U knjizi "Smernice", g. Kopicl je na šaljiv, lucidan i često diskretno ironičan način preispitao ulogu narativa i strategija u formiranju mitova jednog naroda koji se kroz poeziju generacijski prenose.
Vredna nagrada za izuzetnog pisca i čoveka!
Primite srdačne čestitke!
dobar je taj kopicl.zasluzio je disa,ako ni za sta onda za izdrzljivost.nije lako biti pesnik u zemljici srbiji...a lepo pise covek...
ČVRSTO MESTO
Dok trava raste, konj pase.
Oko njega je dan.
Šta li će raditi uveče?
Dal' o tom stara se Bog
ili neki delegat, sasvim odavno određen?
Nestvaran ili u telu?
Možda sa likom gazde što gleda iz pravca štale?
Konj je mlad, zelen, neiskusan.
Neiskvaren, neoženjen, a opet izvan negacije.
On o njoj ne zna ništa.
U njenom vrtu ne pase.
Ni njenu odsutnost ne misli.
Za njega stvarno je stvarno,
trava je samo trava,
prijatna, rosna ko san
u praznom naručju pustinje
gde svako zrnce rodi
plod za zagrljaj parije.
Pa neka, i na tom hvala
i uz to večna slava
što preliva uzdanje svih imenika bića,
svih senki svakog roda što ulazi u dan
da posle iz njega istupi kao trava iz konja
i kao konj iz štale.
Gazda stoji pred štalom.
Tu je konj, tamo trava.
Tu je dan, negde noć.
Senka je nigde, nje nema
u ovoj počivšoj pesmi.
Otišla je daleko da nigde ne bude sama.
Ostala je bez mesta, da mesto podari vama.
dobar je taj kopicl.zasluzio je disa,ako ni za sta onda za izdrzljivost.nije lako biti pesnik u zemljici srbiji...a lepo pise covek...
ČVRSTO MESTO
Dok trava raste, konj pase.
Oko njega je dan.
Šta li će raditi uveče?
Dal' o tom stara se Bog
ili neki delegat, sasvim odavno određen?
Nestvaran ili u telu?
Možda sa likom gazde što gleda iz pravca štale?
Konj je mlad, zelen, neiskusan.
Neiskvaren, neoženjen, a opet izvan negacije.
On o njoj ne zna ništa.
U njenom vrtu ne pase.
Ni njenu odsutnost ne misli.
Za njega stvarno je stvarno,
trava je samo trava,
prijatna, rosna ko san
u praznom naručju pustinje
gde svako zrnce rodi
plod za zagrljaj parije.
Pa neka, i na tom hvala
i uz to večna slava
što preliva uzdanje svih imenika bića,
svih senki svakog roda što ulazi u dan
da posle iz njega istupi kao trava iz konja
i kao konj iz štale.
Gazda stoji pred štalom.
Tu je konj, tamo trava.
Tu je dan, negde noć.
Senka je nigde, nje nema
u ovoj počivšoj pesmi.
Otišla je daleko da nigde ne bude sama.
Ostala je bez mesta, da mesto podari vama.
U knjizi "Smernice", g. Kopicl je na šaljiv, lucidan i često diskretno ironičan način preispitao ulogu narativa i strategija u formiranju mitova jednog naroda koji se kroz poeziju generacijski prenose.
Vredna nagrada za izuzetnog pisca i čoveka!
Primite srdačne čestitke!
dobar je taj kopicl.zasluzio je disa,ako ni za sta onda za izdrzljivost.nije lako biti pesnik u zemljici srbiji...a lepo pise covek...
ČVRSTO MESTO
Dok trava raste, konj pase.
Oko njega je dan.
Šta li će raditi uveče?
Dal' o tom stara se Bog
ili neki delegat, sasvim odavno određen?
Nestvaran ili u telu?
Možda sa likom gazde što gleda iz pravca štale?
Konj je mlad, zelen, neiskusan.
Neiskvaren, neoženjen, a opet izvan negacije.
On o njoj ne zna ništa.
U njenom vrtu ne pase.
Ni njenu odsutnost ne misli.
Za njega stvarno je stvarno,
trava je samo trava,
prijatna, rosna ko san
u praznom naručju pustinje
gde svako zrnce rodi
plod za zagrljaj parije.
Pa neka, i na tom hvala
i uz to večna slava
što preliva uzdanje svih imenika bića,
svih senki svakog roda što ulazi u dan
da posle iz njega istupi kao trava iz konja
i kao konj iz štale.
Gazda stoji pred štalom.
Tu je konj, tamo trava.
Tu je dan, negde noć.
Senka je nigde, nje nema
u ovoj počivšoj pesmi.
Otišla je daleko da nigde ne bude sama.
Ostala je bez mesta, da mesto podari vama.
U knjizi "Smernice", g. Kopicl je na šaljiv, lucidan i često diskretno ironičan način preispitao ulogu narativa i strategija u formiranju mitova jednog naroda koji se kroz poeziju generacijski prenose.
Vredna nagrada za izuzetnog pisca i čoveka!
Primite srdačne čestitke!
IMAGE SOURCE
3 Komentari
Sortiraj po: