Život u trku

Forza Roma !!!

ziveo H&M...a da, i Milano

Ауторку овог чланка изгледа нико није обавестио да је у Италији, па и у Милану, френетично брз живот био у моди, али пре двадесет година. Крајем осамдесетих година прошлог века било је "in" да се каже да сте презаузети, јер је то значило да сте важни, сви вас траже, не знате где ћете пре. Сад је скроз обрнуто: ако стално трчите то само значи да сте последњи "looser"-i. У Европи је моментално "in" и сматра се луксузом за малобројне, што и јесте, имати времена.

Zivot radnicke klase...

Ma ovo je vise dijagnoza individualnog psihickog stanja nego nacin zivota. Sto bi rekli, od sebe ne mozes pobeci ;o) i nije Italija ili zapad razlog tome, jer to je nesto sto nosis sa sobom...

mozda je "zivot u trku", koji obuhvata soping u vreme pauze za rucak,ovde rezervisan samo za jedan mali deo populacije ali trka za zivotom, koliko toliko normalnim, je deo zivota skoro svakoga od nas.

Super! Bas me je razveselio tekst...dobro je znati neke stvari :))

Ovaj tekst je neverovatno folirantski napisan, a autorka je usiljena i izvestacena. Znam to iz iskustva jer zivim i radim u Njujorku i snabdevam se u prodavnicama H&M, Banana Republic i slicnim. Ovo sto je ona napisala je smesno. Foliraza prve klase!

Vrlo interesantno vidjenje jednog ne tako idilicnog života u Italiji.Nas svet obicno voli da idealizuje boravak u inostrantsvu,a Sanjin tekst mislim da takva razmisljanja poprilicno uravnotezava.Dakle,nije ceo zivot u Italiji ležerno ispijanje machiata ili festival San Remo:)
Valjalo bi više ovakvih tekstova sa raličitih svetskih strana gde naši ljudi objektivno predstavljaju život u zemlji u kojoj žive.
Sanja,samo napred!

Fenomenalan opis savremenog života jedne mlade žene bez pretenzije da karikira ili ulepša život u savremenom italijanskom velegradu viđen očima našeg podneblja.

Slazem se da je tekst foliraza prve klase. L'image je uvek bio vazan u Milanu, ali ga je autorka prihvatila na neki dorcolski nacin. Ovo kazem iz licnog iskustva, jer sam ziveo u gradu tri godine. Osim toga, H&M je nikakva radnja, jeftini fenseraj.

Ja ne bih rekla da je autorka preterala i to iz licnog iskustva. Moje je misljenje da Italijani prosto vole da trce i da im se mnoge akcije svode na trku. E to se odnosi i na kupovinu. Ja tek sveza dosla iz Amerike pa otisla sa prijateljicom u soping po Milanu. I tako ‘razmazena’po americkim standardima kupovine i usluznosti prodavaca krenem tako i da se ponasam: dok natenane razmatrah jedne pantalone posle 10 minuta trazenja moje velicine, jer se niko ne nudi da ti pomogne, moja drugarica je vec dve suknje probala i kupila (jer da ih nije kupila sledeci put ih ne bi ni nasla)! Da ne dataljisem sada po meni tipicno evropejsku drskost ostalih musterija koji ce ispred tebe tj tvog nosa pokupiti sve ono sto tebi nije trenutno u ruci (imala sam osecaj da i ono sto ti je u ruci nije bas van granica). Isto se odnosi i na stajanje u redu ispred kase, mala nepaznja i par njih ce se vec ubaciti, jer zaboga zure (ne daj Boze da ti se ponude na kasi da ti spakuju namirnice u kese, kao u Ameriki, smrc ;-)). Potpuna suprotnost od Amerike se odlikuje i u nacinu voznje (mozda ali samo mozda Njujork moze da se poredi sa nacinom kako Italijani voze). Dok nas je taksista vozio po Milanu (a i po Parizu) doslo mi da zatvorim oci koliko mi se slosilo od nacina voznje (ne mislim na krivine nego na stil voznje, pa jos ono po meni krajnje nekulturno odmahivanje rukom kao signalizacija medju Talijanima: ‘Ma, sta hoces i koji si pa ti?’). Sve postaje tri puta brze kada imate posao tamo, jer je prakticno jedino moguce tokom radnih dana iskoristiti pauzu za rucak (moja drugarica ima srece jer ima 2 sata pauze za rucak i samo jedno dete ;-)) za neku kupovinu, pa na to jos dodajte decu i eto svakodnevne trke. Pa one njihove vespe koje besomucno jurcaju po malenim ulicicama redovno se uglavljujuci u onih 20 cm izmedju vasih kola i pesackog prelaza... Pa trka za nalazenjem parking mesta jer je zlata vredno a nije ni toliko jeftino... Ali, neka, ipak su zabavno ‘ludi’ ti Italijani.

