Imate li strah od vezivanja?

Solidan tekst. Imate li neke preporuke literature koja moze pomoci da se ovo prevazidje?
Mislim da na neki nacin imam ovaj problem, jedino sto se ne bavim povrsnim vezama/seksom kako je opisano u clanku.

Samo ako je u pitanju vezivanje za radijator.

Nemam strag, ne zelim da se vezem.

Ja sam godinama imala problem zbog toga sto sam ceo zivot gledala uzase moje majke u braku i pokapirala to ovako-aha, zaljubis se, vezes se,muskrarac je u pocetku fin i sladak ali ne daj da te to zavara, on ustvari samo ceka trenutak da pocne da te kontrolise, maltretira i pesnici. Iz tog razloga sam kao mladja imala momke za jedno vece samo na poljubac, a u dvadesetim se to otrglo kontroli i uletela sam u dva cisto fizicka odnosa sa osobama prema kojima nisam ili nisam zelela da osecam apsolutno nista. Nakon sexa bila sam ravnodusna, prazna i u jednom momentu shvatila da imam problem. Kada bi me samo neduzno pitao izlazis sa drugaricama veceras, ja bih videla mamu pred ocima i sve sto smo doziveli i jednostavno bih pukla i odlazila bez reci.. A onda sam upoznala svog sadasnjeg momka koji se kune da je pocetak nase veze bio krocenje divljeg uspanicenog zdrebeta. Bilo je uzasno za oboje, moja prva smrtna zaljubljenost i isti takav samrtni strah od gubljenja kontrole. Ali on je izgleda nasao tu zicu, da me mazi a ne razmazi, da ima ucesce u mom zivotu a da ne odlepim nacisto..Kontam da samo treba da nadjes osobu zbog koje vredi izazvati i pobediti samog sebe i sve svoje demone. I evo, sest godina kasnije smo u savrsenoj vezi. Doktore, izlecena sam!

Ja sam imao svo moguce poverenje ali nakon sto sam ostao sam sa detetom (koje ima problema) i svega sto moze i ne moze da se zamisli, nemam uopste zelju da vise ikad imam poverenja u osobu suprotnog pola - osim kao prijatelja.
Covek treba da se sav da kada smatra da je veza vredna toga, ali je cena ponekad previsoka cak i za sve lepe stvari koje u jednoj kvalitetnoj vezi mogu da se dozive.

I ja i zena obozavamo vezivanje lisicama za krevet. :)

Samo ako je u pitanju vezivanje za radijator.
(Darko, 27. april 2013 12:18)

i ako je tokom grejne sezone

Mislim da u danasnje vreme ne vlada toliki strah od vezivanja koliko strah od vezivanja za pogresnu osobu

Da bi sa nekom bio blizak,mora imati i moje postovanje.Ko je i koliko posten u danasnje vreme,svi vec znaju.Nema potrebe da objasnjavam.

Prepoznala sam sebe u ovom tekstu, ali delimično. Kod mene je izražen strah od odbacivanja koji nije vezan samo za partnera već i za prijatelje. Imam utisak da sam se jako davno isprogramirala tako da me svi sa kojima stvorim blizak odnos odbace i da zbog toga ostvarujem površne odnose sa prijateljima, dok se za partnera vežem previše i jako patim kada me ostavi. Osećam se usamljeno jer shvatam da nemam prave prijatelje. Ako sama iniciram druženje svi imaju neka preča posla a mene nikada ne zovu ili ignorišu moje poruke. U proteklih godinu dana mi se desilo da je nekoliko, do tada bliskih, prijatelja bez objašnjenja prestalo da se druži sa mnom a ja ne znam šta sam uradila da se to desi. Jednostavno su počeli da me izbegavaju a na moje insistiranje da mi objasne zašto je to tako ostala sam bez pravog odgovora već sa izgovorom da su oni u nekim svojim problemima. Pitam se gde je tu moja odgovornost ili krivica i spremna sam na kritiku jer želim da promenim svoje ponašanje koje dovodi do ovoga. Sigurna sam da je jedan događaj u najranijem detinjstvu ostavio dubok trag i modeluje moje odnose i o tome sam razgovarala sa svojim psihoterapeutom, ali i dalje nisam uspela da se oslobodim tog straha od odbacivanja koji mi toliko otežava život. To utiče na moje samopoštovanje a i nedostatak samopoštovanja verovatno utiče na konstantna odbacivanja i tako u krug. Kako da se izborim sa time?

@Milan: imam preporuku sa kojom osobom treba da popricas pa se javi redakciji b92 za moj kontakt mail ukoliko zelis. pozz svima.

