Radnja ili preduzeće?

Problem je sto neke delatnosti mogu da se obavljaju samo kroz formu radnje. Primer za to je delatnost lekara opste medicine. Iako mislim da bi osnivanje lanca ordinacija opste medicine bilo dobar poslovni potez, to nije moguce.

"Ljudi koji otpočinju biznis ne bi trebalo da se rukovode kaznenom politikom pre nego što počnu da obavljaju svoju delatnost. "
sve bi ovo bilo lepo kada bi Srbija bila normalna zemlja i svima je jasno da kada inspektor bilo kog profila udje u radnju MORA da kazni vlasnika!Vrlo cesto pitanje je "da li da pisemo kaznu odmah ili da gledamo dalje!Odluka je na vlasniku,a sistem je takav da nema upozorenja vec se i najblazi prekrsaji najstroze kaznjavaju,dok pojedini ljudi imaju POVLASCEN status i koliko god veliki prekrsaj napravili gleda im se kroz prste!Na taj nacin "PREPORUKA" knjigovodja ima smisla!

Mnogo je lakse poceti kao preduzetnik, sto sam i sam ucinio. Jer, mnogo ljudi ovde zapocinje posao da bi prezivelo, a ne da bi plasiralo nekakav visak kapitala ili slicno. Jeftinije je biti preduzetnik. Naravno, forma privrednog drustva ima mnoge svoje prednosti i cim uzmognem, prebacicu se. Ako uspem!
Ali, ovo sto je napisano za strane partnere, uopste nije tacno. Ja poslujem sa stranim kompanijama i, naravno, niko me nikad nije pitao kako sam registrovan.

Izražavajući poštovanje prema autorki teksta, istovremeno iskazujem i svoje potpuno neslaganje sa njenim stavom. Dobro poznajem situaciju i jedih i drugih. I preduzetnika koji su osnovali radnju i onih koji su osnovali privredno društvo kao pravno lice. Autorka možda razmišlja dobro kad je principijelno reč o tržišnom poslovanju, ali razvijenog tržišnog društva. Tako je u knjigama i teoriji. Na žalost, situacija je kod nas drugačija. Mnogo što šta je tek u povoju. Radeći sa preduzetnicima dugi niz godina, posebno sa onima koji tek kreću u posao, iz opreza sam im uvek govorio da osnuju radnju, jer je jeftinije, manje su obaveze, jednostavnije računovodstvo, a "bekstvo" iz biznisa jednostavnije ako se pokaže da "ne ide". A ide jako teško. Kad je reč o onim koji su do kapitala došli na način koji nije za pohvalu (blago rečeno)i koji ulažu pare u veće obrte, takvima naši saveti i nisu potrebni. Reč je o malim obrtima, onih koji su usled tranzicije izgubili posao i otišli na Biro, često bez ikakve naknade. Kako ih bilo šta savetovati kad se kod nas propisi menjaju brže nego što se osuše slova u "Sl. glasniku", a o tumačenju propisa i stavovima i da ne govorim? Evo vam primeri onih koji su krenuli sa farmama nojeva, puževa, sa povrtarskim poslovima i plastenicima, maline se iskrčuju, zanatlije, marketi itd. Mnogi su imali ozbiljnih ulaganja i sada propadaju, jer je tržište neorganizovano, a zahvatanja države neumoljiva. Primera je puno, više nego što dozvoljava ovaj prostor. Zato (po struci sam dipl. pravnik) preporučujem da se odluče za pravnu formu - radnja, bez obzira što je to nespojivo sa praksom u svetu, zato što je veoma spojivo sa našom situacijom. Ako i kad im "krene", nije problem da se organizuju kao pravno lice. Praksa je pokazala da je ovakva varijanta VEOMA celishodna. Voleo bih da nisam u pravu, treba samo malo zaći po provinciji. Tržište Srbije ne čine samo Beograd, N. Sad, Niš, Inđija i sl. kao i preduzetnici koji su zamah dobili pod Miloševićem.

Slažem se sa izjavom G-đe Vučenović da je radnja prevaziđena forma ali moram napomenuti samo u uređenim društvima.
Prednosti radnje u današnje vreme svodi se na : 1)mogućnost zapošljavanja najbliže rodbine preduzetnika bez plaćanja dadžbina fondovima i državi.
2.)jedina mogućnost kakvog-takvog legalizovanja delatnosti preživljavanja za mnoge nezaposlene...da ne dužim
3.)jednostavna procedura zatvaranja radnje bez peripetija oko stečaja,likvidacije ...
- Nedostatak ili mana forme radnje je u slučaju da je preduzetnik razvio posao i da na tržištu ima potrebe za njegovim poslovanjem/ostvaruje dobit

je što se pored poreza na dobit koji je zakonski 10% plaćaju i doprinosi u visini od 35,8% na osnovicu e to je signal da se preregistruje u privredno društvo.
-------------------------
Ovde dolazimo do zaključka da država mora da stvori ambijent za male preduzimače da se slobodnije upuštaju u poslovne poduhvate uz manje namete,jednostavniju proceduru i ne toliko oštru i selektivniju kaznenu politiku.A legalizovan rad "bliskih rođaka" bi doprineo još koju kintu u budžet,sigurnost datih radnika i objektivniji statistički presek.Pozdrav

Veterinarska ambulanta je preduzetnicka forma poslovanja, a veterinarska stanica je preduzeće. ( Privatne obe, a javne uskoro idu u privatizaciju ). Dažbine u preduzeću su neuporedivo veće, kako god da se računa. Zato ima mnooogo više privatnih ambulanti nego stanica, iako je stanica mnogo efikasniji organizacioni vid poslovno gledano, ali nikako ekonomski, upravo zbog nerealnih dažbina. Dogod ova nepoštena država kažnjava registrovane privredne subjekte, a žmuri na divlji rad i promet lekova, zakon ekonomskog opstanka nadjačava prirodnu želju za napretkom.

@ pocetnik
Mozda je ranije bilo lakse i jeftinije poceti kao preduzetnik. Ali sada je, kako se i ovde navodi, postupak otvaranja privrednog drustva veoma skracen, a dovoljno je uloziti 500 EUR za osnivacki kapital.
Takodje, u ovom tekstu se ne misli da stranci nece saradjivati sa vama ako ste preduzetnik. Naravno da se stranca, od koga uvozite ili on od vas kupuje robu ili usluge, ne tice vas pravni status. Ali sigurno je da strani investitor nece uloziti pare u razvoj vaseg preduzeca ako zauzvrat ne dobije vlasnicki udeo u tom preduzecu, a to je nemoguce kod preduzetnika.

Poreski tretman nije isti! Porez na dobit je isti i za radnje i za preduzeca, ali za radnje onsovica za porez na dovit je i osnovica za obracun doprinosa tako da je na kraju uplacen porez kod radnji skoro 60%!

Nije bas tako jednostavno promeniti pravni oblik - preci iz oblika radnje u preduzece. Bez obzira sto u Agenciji postoji utvrdjeni postupak, u praksi to nije ni jednostavno ni lako.

Postupak u Agenicji podrazumeva istovremeno podnosenje zahteva za zatvaranje radnje i podnosenje kompletne dokumentacije za otvaranje preduzeca, a postoji i mogucnost da se dobije potvrda o pravnom sledbenistvu. Problem je period izmedju zatvaranja radnje i otpocinjanja rada preduzeca. Najbolje je da objasnim na primeru:
- podnosim Agenciji 12. decembra zahtev za brisanje radnje sa 12. decembrom i istovremeno podnosim zahtev za registrovanje preduzeca.

