Zašto neću da postanem majka

Na stranu kako je napisan članak, vrlo je drsko obezvrediti bilo čiji život zato što nema potomstva. I diskriminatorski. Stvarno, život npr. Nikole Tesle nema nikakvog smisla jer nije imao dece a, bogami, ni kučeta ni mačeta.

Sjajan text! Konačno da neko pokrene i tu temu u ovoj zatucanoj zemlji. Imam 40, u srećnom i stabilnom sam braku, volim svoju profesiju, imam puno prijatelja, bogat drušveni život, i ne pada mi na pamet da robujem konvencijama i rađam potomke zato što to neko od mene očekuje. Bog nam je dao slobodnu volju da živimo ovaj život i uživamo u njemu. Parola "Make the world a better place" je ostvariva i kroz druge vidove doprinosa čovečanstvu (kulturne, intelektualne, socijalne) a ne SAMO kroz rađanje dece na ovoj već prenaseljenoj planeti. Zbog toga se ne osećam ni ugroženom ni manje važnom. Naprotiv. Osim toga, deca su danas sve veće žrtve zagađenja, bolesti, pedofilije, neljubavi, nerazumevanja, otuđenosti i ozlojeđenosti sopstvenih roditelja. U Srbiji više ne cvetaju tikve! : )

Treba poštovati izbor svake osobe.
Neko se odlučuje za višečlanu porodicu.
Neko je u braku i ne želi porodicu.
Neko se iz petnih žila trudi da dokaže okolini da je nesposoban za brak i porodicu, a kasnije se kaje.

Ukoliko neko porodicu ne želi, "ne može" (a fizički je sposoban), ili ako ne postoji razumevanje kod bračnih drugova oko formiranja porodice - izbor postoji! Ne treba dozvoliti da postojanje deteta bude uzrok svakodnevnoj anksioznosti u porodici, neispunjenim željama roditelja, da dete to oseti i zbog toga kasnije celog života pati!

Moj izbor je za mene bio lak: imam 33 godine, supruga 31, završene fakultete (ETF), zaposleni, četvoro predivne dece (od jaslica do školaraca). Radim kao softverski inženjer gde se traži koncentracija i kreativnost svakog dana. Živimo kao podstanari u Beogradu. Nikada nismo imali nikakvu finansijsku pomoć
sa strane! Niko nam nije pomogao pri čuvanju i podizanju dece! Može se sve, ako roditelji to zaista žele, i ako su spremni da svoje vreme i energiju usmere na stvaranje i vaspitavanje potomstva.

Ništa lepše od posmatranja kako deca rastu i razvijaju se (fizički i mentalno), i biti aktivni učesnik u tom procesu. Potrebni su kilometarski živci. Nema noći bez buđenja, često je neko dete bolesno, treba razumeti i odagnati njihove strahove, potkrepiti njihovu kreativnost i samostalnost, biti 150% njihov. Svakog dana.

Presrećni roditelj

Srpski mentalitet: Ako se ne udate, sigurno vam nesto fali. Ako ste udati, a muz vas redovno lema... pa dobro, malo voli da popije, ali dobricina u dusi... i to je drustveno prihatljivo!

Zasto da se udam? Da bih bila nesrecna kao i 80% populacije u brakovima? Ne zelim decu, tesko mi je i sto brinem sama o sebi, jedva stizem sa svim obavezama, samo mi jos fali da neciji zivot zavisi od mene...

Ne zelim da osnivam porodicu ako nemam adekvatne uslove za to, biram da ne zivim u zajednici ili kao podstanar sa decom. Ako ikad budem stvorila te neke osnovne uslove, mozda se i odlucim na tako nesto. Smatram da roditeljstvo treba da bude zadovoljstvo, jos jedno polje gde cemo sebe ostvariti... a ako nam ono samo donosi frustraciju, brigu i nezadovoljstvo, onda se ne treba odlucivati na njega.

Ovaj svet bi bio mnogo lepsi i srecniji kada bi ljudi sebe i svoje mogucnosti vise preispitivali. A ne kao ovce u toru... staza je utabana: zavrsim skolu, nadjem posao, ozenim/udam se, imam decu... bez ikakvog razmisljanja... zelim li ja to? mogu li ja to? imam li uslova...

Roditelj... ne po svaku cenu!

Tekst je odlican. Ja imam 36 godina i jos uvek mi nije sazrela odluka da imam dete, a mozda nikad i nece. Imam i dosta prijateljica koje su takve. Ne mislim da smo ni bolje ni losije zbog takvog funkcionisanja. Prosto je tako. I tacno je da su razlozi razni, al kako god da se posmatra, nista ne moze na silu. Takodje mislim da je bolje nemati dete, nego imati nezeljeno dete. Ne zaboravimo i mnoge koji "pobegnu u decu" bezeci od samih sebe

Majka sam, i od prvog trenutka, kao i danas, uživam u toj ulozi, iako sam i intelektualka, i zaposlena, i radim posao koji veoma volim.

Ali to je moj izbor, imanentan mojoj prirodi, i nije nikakav "recept" ni za koga.

Naprotiv - svesno i promišljeno odabrati ne-roditeljstvo umesto kvazi-roditeljstva je odgovoran čin, za koji je, posebno u sredinama poput naše, potrebna i hrabrost.

Roditi dete da bi se udovoljilo kriterijumima "društvene poželjnosti ponašanja", a onda mu ne moći u emotivnom smislu pružiti ono što mu je neophodno za zdravo i srećno odrastanje - neuporedivo je lošije nego ga ne roditi.

Sredina često - U INTIMNOM ŽIVOTU, I TO I U DELU KOJI SE TIČE SAMO POJEDINCA - prisiljava osobu (žensku ili mušku, svejedno) na postupke i ponašanja koji nisu u skladu sa njenom prirodom i kapacitetima, i time pravi više nesreće nego dobrobiti i njoj i drugima, ali i čitavom društvu.

A po ovom pitanju - stvar je još mnogo komplikovanija, jer od žene se traže tri radna vremena: majke, domaćice i zaposlene. Na njoj je pretežno odgovornost odgajanja dece, na njoj su organizacija kućnog života i kućni poslovi, na njoj je i obavljanje posla u profesiji, pri čemu često mora da radi više, bolje i napornije od muškarca za isti status, i, takođe, pri čemu nema drugi izbor nego da zbog kućnog budžeta radi. I uz sve to - zahtev je - da joj se radni staž produži.

I zar čudi uplašenost devojaka i mladih žena pred takvim "životnim scenariom"? Njihova nevoljnost da se potpuno "istope" u ulogama od kojih neke duboko nisu - one same; da smisao nađu u "sagorevanju" u nastojanjima da udovolje drugima.

Kritičari ovih i ovakvih odluka bi trebalo da imaju na umu samo jedno: već je premnogo unesrećene dece, unesrećenih porodica i pojedinaca - kao danak neodgovornom rađanju. I u porodicama koje "spolja" izgledaju "uzorno i po meri društva". One razorene ili napuštenu decu ne treba ni pominjati.

I da je kriterijum kvaliteta u pitanjima ove vrste dominantniji od nekih drugih, površnijih - svi bi bili mnogo srećniji, a oni najnejakiji i najmlađi među nama - najviše. A to i jeste cilj? Ili...?

My case: Ne želim decu, nemam tu potrebu, kad vidim neko dete isto mi je kao kad vidim odraslog čoveka - ne raznežim se, a vrlo često me užasavaju svojom razmaženošću, nevaspitanjem (znam - roditeljske greške i šire itd)Kažu da je to samoživo, pa ne, nije - samoživija mi je ta reprodukcija da bih se produžila u beskraj, da mi genetika plemenita ne izumre, prezime itd, da me neko gleda kad ostarim (najčešće teško razočarenje)...

Egoizam,degradacija,a kad dođu(ako ikada dođu) do pameti shvatiće da je sav taj život i karijera i novac besmislen bez potomstva.A biće kasno.

"...makar da usvoje dete, da ima ko da mu doda čašu vode"- ovde su sadržana dva najzlobnija momenta:
1) dete se usvaja samo ako ne možeš da ga rodiš;
2) dete se uzima da bi bilo sluga.
Izvinte, gospođo poštovana, i vi tu vidite neku ljubav prema deci???!!!!

Ja im imam dvoje koje sam rodila i dvoje koje sam usvojila jer sam TAKO HTELA a ne zato što nisam mogla još da rodim, jer smatram da ne samo što moja genetika nije apriori bogomdana, već i da oni napušteni nisu krivi što su napušteni i da zaslužuju podjednake šanse za sreću.

A već odavno štekam pare, ako ne za starački dom, a ono za komplet medicinsku ispomoć kada naiđu starost i bolest. Ja svoju decu VOLIM i ne želim da me zapamte kao bespomoćnu smrdljivu drhturavu masu koja svima zagorčava svaki božiji dan...

A ko će da rađa nek rađa, ko neće njegova stvar- bitno je biti čovek i pružiti ljubav, a ne džandrljanje i jed.

Ako neko ne zeli da ima decu, to je sasvim ok, jer je to stvar izbora. Ako neko zeli decu i to je ok. Ali kada se pogleda dublje u celu pricu, dolazi se do zakljucka da se deca radjaju iz egoisticnih razloga tipa "volim decu", "ne zelimo da budemo sami kada ostarimo", "volimo veliku porodicu", "hocu da probam da vidim kako je to imati dete", "hocu da imam naslednika"...sve se svodi na "ja". Odlukom o radjanju deteta ne spasavamo nikoga, vec ispunjavamo sebi zelju. Nema potrebe pricati o potrebi za produzetkom vrste, jer nas i ovako ima previse. Naravno, vec kada se rodi dete, onda je ono centar vaseg sveta i voli se najvise. Ali, odluka o radjanju deteta se donosi zbog samog sebe i to je sasvim licna stvar. Ljudi koji ne zele decu se ne mogu nazvati sebicnim, bas zato sto su razlozi zbog kojih deca dolaze na svet sebicni. Deca se tu nista ne pitaju.

Ni ja ne volim decu, ne raznežim se kad ih vidim. Nisam ih volela ni kad sam ja bila dete. Ne mrzim ih, samo ne osećam ništa, a glupo mi je kada me ljudi gledaju u fazonu "jao, vidi ga što je mali i sladak" a ja sad treba kao da odglumim neku razneženost.
Svesna sam da ću teško naći muškarca koji je ne samo kompatibilan mom mentalnom sklopu nego i koji ne želi decu, ali ne mogu da odustanem od SEBE.
Imam 32 godine, uopšte me čak ne privlači ni menjanje partnera (polne bolesti i tsl), nisam zaposlena, imam dobre prihode sa strane (od nasledstva), dakle imam svo vreme ovog sveta i obožavam da se šetam, da čitam, i da se angažujem oko kućnih ljubimaca (njih sam uvek volela). I uopšte me ne zanimaju ničije teorije o ovome ili onome, srećna sam a ko hoće nek pukne od muke.
A ljude sa decom izbegavam iz jednog jedinog razloga- agresivni su, samo pričaju o toj svojoj deci (smaraju!) i misle da su samim činom roditeljstva posisali svu pamet ovog sveta. A vidim, i krivo im što ne mogu do mog novca da dođu, jer zašto zaboga ja toliko putujem a njihova dečica ne mogu na more? Neprihvatljivo!

Booože, koliko GLUPAVIH komentara! Ako nemate šta pametno da kažete, bolje ćutite, pristojnije je nego da napadate ljude koji ne žele decu. Ja ih imam i srećna sam ali to je bila moja želja i odluka, međutim ne dajem sebi za pravo da budem agresivni manijak koji vuče ljude za rukav ili sa sažaljenjem gleda one koji ih nemaju ili ne mogu da imaju, iz milion i jednog razloga.

Pravo svake zene je da ima ili nema decu, u svakom slucaju je mnogo bolje nemati decu nego ih imati zato sto tako treba i/ili biti losa majka.

Svaka osoba ima pravo da odluci zeli li decu ili ne i ne razumem pljuvanje po onima koji ne zele. Uvek ce biti dovoljno ljudi koji ce zeleti decu, a planeta nam je ionako prenaseljena.

Potpuno podrzavam ovakav stav zena. Odluku za roditeljstvo treba da donosi svako ponaosob i niko drugi nema pravo da mu se mesa u zivot a jos manje da ga osudjuje. Mnogo zena koje su rodile, a pri tom nemaju nikakvo drugo zanimanje u zivotu, uzimaju sebi za pravo da da kritikuju druge koje to ne zele zbog posla ili zato sto im je jednostavno "tako lepse". Iako licno zelim (za sada) da imam dete, cesto se prepirem sa drugima na ovu temu a pogotovo na razlog "to je sebicno"!?!?!?!
Nije sebicno! Zivite kako zelite i pustite druge da zive isto tako!

Moram priznati da se meni tekst jako dopada, budući da i sama spadam u grupu o kojoj se govori: 33, rešeno stambeno pitanje, uz odličan posao koji volim i solidna primanja (magazin je, btw, VIVA). Potpuno se pronalazim u većini razmišljanja i razloga koji su u tekstu navadeni kao uzrok odluke da se bude bez dece. Ono što mene najviše muči je dilema da li je to što ja ne želim decu "normalno" ili ne. Budući da su mi roditelji uvek govorili kako su deca najveća radost i bogatstvo koje čovek može da ima (imam još 2 sestre), prilično sam zbunjena svojom ravnodušnošću prema svemu tome. Isto tako me brine i činjenica da će jednog dana biti kasno, i da više to neće čak ni biti pitanje izbora. Ali, u svakom slučaju, u ovom trenutku sebe definitivno ne vidim u ulozi majke - niti sada, niti u budućnosti.

