Don Delilo – Padač

Delilo je jedan od onih retkih pisaca koji svakim svojim delom uspeva da ispuni očekivanja, pa čak i kada su ona prevelika, kao što je slučaj sa svim njegovim romanima posle "Podzemlja". Objavljivanje ovog romana u, skromnoj je reći, sjajnom prevodu Z. Paunovića, važan je događaj za našu malu čitalačku zajednicu, u kojoj se vodi mrtva trka između kvalitetnih čitalaca i pisaca.

Bas zbog M.Kakutani i ostalih kriticara NY Times-a prestao sam da redovno pratim njihove "review " koje se redovno objavljuju. Book Review nedjeljnog NY Times-a je nesto "malo" vise objektivniji.Uopste nijesam naisao na bilo kakav publicitet o toj knjizi pa me je vas napis o tome zaintrigirao.
9.11 se uveliko zloupotrebljava ovdje u Americi.Vidim da se i vas komentator sluzi terminom "terorizam". Ustvari to nije to. To je vise objava rata isto kao sto je bio Pearl Harbor. Terorizam se upotrebljava samo kao orudje da se ponizi taj akt ne kao junacki nego "coward"-ni. To je stvar ideoloske prirode i diskutovala se mjesecima u Americi sa vrlo izostrenim "orudjima". Neki,koji su mislili drugacije, cak su izgubili posao u velikim "NEWS" kompanijama. Postojala je jedna traumaticna nevjerovatnoca da se to ustavri nije dogodilo pa je cak i nedostatak "blizanaca" na horizontu ignorisan. Naravno je da su sve memorijalne sluzbe manje vise politicko patrotske prirode i imaju vrlo negativan utisak na stvarnost. Vjerovatno da je pomenuti pisac napisao nesto drugacije pa se sracunato ignorise. To ce mi biti sledeca knjiga za citanje: hvala.
(vasilije knezevic, 24 avg. 2008)

Priznajem da jesam DeLilov fan, pa se nekako prirodno ne slažem gotovo ni sa jednom stavkom komentara, ali mislim da ne bih mogla da se složim sve i da nije tako. Mičiko Kakutani, kao i mnogi drugi, olako pristupaju ne samo DeLilovom opusu, i reklo bi se ne poznaju dovoljno zbivanja koja se odvijaju izvan njihovih, sve češće i sve izraženije, ograničenih svetova. Zanimljivo je da se autor prikaza oslanja baš samo na njena zapažanja, i da se pominjući 9/11 ne osvrće na mnoštvo drugih priča velikih pisaca koje se bave ovim događajem, a nastupaju iz sasvim različitih perspektiva i registara.
S druge strane, pomalo je ograničeno "dobrom prozom" smatrati, izgleda isključivo, dela sa tradicionalnim zapletom koji bi čitaoca trebalo da goni na čitanje ne bi li otkrio šta je bilo na kraju - prosto zapanjuje ovakvo očekivanje s obzirom na to da je na kraju ovog romana početak, a da je svakome ko uzme ovu knjigu u ruke unapred poznato šta je bilo na kraju. Struktura romana, što autor prikaza ne registruje, nije slučajno formirana kao petlja, dok recimo, politički aspekt priče, sučeljavanje identiteta "teroriste" i "žrtve", otvara nimalo beznačajno mnoštvo mogućnosti interpretacije, a svakako bar poziva na povlačenje paralela sa DeLilovim romanom MaoII.
Ukratko, ovo nije obična knjiga; pruža se u prostoru i u vremenu mnogo dalje i duže od Jedanaestog septembra.

Upravo čitam roman PADAČ! To je moj prvi kontakt sa pisanjem Don DeLila. Iako imam malo vremena za čitanje i pročitavam po nekoliko stranica dnevno knjiga me čvrsto drži, znači da mi je "legla". Prevod je veoma dobar, jedino mi smeta prevod naslova.

Od njega sam čitao Americanu, White Noise, Libru i Running Dog - za Underworld još skupljam snagu. Od svih ovih knjiga najviše mi se dopala Libra, u kojoj se bavi konkretnim istorijskim događajem: ubistvom Dž.F.Kenedija. Iznosi jednu od alternativnih teorija o atentatu, ali prije svega se bavi ličnošću atentatora Li Harvi Ozvalda i njegove supruge ruskinje. Iz ove, ali i nekih drugih knjiga koje sam čitao (Running Dog, White Noise), vidi se da mu je bliska priča o kontroverznim istorijskim događajima, teorijama zavjere i sličnim stvarima. Iako je manje pitak i zahtjevniji od Pola Ostera, ipak je socijalno relevantniji, pa ga više i uvažavaju. Očekujem da mu i ovu knjigu pročitam, ali ne tako skoro. Ja, inače, cijenim kritičarski sud Mičiko Kakutani, iako je imala bezmalo fizički obračun sa sad pokojnim Kurtom Vonengatom, jednom od mojih favorita.

Delilo poput svih postmodernih pisaca zapravo istrazuje geografiju svoga uma.Nerealno je ocekivati dramske i druge zaplete obzirom da to i nije namera pisca.On svesno vodi tok misli junaka onako kako se one odvijaju u datom ambijentu:zbrkano,sa puno rupa u secanju,isprekidano na mahove haoticno.Dogadjaji od 11.09.2001 samo pokrecu dinamiku promene mentalnih stanja ljudi koji se u ovom roamnu pojavljuju.Ako tako posmatramo knjiga je odlicna,a ako ocekujemo akciono stivo onda se radi o nerazumevanju

Delilo je jedan od onih retkih pisaca koji svakim svojim delom uspeva da ispuni očekivanja, pa čak i kada su ona prevelika, kao što je slučaj sa svim njegovim romanima posle "Podzemlja". Objavljivanje ovog romana u, skromnoj je reći, sjajnom prevodu Z. Paunovića, važan je događaj za našu malu čitalačku zajednicu, u kojoj se vodi mrtva trka između kvalitetnih čitalaca i pisaca.