Agencija ce doneti resenje o brisanju radnje koje ce nositi datum 12. decembar, ali ce meni biti uruceno tek 25. decembra. Istog dana, tj. 25. decembra dobicu resenje o upisu u registar novog preduzeca, ali datum tog resenja je takodje dan ponosenje zahteva tj. 12. decembar.

Kako ja da poslujem u periodu od 12. decembra do 25. decembra? Posle 12. decembra radnja ne sme vise da posluje, mada ja za to nemam resenje Agencije. Preduzece bi moglo da posluje od 13. decembra, ali ja 13. decembra jos uvek nemam resenje Agencije, pa ne mogu da se prijavim poreskoj upravi, da dobijem PIB, da budem evidentirana kao obveznik PDV-a. Potvrda o pravnom sledbenistvu za poreske organe ne znaci nista.

Ako nastavim da radim kao radnja posle 12. decembra, ulazim u ozbiljan poreski prekrsaj. A ja bas i menjam pravnu formu jer imam posla i hocu da radim bez prekida. S druge strane, ja ne mogu da radim kao preduzece dok ne dobijem sve papire od poreske uprave, a to moze da bude, u najboljem slucaju, tek za nedelju dana. Sta sa zaposlenima u medjuvremenu itd.

Moje sugestije:
Agencija bi morala da povede racuna o datumima koja nose resenja i to ne bi smeli da budu datumi podnosenja zahteva, vec datumi kada su resenja stvarno i uradjena, odnosno urucena. Ako resenje podignem licno u Agenciji, nemam dokaza o datumu preuzimanja, pa ispada da sam vec u docnji prema drugim organima.

Poreski organi bi morali da priznaju potvrdu o pravnom sledbenistvu i da se u dogovoru sa strankom odredi dan preseka, tj. prestanka jednog i pocetka rada drugog oblika i da se pojednostavi postupak u poreskoj upravi za pocetak rada novog preduzeca koje je proisteklo iz radnje koja se nalazila u istoj opstini, na istoj adresi i koju je drzalo isto lice - radnije preduzetnik, a sada osnivac.

Malo sam izašao iz propisa od kada nisam u Srbiji, ali me zanima da li postoji oblik organizovanja koji plaća doprinose i poreze kada radi, a ne plaća kada ne radi?
Npr. ako hoću da uradim 5-6 poslova tokom godine, neću da plaćam cele godine poreze i doprinose.
Jel da otvaram off-shore ili ima legalnog rešenja?

Pozdrav

Osnovni zakon ekonomije kaže da privrednik želi da zaradi više, a da plati što manje. U to spadaju i dažbine državi. Eto realnost je, što priznaje i autorka, da je većina privrednika opredeljena za radnju kao jeftiniju varijantu. Na njenu žalost.
I da se svi zapitamo : koji je kredibilitet poreskih i paraporeskih organa da nas privrednike savetuju ? Pa mi stvaramo i svoj i njihov dohodak i oni nas savetuju !? Pa to je kao kad bi vuk edukovao jaganjce kako brže da se utove.

Predhodni komentar (lico iskustvo) sam doziveo i platio kaznu od 650 000.00 i to bas u periodu preregistracije (od vremena zatvaranja radnje do perioda dobijanja resenja za otvaranja preduzeca ) I sta je jos gore, PDV prijava koja je predata poreskim organima je prepravljena tj izmenjenjena bez mog znanja bez mog prisustva, sto je tesko krivicno delo znaci proverom bar koda ustanovljeno je da vise nisam bio u PDV-u (a za to nisam bio upoznat zato sto mi nije stiglo nikakvo rezenje niti upoznat od referenta koji je prepravio gresku bar koda iako je morao i bio duzan da me obavesti ...
A u medju vremenu meni resenje za otvaranje preduzeca kasni citavih 27 dana i pored toga sto sam bukvalno molio Agenciju za privredne registre molbama faxom i licnim pozivima da mi posalju resenje koje je bilo uradjeno i stajalo kod njih 10 dana,
Po dobijanju resenje podnet je zahtev za dobijanje PIB-a , i naravno na njega sam cekao 10 dana ,,, ,,,



To se mora resiti jer takve stvari se i dalje desavaju preduzetnicima,


A gospodo vi dobro razmislite kako i ko vas zastupa u proceduri preregistracije jer tada kad sam ja preregitravo radnju ni seami inspekori nisu znali tacnu proceduru prergistracije ,,, a za nasu administraciju nemam nikakav komentar, ali sam siguran da nema gore ...

Ja još nisam naišla na nekoga ko može tačno da mi izračuna šta mi se više isplati. Ako je vaša delatnost takva da vam je za potrebno samo vaše znanje (i možda kompjuter), a dobro vam ide, nadrljali ste. Naime,nemate neke rashode, ostvarujete pristojnu dobit na kraju godine i ona (kako tačno piše u jednom komentaru) će vam u sledećoj godini biti osnovica i za porez (što je OK) , i za PIO (što je bure bez dna i od penzije nećete videti ništa - naročito ako se spoje fondovi), i za zdravstveno osiguranje (a obično nemate vremena da čekate satima kod lekara za svaku sitnicu, te i ne koristite usluge državnog zdravstva, već plaćate privatne lekare). A pritom ste kao preduzetnik takođe diskriminisani jer za svaki honorar koji primate van svoje radnje/agencije plaćate poreze i doprinose kao da ste nezaposleni! Tako vas i banke tretiraju. Rekao bi čovek da je jasno da je vreme da pređete na d.o.o. Ali, šta je sa računima za struju, telefon, firmarinu, gradsko građ. zemljište i ostale komunalije? Da li kao d.o.o. plaćate mnogo više i ako, na primer, svoj posao i dalje obavljate u sopstvenom stanu? (Videla sam jednog službenika nekog javnog preduzeća kako u mojoj zgradi pomno gleda u poštanske sandučiće ne bi li ulovio da na nekom piše ime preduzeća, pa da ih rebne za to nešto). Da li to znači da treba da iznajmite poslovni prostor koji vam ne treba dane biste upropastili porodični budžet? I, zapravo, za šta god se uhvatite nema jasnog objašnjenja. Svi vam odgovaraju različito (ako vam uopšte nešto i kažu a ne slegnu ramenima), na svako, ma i najlogičnije i najjednostavnije pitanje. I vi dok tako buljite u propise i jurite odgovore, gubite dragoceno vreme za koje biste mogli i nešto korisno da radite. Ili da odmarate :-)

Pokusala bih da odgovorim Goya-i
U Srbiji se porezi placaju od momenta otvaranja radnje ili preduzeca pa do njenog zatvaranja. Ako je u pitanju pausalno oporezivanje preduzetnika, onda se plaća mesecni iznos koji sadrzi i poreze i doprinose. Kod preduzeca koja su obavezna da vode knjigovodstvo, porez se placa bez obzira da li je preduzece u tom mesecu ostvarilo promet ili ne. Naravno, za neke vrste poreza visina se vezuje za visinu prometa, a za neke je odredjena u fiksnom iznosu bez obzira na promet (porez na firmu napr.) Preduzece plaća doprinose za zaposlene za onaj period kada su u radnom odnosu, a osnivac placa od momenta otvaranja pa do zatvaranja, bez obzira da li je preduzece radilo. Ukratko, po mom saznanju ne postoji mogucnost "mirovanja" preduzeca izmedju dva posla, pa shodno tome i oslobadjanja od obaveza u tom periodu.