Muškarac sam i nikada u životu nemam nameru da imam decu. Potpuno sam siguran u to.

Smeta mi što se često u društvu forsira stav da je rađanje dece bolji izbor, poželjniji ili šta već.

Ko li je sročio ovaj tekst ?
Verovatno prepisano iz Zapadne štampe, pa malo prilagođeno, ali ne dovoljno.
Situacija kod nas je bitno drugačija, a verovatno i statistika, da se svaka 5. žena rođena 60 - tih odriče materinstva.
Inače, mnogo forsirate tu Lizu, ne bih rekla da je časopis kvalitetan, tj. da u njemu pišu ljudi koji su kompetentni, pre će biti "resavska škola prepisivanja".

Da moze biti da je sebicnost, ali moze biti i to da su ljudi u slicnoj situaciji kao i ja i suprug. Samo on radi, nema sanse za povecanje plata u njegovoj firmi. Sef mu kaze da napusti posao ako ima nekih zamerki. Zivimo jedva od njegove plate, zato sto ja vec duze vreme bezuspesno trazim posao. Mozda sam sebicna, a ja samo ne bih volela da budem u situaciji da imamo bebicu i da nismo u stanju nista sem ljubavi da joj pruzimo. Lako je punog stomaka pricati kako je ljubav najvaznija.

Clanak je dosta povrsan,a za pravu analizu treba uzeti presek stanja u zemlji Srbiji,nezaposlenost, nesigurnost, kriza, a postoji jedan razlog od kome se najmanje prica a to je nedostatak partnera, dosta samih zena, a ako se on pojavi , na zalost vec je kasno za radjanje, a biti samohrana majka u Srbiji, samo one znaju kako im je. Isto tako, moje licno misljenje je da dete ne treba da bude sredstvo frustriranih zelja i ambicija

I još ono najbitnije:
Ljubav prema detetu iskazana kroz "da ima ko da me gleda kad omatorim i odrtavim" nije nikakva ljubav već najčistiji mogući sebičluk i najjeftinija investicija za pod stare dane (kažem najjeftinija jer se zaniva na najperfidnijim principima emotivne ucene- ja sam ti menjao pelene, a sad ćeš ti meni). Ko tako razmišlja taj je najodvratnija i najsebičnija moguća skotina.
Stvarno ne znam ko bi od onih koji zaista vole svoje dete želeo svom rođenom i ljubljenom detetu takav pakao da mu menja staračke pelene, trpi starački smrad i da čamotinji u beznađu moleći Boga da mu roditelj umre! Zaista lep život, koji vodi pravo na psihijatriju.
Takav odnos je umobolan ali vrlo prisutan u Srbiji.
I ajd sad mi pričajte o ljubavi.....HA HA HA!!!!

Ne razumem ova naglabanja o Nikoli Tesli, usamljenosti i dodavanju čaše vode.
U mojoj familiji svi su umirali sami jer su svi, hvala Bogu, bili normalni- i jer postoji vekovna tradicija vaspitavanja dece da kad se iškoluju postanu SVOJI ljudi, odvoje se od roditelja i žive SVOJE živote. Nema sebičluka, nema posesivnosti (ne kažem da se ne pojavi s vremena na vreme ali se brzo reši i to ljubavlju i čistom logikom).
Mi smo rasuti po celom svetu, viđamo se kad stignemo, putujemo jedni kod drugih i imamo dosta prijatelja. Stari se druže sa svojim vršnjacima, mladi takođe. Kad dođe vreme za bolest i umiranje- zna se- bez mnogo filozofije prestaju se uzimati lekovi kad se vidi da će se samo uzaludno vući (možda godinama) da bi se što pre i što dostojanstvenije otišlo na onaj svet.
Moja majka je bila bolesna, posle 6 meseci dosadilo joj da joj što ja, što moja sestra, ali najviše med. sestra i bedinerka, menjamo krvave čaršave i da se traumiramo i drhtimo usled njenog nesnosnog kašlja. To je bio i period kad su moja deca popustila u školi, a kako i ne bi kad im majka stalno plače i skoro nikad nije kući. Teško mi je dok ovo pišem ali ponosna sam na svoju majku što je donela ispravnu odluku. Oduvek sam znala da me voli i da je pametna. A smrt je jedina izvesna stvar u životu, nešto što čeka svakoga, pa mislim da se može barem tada biti dostojanstven.

Ja lično ne želim da mi iko dodaje čašu vode u starosti, imam 54 godine i imala sam jako lep život, i sada lepo živim, deca su mi u Kanadi (Britanska Kolumbija), slabo ih viđam ali dosta se čujemo (nagledali smo se dovoljno jedni drugih onda kada je bilo najpotrebnije- u njihovom detinjstvu i adolescenciji), i sve što želim jeste da im jednog dana neko javi da me više nema i da me pamte onakvu kakva sam oduvek bila- pametna, vedra i puna optimizma. Jedna ćerka mi je neudata i ne verujem da će se ikad udati ali samo kad čujem da neko pravi sažaljiv ton na njen račun ja ga pogledam trostruko sažaljivo jer neko ko je imao prilike da sam donosi odluke u svom životu, neko ko i sada živi kako voli, neko ko je oduvek bio mažen i pažen- tako nešto je očigledno retkost i ljudi svoju ljubomoru leče očajnim pokušajuma sažaljevanja onih kojima nisu ni za mali prst.

A što se tiče Nikole Tesle- on je za sve vas NEZAHVALNIKE i VAŠU DECU obezbedio da imate uvek toplu vodu za vaša cenjena dupeta i da uvek možete preko INTERNETA da zavirite u svet. Pa sad razmislite koliko je bio bezvredan njegov jadan život bez dece.

A najlakše je udati se i izroditi decu, to zna i svaka pritupa seljančica. Ali imati skladan brak, odgajiti decu kako treba..... da ne zalazim već u ove dobro poznate stvari.

Od rodjenja sam bio vaspitan da sledim tipican zivotni put - skola, posao, brak, deca. Familija i rodbina su to ocekivali od mene. Moji prijatelji to ocekuju od mene. Celo okruzenje to ocekuje od mene.

Generalno decu jako puno volim, obicno u roku od 5 sekundi nadjemo zajednicki jezik i krenemo da se igramo satima, uostalom i pola svog zivota sam proveo igrajuci se i provodeci vreme sa mojim mladjim rodjacima. Milina jedna!

Ali ja decu trenutno ne zelim da imam (iako 'vec' imam 31 godinu). Jednostavno, psihicki nisam spreman da se upustim u ulogu oca (iako verujem da bih bio sjajan otac). Ako je jedini razlog radjanja dece taj da zadovoljim potrebe familije i rodbine, i da, kako neki kazu 'oduzim dug' drzavi i da se 'borim protiv bele kuge' prostim razmnozavanjem i produzavanjem vrste, onda - ne, hvala! Imao sam prilike da upoznam gomilu 'roditelja' koji su do te mere psihicki upropastili svoju decu da je to zaista tuzno, jer nisu mogli da im pruze osnovnu roditeljsku ljubav, iz sebicnih razloga. Verujte, i sami roditelji cesto mogu da budu sebicni, i da se na najpodlije nacine mesaju u zivote svoje dece, da im zabranjuju mnoge stvari i psihicki i fizicki maltretiraju. Uostalom, i sam sam dete razvedenih roditelja, gde se otac napijao i tukao moju majku, a dosta mojih prijatelja je proslo kroz slicne i gore situacije. I verujte, i dan danas i oni i ja vucemo neke psihicke posledice.

Mislim da je moja odluka u ovom trenutku dobra, jer ne bih da svojim nekim trenutnim nezadovoljstvom ili problemima lose uticem na svoje dete. Sa druge strane, siguran sam da mnogi ljudi (i medu komentatorima na ovoj stranici) vuku, manje ili vece psihicke posledice zbog problema u sopstvnom vaspitanju. Neke od tih posledica mogu da budu jako ozbiljne i da uticu i na njihovu decu. Tu pre svega govorim o svadji/tuci medju roditeljima, uticaju alkohola, varanja u braku itd. U nasoj dragoj srbiji vrlo je cest slucaj premlacivanja zene kao i alkoholizma jednog ili oba roditelja. Da li se svi ti roditelji pitaju kako je njihovoj deci?

I onda, ko je veci licemer - onaj ko ne zeli da ima decu ili onaj koji ih ima i svojim nezrelim / problematicnim ponasanjem ostavlja psihicke posledice na njih? Procenite sami.

Sad ste napali i to malo žena što je uspelo da se izbori za kakav-takav posao za koji dobija solidnu platu i zadovoljna je time, kao da su to ne znam kakve 'karijere', ako budu želele decu iz pravih razloga super, ako ne- pa valjda znaju šta rade, ne možete vi znati bolje od njih šta je dobro za nekog ko nije vi, i sve gledati iz svog ugla, to su potpuno intimne odluke, barem jeste za mene. A nije sebično nemati decu po definiciji, već je imati da bi imao neko da te pazi i neguje kad si star i nemoćan. Zapravo, razlog je sebičan, a deca će već da nađu svoj put i možda biti sebična za nekog drugog.
Polako, kad ljudi budu spremni za decu, imaće je, ako ne budu spremni dok je vreme, valjda će znati šta to znači, i to je ljudski, donošenje odluka, i prihvatanje svojih izbora. U svakom slučaju to važi. Zato smo ljudi, a ne životinje. Tj. zato nam nije na prvom mestu reprodukcija i sve podređeno njoj. Možete se složiti, a i ne morate. Pozdrav.

ZAŠTO ovu temu posmatrate u smislu DA LI TREBA RAĐATI DECU ILI NE?
Naravno da treba ali to nije obavaza. Svako IMA PRAVO da sam donese tu odluku. I da NE BUDE osuđivan ili procenjivan bez obzira šta je odlučio.
Da, najlepše je osećanje biti roditelj, majka sam dve predivne devojčice, ali NIKADA ne bih osudila osobu koja ne želi to iskustvo. Ne može se odluka da se ne rađa dete oceniti kao sebična...mnogo je sebičnije roditi dete i ne posvetiti mu potrebnu pažnju zbog svojih potrebe za izlascima, provodom, druženjem sa prijateljima... Onda ispada da je sebično što ne rađamo puno dece....zaboga...treba imati petoro-šestoro kao naše bake što su imale....GLUPOST!!!
Treba da se rađaju željena deca!
Sebični su ljudi koji ne koriste kontracepciju (iz različitih razloga)pa smo postali zemlja sa katastrofalno velikim brojem abortusa. Sebičan je muškarac koji očekuje da samo žena vodi računa o eventualnoj trudnoći. Sebične su žene koje svesno ne vode računa o svom zdravlju i zdravlju deteta i npr. puše u trudnoći...
Ali NIJE sebična osoba koja nakon razmišljanja donese odluku da ne želi potomstvo (iz svojih razloga)...ili želi, ali malo kasnije. Ko se i zbog čega kaje...pitanje je....uverena sam da se kaju i ljudi koji imaju decu zbog nekih stvari. Znam ljude koji su pogrešili što imaju decu jer se prema njima jako loše ponašaju....nekima bih, da mogu, ja oduzela decu. I šta onda...jesu li oni bolje osobe samo zato što su roditelji?????
Neko promeni svoju odluku da ne bude roditelj, neko ostane pri tome....i mislim da je to sve u redu.

U Srbiji zene ne radjaju decu zato sto to ne zele, vec zato sto radjanjem ne zele da naprave od te dece socijalne slucajeve bez perspektive u zivotu, o tome treba da pisete!

Nije uzet u obzir slučaj kada žene jednostavno ne žele da prođu kroz iskustvo porođaja (iz raznoraznih razloga), a inače nemaju ništa protiv dece.

ja necu decu ni dete ni pola deteta. i sta mi mozete? nista sem sto mozete neprekidno da izigravate da ste time sto su vam date polne celije koje ste ukombinovali popili svu pamet sveta i da svi sve znate.
neko je pomenuo kaznjavanje onih koji ne zele da imaju decu time sto nece primati penziju koju neko drugi zaradi za njega, to jest njegovo dete. informacija koja vam je promakla izmedju solenja pameti svim ljudima koji su svesni svojih kapaciteta i ne zele da imaju decu i hvaljena sopstvenog deteta: postoji nesto sto se zove penzioni fond u koji ja ili moj poslodavac ulazemo OD MOJE PLATE citavog mog radnog veka da bih ja imala penziju tako da ne brinite, Vase cenjeno dete nece nista dati za moje uzivanje niti ce ono placati moje stavove. SAMO JA ODGOVARAM ZA SOPSTVENI ZIVOT!

Sanja F:
Baš mi se sviđaju tvoji komentari, ustvari poklapaju se 99% sa mojim mišljenjem, i ja često pošaljem slične ali valjda zato što su oštriji (a ubadaju naravno u srž) ne budu pušteni. Usled čega se ne uzbuđujem.
Ma pusti budale, kao što si rekla- najlakše je razmnožiti se (jer to i životinje umeju) i u svom siromaštvu izigravati ljubav i biti kivan na one sa mozgom pa ih još i u svojoj pomračenoj ljubomori napadati. Ali to je valjda i jedino što umeju- jer za normalne međuljudske odnose nikad nisu ni znali, pošto ni njih očigledno nije imao ko da vaspita. A najluđe mi je od svega što umišljaju (da ne kažem skroz su sigurni u to) da su oni bez dece ljubomorni na one sa decom (jer ja videh upravo suprotno). Ali ne vredi takvim ljudima pokušati objasniti bilo šta, jednostavno NEMAJU ČIME da razumeju.
Pozz!