Za vezivanje stvarno nije strah u pitanju, i zene se nepredstavljaju lazno vec u stvarnosti u njima ima razlicitih emocija koje na upoznavanju sa muskarcem u novoj vezi hoce onu najacu i najbolju ispoljiti koju i poseduju da bi se razumeli, u nijednog coveka ne postoji samo jedna licnost koju hoce da ispolji zato je i tesko jer se tada sloboda dovodi u pitanje i oduzme komunikacija

Za vezivanje stvarno nije strah u pitanju, i zene se nepredstavljaju lazno vec u stvarnosti u njima ima razlicitih emocija koje na upoznavanju sa muskarcem u novoj vezi hoce onu najacu i najbolju ispoljiti koju i poseduju da bi se razumeli, u nijednog coveka ne postoji samo jedna licnost koju hoce da ispolji zato je i tesko jer se tada sloboda dovodi u pitanje i oduzme komunikacija

Samo ako je u pitanju vezivanje za radijator.

Nemam strag, ne zelim da se vezem.

Samo ako je u pitanju vezivanje za radijator.
(Darko, 27. april 2013 12:18)

i ako je tokom grejne sezone

Da bi sa nekom bio blizak,mora imati i moje postovanje.Ko je i koliko posten u danasnje vreme,svi vec znaju.Nema potrebe da objasnjavam.

Ja sam imao svo moguce poverenje ali nakon sto sam ostao sam sa detetom (koje ima problema) i svega sto moze i ne moze da se zamisli, nemam uopste zelju da vise ikad imam poverenja u osobu suprotnog pola - osim kao prijatelja.
Covek treba da se sav da kada smatra da je veza vredna toga, ali je cena ponekad previsoka cak i za sve lepe stvari koje u jednoj kvalitetnoj vezi mogu da se dozive.

I ja i zena obozavamo vezivanje lisicama za krevet. :)

Solidan tekst. Imate li neke preporuke literature koja moze pomoci da se ovo prevazidje?
Mislim da na neki nacin imam ovaj problem, jedino sto se ne bavim povrsnim vezama/seksom kako je opisano u clanku.

Ja sam godinama imala problem zbog toga sto sam ceo zivot gledala uzase moje majke u braku i pokapirala to ovako-aha, zaljubis se, vezes se,muskrarac je u pocetku fin i sladak ali ne daj da te to zavara, on ustvari samo ceka trenutak da pocne da te kontrolise, maltretira i pesnici. Iz tog razloga sam kao mladja imala momke za jedno vece samo na poljubac, a u dvadesetim se to otrglo kontroli i uletela sam u dva cisto fizicka odnosa sa osobama prema kojima nisam ili nisam zelela da osecam apsolutno nista. Nakon sexa bila sam ravnodusna, prazna i u jednom momentu shvatila da imam problem. Kada bi me samo neduzno pitao izlazis sa drugaricama veceras, ja bih videla mamu pred ocima i sve sto smo doziveli i jednostavno bih pukla i odlazila bez reci.. A onda sam upoznala svog sadasnjeg momka koji se kune da je pocetak nase veze bio krocenje divljeg uspanicenog zdrebeta. Bilo je uzasno za oboje, moja prva smrtna zaljubljenost i isti takav samrtni strah od gubljenja kontrole. Ali on je izgleda nasao tu zicu, da me mazi a ne razmazi, da ima ucesce u mom zivotu a da ne odlepim nacisto..Kontam da samo treba da nadjes osobu zbog koje vredi izazvati i pobediti samog sebe i sve svoje demone. I evo, sest godina kasnije smo u savrsenoj vezi. Doktore, izlecena sam!

Mislim da u danasnje vreme ne vlada toliki strah od vezivanja koliko strah od vezivanja za pogresnu osobu

@Milan: imam preporuku sa kojom osobom treba da popricas pa se javi redakciji b92 za moj kontakt mail ukoliko zelis. pozz svima.

Prepoznala sam sebe u ovom tekstu, ali delimično. Kod mene je izražen strah od odbacivanja koji nije vezan samo za partnera već i za prijatelje. Imam utisak da sam se jako davno isprogramirala tako da me svi sa kojima stvorim blizak odnos odbace i da zbog toga ostvarujem površne odnose sa prijateljima, dok se za partnera vežem previše i jako patim kada me ostavi. Osećam se usamljeno jer shvatam da nemam prave prijatelje. Ako sama iniciram druženje svi imaju neka preča posla a mene nikada ne zovu ili ignorišu moje poruke. U proteklih godinu dana mi se desilo da je nekoliko, do tada bliskih, prijatelja bez objašnjenja prestalo da se druži sa mnom a ja ne znam šta sam uradila da se to desi. Jednostavno su počeli da me izbegavaju a na moje insistiranje da mi objasne zašto je to tako ostala sam bez pravog odgovora već sa izgovorom da su oni u nekim svojim problemima. Pitam se gde je tu moja odgovornost ili krivica i spremna sam na kritiku jer želim da promenim svoje ponašanje koje dovodi do ovoga. Sigurna sam da je jedan događaj u najranijem detinjstvu ostavio dubok trag i modeluje moje odnose i o tome sam razgovarala sa svojim psihoterapeutom, ali i dalje nisam uspela da se oslobodim tog straha od odbacivanja koji mi toliko otežava život. To utiče na moje samopoštovanje a i nedostatak samopoštovanja verovatno utiče na konstantna odbacivanja i tako u krug. Kako da se izborim sa time?