Ne znam mnogo o off shore kompanijama, ali ako hocete da radite u Srbiji, posedovanje off shore komanije vam ne daje mogucnost da po tom osnovu poslujete u Srbiji.Opet morate da osnujete preduzece, samo sto bi u tom slucaju kao osnivac mogla da se pojavi off shore kompanija, a ne vi kao fizicko lice. Za domace pravo, off shore kompanija je strana kompanija i ona ne moze da radi neposredno na tlu Srbije. Moze da zakljuci ugovor sa nekom domacom kompanijom da ona radi za off shore kompaniju i da joj po tom osnovu placa po fakturi izvrsene usluge. Strana kompanija moze u Srbiji da otvori predstavbnistvo, ali preko tog predstavnistva ne mogu da se rade komercijalni poslovi, vec samo poslovi istrazivanja trzista i slicni poslovi koji prethode zakljucenju komercijalnih ugovora. Predstavnistvo je izdrzavano lice, za njegovo poslovanje strana firma mora da uplacuje novac na nerezidentni racun i da garantuje za izvrsenje svih finansijskih obaveza. Ne verujem da bi vas ova forma interesovala.

Goya, nema takvog pravnog oblika. Radnja moze da se privremeno odjavi, ne placaju se porezi, ali doprinosi da. Srbija jos nije pragmatišna u mnogim stvarima. U poreskoj politici i tretmanu obrt ima još uvek puno socijalističkog, mada je najnoviji Ustav konačno izbrisao društvenu svojinu. Nema ni dovoljno stimulacije za nove obrte (da ne plaćaju porez u prvih godinu-dve, niti stimulacije u smislu da se porez drastično smanji, ako se profit ulaže u nov posao, a ne troši kao zarada.

Pozdrav svima!
Posto vidim da gotovo svi koji su slali komentare uglavnom jesu „mali i srednji preduzetnici“ i samim tim poseduju odredjeno iskustvo vezano za ovu tematiku, a kako se ja upravo pripremam za otvaranje jedne male preduzetnicke radnje, zamolio bih Vas za par odgovora, tj. saveta:
Dakle, u pitanje bi bila on-line prodaja, tj. prodaja preko interneta alata i delova za elektroniku, tj. trgovina na malo u prodavnicama koje postom dostavljaju narucenu robu, kako je to definisano vazecim zakonom o klasifikaciji delatnosti. Ono sto me interesuje je, posto je neko to spomenuo, da li bih ja ovu delatnost mogao da obavljam u svojoj kuci ili moram da imam odgovarajuci poslovni prostor. Dalje, zanima me situacija vezana za placanje poreza i ostalih doprinosa. Tacnije, kakva je dalja procedura posle registracije firme u agenciji za privredne registre, koliki se porez okvirno placa i koji su i koliki ostali doprinosi koje je potrebno placati. Bio bih zahvalan ukoliko bih mi neko objasnio ove stvari ili uputio gde mogu da pronadjem precizne i konkretne odgovore.

Sistem je namerno nedorecen kako bi se unistili mali privrednici i pruzaoci usluga i na taj nacin kontrolisali tokovi novca.Taj novac, koji se drakonskim i besmislenim kaznama, oduzima od ljudi koji zaradjuju na trzistu se dalje deli poslusnoj glasackoj masineriji ususkanoj u drzavnoj administraciji i institucijama.To sve moze da funkcionise na kratak rok, ali na duzi sami seku, u gramzivosti, svima granu.

Imam 2 teretna vozila koja su registrovana na ime radnje.Saobraćajni policajci skoro uvek prete visokim kaznama za saobraćajne prekršaje vozila koja su registrovana na ime preduzeća.Pošto to nije isto(za vozila registrovana na radnju kaznu plaća vlasnik, koja je propisana kao i za sva ostala fizička lica)policajci odustaju od licitiranja mita za koji su uvek spremni.Moja vozila sa početnom tablicom LE se uvek u Vranju šalju na vanredni tehnički pregled i kada bi bila registrovana na preduzeće trošak bi bio preveliki(jer se na tehničkom uvek nađe neka mana)

Pokusacu da ne vredjam zamenika direktora, ali bih voleo da znam kojim se biznisom gospodja bavila pre sedanja u fotelju i kako je isti registrovala. Iskazano misljenje je upravo pokazatelj zasto ova zemlja ne ide napred onom brzinom kojom bi trebala, a gomila lezilebovica koji jedu hleb koji upravo stvore ti preduzetnici bi mogli umesto uglavnom bezvrednih knjizurina koje citaju da se malo pozabave i praksom.

Gospodja svaetuje otvaranje preduzeca umesto radnje ne uzevsi u obzir najbitniju cinjenicu za vecinu ljudi koji ulaze u otvaranje radnje, a to su troskovi poslovanja. Poslovanje u formi preduzetnicke radnje je jednostavno jeftinije ukoliko vam zarada na godisnjem nivou ne prelazi milion dinara sto u vecini slucajeva za preduzetnika ostaje samo san.

Drugu stvar koju gospodja ne uzima u obzir je procenat ugasenih firmi nakon godinu ili dve poslovanja. Nek onda sedne i razmisli da li je lakse ugasiti radnju ili preduzece.

Prica o kaznenoj politici je isto ocigledna posledica loseg uvida u stanje na terenu. Jedan od prethodnih komentatora je lepo rekao...inspekcija vas uvek kaznjava kad udje u radnju, a vi se od toga mozete odbraniti jedino podmicivanjem inspektora. Mnogo bi bolje bilo gospodji da se ispred svoje Agencije pozbavi upravo resenjem recimo tog problema, nego savetovanjem preduzetnika sta im je bolje ciniti.

Uostalom, ako je preduzetnik nesposoban da sam shavti sta mu je jeftinije, onda ce propasti ce ostvarivati manju zaradu zbog svoje pogresne politike. Razlog sto neke firme posluju sa dosta radnika kao radnje nije u nepoznavanju propisa, vec upravo u pokusaju izvrdavanja pojedinih propisa, a gospodja nek se potrudi pa nek ukapira kojih.

Prica o nemogucem stranom ulaganju u radnju je totalno suplja. Ajde da pretpostavimo da strani partner zeli da ulozi novac u neku radnju. Koliko vremena treba preduzetniku da osnuje preduzece u koje ce preneti svoj proizvod i ciji ce procenat dati stranom partneru? Kad vec toliko hvalimo brzinu osnivanja preduzeca...gde je ovde problem. Glupost totalna.

Govorimo o kreditnoj sposobnosti preduzeca i radnji? Uz koje kamate? O kreditnoj sposobnosti vlasnika? Ajde...Vecina zaposlenih u malim preduzecima, pogotovo porodicnim je prijavljena na minimalac zbog manjih doprinosa koji se time placaju. Hocete da povecate kreditnu sposobnost...mozda ne bi bilo lose da razmislite o politici poreza i doprinosa. Zasto je radniku recimo draze da mu umesto doprinosa, isplatite kintu na ruke? Zasto vlasnici preduzeca uplacuju sebi minimalne doprinose i minimalnu platu? Da nije malo bezveze da recimo placamo razlicite zdravstvene doprinose, a imamo potpuno istu zdravstvenu uslugu? Da nije malo bezveze sto su penzioni fondovi prazni (a odgovorni uveliko umesto u zatvoru svoja preduzeca vode i nova kupuju) i da nije malo bezveze da vi meni odredjujete penziju, umesto da ja (radnik) sam o tom mislim?