@ Prolaznik:
Koliko god da misliš da si pametan, i da si se "uzdigao" iznad onih koji "nisu vredni tvog dragocenog vremena", ipak si, iako iz potpuno pogrešnog ugla, pogodio suštinu:
poštovati svakog kao individuu i ne nametati SVOJE ideale i ciljeve drugima.

@Miloš:

1) da izviniš na izrazu, zabole me šta bi tada bilo;
2) moji roditelji nisu razmišljali kao ja jer su živeli u drugom vremenu i imali ooooodličnu finansijsku podlogu;
3) ja uopšte nisam protiv rađanja i ne volim ljude koji sve tumače u ekstremima (tj. kako njima odgovara), ja sam za slobodu SVOG izbora (jer zato smo valjda i ljudi, zar ne?) i protiv onih koji bi svima da nameću SVOJA pravila;
4) ako smo imali tu sreću (sada vidim, nažalost samo nas nekolicina) da budemo odgajeni s ljubavlju i u fazonu "želim da u životu radiš ono što voliš, postigneš ono što želiš i budeš srećna", e tada zaista ne vidim zašto bih radila ono što drugi od mene žele i očekuju, što nije čak ni zarad njihove sreće već samo zarad održavanja neke učmale tradicije i onoga "kad ja nisam srećan, e ne mora vala niko to da bude".
5) svako treba da živi prema svojim merilima sreće ali problem je u tome što je većina ljudi suviše glupa i uopšte ne zna šta bi radila sa svojim životima kada im to već ne bi bilo unapred određeno- i samo tada, dok žive po tom šablonu, mogu biti srećni(što meni, kada bi se na tome zaustavilo, ne bi uopšte smetalo)- ali problem nastaje kada se pojavimo mi sa mozgom- e onda se oni uplaše i žele da nas unište jer mi bitno remetimo koncepciju njihovog poimanja svega.

Ivanka:
Ah draga, muškaraca ima ko g..... samo nema pravih!
I zato sam i ja bez deteta jer ne pristajem na ponižavajuće kompromise.
Ili ću imati dete sa ČOVEKOM, ili ništa. Ne ne, kod mene samo kvalitet dolazi u obzir.
Mada, pošto imam 38 godina, pomirila sam se s tim.
Ali, pošto ovako razmišljam, a lepo mi je u životu, i užasavam se života svojih drugarica koje su majke, pa možda ja nikad nisam ni želela dete?!

Imam dosta poznanika koji imaju decu. Ponekad imam utisak da najvise vole decu kad pricaju o deci u prisustvu nas koji ih nemamo, a pri tome masa njih vidi decu jednom ili nijednom u toku dana, a neki ni po nedelju dana. Tako da nema razloga da vodimo rasprave o tome ko je vise sebican, ovi sa ili ovi bez dece. Pri tome je prica o deci obrnuto srazmerna njihovom vidjanju i uopste brizi o istoj. Meni nikad nije palo na pamet, da ja kao takav drzim predavanje njima kao velikim ocevima. Ali, sam zato vrlo dobro naucio kakav otac treba da budem. Naravno, vidim po njima da to nije uopste lak i jednostavan posao, i hvala im na informacijama, doduse posrednim na neki nacin, jer ono sto oni misle da jeste, to nije i obrnuto. Da ne kvarim pricu, od jednog broja njih sam i naucio kako treba odgajati decu, ali od njih nikad ne dobijam nikakve sugestije i negativne konotacije, vec konkretan rad i ljubav prema deci, i razumevanje i saradnju sa supruznikom, bez koje nema dobrog odgoja dece i stabilnog braka, sto je osnovni temelj, jer dete je od dva roditelja, koji treba da zajedno brinu o njemu.
Naravno, puno sloboda i razumevanje za one i koji ne zele decu, jer svako ima svoje razloge, i njemu su najvazniji. Ako ne mozes da pruzis toj osobi nekakva valjana obrazlozenja i novi vidik, nema razloga nametati svoja vidjenja.

Sustina je veoma prosta: da li je roditeljstvo pre licna stvar ili drustvena? Da li kolektiv ima vece pravo na upotrebu deteta ili roditelj?

Ako kolektiv ima vece pravo - onda ljudi cutite i radjajte kao sto se od vas zahteva da ne bi bili sankcionisani. Ako potencijalni roditelj ima vece pravo - onda se tu niko drugi nista ne pita.

A ako dete ima najvece pravo na sebe, onda se bas niko nista ne pita: roditelj cutke slusa prirodu a kolektiv neobavezno tracari.

Imam 24 godine. Zavrsavam gradjevinski fakultet u roku, sa prosekom preko 9. Imam devojku vise od 5 godina. Zivim u studentskom domu. Imam brata koji takodje studira u Beogradu. U gradu u kome sam rodjen imamo stan od 50-ak kvadrata koji je premali i za 3 odrasle osobe. Zivimo od tatine penzije: svakom po 12000 dinara mesecno. Kriza je dosla u najgorem mogucem trenutku, posla nema ni za nas koji smo najbolji u generaciji.
I ajde sad vi meni recite kako ja da imam decu...
Inace, mnogo volim decu i oduvek sam planirao da imam bar troje :)

Divan receno u Lost in Translation:" The most terrifying day of your life is the day the first one is born...Your life, as you know it... is gone. Never to return. But they learn how to walk, and they learn how to talk... and you want to be with them. And they turn out to be the most delightful people you will ever meet in your life."
Ko ih nema, ne zna sta nema i to je mozda dobro za one koji bi voleli, ali ne mogu. Ko ih nema, ima nekompletan pogled na sebe, na svoje roditelje, na ceo svet, jer ne razume ceo ciklus, ne moze da se vidi iz drugog ugla. Zeli da zadrzi sebe kao dete oko koga se sve vrti, a to je vrlo vrlo besmisleno.

@ Ivanka:

Menadzer, koji se izražava sa "LUPALI ME hormoni".... he he, stvarno "vrlo intelektualna i pismena" sintagma!

@ Miloš:
Šta god da misliš da ćeš da postigneš....

@ Miloš:
Znaš, strategija "napad je najbolja odbrana" je izgubila na efikasnosti još polovinom devedesetih godina prošlog veka. Verovatno zato što predstavlja očajnički trzaj čoveka koji ostaje bez argumenata.

Iz članka vidimo koje su PREDNOSTI nerađanja potomstva. Da li je objektivno novinarstvo ono koje daje ukupan pogled na sliku? Ako jeste, onda bih da dopišem sledeće: materinstvo (roditeljstvo uopšte) nije samo biološki fenomen, već i socijalni. Razvoj ličnosti podrazumeva da jedina prolazi određene faze, a faza roditeljstva je jedna od najvažnijih. Naravno da je moguće doneti odluku, a da li je ta odulka po sebi pametna? Roditeljstvo je najpre LJUBAV... i to ona, bez interesa i na sopstvenu štetu. Jedinka koja nije u stanju da doživi ovakvu spoznaju, verovatno nikada neće ni moći da zatvori krug sopstvenog sazrevanja.

Imam 31 godinu i otac sam. Dok mi se nije rodilo dete, vrteo sam razne filozofske misli vezane za roditeljstvo. Nisam nikad imao neku posebnu želju da imam decu, a sa druge strane nisam ni bio posebno protiv toga. U međuvremenu sam naučio par stvari:

1. Ništa lepše od roditeljstva. Dugo vremena sam radio kao lud i danju i noću i vikendom, da bi sebi obezbedio neka zadovoljstva. Jedan smešak mog klinca ujutro kada otvori oči i vidi me, vredi više od svih putovanja, automobila i sitnih gluposti koje sam vijao i ulovio.

2. Kao što su mnogi rekli, tek kad dobješ dete, zaista se formiraš kao osoba, i na potpuno drugi način posmatraš svoje roditelje koji su bili budni noćima, masirali ti stomačić da prođu grčevi, brinuli mnoge brige... Kada ti to doživiš, shvatiš koliko ljubavi treba da bi ti se neko tako posvetio.

3. Svim srcem podržavam ljude koji ne žele da imaju decu. Šta više, ako izraze takvu želju, zakonom bi im zabranio reprodukciju, čisto da ne padnu pod uticaj okoline, pa se predomisle. Dosta mi je u vrtiću, na igralištu i igraonicama, nervoznih mama i tata, koji se ponašaju kao da im se ceo svet srušio jer moraju da izvedu to malo čudovište da se izjuri, a oni jadni ni kafu ne mogu na miru da popiju... Tužne li njihove sudbine, i patnje kroz koju jadni prolaze...

Razumem ljude koji žive od jedne plate, kao podstanari, jedva sklapaju kraj sa krajem... Ali oni ne kažu da ne žele, jednostavno realnost je da pakovanje pelena košta 1200 din, i to moraš da imaš... ako se situacija promeni na bolje, biće srećni da postanu roditelji.
Oni koji vijaju karijeru su mi najsmešniji. I ako uspete, i ne oduva vas neka kriza poput trenutne, u jednom momentu će te shvatiti da rintate ko konji, da više organizam to ne može da trpi, a sve to zbog čega? Da bi televizor koji ste kupili prošle godine, zamenili novim modelom? Uzeli novi auto koji kao i sadašnji ima i klimu i abs i sve po redu? Dosadi čoveku da stalno sebi ugađa, u jednom momentu vam nestane ideja, shvatite da imate pare, ali da posle pola sata mozganja niste mogli da smislite sta bi to sad sebi kupili, a da vas obraduje...

Opet da me neko ne razume pogrešno: Ako ne želite da imate decu, definitivno nemojte.

@ Ivanka:
Jes' sve bi to bilo lepo, kad ti ne bi bila Miloš. Mislim, iz aviona se vidi da je ovaj komentar poslao muškarac.

Za to sto je moderna zena "bez materinskog instikta", najzasluznije su knjige koje uce zenu - kako doci do samosvesti,voleti najpre sebe pa druge, voleti sebe neprestano, kako zavesti muskarca! itd. Sta se desava. Na jednoj strani imamo zene opsednute sobom i karijerom, a na drugoj gomilu dezorjentisanih muskaraca, koji kao takvi nisu privlacni za zene. Zene osecaju da vise nema muskaraca, mnoge to i kazu, a ovi nemuzevni tipovi ne inspirisu zenu da rodi dete, tako da radije ostaje sama.

U današnje vreme o svemu, ama baš o svemu, o svakoj vrsti egoizma i samoljublja može se napisati ili pročitati manje-više afirmativan tekst. Samo toliko. Brine me jedino da ću možda za 20-30 godina, ako poživim, čitati i tekstove koji pravdaju incest, pedofiliju, ili nešto treće, jer i to je na kraju krajeva "samo lični izbor ili slobodno osećanje nekih pojedinaca ili drupa" ??? Šta će ljudi, rodili se sa "ljubavlju" prema deci ili rodjacima ? Nisu oni krivi. Pa još ako se i ta deca ili rodjaci slažu, lepota jedna ! Sloboda cveta, ko koga stigne ... Želim da ostanem uskraćen za sve te uzvišene slobode, konzervativan i zatucan, zauvek !

Hm... zanimljivo zbore razliciti ljudi ovde i donekle razumem sve stavove... Zavrsavam fax i cesto mi je muka zbog nedostatka novca, ali nikada nisam pomislila na mogucnost zivota bez dece! Mislim da ti ljudi ne da su dosegli neki visi nivo, nego nisu svesni pravih vrednosti zivota. Menjala bih sve skupe stvari ovog sveta za neki prosecan zivot sa decom... Naravno da cu neko vreme raditi za svoju dusu, ali sve ima granice i neke stvari se godinama prevazidju i trebalo bi teziti nekim drugim stvarima koje nas ispunjavaju. Mislim da nije bas zdravo da to celog zivota budu skupe patike i ostale slicne trivijalne stvari... Nego eto, srecom, zivimo u demokratsko vreme pa neka svako sebi organizuje zivot po svojoj volji... 'ajd u zdravlje...

Za sve članove i simpatizere ovog pokreta imam samo jedan komentar: žao mi je što vaši roditelji nisu imali vašu pamet.