Hmmm, vrlo me cude i cak rastuzuju ovako i ovoliko olonamerni komentari na ovako dobre tekstove kao sto je Sanjin, koji pokusavaju da degradiraju i banalizuju odlicne i nadasve iskrene opise moderne svakodnevnice na Zapadu, neopravdano ih okrivljujuci da su tendenciozni i folirantski. U stvari, bas takvi zajedljivi, sitnicavi i “dlaku-u-jajetu-trazeci” kometari, su lazno-snobovski folirantski, pokusavajuci da spustanjem iskrenog prikaza autora, izdignu tako bozanski uzvisenog(u) sebe, koji su navodno tako Boze-moj-uspesni da su iznad svakodnevnog blata i (ne) setaju se u H&M i Banaa Replublic garderobi (jer su, kao, OUT, a ne zato sto im se licno ne svidjaju, ili svidjaju), vec u ko-zna-cemu-sto-je-sad-vec-IN, dok u stvari, samo taj isti "kriticar(ka)" i gorepomenuti Svevisnji znaju za stezanje kaisa u privatnosti doma-njihovoga.

I ja trenutno zivim u Italiji, a ziveo sam u San Jose-u i Chicago-u, kao i u Holandiji, i zaista smatram da je danasnji zivot veoma slican onome sto je Sanja opisala, i to ne samo u Milanu i Italji, vec svuda po Zapadu. Tacno je, doduse, da je sada glavna fora NE-morati zuriti i NE-morati javljati se na mobilni, ali ako hocemo realno, to je privilegija malog, veoma malog kruga ljudi, u koji tacno, mozda i poneko od nasih ljudi uspe kad-tad da udje, ali onda tesko da cita ove redove na ovim stanama interneta. S druge strane, tog “brzog zivota” su takodje “oslobodjene” i domacice … one zaista ne moraju nigde da zure.

Ja bih samo pitala da li je svakodnevica taj shoping - gde god da je? Koliko vi para i vremena imate za svakodnevni shopping? Pola sata - sat vremena dnevno je ipak dosta! I zasto ne moze u sopping da se ide subotom? Ili sta vi radite subotom ako ne mozete da idete u shopping? (prtopostavljam da rade radnje subotom)