Pustite vi preduzetnika da sam misli sta mu je bolje. Ako pogresi, imace manju zaradu, ali to je posledica njegove greske i usredsredite se na to da mu omogucite bolje uslove poslovanja. Pokusajte recimo da na svim tim putovanjim po raznim seminarima po belome svetu, skapirate kako su tamo resili problem naplate, pa iskopirajte i nemojte nista da pipate (pokvaricete). Pokusajte da resite problem korumpiranog sudstva. Posavetujte malo ove po RTS-u, JAT-u, Telekom-u, EPS-u, Posti, Rakovici, Zastavi kako da ugase preduzeca i manu se zavatanja u nase dzepove. I prekinite da pominjete mala i srednja preduzeca u svakoj recenici, sedeci u udobnim foteljicama i ne radeci nista po ceo dan.

Autor teksta je ocito klasican birokrata. Sam tekst pokazuje njeno ne zanimanje za ljude koji pokusavaju da prezive u ovoj korumpiranoj drzavi.

Ja bih svima iz drzavne uprave a posebno iz poreske posavetovao da probaju da otvore firmu, neditno da li radnju ili DOO samo da osete koliko ti treba para (o zivcima, nerviranj necu ni da pricam), vremena, ponizavanja da bih dobio papri za ovo, sa kojim dobijas papir za ono a sa tim za ono mozes da otvoris racun i bla bla. Pride ti neko u tom beskrajnom lancu (sud-agencija z priv registre - poreska uprava - banka - ...) zagubi papire. Pa onda izvadis papire ponovo (naravno sve ponovo platis, ni sam ne znas zasto jer su oni izgubili papire a ne ti), pa onda cekas inspektora da ti obidje prostor na koji si prijavio firmu (naravno cekas ga nekoliko dana, a ako su losiji vremensi uslovi, znaci duva vetric, pada kisica mozes da cekas i nedlju dana) a sve da bi doticni/a proverili da tja prostor stvarono fizicki postoji (ma da i da nepostoji sta njih briga bitno je da ti placas porez), da imas ugovor sa vlasnikom prostora (taj ugovor sam sklepas i potpises ti i vlasnik, bez overe u sudu, znaci pravno nevazeci ugovor a sto je jos zanimljivije nije trazen nikakav papir da se vidi na koga je stan, jednostavno samo traze ugovor), zatim da pogleda ugovor sa racunovodstvenom agencijom (ugovor sam potpisao i to na fax papiru posto je faxom i poslati, bog zna sta je pisalo na njemu, secam se da je cena usluge bila izrazena u DEM!!!, isto ugovor samo potpisan, pravno nije validan)i nemogu da se setim sta jos.
I na kraju dodjem da preuzmem PIB ali naravno posle par dana cekanja i onako na zidu vidis tabelu sa imenima inspektora i novcani iznos kazni koje je naplatio za prethodnih 6 meseci.

Da sumiram: Pocevsi od ove dame koja je napisala ovaj tekst pa da inspekrtora svi oni primaju platu iz budzeta koji mi treba da punimo, sto znaci da su oni tu zbog nas (ali ne da nas uniste nego da nam pomognu da poslujemo) a ja to nikako da osetim.

Nadam se da sve sto sam uradio do sada nije uzalud, imam 24 godine i ove godine sam poceo sa privatnim biznisom, nadam se da cemo za 10 godina iati uslove za poslovanje kao sto sad imaju u SAD.

Puno srece svim svakome ko pocinje privatni biznis!

Trazim savet!
Upravo sam zavrsio sa registracijom privrednog drustva. Osposobio objekat u kome planiram maloprodaju auto i kamionskih pneumatika, akumulatora, ulja i maziva i auto kozmetike. Postigao sam dogovor sa svim dobavljacima, platio kiriju za dve godine unapred, pronasao radnike na Zavodu za trziste rada, obezbedio inicijalni kapital i jos su mi potrebne masine za ugradnju i balansiranje pneumatika, kao i auto dizalice. Trazio sam pomoc drzave, podrsku banaka u vidu kredita ili lizinga za masine... Nigde nisam naisao na naznake podrske. Kako je onda moguce krenuti sa privatnim biznisom? Koje su to drzavne institucije ili banke koje daju kredite ili lizing novootvorenim privrednim drustvima?
Hvala

Nisam mogao da odolim...
Imam radnju od 1992. koju sam nasledio od oca a u tom momentu sam postao SESTI naslednik radnje koja je u istom zanatlijskom poslu jos od pre prvog Svetkog Rata.U meni su akumulurana znanja i iskustvo ranijih generacija u poslovanju u razlicitim sistemima i ja ih mogu kompetentno komentarisati jer me je to jako interesovalo pa sam ih pomno sakupljao.
Svako vreme i uredjenje je donosilo i teskoce ali i olaksavajuce okolnosti za poslovanje i opstanak provatnog posla (nije mesto da obrazlazem).Ali...NIKAD nije bilo teze poslovati na ovim prostorima.Cak ni u socijalizmu gde smo bili "drzavni neprijatelji".Znalo se da radimo na crno ali su i inspektori bili (zamislite) svesni da ako sve dazbine placamo nemozemo opstati.Gledali su kroz prste...generalna ocena.
Danas je opstanak radnje u pitanju jer su prihodi izneseni na videlo i nismo u mogucnosti da "strbnemo za sebe"(to je uvek bilo skromno da ne privuces paznju).Iako su davanja u odnosu na socijalizam skoro prepolovljena (danas oko 70% a u soc. 119%)Zar to nije paradoks.Nije, jer je ova drzava preskupa puno uzima malo sta ostavlja.
Sve ostalo je sitnica u par procenata od prihoda ili prefiksu ispred vaseg imena ili imena firme.Papiroloske budalastine.
Par komentara se dotaklo pravih stvari u vezi poslovanja u ovoj nasoj drzavi a svi govore da je danas tesko raditi u Srbiji ako ne i nemoguce.
Moj cukun deda je opstajao i pod turskim sistemom,deda je uspevao da radi i pod Nemcima za vreme okupacije (a to je posebna prica koju malo ko zna na ovim prostorima jer ne zele da se secaju) a mi danas smo u situaciji da razmisljamo da je vreme da zatvorimo radnju.
Ne zato sto nema posla.Naprotiv.Vec zato sto su izdatci koje sakuplja drzava od nas preveliki i neverovatno se revnosno sakupljaju od nas privatnika sto nije slucaj sa drzavnim fimama.
Zato je diskusija da li radnja ili doo neprimerena.

Poštovani!
Priličan broj komentara na temu doo vs radnje ohrabruje me da postavim molbu uredništvu biz-a oko dilema i nedoumica u vezi aktuelnih propisa i plovidbe istim.Informisanje putem zvaničnih sajtova ministarstva finansija i poreske uprave koje smatram rigidnim,samodovoljnim ne vidim kao spremne da saslušaju i razumeju aktuelne probleme koji se javljaju u poslovanju preduzetnih ljudi,ljudi koji su svoje sudbine uzeli u svoje ruke.Znači,voleo bih da u okviru biz-a nađete više mesta za preduzetnike i da predstavnici državne uprave daju odgovore na postojeća pitanja i nedoumice i da promovišu razvoj "radnji",mikro,malih i srednjih preduzeća koja barem deklarativno imaju budućnost u njihovim vizijama.
Inače komentari su prevazišli okvir date teme i ima interesantnih pitanja i žao mi je što smo ostali uskraćeni ne toliko za stručan komentar knjigovođa i pravnika nego ljudi,birokrata iz državnih organa.
Od ostalih nedoumica upada mi u oči :
- prosečna plata : disbalans između isplate zarada kod privatnika i j.p. i ustanova

- "skupi" krediti ili nemogućnost dobijanja istih za male privrednike i lica zaposlenih kod njih diskriminacija istih kod poslovnih banaka ....Pozdrav

Problem je sto neke delatnosti mogu da se obavljaju samo kroz formu radnje. Primer za to je delatnost lekara opste medicine. Iako mislim da bi osnivanje lanca ordinacija opste medicine bilo dobar poslovni potez, to nije moguce.

