Maloviću nagrada Laza Kostić

Vrlo zanimljiva knjiga! Post-postmoderna verzija (što bi rekao A.J.) Burleske Peruna boga groma i možda očekivano, ali ne manje upečatljivo, (raz)rešenje u veri. Posebno mi je simpatično sagledavanje "Velikog pisca" koji stoji i kao teret i kao podsticaj novim naraštajima. E, pa Niko, zasluženo!

Daleko od toga da je „Lutajući Bokelj“ nekvalitetan, za rukopis te knjige u nastajanju pisac je dobio i nagradu „Borislav Pekić“, ali kao da se sav obećavajući potencijal izgubio u sopstvenoj piščevoj pretencioznosti. Pripovest o dogodovštinama glavnog junaka Nika nekako deluje nezaokruženo – mi smo na kraju uskraćeni sa suštinskim upoznavanjem tog lika, a u problemu smo i da shvatimo čitav kontekst priče, radnju koja se račva unedogled, razbija na sitne fabularne fragmente koje je zaista teško pratiti. Bokeljska sadašnjost ovde je suočena sa nekakvom paralalnom stvarnošću, u kojoj nam Boka Kotorska deluje kao potpuno zasebna planeta, pomalo uzvišeno izolovana od svih balkanskih uticaja, čak i kad slušamo mnogobrojne upade iz srednjovekovne prošlosti, od kojih zaista možemo puno toga naučiti. Svaka čast i na pitkosti jezičkog izraza, veštom korištenju lokalizama, veštom dočaravanju mediteranske atmosfere mora i soli... Nešto ipak nedostaje, i to u nedovršenosti i razuđenosti same priče. Kao pica bez priloga.

Vrlo zanimljiva knjiga! Post-postmoderna verzija (što bi rekao A.J.) Burleske Peruna boga groma i možda očekivano, ali ne manje upečatljivo, (raz)rešenje u veri. Posebno mi je simpatično sagledavanje "Velikog pisca" koji stoji i kao teret i kao podsticaj novim naraštajima. E, pa Niko, zasluženo!

Daleko od toga da je „Lutajući Bokelj“ nekvalitetan, za rukopis te knjige u nastajanju pisac je dobio i nagradu „Borislav Pekić“, ali kao da se sav obećavajući potencijal izgubio u sopstvenoj piščevoj pretencioznosti. Pripovest o dogodovštinama glavnog junaka Nika nekako deluje nezaokruženo – mi smo na kraju uskraćeni sa suštinskim upoznavanjem tog lika, a u problemu smo i da shvatimo čitav kontekst priče, radnju koja se račva unedogled, razbija na sitne fabularne fragmente koje je zaista teško pratiti. Bokeljska sadašnjost ovde je suočena sa nekakvom paralalnom stvarnošću, u kojoj nam Boka Kotorska deluje kao potpuno zasebna planeta, pomalo uzvišeno izolovana od svih balkanskih uticaja, čak i kad slušamo mnogobrojne upade iz srednjovekovne prošlosti, od kojih zaista možemo puno toga naučiti. Svaka čast i na pitkosti jezičkog izraza, veštom korištenju lokalizama, veštom dočaravanju mediteranske atmosfere mora i soli... Nešto ipak nedostaje, i to u nedovršenosti i razuđenosti same priče. Kao pica bez priloga.