Ljudi, vi izgleda niste shvatili da poenta ovog teksta NIJE shopping. Nemojte biti toliko povrsni i cim procitate tekst jedva docekati da saspete neke negativnosti koje ocigledno leze negde duboko u vama.
Ako malo zagrebete ispod povrsine shvaticete da se ovde radi o gradu koji je postao nemoguc za zivot! Postao je tezak i samim italijanima koji u njemu zive, svakodnevno novine poput Corriere della sera i slicnih pisu o teskim problemima koje ima ovaj grad a vezani su za saobracaj, za kolaps subotom po radnjama zbog predugackog radnog vremena (do 18 ako imate srece da izadjete tada) i zbog toga sto ljudi nisu u stanju da stignu nista da urade pa sabijaju zivot u vikend. Kao sto rece autor teksta, ostaje nam 4 sata za zivot, onaj pravi zivot...a kako sve to sabiti u ta 4 sata koja vrlo cesto cak i nemamo?! Kada biste samo mogli da procitate koliko su italijanski novinari kriticni prema svemu sto se desava ovde ne znam samo kako biste njih tek pljuvali. A oni su italijani. Milano nema veze ni sa Rimom, ni sa New Yorkom, ni sa Beogradom, on je svet za sebe. Govorim to jer zivim u Monzi a radim u Milanu (Monza je nekoliko km dalje) i znam o cemu pricam.
Zamislite kad je cak katalog Ikee na italijanskom jeziku na prvu stranicu stavio sledece reci: “Radi, radi, radi. Trci, trci, trci. Stalno imamo isuvise obaveza. Vreme je da vas zivot uzmete u svoje ruke”
Vi zaista ne morate da verujete, ali ipak morate da probate na svojoj kozi da biste sudili...i to ne turisticki vec da zivite u jednom gradu.
Hvala na dobrom tekstu. Iskreno se nadam da ce biti jos ovakvih ne samo iz Italije nego iz svih gradova sveta.

Ana

Iz drugog ugla... Od 15.12 do 15.01 kao i od prvog do poslednjeg dana Avgusta, Milano je pust grad (citaj, nema Italijana, a nesto malo turista), parking nije problem, odlazak u prodavnice takodje.

Super tekst, Sanjice, samo, ko je žapcima kriv što trče, kada barem dva meseca u godini cela zemlja stoji (ceo avgust i par nedelja ispred i iza Božića i Nove godine), ceo Jug ne radi ništa, gomila parazita se češe o državu, i svi čekaju nekakve privilegije na tuđ račun, skoro isto kao u tom pogledu najgori Francuzi. Taj Milano i njegova šira okolina uostalom vuku na grbači otprilike pola Italije koja stvarno sedi u kafićima i natenane cevči kapućino, o raznobojnoj ekipi sa svih kontinenata koja se u međuvremenu uvukla na kvarno i da ne govorim. Ali da si mi ti živa i zdrava, bivša komšinice, i samo nastavi da pišeš ovako slatke tekstiće (samo, nemoj da se ljutiš, batali H&M, stvarno je pomalo malograđanski, za sekretaričice i niže menadžerčiće a ti si oduvek bila vračarska devojka sa stilom :) ), nadam se da ćemo neki put da nabodemo neku kofijanu kad smo oboje u Bg-u, a, btw, lik što traži dlaku u jajetu ili treba da totalno batali latinicu i da sve piše onim kukama i verigama koje su u civilizovanom svetu nepoznate ili da koristi spell checker, pošto je "looser" komparativ od "loose" a luzer, tj. "loser" je očigledno on.

Autorka je ovde otvorila dve teme. Kao prvo, nedostatak slobodnog vremena i svakodnevno “trcanje” -da bi se videli prijatelji, pokupila deca iz skole, kupile namirnice, islo na rekreaciju i sl.- i oko toga se potpuno slazem. Ko ovde (EU “Mediteran”) nije te srece da radi u drzavnoj upravi, multinacijalnim kompanijama i sl. “privilegovanim” mestima, radi dvokratno, sto znaci da je po ceo dan van kuce ( u Spaniji pauza za rucak traje ne jedan, vec tri sata). Saobracaj je u to vreme u kolapsu, stize se samo metro-om, i ko radi daleko od kuce dolazi uvece, mrtav umoran. Neko je primetio da je to “nije u modi”, kao, to je zivot radnicke klase.... OK, izvinjavam se tim aristokratama; jednostavno, vecina ovde zaista tako zivi (bilo da su “autohtoni” stanovnici ili imigranti).