"Ljudi koji otpočinju biznis ne bi trebalo da se rukovode kaznenom politikom pre nego što počnu da obavljaju svoju delatnost. "
sve bi ovo bilo lepo kada bi Srbija bila normalna zemlja i svima je jasno da kada inspektor bilo kog profila udje u radnju MORA da kazni vlasnika!Vrlo cesto pitanje je "da li da pisemo kaznu odmah ili da gledamo dalje!Odluka je na vlasniku,a sistem je takav da nema upozorenja vec se i najblazi prekrsaji najstroze kaznjavaju,dok pojedini ljudi imaju POVLASCEN status i koliko god veliki prekrsaj napravili gleda im se kroz prste!Na taj nacin "PREPORUKA" knjigovodja ima smisla!

Mnogo je lakse poceti kao preduzetnik, sto sam i sam ucinio. Jer, mnogo ljudi ovde zapocinje posao da bi prezivelo, a ne da bi plasiralo nekakav visak kapitala ili slicno. Jeftinije je biti preduzetnik. Naravno, forma privrednog drustva ima mnoge svoje prednosti i cim uzmognem, prebacicu se. Ako uspem!
Ali, ovo sto je napisano za strane partnere, uopste nije tacno. Ja poslujem sa stranim kompanijama i, naravno, niko me nikad nije pitao kako sam registrovan.

Izražavajući poštovanje prema autorki teksta, istovremeno iskazujem i svoje potpuno neslaganje sa njenim stavom. Dobro poznajem situaciju i jedih i drugih. I preduzetnika koji su osnovali radnju i onih koji su osnovali privredno društvo kao pravno lice. Autorka možda razmišlja dobro kad je principijelno reč o tržišnom poslovanju, ali razvijenog tržišnog društva. Tako je u knjigama i teoriji. Na žalost, situacija je kod nas drugačija. Mnogo što šta je tek u povoju. Radeći sa preduzetnicima dugi niz godina, posebno sa onima koji tek kreću u posao, iz opreza sam im uvek govorio da osnuju radnju, jer je jeftinije, manje su obaveze, jednostavnije računovodstvo, a "bekstvo" iz biznisa jednostavnije ako se pokaže da "ne ide". A ide jako teško. Kad je reč o onim koji su do kapitala došli na način koji nije za pohvalu (blago rečeno)i koji ulažu pare u veće obrte, takvima naši saveti i nisu potrebni. Reč je o malim obrtima, onih koji su usled tranzicije izgubili posao i otišli na Biro, često bez ikakve naknade. Kako ih bilo šta savetovati kad se kod nas propisi menjaju brže nego što se osuše slova u "Sl. glasniku", a o tumačenju propisa i stavovima i da ne govorim? Evo vam primeri onih koji su krenuli sa farmama nojeva, puževa, sa povrtarskim poslovima i plastenicima, maline se iskrčuju, zanatlije, marketi itd. Mnogi su imali ozbiljnih ulaganja i sada propadaju, jer je tržište neorganizovano, a zahvatanja države neumoljiva. Primera je puno, više nego što dozvoljava ovaj prostor. Zato (po struci sam dipl. pravnik) preporučujem da se odluče za pravnu formu - radnja, bez obzira što je to nespojivo sa praksom u svetu, zato što je veoma spojivo sa našom situacijom. Ako i kad im "krene", nije problem da se organizuju kao pravno lice. Praksa je pokazala da je ovakva varijanta VEOMA celishodna. Voleo bih da nisam u pravu, treba samo malo zaći po provinciji. Tržište Srbije ne čine samo Beograd, N. Sad, Niš, Inđija i sl. kao i preduzetnici koji su zamah dobili pod Miloševićem.

Slažem se sa izjavom G-đe Vučenović da je radnja prevaziđena forma ali moram napomenuti samo u uređenim društvima.
Prednosti radnje u današnje vreme svodi se na : 1)mogućnost zapošljavanja najbliže rodbine preduzetnika bez plaćanja dadžbina fondovima i državi.
2.)jedina mogućnost kakvog-takvog legalizovanja delatnosti preživljavanja za mnoge nezaposlene...da ne dužim
3.)jednostavna procedura zatvaranja radnje bez peripetija oko stečaja,likvidacije ...
- Nedostatak ili mana forme radnje je u slučaju da je preduzetnik razvio posao i da na tržištu ima potrebe za njegovim poslovanjem/ostvaruje dobit

je što se pored poreza na dobit koji je zakonski 10% plaćaju i doprinosi u visini od 35,8% na osnovicu e to je signal da se preregistruje u privredno društvo.
-------------------------
Ovde dolazimo do zaključka da država mora da stvori ambijent za male preduzimače da se slobodnije upuštaju u poslovne poduhvate uz manje namete,jednostavniju proceduru i ne toliko oštru i selektivniju kaznenu politiku.A legalizovan rad "bliskih rođaka" bi doprineo još koju kintu u budžet,sigurnost datih radnika i objektivniji statistički presek.Pozdrav

Veterinarska ambulanta je preduzetnicka forma poslovanja, a veterinarska stanica je preduzeće. ( Privatne obe, a javne uskoro idu u privatizaciju ). Dažbine u preduzeću su neuporedivo veće, kako god da se računa. Zato ima mnooogo više privatnih ambulanti nego stanica, iako je stanica mnogo efikasniji organizacioni vid poslovno gledano, ali nikako ekonomski, upravo zbog nerealnih dažbina. Dogod ova nepoštena država kažnjava registrovane privredne subjekte, a žmuri na divlji rad i promet lekova, zakon ekonomskog opstanka nadjačava prirodnu želju za napretkom.

@ pocetnik
Mozda je ranije bilo lakse i jeftinije poceti kao preduzetnik. Ali sada je, kako se i ovde navodi, postupak otvaranja privrednog drustva veoma skracen, a dovoljno je uloziti 500 EUR za osnivacki kapital.
Takodje, u ovom tekstu se ne misli da stranci nece saradjivati sa vama ako ste preduzetnik. Naravno da se stranca, od koga uvozite ili on od vas kupuje robu ili usluge, ne tice vas pravni status. Ali sigurno je da strani investitor nece uloziti pare u razvoj vaseg preduzeca ako zauzvrat ne dobije vlasnicki udeo u tom preduzecu, a to je nemoguce kod preduzetnika.

Poreski tretman nije isti! Porez na dobit je isti i za radnje i za preduzeca, ali za radnje onsovica za porez na dovit je i osnovica za obracun doprinosa tako da je na kraju uplacen porez kod radnji skoro 60%!

Nije bas tako jednostavno promeniti pravni oblik - preci iz oblika radnje u preduzece. Bez obzira sto u Agenciji postoji utvrdjeni postupak, u praksi to nije ni jednostavno ni lako.

Postupak u Agenicji podrazumeva istovremeno podnosenje zahteva za zatvaranje radnje i podnosenje kompletne dokumentacije za otvaranje preduzeca, a postoji i mogucnost da se dobije potvrda o pravnom sledbenistvu. Problem je period izmedju zatvaranja radnje i otpocinjanja rada preduzeca. Najbolje je da objasnim na primeru:
- podnosim Agenciji 12. decembra zahtev za brisanje radnje sa 12. decembrom i istovremeno podnosim zahtev za registrovanje preduzeca.