Neverovatan tekst i jos neverovatniji komentari.Nije to samo egoizam ima u svemu i elemenata kukavicluka, neznanja a najvise straha i nesigurnosti u samog sebe.Ima i kompleksa koji nalazu kvazi konformizam i sitnije vidove materijalizma.Poznajem mnoge u kasnim tridesetim i pribliznim godinama koji otvoreno priznaju da nece da kupuju pelene, bude se nocu i nekome posvecuju paznju.Dobar deo njih izjavljuje da hoce dobar auto, letovanje, garderobu, etc. a po njihovim shvatanjima to nije moguce uz decu.Razumem nesigurnost, strah, blaziranost i kukavicluk ali prepoznajem i zavist prema nama koji ne mislimo tako i uzivamo u svojoj deci.Covek od svoje prirode nikada nece pobeci koliko god to besmisleno i uzaludno pokusavao.Nemojte citirati nemuste floskule o slobodi izbora, novom dobu, karijeri i slobodi posto deluju vrlo neubedljio i apologetski.Sloboda koju gradite sami sa sobom pre ili kasnije preraste u golu dosadu i besmisao.Razgranicite slobodu od eskapizma.Verujte da se moze lepo ziveti bez ikakvog odricanja a uz to imati i preslatko dete koje svemu daje smisao.Prvenstveno zato sto je potomstvo jedan od bazicnih covekovih instikata tik uz samoodrzanje.Ako za roditeljstvo niste sposobni ili nemate hrabrosti ne morate se nikome pravdati i ne morate relativizovati ljude koji se na taj korak odluce.Tragicni su parametri koje namece novo doba a jos tragicnija opravdanja za odustajanje od najlepse stvari na svetu a to je roditeljstvo.Iskreno zalim ljude koji su podlegli nametnutoj i besmislenoj ispraznosti zivljenja zarad imidza superficijalne spoljasnje prezentacije koji sustinski nikoga ne zanima a njima samima nista ne donosi.Previse lako prepoznajem zudnju za porodicom i potomstvom i strah i nesposobnost da se u tako nesto upusti.Ne bojte se nije to nista strasno.Iznenadili bi ste se koliko vam ne bi nista znacio plitki materijalizam i koliko bi ste se straha oslobodili u svojoj porodici i uz svoje dete.Sustina i jeste da u okviru svoje porodice i sa svojom decom vi postajete bolji covek, oslobodjen sujete i iskljucive brige za sebe.Nije tesko, samo sledite iskonsku prirodu koja jeste neodvojivi deo naseg bica a manje brinite o standardima koje namece neki svet koji nije vas i nema sa vama nikakve veze i kojem nikada necete biti dovoljno dobri.Zivite zbog vas i vasih bliznjih a ne za apstrakciju nepostgojeceg promovisanu od nepoznatih.I ne budite kukavice.Nema veceg tereta od zivota u strahu.Suocite se slobodno sa sobom i svojima ipak je tako najlepse.

a mene stav "videćeš ti već, ne znaš ti ni šta pričaš" koji se uvaljuje nekome ko ima 30 godina podseća na veliko vređanje. ako sa 30 godina ne znam šta je dobro za mene, da li smatraš da ćeš ti možda znati bolje? da li meni, eto tako nerazumnoj, neko treba da soli pamet o tome šta je najbolje za moj život, ko će da mi zarađuje socijalno i da mi donese čašu vode?! ako sada ne znam šta je najbolje za mene a kada ću?

@Hellen

Оčigledno tebe dosta gnjave oko tvoje odluke da nemas decu, čim si tako agresivna. Ne mislim da si glupava, niti da si loš čovek jer ne želiš decu. Poštujem tvoju odluku i smatram da je mnogo bolje tako, nego da neko rodi dete zbog drugih, a ne zbog sebe. Tu ni taj roditelj a ni dete neće biti srećni. Da je svet savršen, i da svi misle kako su deca najveće blago, ne bi ih bilo toliko po sirotištima. Ja ovde bez velikih ambicija pokušavam da doprem do onih koji misle da su karijera, novac i provod ono sto će im biti glavni pokretač u životu, a priču oko dece ostavljaju po strani. Kao što sam i rekao, govorim iz svog iskustva. Ja sam po prirodi egoista i poprilično samoživ. Godinama sam radio kao zmaj da bi obezbedio sebi pristojan auto, stan, putovanja... A to da postanem otac mi je bila poprilično sporedna stvar. S obzirom da sam oženio ženu koju volim, i da je ona želela dete, a ja nisam bio eksplicitno protiv toga, eto postadoh otac. E kad se to desilo, rodio sam se i novi ja. Posao nije vise broj jedan u mom životu, sa roditeljima imam mnogo bolji odnos, jer sam osetio koliko ljubavi i energije treba da se uloži u podizanje jednog deteta, i da su oni sve to prošli zbog mene...
A već sam rekao, osmeh mog deteta u momentu oduva oblake i u najtmurnijem danu... I nema novca koji to može da kupi.
A eto do nedavno, da sam ja bio jedini koji se pita, verovatno još ne bi imao dete, uvek bi bilo nešto preče, kao izgovor, neki "veliki" cilj koji mora da se dostigne, pa tek onda razmišljanje o bebi...

I da ne davim dalje, jer se ovo pretvara u forum i prepucavanje. Šta god da odlučiš, želim da ta odluka za tebe bude ona najbolja, i da budeš srećna u životu.
Toliko od mene :)

Znate kako, poenta je da vi ne možete! probuditi nikakve instinkte u bilo kome drugom koga iole zanima ova tema, prosto ne možete, nemate te sposobnosti. Niti instinkte, niti možete preneti stavove koje vi imate nekom koga nimalo ne poznajete. Često se ovde ljudi, obraćajući se drugom, zapravo obraćaju sebi, onom što su bili ili onom što imaju u sebi, ali potisnuto. To onda nije razgovor, to je nemoguće sa nekim ko ne može da izađe iz okvira svojih predrasuda i uopšte, iz sopstvenog kruga. Ja sam naglašavala individualnost i to da ne možete znati šta je bolje za nekog ko nije vi. Prosto, postoje ljudi različiti od vas (nas) i, gle, imaju potpuno pravo da takvi budu.
U pogledu dece, altruista bi recimo ceo svoj život posvetio drugoj deci, deci koja ne mogu da zamisle da postoji nešto drugo do bede, gladi, zlostavljanja, bolesnicima, hendikepiranima, preživelima katastrofe...i puno ljudi i situacija za koje ne znamo i skoro niko se njima ne bavi. Dakle hoću samo, kad sam se već dotakla ovog, da kažem da vi niste altruista samim tim što ste rodili decu i što ih izdržavate, negujete i sl.. Bože, pa ako ih već imate zbog čega drugog i radite ako ne da biste njih i sebe prehranili i omogućili njihovu samostalnost. Altruizam je nešto mnogo veće od toga. I dosta sa tim da ste dotakli nebesa time što ih imate. Da, dotakli ste sopstvene granice ’altruizma’, to jeste, očigledno.
Sve podređeno reprodukciji- ne; to je bila moja rečenica, i moj stav, a neko zlurad bi u tome video da zagovaram 'višu svest u obliku života bez dece'. Život bez dece, ja pretpostavljam, nije život bez ljudi, život u četiri zida sa svojom gomilom para i ključeva (od raznoraznih 'pokretnina' i nekretnina), život pred ogledalom. Nemojte mešati život bez ljudi oko sebe sa životom bez dece.
Razlozi zaista mogu biti veoma različiti, kao i što te odluke mogu doći od muškarca jednako kao od žene.
Pored toga što nisu ni svi za decu, bojim se da ima više onih koji su se o tu svoju osobinu (genetsku manu?neki bi rekli) oglušili, nego onih koji su previše oprezni i zahtevni u pogledu ostvarivanja partnerstva, a kasnije i uloge roditelja.

Pa ovo je tekst za Paris Hilton i njene klonove...

Imam 35 godina, posao menadzera. Sa nekih 25 godina imala sam nenormalne napade materisnkog instikta ili kako da ga nazovem, toliko sam zelela dete da mi je to i samoj bilo neobjasnjivo, lupali me hormoni, sta li. Sto sam bolje pocela da zivim i bolje poslove da dobijam, vise da putujem, izlazim, vozim bolja kola, zelja za detetom se negde usput izgubila. U poslednje vreme razmisljam o deci i potpuno sam sludjena, ne mogu da razlucim sta su moja prava osecanja- da li zaista zelim dete ili je to pritisak mojih godina, svesnost da bioloski sat kuca i da cu ih sve teze dobiti i opterecenost time da muskarca u mom zivotu nema; tu je i pritisak roditelja, tu su i predrasude s kojima se srecem- ako nemas dete ne vredis... Posebno na poslu, sve zene koje se ne snalaze najbolje u istom postapaju se omiljenim stapom- one imaju decu, imaju zivot, a vi bezdusne kucke zivite samo za posao. Samo zaboravljaju da pogledaju na svoje koleginice koje imaju decu i uspesne su u tome sto rade.
Moj stav je da su samo slabicima deca izgovor, o bilo kojoj oblasti da se radi- ne mogu zbog dece ovo, ne mogu ono... Znam parove koji imaju decu i opet mogu sve, i one koji i da nemaju nijedno opet ne bi mogli nista jer su takvi ljudi, inertni i tunjavi. Isto kao sto ja svoj privatni zivot ne ukljucujem u posao i radila sam uvek sa istim intenzitetom, ma sta da mi se desavalo.

Elem, u mom slucaju- izvagala sam levo i desno, argumente za argumete protiv, mozgala, mozgala, ali u dubini duse sam svesna toga da zelim dete. Mislim da sam ubedila samu sebe da mi dete ne treba iz svog sebicluka, jer mi je tako lepo da nemam obaveze, da trosim kao suluda, da idem gde hocu i kad hocu, da mi mama kuva i pere i tetosi me kao da imam 5 godina. Ali sada samo dosla do tacke da me vise ne ispunjava nista od toga, a da me raznezuju slike dece mojih prijatelja. Pozdravljam slobodu izbora, i prihvatam da ima ljudi koji nikada nece zeleti da imaju decu. Ja sada shvatam da ih zelim, i to i priznajem.
E sad, kako u 35-toj naci muskarca to je vec druga tema...

Podrzavam sve ljude koji razmisljaju svojom glavom! :-)

'This be the verse' by Philip Larkin

They fuck you up, your mum and dad
They may not mean to, but they do.
They fill you with the faults they had
And add some extra, just for you.

But they were fucked up in their turn
By fools in old-style hats and coats,
Who half the time were soppy-stern
And half at one another's throats

Man hands on misery to man.
It deepens like a coastal shelf.
Get out as early as you can,
And don't have any kids yourself.

Ako mene pitate katastrofa, do nedavno sam se i druzila sa zenama koje nemaju dece a blizu su 40 tim godinama ali od skora vise ne jer one jednostavno ne mogu da podnesu moju srecu sa mojim detetom. Svi koji nemaju decu ne znaju sta propustaju u zivotu i dzabe im je i pricati jer mogu samo da zavide onima koji imaju lepu i pametnu decu. Pored svih nedaca koje svi prezivljavamo u ovom jadnom svetu moje dete mi je jedina uteha, inspiracija i snaga i mislim da svi oni koji drugacije misle su u najmanju ruku jadni u svom samozivlju i u krajnjem slucaju zavisti jer znaju da im nesto fali u zivotu samo nisu sposobni to da prihvate.

Imati dete je veliko odricanje u životu.Ali sa druge strane ljubav prema sopstvenom detetu je najuzvišenija i najčistija ljubav koju čovek ili žena može da doživi uz sve teškoće roditeljstva.Kroz roditeljstvo svaki pojedinac ispunjava svoju biološku obavezu.Međutim,mnogo je važnije da pojedinac kroz roditeljstvo i psihički sazreva jer je to najviši stadijum psihičkog sazrevanja.Nakon roditeljstva dolazi starost.Neko je spomenuo Nikolu Teslu kao primer čoveka bez dece koji je dao drugačiji doprinos društvu.Interesantno bi bilo da znam kakav je doprinos društvu dao osoba koja se poredi sa Teslom ?A da podsetim dotičnog ili dotičnu kako je Nikola Tesla,i pored sve svoje veličine,skončao.Usamljen,napušten od svih u hotelskoj sobi.
Svi Vi koji ne želite decu,razmislite o tome.

Mada autor teksta to negira u pitanju je SEBIČLUK u svom najčistijem obliku. Ma koliko se neko trudio da sve to uvije u moderne forme pokreta, koji ima svoje ime i svoje predvodnike, stvari se vrlo lako svode na svoju suštinu: da bi smo bili to što jesmo, da bi smo odrasli, razvili se emotivno i intelektualno, da bi smo mogli da diskutujemo ovde i na kraju da bi smo mogli da osnivamo najbizarnije pokrete neko je morao da zapne, da poturi leđa, da žrtvuje puno svog života i svog vremena. Taj dug otplaćujemo tako što mi našoj deci dajemo deo sebe, deo svog vremena, snage, života. I tako život traje i održava se, nikako drugačije.

Zamislite kada bi svi pristupili tom pokretu: ne želim da imam decu. Kroz najviše 100 godina mogli bi da zatvorimo planetu. Zbog gomilu ljudi sa karijerom, svako napreduje, usavršava se, postaje sve bolji pravozastupnik, berzanski posrednik, glumac, onda polako odlaze u penziju, onda svi odlaze u penziju, onda nema ko da zaradi penziju... Zamislite genetičara karijeristu koji ne želi da ima decu!

Postoje situacije kada je veza očajna, kada su parovi homoseksualci, kada trudnoća direktno ugrožava zdravje majke. Ipak, znam neke žene koje su žestoko rizikovale da bi dobile dete, homoseksualci se odlučuju na veštačku oplodnju.