Druga stvar je H & M lanac prodavnica. Jedan citalac je lepo primetio da se radi o low cost/quality radnji, predvidjenoj za ukus i dzep 14-godisnjaka! Ostali tu mogu da kupe neku stvar “za svaki dan” , koja se obicno raspada posle jedne sezone. Sve je sasiveno od nekvalitetnih materijala, sintetike, konci vise na sve strane, boja se ispire posle par pranja... zato je stvarno blam kupovati vaznije komade odece tu i jos se posle hvaliti po novinama:-)

Tekst me ne bi potakao na komentarisanje da nije komentara. Da li ce za sajt b92 u buducnosti pisati samo mazohisti, s obzirom na ovoliku kolicinu agresivnih i pakosnih dokolicara koji jedva cekaju da popljuju svaki, pa i ovako nepretenciozan, benigan i za razbribrigu napisan tekst? KOGA BRIGA da li je H&M ispod nivoa nekog od velestovanih citatelja (btw, nije ispod nivoa Stelle McCartney, Karla Lagerfelda i Victora & Rolfa koji su radili kolekcije za ovu kucu), pa sta da vam kazemo, face ste, nasi idoli, hajde sada idite (sve tako "odenuti u haute couture:)", al' za malo).

Ovo je jedan vrlo tendenciozan tekst a autorka, vidi se iz prilozenog zivi tek odnedavno u gradu i ne poznaje ga dovoljno. Ono sto zraci iz teksta je: ziveti u Milanu je ekstremno cool...ja bih se sutra vratila u Beograd koji je grad pun zivota da mogu.
Svaki grad manje vise ima svoje mane i prednosti, s tim u vezi prednosti Milana u odnosu na druge gradove u Italiji je da je grad finansijski i ekonomski centar i jedan od najbogatijih u zemlji.
Tako velika koncentracija kapitala omogucava zaposlenje ne samo ljudima koji zive u samom gradu nego i ljudima koji zive u prigradskim naseljima i hiljadama stranaca i koji se svakodnevno javnim ili sopstvenim prevozom dovoze do grada. Otprilike 500.000 osoba udje u grad svakog jutra i vrlo je tesko da javni prevoz apsorbuje toliki broj ljudi pa se stvaraju guzve u saobracaju ,
guzve u metrou itd. Sve to kulminira uglavnom pred bozicne praznike kada je prakticno nemoguce naci taxi.
No, milanesi uglavnom koriste javni prevoz ili svoje motore,
te guzve u saobracaju stvaraju uglavnom oni koji dolaze sa strane, ali opet guzve nisu non-stop nego samo u spicu, ujutru oko 9 i uvece oko 19 sati.
To da se trci u prodavnicu licno nisam videla, odnosno sve osobe koje poznajem ne praktikuju tu vrstu sporta, kupovati da ali kada
prodju praznici, kada prodju prvi dani rasprodaja itd. Kad bi moje pauze za rucak imale takav frenetican ritam mislim da bih posle izvesnog vremena zavrsila na kardiologiji ili na neuropsihijatriji.
Ne razumem sta je autorka ovog teksta htela da nam prenese, da se oblaci u H&M ili da je guzva u Milanu, ili je htela da nam prenese kako danasnji nacin zivota ostavlja vrlo malo slobodnog vremena ja ne znam !Mozda bi ubuduce pre nego sto napise jos neki slican tekst mogla da se informise o gradu u kom zivi jer Milano nije samo H&M ili druge prodavnice skupe ili jeftine robe nego je grad koji ima svoju istoriju, umetnost i druge stvari od vrednosti, koje ona ocigledno ne poznaje.
Mozda nas sledeci put iznenadi sa nekom reportazom o poseti al teatro della Scala.
A sto se guzvi tice kad sam poslednji put bila u Beogradu bio je to pravi delirijum.
Verujte mi na rec, vece su guzve u Beogradu, sto se tice saobracaja naravno, sto se tice vremena i "zivota u trku", to su samo propagande koju mediji vrse na ljude ziveti se moze i u metropoli
sasvim normalno i bez jurcanja, no to je opet filozofija zivota koji nije tema ove rasprave.

