije dobio kredit od deutche banke itd. itd.

Po meni uzrok krize, koju sam ja ocekivao, nisu hipotekarni krediti oni su samo inicijalna kapisla ili karika koja je pukla. Uzrok krize je prenos proizvodnje u Meksiko, Kanadu i Kinu. Da su Amerikanci zadrzali svoja radna mesta imali bi od cega i da otplacuju.

Neverovatno je kako naši ekonomski (teoretski) stručnjaci s lakoćom lupaju koliko bi evro trebalo da vredi. Dok prosečnog građanina kao struja da drmne ako evro pređe 85 din, oni nonšarlantno izgovaraju da je realno da bude 120 ili 150 din, ne razmišljajući uopšte o posledicama svojih reči.

"Pre tri godine na Vol Stritu su se pojavili ambiciozni menadžeri koji su želeli profit preko noći."

Uf! Ovakvih likova ima od kada postoji novac. Ovo objasnjenje je suvise jednostavno i skoro netacno. Celu pricu su zakuvale americke investicione banke. Tek kada su podelile ove kredite, doslo je do njihove preprodaje na berzama sirom sveta, kroz komplikovane finansijske instrumente, u cilju obezbedjenja podele rizika. Njihova racunica se oslanjala na verovanje da cene nekretnina u SAD nikada nece padati, da klijentima koji bas i nisu kreditno sposobni naplacuju samo kamatu u sto duzem preriodu otplate kredita a da glavnica stoji(zelja da se neko drzi u trajnom ropstvu). Medjutim ...

Slazem se sa vec datim komentarima. Text vrlo povrsno opisuje prave razloge krize na bankarskom trzistu, izgleda kao da je pisac procitao par clanaka na tu temu pa na osnovu njih pozeleo da napise nesto slicno. Sve u svemu ova kriza pokazuje mnoge ranjivosti zapadnog finansijskog sistema. Nacin na koji se trgovalo vrednosnim papirima sa hipotekarnog trzista Amerike je u najmanju ruku haotican. Kako bi smanjile rizik i zaradile, banke su medjusobno prodavale iste vrednosne papire nekoliko puta. Formule koje su koriscene pri tome su vrlo diskutabilne, tako da prakticno danas, banke koje su ukljucene u ovu pricu nemaju pravo stanje koliko su stvarno "zaglibile" u svemu ovome. Koliko ce koja banka da prijavi gubitak na racun ove krize je vrlo relativna stvar i bez mnogo pouzdanih pokazatelja. Jos jedna interesantna stvar je da su mnoge evropske banke dosta ostecene ovom krizom u Americi, dok su Americke banke bile relativno postedjene ovoga. Takodje i to da je Americka vlada preduzela neke mere pomoci svojim bankama i svom trzistu, dok su evropske banke, barem za sada prepustene same sebi. Mada nije iskljuceno da ce i njima njihove vlade pomoci ako to bude zatrebalo. Nisam poklonik teorije zavere ali sve me podseca na pricu o WTC, stradao je izuzetno velik broj ljudi koji nisu Amerikanci (mozda i vise od njih) ali se prica samo o steti koju je imala Amerika i zrtve se zloupotrebljavaju za racun Amerike.

Vrlo povrsna, losa i netacna analiza. "Kreditna kriza na američkom hipotekarnom tržištu" kako u naslovu stoji je u startu netacna. Kreditna kriza je pokrenuta hipotekarnom krizom u anglo-saksonskim ekonomijama, ali je multiplicirana kroz razne finansijske 'derivatives' poput 'CDO' (collateral debt obligation), 'MBS' (Mortgage backed securities) i slicno. Hipotekarni krediti su se pakovali u 'debt obligations' poput navedenih, pa su credit rating agencije im davale AAA i slicne ocene, sto je dovodilo da ih kupuju razni fondovi, osiguranja, pa se to knjizilo kao 'assets' tih institucija koje su posle na bazi toga kao zaloga uzimale dodatne kredite i ulazile u razne rizicne investicije. To su osiguravale putem 'CDS' (Credit default swaps), ili preko osiguravajucih agencija za koje se sada ispostavilo da sa 10 milijardi dolara kapitala su pokrivale polise od trilion i vise dolara. Tim instrumentima se dodatno trgovalo, a svaku sledecu transakciju je pratilo dodatno zaduzivanje gde se kao zalog koristio taj instrument. Ta se faza zvala kreditna ekspanzija gde je ceo svet postao 'overleveraged'. Sada traje suprotan proces - kreditna kontrakcija gde se svet 'de-leverage'-uje. Nije problem sto vise nema para, nego se ne zna vise ko je izlozen kakvom riziku, pa banke vrlo bojazljivo pozajmljuju novac. Kriza poverenja je u pitanju. Americke federalne rezerve uzurbano obaraju referentnu kamatnu stopu, a LIBOR ne pada, hipotekarne kamate ne padaju, a krediti se uzasno tesko dobijaju. Trziste dugovima je nestalo, ne zna se ko je kakvom riziku izlozen, veliki igraci propadaju, a ni za jednu instituciju ne znate koliko je izlozena riziku, jer mozda ista nije direktno, ali su joj komitenti izlozeni.