Agencija ce doneti resenje o brisanju radnje koje ce nositi datum 12. decembar, ali ce meni biti uruceno tek 25. decembra. Istog dana, tj. 25. decembra dobicu resenje o upisu u registar novog preduzeca, ali datum tog resenja je takodje dan ponosenje zahteva tj. 12. decembar.

Kako ja da poslujem u periodu od 12. decembra do 25. decembra? Posle 12. decembra radnja ne sme vise da posluje, mada ja za to nemam resenje Agencije. Preduzece bi moglo da posluje od 13. decembra, ali ja 13. decembra jos uvek nemam resenje Agencije, pa ne mogu da se prijavim poreskoj upravi, da dobijem PIB, da budem evidentirana kao obveznik PDV-a. Potvrda o pravnom sledbenistvu za poreske organe ne znaci nista.

Ako nastavim da radim kao radnja posle 12. decembra, ulazim u ozbiljan poreski prekrsaj. A ja bas i menjam pravnu formu jer imam posla i hocu da radim bez prekida. S druge strane, ja ne mogu da radim kao preduzece dok ne dobijem sve papire od poreske uprave, a to moze da bude, u najboljem slucaju, tek za nedelju dana. Sta sa zaposlenima u medjuvremenu itd.

Moje sugestije:
Agencija bi morala da povede racuna o datumima koja nose resenja i to ne bi smeli da budu datumi podnosenja zahteva, vec datumi kada su resenja stvarno i uradjena, odnosno urucena. Ako resenje podignem licno u Agenciji, nemam dokaza o datumu preuzimanja, pa ispada da sam vec u docnji prema drugim organima.

Poreski organi bi morali da priznaju potvrdu o pravnom sledbenistvu i da se u dogovoru sa strankom odredi dan preseka, tj. prestanka jednog i pocetka rada drugog oblika i da se pojednostavi postupak u poreskoj upravi za pocetak rada novog preduzeca koje je proisteklo iz radnje koja se nalazila u istoj opstini, na istoj adresi i koju je drzalo isto lice - radnije preduzetnik, a sada osnivac.

Malo sam izašao iz propisa od kada nisam u Srbiji, ali me zanima da li postoji oblik organizovanja koji plaća doprinose i poreze kada radi, a ne plaća kada ne radi?
Npr. ako hoću da uradim 5-6 poslova tokom godine, neću da plaćam cele godine poreze i doprinose.
Jel da otvaram off-shore ili ima legalnog rešenja?

Pozdrav

Osnovni zakon ekonomije kaže da privrednik želi da zaradi više, a da plati što manje. U to spadaju i dažbine državi. Eto realnost je, što priznaje i autorka, da je većina privrednika opredeljena za radnju kao jeftiniju varijantu. Na njenu žalost.
I da se svi zapitamo : koji je kredibilitet poreskih i paraporeskih organa da nas privrednike savetuju ? Pa mi stvaramo i svoj i njihov dohodak i oni nas savetuju !? Pa to je kao kad bi vuk edukovao jaganjce kako brže da se utove.

Predhodni komentar (lico iskustvo) sam doziveo i platio kaznu od 650 000.00 i to bas u periodu preregistracije (od vremena zatvaranja radnje do perioda dobijanja resenja za otvaranja preduzeca ) I sta je jos gore, PDV prijava koja je predata poreskim organima je prepravljena tj izmenjenjena bez mog znanja bez mog prisustva, sto je tesko krivicno delo znaci proverom bar koda ustanovljeno je da vise nisam bio u PDV-u (a za to nisam bio upoznat zato sto mi nije stiglo nikakvo rezenje niti upoznat od referenta koji je prepravio gresku bar koda iako je morao i bio duzan da me obavesti ...
A u medju vremenu meni resenje za otvaranje preduzeca kasni citavih 27 dana i pored toga sto sam bukvalno molio Agenciju za privredne registre molbama faxom i licnim pozivima da mi posalju resenje koje je bilo uradjeno i stajalo kod njih 10 dana,
Po dobijanju resenje podnet je zahtev za dobijanje PIB-a , i naravno na njega sam cekao 10 dana ,,, ,,,



To se mora resiti jer takve stvari se i dalje desavaju preduzetnicima,


A gospodo vi dobro razmislite kako i ko vas zastupa u proceduri preregistracije jer tada kad sam ja preregitravo radnju ni seami inspekori nisu znali tacnu proceduru prergistracije ,,, a za nasu administraciju nemam nikakav komentar, ali sam siguran da nema gore ...

Ja još nisam naišla na nekoga ko može tačno da mi izračuna šta mi se više isplati. Ako je vaša delatnost takva da vam je za potrebno samo vaše znanje (i možda kompjuter), a dobro vam ide, nadrljali ste. Naime,nemate neke rashode, ostvarujete pristojnu dobit na kraju godine i ona (kako tačno piše u jednom komentaru) će vam u sledećoj godini biti osnovica i za porez (što je OK) , i za PIO (što je bure bez dna i od penzije nećete videti ništa - naročito ako se spoje fondovi), i za zdravstveno osiguranje (a obično nemate vremena da čekate satima kod lekara za svaku sitnicu, te i ne koristite usluge državnog zdravstva, već plaćate privatne lekare). A pritom ste kao preduzetnik takođe diskriminisani jer za svaki honorar koji primate van svoje radnje/agencije plaćate poreze i doprinose kao da ste nezaposleni! Tako vas i banke tretiraju. Rekao bi čovek da je jasno da je vreme da pređete na d.o.o. Ali, šta je sa računima za struju, telefon, firmarinu, gradsko građ. zemljište i ostale komunalije? Da li kao d.o.o. plaćate mnogo više i ako, na primer, svoj posao i dalje obavljate u sopstvenom stanu? (Videla sam jednog službenika nekog javnog preduzeća kako u mojoj zgradi pomno gleda u poštanske sandučiće ne bi li ulovio da na nekom piše ime preduzeća, pa da ih rebne za to nešto). Da li to znači da treba da iznajmite poslovni prostor koji vam ne treba dane biste upropastili porodični budžet? I, zapravo, za šta god se uhvatite nema jasnog objašnjenja. Svi vam odgovaraju različito (ako vam uopšte nešto i kažu a ne slegnu ramenima), na svako, ma i najlogičnije i najjednostavnije pitanje. I vi dok tako buljite u propise i jurite odgovore, gubite dragoceno vreme za koje biste mogli i nešto korisno da radite. Ili da odmarate :-)

Pokusala bih da odgovorim Goya-i
U Srbiji se porezi placaju od momenta otvaranja radnje ili preduzeca pa do njenog zatvaranja. Ako je u pitanju pausalno oporezivanje preduzetnika, onda se plaća mesecni iznos koji sadrzi i poreze i doprinose. Kod preduzeca koja su obavezna da vode knjigovodstvo, porez se placa bez obzira da li je preduzece u tom mesecu ostvarilo promet ili ne. Naravno, za neke vrste poreza visina se vezuje za visinu prometa, a za neke je odredjena u fiksnom iznosu bez obzira na promet (porez na firmu napr.) Preduzece plaća doprinose za zaposlene za onaj period kada su u radnom odnosu, a osnivac placa od momenta otvaranja pa do zatvaranja, bez obzira da li je preduzece radilo. Ukratko, po mom saznanju ne postoji mogucnost "mirovanja" preduzeca izmedju dva posla, pa shodno tome i oslobadjanja od obaveza u tom periodu.