Pozdravi iz Milana
Dragana

Forza Roma !!!

ziveo H&M...a da, i Milano

Ауторку овог чланка изгледа нико није обавестио да је у Италији, па и у Милану, френетично брз живот био у моди, али пре двадесет година. Крајем осамдесетих година прошлог века било је "in" да се каже да сте презаузети, јер је то значило да сте важни, сви вас траже, не знате где ћете пре. Сад је скроз обрнуто: ако стално трчите то само значи да сте последњи "looser"-i. У Европи је моментално "in" и сматра се луксузом за малобројне, што и јесте, имати времена.

Zivot radnicke klase...

Ma ovo je vise dijagnoza individualnog psihickog stanja nego nacin zivota. Sto bi rekli, od sebe ne mozes pobeci ;o) i nije Italija ili zapad razlog tome, jer to je nesto sto nosis sa sobom...

mozda je "zivot u trku", koji obuhvata soping u vreme pauze za rucak,ovde rezervisan samo za jedan mali deo populacije ali trka za zivotom, koliko toliko normalnim, je deo zivota skoro svakoga od nas.

Super! Bas me je razveselio tekst...dobro je znati neke stvari :))

Ovaj tekst je neverovatno folirantski napisan, a autorka je usiljena i izvestacena. Znam to iz iskustva jer zivim i radim u Njujorku i snabdevam se u prodavnicama H&M, Banana Republic i slicnim. Ovo sto je ona napisala je smesno. Foliraza prve klase!

Vrlo interesantno vidjenje jednog ne tako idilicnog života u Italiji.Nas svet obicno voli da idealizuje boravak u inostrantsvu,a Sanjin tekst mislim da takva razmisljanja poprilicno uravnotezava.Dakle,nije ceo zivot u Italiji ležerno ispijanje machiata ili festival San Remo:)
Valjalo bi više ovakvih tekstova sa raličitih svetskih strana gde naši ljudi objektivno predstavljaju život u zemlji u kojoj žive.
Sanja,samo napred!

Fenomenalan opis savremenog života jedne mlade žene bez pretenzije da karikira ili ulepša život u savremenom italijanskom velegradu viđen očima našeg podneblja.

Slazem se da je tekst foliraza prve klase. L'image je uvek bio vazan u Milanu, ali ga je autorka prihvatila na neki dorcolski nacin. Ovo kazem iz licnog iskustva, jer sam ziveo u gradu tri godine. Osim toga, H&M je nikakva radnja, jeftini fenseraj.

Ja ne bih rekla da je autorka preterala i to iz licnog iskustva. Moje je misljenje da Italijani prosto vole da trce i da im se mnoge akcije svode na trku. E to se odnosi i na kupovinu. Ja tek sveza dosla iz Amerike pa otisla sa prijateljicom u soping po Milanu. I tako ‘razmazena’po americkim standardima kupovine i usluznosti prodavaca krenem tako i da se ponasam: dok natenane razmatrah jedne pantalone posle 10 minuta trazenja moje velicine, jer se niko ne nudi da ti pomogne, moja drugarica je vec dve suknje probala i kupila (jer da ih nije kupila sledeci put ih ne bi ni nasla)! Da ne dataljisem sada po meni tipicno evropejsku drskost ostalih musterija koji ce ispred tebe tj tvog nosa pokupiti sve ono sto tebi nije trenutno u ruci (imala sam osecaj da i ono sto ti je u ruci nije bas van granica). Isto se odnosi i na stajanje u redu ispred kase, mala nepaznja i par njih ce se vec ubaciti, jer zaboga zure (ne daj Boze da ti se ponude na kasi da ti spakuju namirnice u kese, kao u Ameriki, smrc ;-)). Potpuna suprotnost od Amerike se odlikuje i u nacinu voznje (mozda ali samo mozda Njujork moze da se poredi sa nacinom kako Italijani voze). Dok nas je taksista vozio po Milanu (a i po Parizu) doslo mi da zatvorim oci koliko mi se slosilo od nacina voznje (ne mislim na krivine nego na stil voznje, pa jos ono po meni krajnje nekulturno odmahivanje rukom kao signalizacija medju Talijanima: ‘Ma, sta hoces i koji si pa ti?’). Sve postaje tri puta brze kada imate posao tamo, jer je prakticno jedino moguce tokom radnih dana iskoristiti pauzu za rucak (moja drugarica ima srece jer ima 2 sata pauze za rucak i samo jedno dete ;-)) za neku kupovinu, pa na to jos dodajte decu i eto svakodnevne trke. Pa one njihove vespe koje besomucno jurcaju po malenim ulicicama redovno se uglavljujuci u onih 20 cm izmedju vasih kola i pesackog prelaza... Pa trka za nalazenjem parking mesta jer je zlata vredno a nije ni toliko jeftino... Ali, neka, ipak su zabavno ‘ludi’ ti Italijani.