Svo vreme govorim o DUŽNOSTI čoveka da uradi ono što je za njega urađeno. Ipak, kada govorim o svojoj deci, nikada ne bih svoje roditeljstvo podveo pod dužnost. Obožavam ih, ulepšali su mi život, nikada, ni jednog trenutka nisam se pokajao što SMO ih rodili. Mada moram da vam priznam da nije uvek bilo lako i da ni sada nije lako. Morao sam da ih otkačim na pola sata da bih ovo napisao. Dragi članovi Pokreta, nemojte misliti da samo vi volite slobodan život, da volite uveče da izlazite, da vreme trošite na sebe, da platu trošite na sebe, da putujete po svetu umesto da menjate pelene, da provodite tihe večeri uz čaj i TV i da odlazite na spavanje sa saznanjem da će SAMO VAŠA bešika eventualno vas probuditi. Nemojte misliti da smo od početka želeli da se odreknemo sebe, da ni jednog trenutka nismo posumnjali da smo dorasli zadatku, i da se ni jednog trenutka nismo plašili (uzgred, znate li koliko je besmisleno: roditeljstvo - odricanje od sebe). Nemojte misliti da smo imali dovoljno novca za sve što nam je bilo potrebno kada smo rađali i planirali decu.

Nemojte praviti nauku od svoje sebičnosti. I pokret je suviše.

Najlepsa stvar sa zenama koje ne radjaju zbog ovih ili onih razloga - karijere, izgleda, ili jednostavno cistog sebicluka je ta sto ce za nekih u istoriji relativno kratkih 100 godina da nestanu i one i njihov nacin razmisljanja. Darvin je bio u pravu, priroda je cudo.

@ Obi

E neka si mi rekla :)

Ljudi često ne umeju da se izraze, pa u raspravi odvale nešto tipa "ko će vodu da ti donese..." ili nešto slično. Sa druge strane, mislim da sam u svom prvom komentaru bio dovoljno jasan, ali sam se prevario.
Ne osporavam nikome pravo na život kakav želi. Niti mislim da sam ja tako pametan da bi svi trebali mene da kopiraju.
Ono što vama izgleda nije jasno je to da roditelj, koji čuje da neko ne želi decu, polazeći iz svog iskustva i svega lepog što deca donose, ne može da sagleda motiv takvog stava, i onda krene trapavo da čačka tu osobu, svestan da su on i ta osoba dva sveta, ali ipak iz nekog čudnog razloga pokušava da joj objasni kako je to lepo, i da možda donosi pogrešnu odluku... Nema tu nikakve zlobe, ni zavisti, kako vi to često doživljavate. Ja nisam dobio dete sa 15 godina, pa da ne znam kako izgleda kad imaš svo vreme sveta za sebe, a kako je to potpuno drugačije kad imaš decu. I ne žalim ni za izlascima ni slobodnom vremenu... Ne zavidim osobama bez dece, ni malo. I koliko god se trudim da razumem da nismo svi isti, i da nas ne pokreću iste stvari, uvek ću gledati na ljude bez dece sa sažaljenjem, bez obzira da li su te godine letovali na Havajima ili kupili novi BMW.
Još kad pročitam komentar o tome kako se neko uzdigao iznad životinjskih instikata i potrebe za reprodukcijom, ne znam da li da se smejem ili plačem. Jeste, mora da je to sledeći nivo ljudske svesti, do kog su samo retki stigli.
Eto, valjda sam posle ovih par tekstova, bar nekome probudio majčinske instikte :) Nisam? E baš šteta, a toliko sam nade polagao u svoju moć ubeđivanja :)

Sve je to super dok ne dodje u 50-te i 60-te pa kada pocne da gleda decu svojih prijatelja kako ih posecuju a ona vise nema sa kim da ode na kafu ili ne daj boze ostane sama i razboli se, pa ko ce onda da brine o njoj... Naravno da je Egoizam, zasto samo ne pomisli sta da su njeni raoditelji razmisljali kao ona pa da nisu hteli dete, da li bi postojala ili ona misli da je toliko upravu da su svi njeni prijatelji sa decom debili ukljucujuci i njene roditelje ;)

Sve je to lepo, samo sto bi isto bilo fer da ti isti ljudi odgovorno prihvate posledice svoje odluke. Svako ko i malo prati desavanja u svetu vidi da demokratija=demografija. Demografija kontrolise svet pa zato nemojte da se cudite kad jednog dana postanemo manjina u svojoj zemlji i moramo da se povinujemo zeljama onih koji su nas nadradjali. Evropljani koji uglavnom propagiraju ovakve teze (u Americi je kontra, i bogat i siroma imaju puno dece) polako ali sigurno se suocavaju sa posledicama neradjanja. Kad nema Nemaca i Belgijanaca da ciste ulice ko ce drugi nego muslimani, afrosi, Indusi itd. Pa zar problem Bosne nije upravo u tome sto srpska i hrvatska strana znaju da ne mogu da "nadradjaju" muslimane? O Kosovu da i ne govorim.

Licno, imam dece i sasvim sam srecan. I apsolutno nemam nista protiv onih koji ne radjaju. Nasuprot, uvek zastupam njihovu stranu jer sam sit da gledam napustenu decu koje je neko rodio samo zato sto ga naterao muz ili baba ili tetka. U moderno vreme niko nikom ne mora da objasnjava svoje odluke, nema potrebe. Proslo je vreme "drustvenih i socijalnih policija".
Ali, s druge strane izuzetno sam agresivan protiv onih koji ne zele sa snose posledice svojih licnih odluka.
Pitace te starost gde ti je bila mladost...

Nema problema, bez dece moze da bude neciji izbor ili sudbina, ali onda treba to uzeti u obzir kod penzija. Kad neko odgaju 5 dece, koja stvaraju drustveno bogatstvo od kojeg jedan deo ide u penzije trebao bi da bude vrednovan za to. Sada to nije slucaj. Postoje razni izbori ili sudbine, ali drustvo treba da bude pravedno pa ako je neko bio uspesan a nije imao dece, ili ako je neko bio manje uspesan a imao puno dece - njihova usluga za drustvo treba da bude nagradjena slicno.

@ Hellen
Čemu stav "i šta mi možete?"? Većina ljudi ovde piše iz najbolje namere. Da li ćeš ti imati dete ili ne, nama ni iz džepa ni u džep. Ja sam zastao da napišem koju reč zbog onih koji se premišljaju, zavedeni pričama, modom ili već čim. I meni su ranije prijatelji sa decom bili strašno naporni. Podočnjaci do kolena, te ovom se dete razbolelo pa nije spavao, te ovom ima neku upalu, treći ne zna šta će sa klincem jer nije uspeo da ga ubaci u vrtić...
Stalno neka frka, uvek u gužvi i bey slobodnog vremena.
A kad ti pričaju o deci, sve naj, naj. Kako je to divno, kako nema ništa bolje od toga... Uvek su mi delovali kao neki sektaši :)
Ali sad pišem iz ugla roditelja, i definitivno ništa lepše od roditeljstva...
Sa takvim stavom me podsećaš na mene u hiru puberteta, kad sam se nešto raspravljao sa ocem, a on mi u jednom momentu kaže: Znam ja da ti misliš da si najpametniji, ali ne zaboravi, i ja sam nekad imao 16 godina, a ti nisi nikad imao 40 :)

Da li mi je cilj da ljude poput tebe ubedim da trebaju da imaju decu? Apsolutno ne. Ni u najluđem ludilu. Ne mogu ti ništa, i drago mi je zbog toga :)

Odluka o roditeljstvu je potpuno lična stvar i niko ne bi smeo da ima pravo da se meša u to. Sa druge strane, kada pomislim da će moja deca od svoje plate puniti penzioni fond i za one koji "nisu spremni" da imaju decu bude mi krivo. Ako je roditeljstvo stvar izbora, onda neka svi u posledicama izbora pravedno uživaju do poslednjeg dana.

@slobodan izbor:

Najdobronamernije ti savetujem da preispitaš svoju "odluku", dok ne bude kasno.

Poznajem puno žena, direktno ili indirektno, koje se gorko kaju što nisu na vreme zasnovale porodicu. Razlozi su različiti, ali veruj mi, čupaćeš kosu. Ako si zdrava i nemaš smetnje za rađanje, ako imaš partnera koga voliš, to je "must". Bez toga scenario je sledeći: u najboljem slučaju možeš da se nadaš da ćeš se tako osećati i za 5-10-15-20 godina i da se nećeš kajati. Onda je potrebno da tvoj partner oseća isto, a veruj mi, svaki muškarac, ako je bez dece, vrlo brzo će osetiti potrebu da postane otac. U najmanju ruku, to će mu poslužiti kao opravdanje da potraži mlađu ženu. Imam i takve poznanike, odnosno prijatelje. Vreme leti. Ljubav je prolazna. Ja imam 40, a sećam se kao da je bilo malopre kada sam imao 30, 20...

Deca su kao živi kalendar, nemoguće je, kao što neko reče, upotpuniti sebe kao ličnost i sazreti, nemoguće je sagledati svet bez da se imaju deca.

Meni su, na primer, moja deca donela sreću koju ne mogu da opišem. Sve ostalo je, u poređenju sa tim, besmisleno. Jedno vreme sam jako patio što ne možemo da imamo treće (nije nam se dalo, zdravstveni razlozi)i nikad se potpuno od toga neću oporaviti.

Dve moje prijateljice posle velike borbe pod stare dane (veoma kasne tridesete) čekaju decu. Kada se vidimo svaki put osećam ogromnu potrebu da im kažem da nisu svesne koliko su srećne i koliko će biti srećne sa tom decom, posebno u prvih desetak godina... I zavidim im, pošto se sećam koliko sam ja bio srećan dok sam gurao kolica... Imao sam sjajno detinjstvo, adolescenciju, mladost, nisam ništa propustio, zaljubljivao se, imao devojke, ali sreću, smisao, ispunjenost i uzvišenu ljubav koju sam osetio kada sam dobio decu ni sa čim se ne može meriti.

Nemoj da bacaš olako dar koji ti je dat, "kajanje" je najblaža moguća reč za ono što ćeš osećati kada prođe voz. Ako ne moraš, nemoj sebi od života da praviš pakao.

@slobodan izbor:

Najdobronamernije ti savetujem da preispitaš svoju "odluku", dok ne bude kasno.

Poznajem puno žena, direktno ili indirektno, koje se gorko kaju što nisu na vreme zasnovale porodicu. Razlozi su različiti, ali veruj mi, čupaćeš kosu. Ako si zdrava i nemaš smetnje za rađanje, ako imaš partnera koga voliš, to je "must". Bez toga scenario je sledeći: u najboljem slučaju možeš da se nadaš da ćeš se tako osećati i za 5-10-15-20 godina i da se nećeš kajati. Onda je potrebno da tvoj partner oseća isto, a veruj mi, svaki muškarac, ako je bez dece, vrlo brzo će osetiti potrebu da postane otac. U najmanju ruku, to će mu poslužiti kao opravdanje da potraži mlađu ženu. Imam i takve poznanike, odnosno prijatelje. Vreme leti. Ljubav je prolazna. Ja imam 40, a sećam se kao da je bilo malopre kada sam imao 30, 20...

Deca su kao živi kalendar, nemoguće je, kao što neko reče, upotpuniti sebe kao ličnost i sazreti, nemoguće je sagledati svet bez da se imaju deca.

Meni su, na primer, moja deca donela sreću koju ne mogu da opišem. Sve ostalo je, u poređenju sa tim, besmisleno. Jedno vreme sam jako patio što ne možemo da imamo treće (nije nam se dalo, zdravstveni razlozi)i nikad se potpuno od toga neću oporaviti.

Dve moje prijateljice posle velike borbe pod stare dane (veoma kasne tridesete) čekaju decu. Kada se vidimo svaki put osećam ogromnu potrebu da im kažem da nisu svesne koliko su srećne i koliko će biti srećne sa tom decom, posebno u prvih desetak godina... I zavidim im, pošto se sećam koliko sam ja bio srećan dok sam gurao kolica... Imao sam sjajno detinjstvo, adolescenciju, mladost, nisam ništa propustio, zaljubljivao se, imao devojke, ali sreću, smisao, ispunjenost i uzvišenu ljubav koju sam osetio kada sam dobio decu ni sa čim se ne može meriti.

Nemoj da bacaš olako dar koji ti je dat, "kajanje" je najblaža moguća reč za ono što ćeš osećati kada prođe voz. Ako ne moraš, nemoj sebi od života da praviš pakao.

Egoizam, strah i jad, to sprecava ljude da imaju decu. Zene zanemaruju elementarni instinkt, slazem se da se kroz decu sami bolje sagledamo, o nedostatku besmisla koji mori sve te dezorganizovane i nesposobne da brinu "o sebi, a kamoli o nekom drugom (kao da je rodjeno dete Marsovac)"da ne pricam. Radjenjem deteta svaka zena dobije potreban koren i vertikalu u svom zivotu. Naravno, da je bolje da ko ne zeli nema decu i da je to svacije pravo, ali afirmisati takve vrednosti je besmislica. Ja bih sada bila "korektna" da unizim ceo svet koji mi se otvorio i u kom zivim od kako sam rodila svog sina, ali necu.

Spadam u generaciju sezdesetih i imam dosta drugarica, koje nisu htele da budu majke, a pri tom vrlo su uspesne i privlacne zene. Ja sam oduvek zelela dete, ali sam uspela da rodim tek u svojoj 45 godini,pri tome sam jako dobro zaradjivala ,a morala sam da ostavim posao na neko vreme.
Odgovorno tvrdim da ljudi , koji ne zele da imaju decu su pre svega nezrele osobe, koje ne zele nikada da odrastu i preuzmu odgovornost gajenja deteta. Cesto su to i izrazito sebicne osobe, okrenute samo sebi i svojim licnim zadovoljstvima. I takvi ljudi i ne treba da imaju decu, jer to bi bilo vece zlo, nego to sto ih nemaju. Zalostno je samo to, sto ih u Srbiji ima sve vise, jer ova ekonomska kriza im ide na ruku, tj. imaju sa cime da opravdaju svoju infantilnu i egoisticnu prirodu. Mnogi od njih ce se setiti, da su mogli makar da usvoje dete, kada vise ne budu u stanju da sebi daju casu vode. Bice u starosti interesantni samo onima, koji mogu da ih materijalno iskoriste, a to su i zasluzili, da ih niko ne voli i da nikome nista ne znace.