Kako ce ovo uticati na Srbiju? 1) Deutche banka je vec 'odlozila' kredite za autoput i Bor - a tek treba da prodajemo najvece kompanije 2) Cena svih kredita ce porasti i nase banke ce moci manje i skuplje da se zaduzuju u inostranstvu. 3) Kako je novac skuplji, pasce direktne investicije, sto ce dovesti do pada dinara i rasta rata za kredite. 4) Cene stanova ce shodno tome pasti (pratimo svetski trend sa jedno dve godine zakasnjenja). 5) Nasa vlada ce u skladu sa 50-godisnjom tradicijom pokrenuti stampariju i pokusati da resi problem inflacijom. 6) U najboljem slucaju ce doci do usporenja ekonomskog rasta i nezadovoljstva svih 'budzetskih' korisnika koji su navikli da im plate rastu 20% godisnje kada GDP raste 6%. Na zalost, kasno smo startovali i nismo dovoljno iskoristili fazu ekspanzije da se ekonomski oporavimo... Sledi bolan period rebalansa...

Interesantno je kakvih sve strucnjaka ima. Ovaj Silvije se brine o impaktu „Credit Crunch-a“ na hipotekarni market, iako relativna velicina ovoga Marketa (kao procenat gdp-a) je trivijalna u odnosu na recimo velicinu u USA ili UK. Druga stvar, balkanske zemlje su zadnjih desetak godina mnogo vise zavisile od domacih internih para nego li od direktnih stranih investicija, tako da ne vidim da ce manja dostupnost kredita u zapadnim ekonomijama nesto puno pogoditi ove zemlje, posto od ovih para uglavnom nisu ni zavisile. U sustini mogao bi se desiti obratan efekat da ovo ima pozitivan efekat na nivo investicija jer ce teza pristupacnost kreditima i parama zahtjevati veci povrat, gdje mozda bas zemlje balkana te gdje cijena rizika trenutno je mnogo veca nego sto to odgovara situaciji na terenu. Sta hocu da kazem smart money moze vrlo lako izabrati da poveca nivo investicija na Balkan trenutno.
Kada William Buiter nesto kaze treba ga vrlo pazljivo slusati. I on i zena mu, Ann Sibert, su izuzetno dobri makroekonomisti, univerzitetski profesori sa veklikim renomeom. Butier je cak bio i clan monetarne komisije u UK (odluke o intersenoj stopi) dok je Sibbertova takodjer bila u Monetarnoj komisiji „u sjenci“ u The Times-u. Da ima pameti u Srbiji, Srbija bi trebala sada da investira dobar dio deviznih rezervi u poljoprivredu. Odnosno trebala bi sada unaprijed da mobilise poljoprivrednike za povecanje outputa, neka im plati unaprijed dogovorene cijene a od ovoga bi imali beneficija i seljaci i drzava. Tesko da ce neki investment donijeti veci povrat nego li hrana u sljedecih poar godina. Osim toga ova strategija bi znatno podigla nacionalni output, povecala izvoz i smanjila budget deficit. Buducnost Srbije nije Beograd vec poljoprivreda I servisna industrija (ali ne bankarstvo vec logistika, distribucija, transit gasa …)

@zoran

Slazem se zorane sa tobom... svi ostali delovi UBS su uredu, samo "pametnice" iz Njujorka su srozale kompaniju za 60%... Inace mi moramo debelo dd se zamilsimo, jer ocigledno nemamo pojma... pogotovo ne nasi profesori koji ni kompjutere nemaju u svojim kabinetima...

Zanimljivo je da svi govore o ekonomiji kao od samoodrživom sustavu koji ne trpi vanjske utjecaje recimo politike. I dok se presjekom teksta i komentara moze doci do dobre analize uzroka sadasnjeg stanja, posljedice ostaju i dalje prilicno neizvjesne i u velikoj mjeri ce ovisiti o koracima odlazece americke administracije. Rat u Iranu postaje sve izvjesniji i on bi uvelike mogao ublaziti, pa cak i zaustaviti recesiona ocekivanja u samoj Americi. S druge strane, kada se govori o prevlasti dolara u odnosu na ostale valute i mogućnostima eura ne treba zaboraviti nedavno potpisani sporazum o Sjeverno-američkoj uniji (NAU) koji na slicnim principima na kojima pociva EU obuhvaća Kanadu, SAD i Meksiko. Nova zajednička valuta u NAU bi se trebala zvati amero i u nekoj srednjoj buducnosti bi zamjenila oslabljeni dolar. O ovome šute svi mediji u Americi, jer se pretpostavlja da Amerikanci nece blagonaklono gledati na lakoću s kojom Meksikanci dobijaju boravak i uzimaju radna mjesta u samoj Americi. Na ovu temu (NAU) bi se moglo nadovezati jos zanimljivih detalja, ali kako u ovome trenutku izgledu suvise fantasticno, bojim se da bi me B92 opet otpilio.

@ bobo...
dobro zapazeno, ako stvari krenu po zlu kako se i ocekuje, mozda bi jedino spasonosno resenje po nase gradjane (krediti se racunaju po ursu evra), bilo da u slucaju katastrofe i raspada drzava samoproglasi nelikvidnost i samoizolaciju koja ce spasiti stanovnistvo od kamata koje ni usa gradjani nece da placaju, vec svesno bankrotiraju (i nikom nista, dobijaju 'bad credit record') koji se sad brise posle godinu dana. zato su trzista kao nasa idealna za sve vrste spekulacija. korumpirana vlast samo potpomaze tome. cheers

Kako pada Amerika tako pada i ostatak sveta zato se spremimo...

Ajde medvedi - sto ste tako negativni? Sutra ce Fed da obori stopu za jos .25, pa ce GDP da skoci, inflacija je pod kontrolom, dolar jaca. Cena zlata pada, nafta pada. Cene metala, psenice, kukuruza takodje prate. Trziste stanova i gradjevine polako jaca. Hajde malo da budemo pozitivni.