Hmmm, vrlo me cude i cak rastuzuju ovako i ovoliko olonamerni komentari na ovako dobre tekstove kao sto je Sanjin, koji pokusavaju da degradiraju i banalizuju odlicne i nadasve iskrene opise moderne svakodnevnice na Zapadu, neopravdano ih okrivljujuci da su tendenciozni i folirantski. U stvari, bas takvi zajedljivi, sitnicavi i “dlaku-u-jajetu-trazeci” kometari, su lazno-snobovski folirantski, pokusavajuci da spustanjem iskrenog prikaza autora, izdignu tako bozanski uzvisenog(u) sebe, koji su navodno tako Boze-moj-uspesni da su iznad svakodnevnog blata i (ne) setaju se u H&M i Banaa Replublic garderobi (jer su, kao, OUT, a ne zato sto im se licno ne svidjaju, ili svidjaju), vec u ko-zna-cemu-sto-je-sad-vec-IN, dok u stvari, samo taj isti "kriticar(ka)" i gorepomenuti Svevisnji znaju za stezanje kaisa u privatnosti doma-njihovoga.

I ja trenutno zivim u Italiji, a ziveo sam u San Jose-u i Chicago-u, kao i u Holandiji, i zaista smatram da je danasnji zivot veoma slican onome sto je Sanja opisala, i to ne samo u Milanu i Italji, vec svuda po Zapadu. Tacno je, doduse, da je sada glavna fora NE-morati zuriti i NE-morati javljati se na mobilni, ali ako hocemo realno, to je privilegija malog, veoma malog kruga ljudi, u koji tacno, mozda i poneko od nasih ljudi uspe kad-tad da udje, ali onda tesko da cita ove redove na ovim stanama interneta. S druge strane, tog “brzog zivota” su takodje “oslobodjene” i domacice … one zaista ne moraju nigde da zure.

Ja bih samo pitala da li je svakodnevica taj shoping - gde god da je? Koliko vi para i vremena imate za svakodnevni shopping? Pola sata - sat vremena dnevno je ipak dosta! I zasto ne moze u sopping da se ide subotom? Ili sta vi radite subotom ako ne mozete da idete u shopping? (prtopostavljam da rade radnje subotom)