Ne znam mnogo o off shore kompanijama, ali ako hocete da radite u Srbiji, posedovanje off shore komanije vam ne daje mogucnost da po tom osnovu poslujete u Srbiji.Opet morate da osnujete preduzece, samo sto bi u tom slucaju kao osnivac mogla da se pojavi off shore kompanija, a ne vi kao fizicko lice. Za domace pravo, off shore kompanija je strana kompanija i ona ne moze da radi neposredno na tlu Srbije. Moze da zakljuci ugovor sa nekom domacom kompanijom da ona radi za off shore kompaniju i da joj po tom osnovu placa po fakturi izvrsene usluge. Strana kompanija moze u Srbiji da otvori predstavbnistvo, ali preko tog predstavnistva ne mogu da se rade komercijalni poslovi, vec samo poslovi istrazivanja trzista i slicni poslovi koji prethode zakljucenju komercijalnih ugovora. Predstavnistvo je izdrzavano lice, za njegovo poslovanje strana firma mora da uplacuje novac na nerezidentni racun i da garantuje za izvrsenje svih finansijskih obaveza. Ne verujem da bi vas ova forma interesovala.

Goya, nema takvog pravnog oblika. Radnja moze da se privremeno odjavi, ne placaju se porezi, ali doprinosi da. Srbija jos nije pragmatišna u mnogim stvarima. U poreskoj politici i tretmanu obrt ima još uvek puno socijalističkog, mada je najnoviji Ustav konačno izbrisao društvenu svojinu. Nema ni dovoljno stimulacije za nove obrte (da ne plaćaju porez u prvih godinu-dve, niti stimulacije u smislu da se porez drastično smanji, ako se profit ulaže u nov posao, a ne troši kao zarada.

Pozdrav svima!
Posto vidim da gotovo svi koji su slali komentare uglavnom jesu „mali i srednji preduzetnici“ i samim tim poseduju odredjeno iskustvo vezano za ovu tematiku, a kako se ja upravo pripremam za otvaranje jedne male preduzetnicke radnje, zamolio bih Vas za par odgovora, tj. saveta:
Dakle, u pitanje bi bila on-line prodaja, tj. prodaja preko interneta alata i delova za elektroniku, tj. trgovina na malo u prodavnicama koje postom dostavljaju narucenu robu, kako je to definisano vazecim zakonom o klasifikaciji delatnosti. Ono sto me interesuje je, posto je neko to spomenuo, da li bih ja ovu delatnost mogao da obavljam u svojoj kuci ili moram da imam odgovarajuci poslovni prostor. Dalje, zanima me situacija vezana za placanje poreza i ostalih doprinosa. Tacnije, kakva je dalja procedura posle registracije firme u agenciji za privredne registre, koliki se porez okvirno placa i koji su i koliki ostali doprinosi koje je potrebno placati. Bio bih zahvalan ukoliko bih mi neko objasnio ove stvari ili uputio gde mogu da pronadjem precizne i konkretne odgovore.

Sistem je namerno nedorecen kako bi se unistili mali privrednici i pruzaoci usluga i na taj nacin kontrolisali tokovi novca.Taj novac, koji se drakonskim i besmislenim kaznama, oduzima od ljudi koji zaradjuju na trzistu se dalje deli poslusnoj glasackoj masineriji ususkanoj u drzavnoj administraciji i institucijama.To sve moze da funkcionise na kratak rok, ali na duzi sami seku, u gramzivosti, svima granu.

Imam 2 teretna vozila koja su registrovana na ime radnje.Saobraćajni policajci skoro uvek prete visokim kaznama za saobraćajne prekršaje vozila koja su registrovana na ime preduzeća.Pošto to nije isto(za vozila registrovana na radnju kaznu plaća vlasnik, koja je propisana kao i za sva ostala fizička lica)policajci odustaju od licitiranja mita za koji su uvek spremni.Moja vozila sa početnom tablicom LE se uvek u Vranju šalju na vanredni tehnički pregled i kada bi bila registrovana na preduzeće trošak bi bio preveliki(jer se na tehničkom uvek nađe neka mana)

Pokusacu da ne vredjam zamenika direktora, ali bih voleo da znam kojim se biznisom gospodja bavila pre sedanja u fotelju i kako je isti registrovala. Iskazano misljenje je upravo pokazatelj zasto ova zemlja ne ide napred onom brzinom kojom bi trebala, a gomila lezilebovica koji jedu hleb koji upravo stvore ti preduzetnici bi mogli umesto uglavnom bezvrednih knjizurina koje citaju da se malo pozabave i praksom.

Gospodja svaetuje otvaranje preduzeca umesto radnje ne uzevsi u obzir najbitniju cinjenicu za vecinu ljudi koji ulaze u otvaranje radnje, a to su troskovi poslovanja. Poslovanje u formi preduzetnicke radnje je jednostavno jeftinije ukoliko vam zarada na godisnjem nivou ne prelazi milion dinara sto u vecini slucajeva za preduzetnika ostaje samo san.

Drugu stvar koju gospodja ne uzima u obzir je procenat ugasenih firmi nakon godinu ili dve poslovanja. Nek onda sedne i razmisli da li je lakse ugasiti radnju ili preduzece.

Prica o kaznenoj politici je isto ocigledna posledica loseg uvida u stanje na terenu. Jedan od prethodnih komentatora je lepo rekao...inspekcija vas uvek kaznjava kad udje u radnju, a vi se od toga mozete odbraniti jedino podmicivanjem inspektora. Mnogo bi bolje bilo gospodji da se ispred svoje Agencije pozbavi upravo resenjem recimo tog problema, nego savetovanjem preduzetnika sta im je bolje ciniti.

Uostalom, ako je preduzetnik nesposoban da sam shavti sta mu je jeftinije, onda ce propasti ce ostvarivati manju zaradu zbog svoje pogresne politike. Razlog sto neke firme posluju sa dosta radnika kao radnje nije u nepoznavanju propisa, vec upravo u pokusaju izvrdavanja pojedinih propisa, a gospodja nek se potrudi pa nek ukapira kojih.

Prica o nemogucem stranom ulaganju u radnju je totalno suplja. Ajde da pretpostavimo da strani partner zeli da ulozi novac u neku radnju. Koliko vremena treba preduzetniku da osnuje preduzece u koje ce preneti svoj proizvod i ciji ce procenat dati stranom partneru? Kad vec toliko hvalimo brzinu osnivanja preduzeca...gde je ovde problem. Glupost totalna.

Govorimo o kreditnoj sposobnosti preduzeca i radnji? Uz koje kamate? O kreditnoj sposobnosti vlasnika? Ajde...Vecina zaposlenih u malim preduzecima, pogotovo porodicnim je prijavljena na minimalac zbog manjih doprinosa koji se time placaju. Hocete da povecate kreditnu sposobnost...mozda ne bi bilo lose da razmislite o politici poreza i doprinosa. Zasto je radniku recimo draze da mu umesto doprinosa, isplatite kintu na ruke? Zasto vlasnici preduzeca uplacuju sebi minimalne doprinose i minimalnu platu? Da nije malo bezveze da recimo placamo razlicite zdravstvene doprinose, a imamo potpuno istu zdravstvenu uslugu? Da nije malo bezveze sto su penzioni fondovi prazni (a odgovorni uveliko umesto u zatvoru svoja preduzeca vode i nova kupuju) i da nije malo bezveze da vi meni odredjujete penziju, umesto da ja (radnik) sam o tom mislim?