Srđane, sve si lepo napisao ali nigde u tvom tekstu nisam pročitao da ti je žao što si rođen, da misliš da su tvoji roditelji pogrešili što su te rodili. E kad to budeš napisao, tek onda nećeš biti licemer.

Naravno da ljudi manje ili više greše u vaspitanju dece, na kraju svi to radimo onako kako znamo i moramo, velika većina želeći dobro svojoj deci, ne primećujući da u stvari rade protiv njih. Život je surov, ljudi nisu savršeni. Trudimo se da budemo bolji, da se stvari poboljšavaju. Uglavnom su ta poboljšanja spora i potrebno je nekada i više generacija da bi se neke stvari izmenile. Više generacija znači da stvorimo decu koja neće biti savršena ali koja će za nešto malo biti bolja od nas a opet lošija od svoje dece. Biće tu i problema, teških situacija, koraka unazad, ali da bi stvorili bolji svet potrebno je vreme a da bi imali vremena potrebne su nam nove generacije.

Zaista me zanima a to niko još ovde nije rekao, od vas koji ne želite decu, kakvo je vaše viđenje sveta bez dece. Da li smatrate da neko drugi treba da odgaji tu decu ili smatrate da ljudski rod jednostavno treba da prestane da postoji?

Ne znam zašto bi neko imao želju da stvara bolje čovečanstvo a da ne želi da ima decu? Kome će da ostane to bolje čovečanstvo?

Ili možda misli da će DRUGI da podižu decu dok se oni bave poboljšavanjem čovečanstva?

Za sve one koji su protiv rađanja - zamislite šta bi bilo da su i vaši roditelji razmišljali tako.

Apsurdno je pricati na ovu temu, naravno, svako kome je omoguceno treba da ima bar dvoje dece, ne zbog prijatelja, familije ili bele kuge nego prvenstveno zbog sebe! Kazem dvoje dece zato sto mislim da nije fer prema detetu osuditi ga da bude jedinac i da nema ni brata ni sestru!
Ja jos uvek nisam roditelj, student sam, ali bih jako voleo, i jedva cekam da imam decu!
Ne mogu da shvatim ljude koje propagiraju suprotno, mislim da tako nesto treba zabraniti jer moze imati negativan uticaj na mnoge, lakome, buduce majke, koje se dvoume i kojima lepo zvuci "biti lep u 45-oj godini, bez obaveza oko male dece, olako menjanje partnera...."

Ponosni sam otac dvoje dece. Sebični smo i supruga i ja jer (za sada) ne želimo treće ! Deca nisu samo stvar izbora nego i dug društvu i naciji, hoćete li da nas Albanci i muslimani (načisto) pojedu ?

Inače, Paris Hilton će možda imati dece kad dođe Palasio Milton :)

Deca su kao soba u nasoj kuci za koju ne znamo da postoji dok se ne rode. Kad se deca rode onda se soba otvara i mi stavljamo lepe i ruzne stvari u sobu, po sopstvenom izboru. Ima velikih a ruznih soba,a ima i malih a lepih, namestenih sa ukusom...

"Odgovorno tvrdim da ljudi , koji ne zele da imaju decu su pre svega nezrele osobe, koje ne zele nikada da odrastu i preuzmu odgovornost gajenja deteta. Cesto su to i izrazito sebicne osobe, okrenute samo sebi i svojim licnim zadovoljstvima. I takvi ljudi i ne treba da imaju decu, jer to bi bilo vece zlo, nego to sto ih nemaju."

Bravo! Ovo je suština - nezrelost i sebičnost se zamaskiraju nekakvim izborom i sl. Kao da su sad oni mnogo pametniji i prosvetljeniji što pričaju o nekakvoj slobodi izbora kad je to mnogo složenija stvar.

Čestitam što ste rodili dete, ma nema veze što je u 45-oj :)

Mozda bi bilo najbolje otvoriti temu i objaviti clanak:Zasto hocu da postanem majka.
I u njemu da se navedu razlozi poput:zelim nasu ljubav da podignem na visi nivo,zelim nas plod ljubavi,da sazrim kao osoba i posvetim se nekom drugom nesebicno,ko treba moju ljubav i brigu,zato sto sam prevazisla nivo zabave,izlazaka po kaficima,vezanosti za prijatelje i hocu da svoju energiju kanalisem korisno,zato sto sam shvatila da je vrednost u davanju i da covek postaje velik i zreo kad sebi nije uvek na prvom mestu,kad shvati da nista ne gubi ulazuci u svoju krv,plod utrobe,svoje gene i naravno kad omoguci novom zivotu da se rodi,ne moze reci da nije ispunio bitan deo Bozije namere.To je jedan od dokaza da je ta osoba spremna da bude nesebicna,da voli,da se daje,a blazenije je davati nego primati....

Haha, baš me zanima ko vuče traumte ;-)

Egoizam,degradacija,a kad dođu(ako ikada dođu) do pameti shvatiće da je sav taj život i karijera i novac besmislen bez potomstva.A biće kasno.

U današnje vreme o svemu, ama baš o svemu, o svakoj vrsti egoizma i samoljublja može se napisati ili pročitati manje-više afirmativan tekst. Samo toliko. Brine me jedino da ću možda za 20-30 godina, ako poživim, čitati i tekstove koji pravdaju incest, pedofiliju, ili nešto treće, jer i to je na kraju krajeva "samo lični izbor ili slobodno osećanje nekih pojedinaca ili drupa" ??? Šta će ljudi, rodili se sa "ljubavlju" prema deci ili rodjacima ? Nisu oni krivi. Pa još ako se i ta deca ili rodjaci slažu, lepota jedna ! Sloboda cveta, ko koga stigne ... Želim da ostanem uskraćen za sve te uzvišene slobode, konzervativan i zatucan, zauvek !

Sve je to super dok ne dodje u 50-te i 60-te pa kada pocne da gleda decu svojih prijatelja kako ih posecuju a ona vise nema sa kim da ode na kafu ili ne daj boze ostane sama i razboli se, pa ko ce onda da brine o njoj... Naravno da je Egoizam, zasto samo ne pomisli sta da su njeni raoditelji razmisljali kao ona pa da nisu hteli dete, da li bi postojala ili ona misli da je toliko upravu da su svi njeni prijatelji sa decom debili ukljucujuci i njene roditelje ;)

Ko li je sročio ovaj tekst ?
Verovatno prepisano iz Zapadne štampe, pa malo prilagođeno, ali ne dovoljno.
Situacija kod nas je bitno drugačija, a verovatno i statistika, da se svaka 5. žena rođena 60 - tih odriče materinstva.
Inače, mnogo forsirate tu Lizu, ne bih rekla da je časopis kvalitetan, tj. da u njemu pišu ljudi koji su kompetentni, pre će biti "resavska škola prepisivanja".

Ako mene pitate katastrofa, do nedavno sam se i druzila sa zenama koje nemaju dece a blizu su 40 tim godinama ali od skora vise ne jer one jednostavno ne mogu da podnesu moju srecu sa mojim detetom. Svi koji nemaju decu ne znaju sta propustaju u zivotu i dzabe im je i pricati jer mogu samo da zavide onima koji imaju lepu i pametnu decu. Pored svih nedaca koje svi prezivljavamo u ovom jadnom svetu moje dete mi je jedina uteha, inspiracija i snaga i mislim da svi oni koji drugacije misle su u najmanju ruku jadni u svom samozivlju i u krajnjem slucaju zavisti jer znaju da im nesto fali u zivotu samo nisu sposobni to da prihvate.

Ponosni sam otac dvoje dece. Sebični smo i supruga i ja jer (za sada) ne želimo treće ! Deca nisu samo stvar izbora nego i dug društvu i naciji, hoćete li da nas Albanci i muslimani (načisto) pojedu ?

Inače, Paris Hilton će možda imati dece kad dođe Palasio Milton :)

Najlepsa stvar sa zenama koje ne radjaju zbog ovih ili onih razloga - karijere, izgleda, ili jednostavno cistog sebicluka je ta sto ce za nekih u istoriji relativno kratkih 100 godina da nestanu i one i njihov nacin razmisljanja. Darvin je bio u pravu, priroda je cudo.

Imati dete je veliko odricanje u životu.Ali sa druge strane ljubav prema sopstvenom detetu je najuzvišenija i najčistija ljubav koju čovek ili žena može da doživi uz sve teškoće roditeljstva.Kroz roditeljstvo svaki pojedinac ispunjava svoju biološku obavezu.Međutim,mnogo je važnije da pojedinac kroz roditeljstvo i psihički sazreva jer je to najviši stadijum psihičkog sazrevanja.Nakon roditeljstva dolazi starost.Neko je spomenuo Nikolu Teslu kao primer čoveka bez dece koji je dao drugačiji doprinos društvu.Interesantno bi bilo da znam kakav je doprinos društvu dao osoba koja se poredi sa Teslom ?A da podsetim dotičnog ili dotičnu kako je Nikola Tesla,i pored sve svoje veličine,skončao.Usamljen,napušten od svih u hotelskoj sobi.
Svi Vi koji ne želite decu,razmislite o tome.

Spadam u generaciju sezdesetih i imam dosta drugarica, koje nisu htele da budu majke, a pri tom vrlo su uspesne i privlacne zene. Ja sam oduvek zelela dete, ali sam uspela da rodim tek u svojoj 45 godini,pri tome sam jako dobro zaradjivala ,a morala sam da ostavim posao na neko vreme.
Odgovorno tvrdim da ljudi , koji ne zele da imaju decu su pre svega nezrele osobe, koje ne zele nikada da odrastu i preuzmu odgovornost gajenja deteta. Cesto su to i izrazito sebicne osobe, okrenute samo sebi i svojim licnim zadovoljstvima. I takvi ljudi i ne treba da imaju decu, jer to bi bilo vece zlo, nego to sto ih nemaju. Zalostno je samo to, sto ih u Srbiji ima sve vise, jer ova ekonomska kriza im ide na ruku, tj. imaju sa cime da opravdaju svoju infantilnu i egoisticnu prirodu. Mnogi od njih ce se setiti, da su mogli makar da usvoje dete, kada vise ne budu u stanju da sebi daju casu vode. Bice u starosti interesantni samo onima, koji mogu da ih materijalno iskoriste, a to su i zasluzili, da ih niko ne voli i da nikome nista ne znace.

Mada autor teksta to negira u pitanju je SEBIČLUK u svom najčistijem obliku. Ma koliko se neko trudio da sve to uvije u moderne forme pokreta, koji ima svoje ime i svoje predvodnike, stvari se vrlo lako svode na svoju suštinu: da bi smo bili to što jesmo, da bi smo odrasli, razvili se emotivno i intelektualno, da bi smo mogli da diskutujemo ovde i na kraju da bi smo mogli da osnivamo najbizarnije pokrete neko je morao da zapne, da poturi leđa, da žrtvuje puno svog života i svog vremena. Taj dug otplaćujemo tako što mi našoj deci dajemo deo sebe, deo svog vremena, snage, života. I tako život traje i održava se, nikako drugačije.

Zamislite kada bi svi pristupili tom pokretu: ne želim da imam decu. Kroz najviše 100 godina mogli bi da zatvorimo planetu. Zbog gomilu ljudi sa karijerom, svako napreduje, usavršava se, postaje sve bolji pravozastupnik, berzanski posrednik, glumac, onda polako odlaze u penziju, onda svi odlaze u penziju, onda nema ko da zaradi penziju... Zamislite genetičara karijeristu koji ne želi da ima decu!

Postoje situacije kada je veza očajna, kada su parovi homoseksualci, kada trudnoća direktno ugrožava zdravje majke. Ipak, znam neke žene koje su žestoko rizikovale da bi dobile dete, homoseksualci se odlučuju na veštačku oplodnju.

Svo vreme govorim o DUŽNOSTI čoveka da uradi ono što je za njega urađeno. Ipak, kada govorim o svojoj deci, nikada ne bih svoje roditeljstvo podveo pod dužnost. Obožavam ih, ulepšali su mi život, nikada, ni jednog trenutka nisam se pokajao što SMO ih rodili. Mada moram da vam priznam da nije uvek bilo lako i da ni sada nije lako. Morao sam da ih otkačim na pola sata da bih ovo napisao. Dragi članovi Pokreta, nemojte misliti da samo vi volite slobodan život, da volite uveče da izlazite, da vreme trošite na sebe, da platu trošite na sebe, da putujete po svetu umesto da menjate pelene, da provodite tihe večeri uz čaj i TV i da odlazite na spavanje sa saznanjem da će SAMO VAŠA bešika eventualno vas probuditi. Nemojte misliti da smo od početka želeli da se odreknemo sebe, da ni jednog trenutka nismo posumnjali da smo dorasli zadatku, i da se ni jednog trenutka nismo plašili (uzgred, znate li koliko je besmisleno: roditeljstvo - odricanje od sebe). Nemojte misliti da smo imali dovoljno novca za sve što nam je bilo potrebno kada smo rađali i planirali decu.

Nemojte praviti nauku od svoje sebičnosti. I pokret je suviše.

Odluka o roditeljstvu je potpuno lična stvar i niko ne bi smeo da ima pravo da se meša u to. Sa druge strane, kada pomislim da će moja deca od svoje plate puniti penzioni fond i za one koji "nisu spremni" da imaju decu bude mi krivo. Ako je roditeljstvo stvar izbora, onda neka svi u posledicama izbora pravedno uživaju do poslednjeg dana.

Nema problema, bez dece moze da bude neciji izbor ili sudbina, ali onda treba to uzeti u obzir kod penzija. Kad neko odgaju 5 dece, koja stvaraju drustveno bogatstvo od kojeg jedan deo ide u penzije trebao bi da bude vrednovan za to. Sada to nije slucaj. Postoje razni izbori ili sudbine, ali drustvo treba da bude pravedno pa ako je neko bio uspesan a nije imao dece, ili ako je neko bio manje uspesan a imao puno dece - njihova usluga za drustvo treba da bude nagradjena slicno.

Neverovatan tekst i jos neverovatniji komentari.Nije to samo egoizam ima u svemu i elemenata kukavicluka, neznanja a najvise straha i nesigurnosti u samog sebe.Ima i kompleksa koji nalazu kvazi konformizam i sitnije vidove materijalizma.Poznajem mnoge u kasnim tridesetim i pribliznim godinama koji otvoreno priznaju da nece da kupuju pelene, bude se nocu i nekome posvecuju paznju.Dobar deo njih izjavljuje da hoce dobar auto, letovanje, garderobu, etc. a po njihovim shvatanjima to nije moguce uz decu.Razumem nesigurnost, strah, blaziranost i kukavicluk ali prepoznajem i zavist prema nama koji ne mislimo tako i uzivamo u svojoj deci.Covek od svoje prirode nikada nece pobeci koliko god to besmisleno i uzaludno pokusavao.Nemojte citirati nemuste floskule o slobodi izbora, novom dobu, karijeri i slobodi posto deluju vrlo neubedljio i apologetski.Sloboda koju gradite sami sa sobom pre ili kasnije preraste u golu dosadu i besmisao.Razgranicite slobodu od eskapizma.Verujte da se moze lepo ziveti bez ikakvog odricanja a uz to imati i preslatko dete koje svemu daje smisao.Prvenstveno zato sto je potomstvo jedan od bazicnih covekovih instikata tik uz samoodrzanje.Ako za roditeljstvo niste sposobni ili nemate hrabrosti ne morate se nikome pravdati i ne morate relativizovati ljude koji se na taj korak odluce.Tragicni su parametri koje namece novo doba a jos tragicnija opravdanja za odustajanje od najlepse stvari na svetu a to je roditeljstvo.Iskreno zalim ljude koji su podlegli nametnutoj i besmislenoj ispraznosti zivljenja zarad imidza superficijalne spoljasnje prezentacije koji sustinski nikoga ne zanima a njima samima nista ne donosi.Previse lako prepoznajem zudnju za porodicom i potomstvom i strah i nesposobnost da se u tako nesto upusti.Ne bojte se nije to nista strasno.Iznenadili bi ste se koliko vam ne bi nista znacio plitki materijalizam i koliko bi ste se straha oslobodili u svojoj porodici i uz svoje dete.Sustina i jeste da u okviru svoje porodice i sa svojom decom vi postajete bolji covek, oslobodjen sujete i iskljucive brige za sebe.Nije tesko, samo sledite iskonsku prirodu koja jeste neodvojivi deo naseg bica a manje brinite o standardima koje namece neki svet koji nije vas i nema sa vama nikakve veze i kojem nikada necete biti dovoljno dobri.Zivite zbog vas i vasih bliznjih a ne za apstrakciju nepostgojeceg promovisanu od nepoznatih.I ne budite kukavice.Nema veceg tereta od zivota u strahu.Suocite se slobodno sa sobom i svojima ipak je tako najlepse.

@ Obi

E neka si mi rekla :)

Ljudi često ne umeju da se izraze, pa u raspravi odvale nešto tipa "ko će vodu da ti donese..." ili nešto slično. Sa druge strane, mislim da sam u svom prvom komentaru bio dovoljno jasan, ali sam se prevario.
Ne osporavam nikome pravo na život kakav želi. Niti mislim da sam ja tako pametan da bi svi trebali mene da kopiraju.
Ono što vama izgleda nije jasno je to da roditelj, koji čuje da neko ne želi decu, polazeći iz svog iskustva i svega lepog što deca donose, ne može da sagleda motiv takvog stava, i onda krene trapavo da čačka tu osobu, svestan da su on i ta osoba dva sveta, ali ipak iz nekog čudnog razloga pokušava da joj objasni kako je to lepo, i da možda donosi pogrešnu odluku... Nema tu nikakve zlobe, ni zavisti, kako vi to često doživljavate. Ja nisam dobio dete sa 15 godina, pa da ne znam kako izgleda kad imaš svo vreme sveta za sebe, a kako je to potpuno drugačije kad imaš decu. I ne žalim ni za izlascima ni slobodnom vremenu... Ne zavidim osobama bez dece, ni malo. I koliko god se trudim da razumem da nismo svi isti, i da nas ne pokreću iste stvari, uvek ću gledati na ljude bez dece sa sažaljenjem, bez obzira da li su te godine letovali na Havajima ili kupili novi BMW.
Još kad pročitam komentar o tome kako se neko uzdigao iznad životinjskih instikata i potrebe za reprodukcijom, ne znam da li da se smejem ili plačem. Jeste, mora da je to sledeći nivo ljudske svesti, do kog su samo retki stigli.
Eto, valjda sam posle ovih par tekstova, bar nekome probudio majčinske instikte :) Nisam? E baš šteta, a toliko sam nade polagao u svoju moć ubeđivanja :)

Za sve članove i simpatizere ovog pokreta imam samo jedan komentar: žao mi je što vaši roditelji nisu imali vašu pamet.

Hm... zanimljivo zbore razliciti ljudi ovde i donekle razumem sve stavove... Zavrsavam fax i cesto mi je muka zbog nedostatka novca, ali nikada nisam pomislila na mogucnost zivota bez dece! Mislim da ti ljudi ne da su dosegli neki visi nivo, nego nisu svesni pravih vrednosti zivota. Menjala bih sve skupe stvari ovog sveta za neki prosecan zivot sa decom... Naravno da cu neko vreme raditi za svoju dusu, ali sve ima granice i neke stvari se godinama prevazidju i trebalo bi teziti nekim drugim stvarima koje nas ispunjavaju. Mislim da nije bas zdravo da to celog zivota budu skupe patike i ostale slicne trivijalne stvari... Nego eto, srecom, zivimo u demokratsko vreme pa neka svako sebi organizuje zivot po svojoj volji... 'ajd u zdravlje...

Apsurdno je pricati na ovu temu, naravno, svako kome je omoguceno treba da ima bar dvoje dece, ne zbog prijatelja, familije ili bele kuge nego prvenstveno zbog sebe! Kazem dvoje dece zato sto mislim da nije fer prema detetu osuditi ga da bude jedinac i da nema ni brata ni sestru!
Ja jos uvek nisam roditelj, student sam, ali bih jako voleo, i jedva cekam da imam decu!
Ne mogu da shvatim ljude koje propagiraju suprotno, mislim da tako nesto treba zabraniti jer moze imati negativan uticaj na mnoge, lakome, buduce majke, koje se dvoume i kojima lepo zvuci "biti lep u 45-oj godini, bez obaveza oko male dece, olako menjanje partnera...."

"Odgovorno tvrdim da ljudi , koji ne zele da imaju decu su pre svega nezrele osobe, koje ne zele nikada da odrastu i preuzmu odgovornost gajenja deteta. Cesto su to i izrazito sebicne osobe, okrenute samo sebi i svojim licnim zadovoljstvima. I takvi ljudi i ne treba da imaju decu, jer to bi bilo vece zlo, nego to sto ih nemaju."

Bravo! Ovo je suština - nezrelost i sebičnost se zamaskiraju nekakvim izborom i sl. Kao da su sad oni mnogo pametniji i prosvetljeniji što pričaju o nekakvoj slobodi izbora kad je to mnogo složenija stvar.

Čestitam što ste rodili dete, ma nema veze što je u 45-oj :)

Sve je to lepo, samo sto bi isto bilo fer da ti isti ljudi odgovorno prihvate posledice svoje odluke. Svako ko i malo prati desavanja u svetu vidi da demokratija=demografija. Demografija kontrolise svet pa zato nemojte da se cudite kad jednog dana postanemo manjina u svojoj zemlji i moramo da se povinujemo zeljama onih koji su nas nadradjali. Evropljani koji uglavnom propagiraju ovakve teze (u Americi je kontra, i bogat i siroma imaju puno dece) polako ali sigurno se suocavaju sa posledicama neradjanja. Kad nema Nemaca i Belgijanaca da ciste ulice ko ce drugi nego muslimani, afrosi, Indusi itd. Pa zar problem Bosne nije upravo u tome sto srpska i hrvatska strana znaju da ne mogu da "nadradjaju" muslimane? O Kosovu da i ne govorim.

Licno, imam dece i sasvim sam srecan. I apsolutno nemam nista protiv onih koji ne radjaju. Nasuprot, uvek zastupam njihovu stranu jer sam sit da gledam napustenu decu koje je neko rodio samo zato sto ga naterao muz ili baba ili tetka. U moderno vreme niko nikom ne mora da objasnjava svoje odluke, nema potrebe. Proslo je vreme "drustvenih i socijalnih policija".
Ali, s druge strane izuzetno sam agresivan protiv onih koji ne zele sa snose posledice svojih licnih odluka.
Pitace te starost gde ti je bila mladost...

Egoizam, strah i jad, to sprecava ljude da imaju decu. Zene zanemaruju elementarni instinkt, slazem se da se kroz decu sami bolje sagledamo, o nedostatku besmisla koji mori sve te dezorganizovane i nesposobne da brinu "o sebi, a kamoli o nekom drugom (kao da je rodjeno dete Marsovac)"da ne pricam. Radjenjem deteta svaka zena dobije potreban koren i vertikalu u svom zivotu. Naravno, da je bolje da ko ne zeli nema decu i da je to svacije pravo, ali afirmisati takve vrednosti je besmislica. Ja bih sada bila "korektna" da unizim ceo svet koji mi se otvorio i u kom zivim od kako sam rodila svog sina, ali necu.

Pa ovo je tekst za Paris Hilton i njene klonove...

Divan receno u Lost in Translation:" The most terrifying day of your life is the day the first one is born...Your life, as you know it... is gone. Never to return. But they learn how to walk, and they learn how to talk... and you want to be with them. And they turn out to be the most delightful people you will ever meet in your life."
Ko ih nema, ne zna sta nema i to je mozda dobro za one koji bi voleli, ali ne mogu. Ko ih nema, ima nekompletan pogled na sebe, na svoje roditelje, na ceo svet, jer ne razume ceo ciklus, ne moze da se vidi iz drugog ugla. Zeli da zadrzi sebe kao dete oko koga se sve vrti, a to je vrlo vrlo besmisleno.

Ne znam zašto bi neko imao želju da stvara bolje čovečanstvo a da ne želi da ima decu? Kome će da ostane to bolje čovečanstvo?

Ili možda misli da će DRUGI da podižu decu dok se oni bave poboljšavanjem čovečanstva?

@slobodan izbor:

Najdobronamernije ti savetujem da preispitaš svoju "odluku", dok ne bude kasno.

Poznajem puno žena, direktno ili indirektno, koje se gorko kaju što nisu na vreme zasnovale porodicu. Razlozi su različiti, ali veruj mi, čupaćeš kosu. Ako si zdrava i nemaš smetnje za rađanje, ako imaš partnera koga voliš, to je "must". Bez toga scenario je sledeći: u najboljem slučaju možeš da se nadaš da ćeš se tako osećati i za 5-10-15-20 godina i da se nećeš kajati. Onda je potrebno da tvoj partner oseća isto, a veruj mi, svaki muškarac, ako je bez dece, vrlo brzo će osetiti potrebu da postane otac. U najmanju ruku, to će mu poslužiti kao opravdanje da potraži mlađu ženu. Imam i takve poznanike, odnosno prijatelje. Vreme leti. Ljubav je prolazna. Ja imam 40, a sećam se kao da je bilo malopre kada sam imao 30, 20...

Deca su kao živi kalendar, nemoguće je, kao što neko reče, upotpuniti sebe kao ličnost i sazreti, nemoguće je sagledati svet bez da se imaju deca.

Meni su, na primer, moja deca donela sreću koju ne mogu da opišem. Sve ostalo je, u poređenju sa tim, besmisleno. Jedno vreme sam jako patio što ne možemo da imamo treće (nije nam se dalo, zdravstveni razlozi)i nikad se potpuno od toga neću oporaviti.

Dve moje prijateljice posle velike borbe pod stare dane (veoma kasne tridesete) čekaju decu. Kada se vidimo svaki put osećam ogromnu potrebu da im kažem da nisu svesne koliko su srećne i koliko će biti srećne sa tom decom, posebno u prvih desetak godina... I zavidim im, pošto se sećam koliko sam ja bio srećan dok sam gurao kolica... Imao sam sjajno detinjstvo, adolescenciju, mladost, nisam ništa propustio, zaljubljivao se, imao devojke, ali sreću, smisao, ispunjenost i uzvišenu ljubav koju sam osetio kada sam dobio decu ni sa čim se ne može meriti.