Ljudi, vi izgleda niste shvatili da poenta ovog teksta NIJE shopping. Nemojte biti toliko povrsni i cim procitate tekst jedva docekati da saspete neke negativnosti koje ocigledno leze negde duboko u vama.
Ako malo zagrebete ispod povrsine shvaticete da se ovde radi o gradu koji je postao nemoguc za zivot! Postao je tezak i samim italijanima koji u njemu zive, svakodnevno novine poput Corriere della sera i slicnih pisu o teskim problemima koje ima ovaj grad a vezani su za saobracaj, za kolaps subotom po radnjama zbog predugackog radnog vremena (do 18 ako imate srece da izadjete tada) i zbog toga sto ljudi nisu u stanju da stignu nista da urade pa sabijaju zivot u vikend. Kao sto rece autor teksta, ostaje nam 4 sata za zivot, onaj pravi zivot...a kako sve to sabiti u ta 4 sata koja vrlo cesto cak i nemamo?! Kada biste samo mogli da procitate koliko su italijanski novinari kriticni prema svemu sto se desava ovde ne znam samo kako biste njih tek pljuvali. A oni su italijani. Milano nema veze ni sa Rimom, ni sa New Yorkom, ni sa Beogradom, on je svet za sebe. Govorim to jer zivim u Monzi a radim u Milanu (Monza je nekoliko km dalje) i znam o cemu pricam.
Zamislite kad je cak katalog Ikee na italijanskom jeziku na prvu stranicu stavio sledece reci: “Radi, radi, radi. Trci, trci, trci. Stalno imamo isuvise obaveza. Vreme je da vas zivot uzmete u svoje ruke”
Vi zaista ne morate da verujete, ali ipak morate da probate na svojoj kozi da biste sudili...i to ne turisticki vec da zivite u jednom gradu.
Hvala na dobrom tekstu. Iskreno se nadam da ce biti jos ovakvih ne samo iz Italije nego iz svih gradova sveta.

Ana

Iz drugog ugla... Od 15.12 do 15.01 kao i od prvog do poslednjeg dana Avgusta, Milano je pust grad (citaj, nema Italijana, a nesto malo turista), parking nije problem, odlazak u prodavnice takodje.

Super tekst, Sanjice, samo, ko je žapcima kriv što trče, kada barem dva meseca u godini cela zemlja stoji (ceo avgust i par nedelja ispred i iza Božića i Nove godine), ceo Jug ne radi ništa, gomila parazita se češe o državu, i svi čekaju nekakve privilegije na tuđ račun, skoro isto kao u tom pogledu najgori Francuzi. Taj Milano i njegova šira okolina uostalom vuku na grbači otprilike pola Italije koja stvarno sedi u kafićima i natenane cevči kapućino, o raznobojnoj ekipi sa svih kontinenata koja se u međuvremenu uvukla na kvarno i da ne govorim. Ali da si mi ti živa i zdrava, bivša komšinice, i samo nastavi da pišeš ovako slatke tekstiće (samo, nemoj da se ljutiš, batali H&M, stvarno je pomalo malograđanski, za sekretaričice i niže menadžerčiće a ti si oduvek bila vračarska devojka sa stilom :) ), nadam se da ćemo neki put da nabodemo neku kofijanu kad smo oboje u Bg-u, a, btw, lik što traži dlaku u jajetu ili treba da totalno batali latinicu i da sve piše onim kukama i verigama koje su u civilizovanom svetu nepoznate ili da koristi spell checker, pošto je "looser" komparativ od "loose" a luzer, tj. "loser" je očigledno on.

Autorka je ovde otvorila dve teme. Kao prvo, nedostatak slobodnog vremena i svakodnevno “trcanje” -da bi se videli prijatelji, pokupila deca iz skole, kupile namirnice, islo na rekreaciju i sl.- i oko toga se potpuno slazem. Ko ovde (EU “Mediteran”) nije te srece da radi u drzavnoj upravi, multinacijalnim kompanijama i sl. “privilegovanim” mestima, radi dvokratno, sto znaci da je po ceo dan van kuce ( u Spaniji pauza za rucak traje ne jedan, vec tri sata). Saobracaj je u to vreme u kolapsu, stize se samo metro-om, i ko radi daleko od kuce dolazi uvece, mrtav umoran. Neko je primetio da je to “nije u modi”, kao, to je zivot radnicke klase.... OK, izvinjavam se tim aristokratama; jednostavno, vecina ovde zaista tako zivi (bilo da su “autohtoni” stanovnici ili imigranti).