Pustite vi preduzetnika da sam misli sta mu je bolje. Ako pogresi, imace manju zaradu, ali to je posledica njegove greske i usredsredite se na to da mu omogucite bolje uslove poslovanja. Pokusajte recimo da na svim tim putovanjim po raznim seminarima po belome svetu, skapirate kako su tamo resili problem naplate, pa iskopirajte i nemojte nista da pipate (pokvaricete). Pokusajte da resite problem korumpiranog sudstva. Posavetujte malo ove po RTS-u, JAT-u, Telekom-u, EPS-u, Posti, Rakovici, Zastavi kako da ugase preduzeca i manu se zavatanja u nase dzepove. I prekinite da pominjete mala i srednja preduzeca u svakoj recenici, sedeci u udobnim foteljicama i ne radeci nista po ceo dan.

Autor teksta je ocito klasican birokrata. Sam tekst pokazuje njeno ne zanimanje za ljude koji pokusavaju da prezive u ovoj korumpiranoj drzavi.

Ja bih svima iz drzavne uprave a posebno iz poreske posavetovao da probaju da otvore firmu, neditno da li radnju ili DOO samo da osete koliko ti treba para (o zivcima, nerviranj necu ni da pricam), vremena, ponizavanja da bih dobio papri za ovo, sa kojim dobijas papir za ono a sa tim za ono mozes da otvoris racun i bla bla. Pride ti neko u tom beskrajnom lancu (sud-agencija z priv registre - poreska uprava - banka - ...) zagubi papire. Pa onda izvadis papire ponovo (naravno sve ponovo platis, ni sam ne znas zasto jer su oni izgubili papire a ne ti), pa onda cekas inspektora da ti obidje prostor na koji si prijavio firmu (naravno cekas ga nekoliko dana, a ako su losiji vremensi uslovi, znaci duva vetric, pada kisica mozes da cekas i nedlju dana) a sve da bi doticni/a proverili da tja prostor stvarono fizicki postoji (ma da i da nepostoji sta njih briga bitno je da ti placas porez), da imas ugovor sa vlasnikom prostora (taj ugovor sam sklepas i potpises ti i vlasnik, bez overe u sudu, znaci pravno nevazeci ugovor a sto je jos zanimljivije nije trazen nikakav papir da se vidi na koga je stan, jednostavno samo traze ugovor), zatim da pogleda ugovor sa racunovodstvenom agencijom (ugovor sam potpisao i to na fax papiru posto je faxom i poslati, bog zna sta je pisalo na njemu, secam se da je cena usluge bila izrazena u DEM!!!, isto ugovor samo potpisan, pravno nije validan)i nemogu da se setim sta jos.
I na kraju dodjem da preuzmem PIB ali naravno posle par dana cekanja i onako na zidu vidis tabelu sa imenima inspektora i novcani iznos kazni koje je naplatio za prethodnih 6 meseci.

Da sumiram: Pocevsi od ove dame koja je napisala ovaj tekst pa da inspekrtora svi oni primaju platu iz budzeta koji mi treba da punimo, sto znaci da su oni tu zbog nas (ali ne da nas uniste nego da nam pomognu da poslujemo) a ja to nikako da osetim.

Nadam se da sve sto sam uradio do sada nije uzalud, imam 24 godine i ove godine sam poceo sa privatnim biznisom, nadam se da cemo za 10 godina iati uslove za poslovanje kao sto sad imaju u SAD.

Puno srece svim svakome ko pocinje privatni biznis!

Trazim savet!
Upravo sam zavrsio sa registracijom privrednog drustva. Osposobio objekat u kome planiram maloprodaju auto i kamionskih pneumatika, akumulatora, ulja i maziva i auto kozmetike. Postigao sam dogovor sa svim dobavljacima, platio kiriju za dve godine unapred, pronasao radnike na Zavodu za trziste rada, obezbedio inicijalni kapital i jos su mi potrebne masine za ugradnju i balansiranje pneumatika, kao i auto dizalice. Trazio sam pomoc drzave, podrsku banaka u vidu kredita ili lizinga za masine... Nigde nisam naisao na naznake podrske. Kako je onda moguce krenuti sa privatnim biznisom? Koje su to drzavne institucije ili banke koje daju kredite ili lizing novootvorenim privrednim drustvima?
Hvala

Nisam mogao da odolim...
Imam radnju od 1992. koju sam nasledio od oca a u tom momentu sam postao SESTI naslednik radnje koja je u istom zanatlijskom poslu jos od pre prvog Svetkog Rata.U meni su akumulurana znanja i iskustvo ranijih generacija u poslovanju u razlicitim sistemima i ja ih mogu kompetentno komentarisati jer me je to jako interesovalo pa sam ih pomno sakupljao.
Svako vreme i uredjenje je donosilo i teskoce ali i olaksavajuce okolnosti za poslovanje i opstanak provatnog posla (nije mesto da obrazlazem).Ali...NIKAD nije bilo teze poslovati na ovim prostorima.Cak ni u socijalizmu gde smo bili "drzavni neprijatelji".Znalo se da radimo na crno ali su i inspektori bili (zamislite) svesni da ako sve dazbine placamo nemozemo opstati.Gledali su kroz prste...generalna ocena.
Danas je opstanak radnje u pitanju jer su prihodi izneseni na videlo i nismo u mogucnosti da "strbnemo za sebe"(to je uvek bilo skromno da ne privuces paznju).Iako su davanja u odnosu na socijalizam skoro prepolovljena (danas oko 70% a u soc. 119%)Zar to nije paradoks.Nije, jer je ova drzava preskupa puno uzima malo sta ostavlja.
Sve ostalo je sitnica u par procenata od prihoda ili prefiksu ispred vaseg imena ili imena firme.Papiroloske budalastine.
Par komentara se dotaklo pravih stvari u vezi poslovanja u ovoj nasoj drzavi a svi govore da je danas tesko raditi u Srbiji ako ne i nemoguce.
Moj cukun deda je opstajao i pod turskim sistemom,deda je uspevao da radi i pod Nemcima za vreme okupacije (a to je posebna prica koju malo ko zna na ovim prostorima jer ne zele da se secaju) a mi danas smo u situaciji da razmisljamo da je vreme da zatvorimo radnju.
Ne zato sto nema posla.Naprotiv.Vec zato sto su izdatci koje sakuplja drzava od nas preveliki i neverovatno se revnosno sakupljaju od nas privatnika sto nije slucaj sa drzavnim fimama.
Zato je diskusija da li radnja ili doo neprimerena.

Poštovani!
Priličan broj komentara na temu doo vs radnje ohrabruje me da postavim molbu uredništvu biz-a oko dilema i nedoumica u vezi aktuelnih propisa i plovidbe istim.Informisanje putem zvaničnih sajtova ministarstva finansija i poreske uprave koje smatram rigidnim,samodovoljnim ne vidim kao spremne da saslušaju i razumeju aktuelne probleme koji se javljaju u poslovanju preduzetnih ljudi,ljudi koji su svoje sudbine uzeli u svoje ruke.Znači,voleo bih da u okviru biz-a nađete više mesta za preduzetnike i da predstavnici državne uprave daju odgovore na postojeća pitanja i nedoumice i da promovišu razvoj "radnji",mikro,malih i srednjih preduzeća koja barem deklarativno imaju budućnost u njihovim vizijama.
Inače komentari su prevazišli okvir date teme i ima interesantnih pitanja i žao mi je što smo ostali uskraćeni ne toliko za stručan komentar knjigovođa i pravnika nego ljudi,birokrata iz državnih organa.
Od ostalih nedoumica upada mi u oči :
- prosečna plata : disbalans između isplate zarada kod privatnika i j.p. i ustanova

- "skupi" krediti ili nemogućnost dobijanja istih za male privrednike i lica zaposlenih kod njih diskriminacija istih kod poslovnih banaka ....Pozdrav