Upravo čitam roman PADAČ! To je moj prvi kontakt sa pisanjem Don DeLila. Iako imam malo vremena za čitanje i pročitavam po nekoliko stranica dnevno knjiga me čvrsto drži, znači da mi je "legla". Prevod je veoma dobar, jedino mi smeta prevod naslova.

Bas zbog M.Kakutani i ostalih kriticara NY Times-a prestao sam da redovno pratim njihove "review " koje se redovno objavljuju. Book Review nedjeljnog NY Times-a je nesto "malo" vise objektivniji.Uopste nijesam naisao na bilo kakav publicitet o toj knjizi pa me je vas napis o tome zaintrigirao.
9.11 se uveliko zloupotrebljava ovdje u Americi.Vidim da se i vas komentator sluzi terminom "terorizam". Ustvari to nije to. To je vise objava rata isto kao sto je bio Pearl Harbor. Terorizam se upotrebljava samo kao orudje da se ponizi taj akt ne kao junacki nego "coward"-ni. To je stvar ideoloske prirode i diskutovala se mjesecima u Americi sa vrlo izostrenim "orudjima". Neki,koji su mislili drugacije, cak su izgubili posao u velikim "NEWS" kompanijama. Postojala je jedna traumaticna nevjerovatnoca da se to ustavri nije dogodilo pa je cak i nedostatak "blizanaca" na horizontu ignorisan. Naravno je da su sve memorijalne sluzbe manje vise politicko patrotske prirode i imaju vrlo negativan utisak na stvarnost. Vjerovatno da je pomenuti pisac napisao nesto drugacije pa se sracunato ignorise. To ce mi biti sledeca knjiga za citanje: hvala.
(vasilije knezevic, 24 avg. 2008)

Delilo poput svih postmodernih pisaca zapravo istrazuje geografiju svoga uma.Nerealno je ocekivati dramske i druge zaplete obzirom da to i nije namera pisca.On svesno vodi tok misli junaka onako kako se one odvijaju u datom ambijentu:zbrkano,sa puno rupa u secanju,isprekidano na mahove haoticno.Dogadjaji od 11.09.2001 samo pokrecu dinamiku promene mentalnih stanja ljudi koji se u ovom roamnu pojavljuju.Ako tako posmatramo knjiga je odlicna,a ako ocekujemo akciono stivo onda se radi o nerazumevanju

Od njega sam čitao Americanu, White Noise, Libru i Running Dog - za Underworld još skupljam snagu. Od svih ovih knjiga najviše mi se dopala Libra, u kojoj se bavi konkretnim istorijskim događajem: ubistvom Dž.F.Kenedija. Iznosi jednu od alternativnih teorija o atentatu, ali prije svega se bavi ličnošću atentatora Li Harvi Ozvalda i njegove supruge ruskinje. Iz ove, ali i nekih drugih knjiga koje sam čitao (Running Dog, White Noise), vidi se da mu je bliska priča o kontroverznim istorijskim događajima, teorijama zavjere i sličnim stvarima. Iako je manje pitak i zahtjevniji od Pola Ostera, ipak je socijalno relevantniji, pa ga više i uvažavaju. Očekujem da mu i ovu knjigu pročitam, ali ne tako skoro. Ja, inače, cijenim kritičarski sud Mičiko Kakutani, iako je imala bezmalo fizički obračun sa sad pokojnim Kurtom Vonengatom, jednom od mojih favorita.

Priznajem da jesam DeLilov fan, pa se nekako prirodno ne slažem gotovo ni sa jednom stavkom komentara, ali mislim da ne bih mogla da se složim sve i da nije tako. Mičiko Kakutani, kao i mnogi drugi, olako pristupaju ne samo DeLilovom opusu, i reklo bi se ne poznaju dovoljno zbivanja koja se odvijaju izvan njihovih, sve češće i sve izraženije, ograničenih svetova. Zanimljivo je da se autor prikaza oslanja baš samo na njena zapažanja, i da se pominjući 9/11 ne osvrće na mnoštvo drugih priča velikih pisaca koje se bave ovim događajem, a nastupaju iz sasvim različitih perspektiva i registara.
S druge strane, pomalo je ograničeno "dobrom prozom" smatrati, izgleda isključivo, dela sa tradicionalnim zapletom koji bi čitaoca trebalo da goni na čitanje ne bi li otkrio šta je bilo na kraju - prosto zapanjuje ovakvo očekivanje s obzirom na to da je na kraju ovog romana početak, a da je svakome ko uzme ovu knjigu u ruke unapred poznato šta je bilo na kraju. Struktura romana, što autor prikaza ne registruje, nije slučajno formirana kao petlja, dok recimo, politički aspekt priče, sučeljavanje identiteta "teroriste" i "žrtve", otvara nimalo beznačajno mnoštvo mogućnosti interpretacije, a svakako bar poziva na povlačenje paralela sa DeLilovim romanom MaoII.
Ukratko, ovo nije obična knjiga; pruža se u prostoru i u vremenu mnogo dalje i duže od Jedanaestog septembra.