Druga stvar je H & M lanac prodavnica. Jedan citalac je lepo primetio da se radi o low cost/quality radnji, predvidjenoj za ukus i dzep 14-godisnjaka! Ostali tu mogu da kupe neku stvar “za svaki dan” , koja se obicno raspada posle jedne sezone. Sve je sasiveno od nekvalitetnih materijala, sintetike, konci vise na sve strane, boja se ispire posle par pranja... zato je stvarno blam kupovati vaznije komade odece tu i jos se posle hvaliti po novinama:-)

Tekst me ne bi potakao na komentarisanje da nije komentara. Da li ce za sajt b92 u buducnosti pisati samo mazohisti, s obzirom na ovoliku kolicinu agresivnih i pakosnih dokolicara koji jedva cekaju da popljuju svaki, pa i ovako nepretenciozan, benigan i za razbribrigu napisan tekst? KOGA BRIGA da li je H&M ispod nivoa nekog od velestovanih citatelja (btw, nije ispod nivoa Stelle McCartney, Karla Lagerfelda i Victora & Rolfa koji su radili kolekcije za ovu kucu), pa sta da vam kazemo, face ste, nasi idoli, hajde sada idite (sve tako "odenuti u haute couture:)", al' za malo).

Ovo je jedan vrlo tendenciozan tekst a autorka, vidi se iz prilozenog zivi tek odnedavno u gradu i ne poznaje ga dovoljno. Ono sto zraci iz teksta je: ziveti u Milanu je ekstremno cool...ja bih se sutra vratila u Beograd koji je grad pun zivota da mogu.
Svaki grad manje vise ima svoje mane i prednosti, s tim u vezi prednosti Milana u odnosu na druge gradove u Italiji je da je grad finansijski i ekonomski centar i jedan od najbogatijih u zemlji.
Tako velika koncentracija kapitala omogucava zaposlenje ne samo ljudima koji zive u samom gradu nego i ljudima koji zive u prigradskim naseljima i hiljadama stranaca i koji se svakodnevno javnim ili sopstvenim prevozom dovoze do grada. Otprilike 500.000 osoba udje u grad svakog jutra i vrlo je tesko da javni prevoz apsorbuje toliki broj ljudi pa se stvaraju guzve u saobracaju ,
guzve u metrou itd. Sve to kulminira uglavnom pred bozicne praznike kada je prakticno nemoguce naci taxi.
No, milanesi uglavnom koriste javni prevoz ili svoje motore,
te guzve u saobracaju stvaraju uglavnom oni koji dolaze sa strane, ali opet guzve nisu non-stop nego samo u spicu, ujutru oko 9 i uvece oko 19 sati.
To da se trci u prodavnicu licno nisam videla, odnosno sve osobe koje poznajem ne praktikuju tu vrstu sporta, kupovati da ali kada
prodju praznici, kada prodju prvi dani rasprodaja itd. Kad bi moje pauze za rucak imale takav frenetican ritam mislim da bih posle izvesnog vremena zavrsila na kardiologiji ili na neuropsihijatriji.
Ne razumem sta je autorka ovog teksta htela da nam prenese, da se oblaci u H&M ili da je guzva u Milanu, ili je htela da nam prenese kako danasnji nacin zivota ostavlja vrlo malo slobodnog vremena ja ne znam !Mozda bi ubuduce pre nego sto napise jos neki slican tekst mogla da se informise o gradu u kom zivi jer Milano nije samo H&M ili druge prodavnice skupe ili jeftine robe nego je grad koji ima svoju istoriju, umetnost i druge stvari od vrednosti, koje ona ocigledno ne poznaje.
Mozda nas sledeci put iznenadi sa nekom reportazom o poseti al teatro della Scala.
A sto se guzvi tice kad sam poslednji put bila u Beogradu bio je to pravi delirijum.
Verujte mi na rec, vece su guzve u Beogradu, sto se tice saobracaja naravno, sto se tice vremena i "zivota u trku", to su samo propagande koju mediji vrse na ljude ziveti se moze i u metropoli
sasvim normalno i bez jurcanja, no to je opet filozofija zivota koji nije tema ove rasprave.

Pozdravi iz Milana
Dragana