Nemoj da bacaš olako dar koji ti je dat, "kajanje" je najblaža moguća reč za ono što ćeš osećati kada prođe voz. Ako ne moraš, nemoj sebi od života da praviš pakao.

Sjajan text! Konačno da neko pokrene i tu temu u ovoj zatucanoj zemlji. Imam 40, u srećnom i stabilnom sam braku, volim svoju profesiju, imam puno prijatelja, bogat drušveni život, i ne pada mi na pamet da robujem konvencijama i rađam potomke zato što to neko od mene očekuje. Bog nam je dao slobodnu volju da živimo ovaj život i uživamo u njemu. Parola "Make the world a better place" je ostvariva i kroz druge vidove doprinosa čovečanstvu (kulturne, intelektualne, socijalne) a ne SAMO kroz rađanje dece na ovoj već prenaseljenoj planeti. Zbog toga se ne osećam ni ugroženom ni manje važnom. Naprotiv. Osim toga, deca su danas sve veće žrtve zagađenja, bolesti, pedofilije, neljubavi, nerazumevanja, otuđenosti i ozlojeđenosti sopstvenih roditelja. U Srbiji više ne cvetaju tikve! : )

@slobodan izbor:

Najdobronamernije ti savetujem da preispitaš svoju "odluku", dok ne bude kasno.

Poznajem puno žena, direktno ili indirektno, koje se gorko kaju što nisu na vreme zasnovale porodicu. Razlozi su različiti, ali veruj mi, čupaćeš kosu. Ako si zdrava i nemaš smetnje za rađanje, ako imaš partnera koga voliš, to je "must". Bez toga scenario je sledeći: u najboljem slučaju možeš da se nadaš da ćeš se tako osećati i za 5-10-15-20 godina i da se nećeš kajati. Onda je potrebno da tvoj partner oseća isto, a veruj mi, svaki muškarac, ako je bez dece, vrlo brzo će osetiti potrebu da postane otac. U najmanju ruku, to će mu poslužiti kao opravdanje da potraži mlađu ženu. Imam i takve poznanike, odnosno prijatelje. Vreme leti. Ljubav je prolazna. Ja imam 40, a sećam se kao da je bilo malopre kada sam imao 30, 20...

Deca su kao živi kalendar, nemoguće je, kao što neko reče, upotpuniti sebe kao ličnost i sazreti, nemoguće je sagledati svet bez da se imaju deca.

Meni su, na primer, moja deca donela sreću koju ne mogu da opišem. Sve ostalo je, u poređenju sa tim, besmisleno. Jedno vreme sam jako patio što ne možemo da imamo treće (nije nam se dalo, zdravstveni razlozi)i nikad se potpuno od toga neću oporaviti.

Dve moje prijateljice posle velike borbe pod stare dane (veoma kasne tridesete) čekaju decu. Kada se vidimo svaki put osećam ogromnu potrebu da im kažem da nisu svesne koliko su srećne i koliko će biti srećne sa tom decom, posebno u prvih desetak godina... I zavidim im, pošto se sećam koliko sam ja bio srećan dok sam gurao kolica... Imao sam sjajno detinjstvo, adolescenciju, mladost, nisam ništa propustio, zaljubljivao se, imao devojke, ali sreću, smisao, ispunjenost i uzvišenu ljubav koju sam osetio kada sam dobio decu ni sa čim se ne može meriti.

Nemoj da bacaš olako dar koji ti je dat, "kajanje" je najblaža moguća reč za ono što ćeš osećati kada prođe voz. Ako ne moraš, nemoj sebi od života da praviš pakao.

Iz članka vidimo koje su PREDNOSTI nerađanja potomstva. Da li je objektivno novinarstvo ono koje daje ukupan pogled na sliku? Ako jeste, onda bih da dopišem sledeće: materinstvo (roditeljstvo uopšte) nije samo biološki fenomen, već i socijalni. Razvoj ličnosti podrazumeva da jedina prolazi određene faze, a faza roditeljstva je jedna od najvažnijih. Naravno da je moguće doneti odluku, a da li je ta odulka po sebi pametna? Roditeljstvo je najpre LJUBAV... i to ona, bez interesa i na sopstvenu štetu. Jedinka koja nije u stanju da doživi ovakvu spoznaju, verovatno nikada neće ni moći da zatvori krug sopstvenog sazrevanja.

Za to sto je moderna zena "bez materinskog instikta", najzasluznije su knjige koje uce zenu - kako doci do samosvesti,voleti najpre sebe pa druge, voleti sebe neprestano, kako zavesti muskarca! itd. Sta se desava. Na jednoj strani imamo zene opsednute sobom i karijerom, a na drugoj gomilu dezorjentisanih muskaraca, koji kao takvi nisu privlacni za zene. Zene osecaju da vise nema muskaraca, mnoge to i kazu, a ovi nemuzevni tipovi ne inspirisu zenu da rodi dete, tako da radije ostaje sama.

Srđane, sve si lepo napisao ali nigde u tvom tekstu nisam pročitao da ti je žao što si rođen, da misliš da su tvoji roditelji pogrešili što su te rodili. E kad to budeš napisao, tek onda nećeš biti licemer.

Naravno da ljudi manje ili više greše u vaspitanju dece, na kraju svi to radimo onako kako znamo i moramo, velika većina želeći dobro svojoj deci, ne primećujući da u stvari rade protiv njih. Život je surov, ljudi nisu savršeni. Trudimo se da budemo bolji, da se stvari poboljšavaju. Uglavnom su ta poboljšanja spora i potrebno je nekada i više generacija da bi se neke stvari izmenile. Više generacija znači da stvorimo decu koja neće biti savršena ali koja će za nešto malo biti bolja od nas a opet lošija od svoje dece. Biće tu i problema, teških situacija, koraka unazad, ali da bi stvorili bolji svet potrebno je vreme a da bi imali vremena potrebne su nam nove generacije.

Zaista me zanima a to niko još ovde nije rekao, od vas koji ne želite decu, kakvo je vaše viđenje sveta bez dece. Da li smatrate da neko drugi treba da odgaji tu decu ili smatrate da ljudski rod jednostavno treba da prestane da postoji?

Deca su kao soba u nasoj kuci za koju ne znamo da postoji dok se ne rode. Kad se deca rode onda se soba otvara i mi stavljamo lepe i ruzne stvari u sobu, po sopstvenom izboru. Ima velikih a ruznih soba,a ima i malih a lepih, namestenih sa ukusom...

@Hellen

Оčigledno tebe dosta gnjave oko tvoje odluke da nemas decu, čim si tako agresivna. Ne mislim da si glupava, niti da si loš čovek jer ne želiš decu. Poštujem tvoju odluku i smatram da je mnogo bolje tako, nego da neko rodi dete zbog drugih, a ne zbog sebe. Tu ni taj roditelj a ni dete neće biti srećni. Da je svet savršen, i da svi misle kako su deca najveće blago, ne bi ih bilo toliko po sirotištima. Ja ovde bez velikih ambicija pokušavam da doprem do onih koji misle da su karijera, novac i provod ono sto će im biti glavni pokretač u životu, a priču oko dece ostavljaju po strani. Kao što sam i rekao, govorim iz svog iskustva. Ja sam po prirodi egoista i poprilično samoživ. Godinama sam radio kao zmaj da bi obezbedio sebi pristojan auto, stan, putovanja... A to da postanem otac mi je bila poprilično sporedna stvar. S obzirom da sam oženio ženu koju volim, i da je ona želela dete, a ja nisam bio eksplicitno protiv toga, eto postadoh otac. E kad se to desilo, rodio sam se i novi ja. Posao nije vise broj jedan u mom životu, sa roditeljima imam mnogo bolji odnos, jer sam osetio koliko ljubavi i energije treba da se uloži u podizanje jednog deteta, i da su oni sve to prošli zbog mene...
A već sam rekao, osmeh mog deteta u momentu oduva oblake i u najtmurnijem danu... I nema novca koji to može da kupi.
A eto do nedavno, da sam ja bio jedini koji se pita, verovatno još ne bi imao dete, uvek bi bilo nešto preče, kao izgovor, neki "veliki" cilj koji mora da se dostigne, pa tek onda razmišljanje o bebi...

I da ne davim dalje, jer se ovo pretvara u forum i prepucavanje. Šta god da odlučiš, želim da ta odluka za tebe bude ona najbolja, i da budeš srećna u životu.
Toliko od mene :)

Imam 35 godina, posao menadzera. Sa nekih 25 godina imala sam nenormalne napade materisnkog instikta ili kako da ga nazovem, toliko sam zelela dete da mi je to i samoj bilo neobjasnjivo, lupali me hormoni, sta li. Sto sam bolje pocela da zivim i bolje poslove da dobijam, vise da putujem, izlazim, vozim bolja kola, zelja za detetom se negde usput izgubila. U poslednje vreme razmisljam o deci i potpuno sam sludjena, ne mogu da razlucim sta su moja prava osecanja- da li zaista zelim dete ili je to pritisak mojih godina, svesnost da bioloski sat kuca i da cu ih sve teze dobiti i opterecenost time da muskarca u mom zivotu nema; tu je i pritisak roditelja, tu su i predrasude s kojima se srecem- ako nemas dete ne vredis... Posebno na poslu, sve zene koje se ne snalaze najbolje u istom postapaju se omiljenim stapom- one imaju decu, imaju zivot, a vi bezdusne kucke zivite samo za posao. Samo zaboravljaju da pogledaju na svoje koleginice koje imaju decu i uspesne su u tome sto rade.
Moj stav je da su samo slabicima deca izgovor, o bilo kojoj oblasti da se radi- ne mogu zbog dece ovo, ne mogu ono... Znam parove koji imaju decu i opet mogu sve, i one koji i da nemaju nijedno opet ne bi mogli nista jer su takvi ljudi, inertni i tunjavi. Isto kao sto ja svoj privatni zivot ne ukljucujem u posao i radila sam uvek sa istim intenzitetom, ma sta da mi se desavalo.

Elem, u mom slucaju- izvagala sam levo i desno, argumente za argumete protiv, mozgala, mozgala, ali u dubini duse sam svesna toga da zelim dete. Mislim da sam ubedila samu sebe da mi dete ne treba iz svog sebicluka, jer mi je tako lepo da nemam obaveze, da trosim kao suluda, da idem gde hocu i kad hocu, da mi mama kuva i pere i tetosi me kao da imam 5 godina. Ali sada samo dosla do tacke da me vise ne ispunjava nista od toga, a da me raznezuju slike dece mojih prijatelja. Pozdravljam slobodu izbora, i prihvatam da ima ljudi koji nikada nece zeleti da imaju decu. Ja sada shvatam da ih zelim, i to i priznajem.
E sad, kako u 35-toj naci muskarca to je vec druga tema...

@ Hellen
Čemu stav "i šta mi možete?"? Većina ljudi ovde piše iz najbolje namere. Da li ćeš ti imati dete ili ne, nama ni iz džepa ni u džep. Ja sam zastao da napišem koju reč zbog onih koji se premišljaju, zavedeni pričama, modom ili već čim. I meni su ranije prijatelji sa decom bili strašno naporni. Podočnjaci do kolena, te ovom se dete razbolelo pa nije spavao, te ovom ima neku upalu, treći ne zna šta će sa klincem jer nije uspeo da ga ubaci u vrtić...
Stalno neka frka, uvek u gužvi i bey slobodnog vremena.
A kad ti pričaju o deci, sve naj, naj. Kako je to divno, kako nema ništa bolje od toga... Uvek su mi delovali kao neki sektaši :)
Ali sad pišem iz ugla roditelja, i definitivno ništa lepše od roditeljstva...
Sa takvim stavom me podsećaš na mene u hiru puberteta, kad sam se nešto raspravljao sa ocem, a on mi u jednom momentu kaže: Znam ja da ti misliš da si najpametniji, ali ne zaboravi, i ja sam nekad imao 16 godina, a ti nisi nikad imao 40 :)

Da li mi je cilj da ljude poput tebe ubedim da trebaju da imaju decu? Apsolutno ne. Ni u najluđem ludilu. Ne mogu ti ništa, i drago mi je zbog toga :)

Za sve one koji su protiv rađanja - zamislite šta bi bilo da su i vaši roditelji razmišljali tako.

Muškarac sam i nikada u životu nemam nameru da imam decu. Potpuno sam siguran u to.

Smeta mi što se često u društvu forsira stav da je rađanje dece bolji izbor, poželjniji ili šta već.

Imam 31 godinu i otac sam. Dok mi se nije rodilo dete, vrteo sam razne filozofske misli vezane za roditeljstvo. Nisam nikad imao neku posebnu želju da imam decu, a sa druge strane nisam ni bio posebno protiv toga. U međuvremenu sam naučio par stvari:

1. Ništa lepše od roditeljstva. Dugo vremena sam radio kao lud i danju i noću i vikendom, da bi sebi obezbedio neka zadovoljstva. Jedan smešak mog klinca ujutro kada otvori oči i vidi me, vredi više od svih putovanja, automobila i sitnih gluposti koje sam vijao i ulovio.

2. Kao što su mnogi rekli, tek kad dobješ dete, zaista se formiraš kao osoba, i na potpuno drugi način posmatraš svoje roditelje koji su bili budni noćima, masirali ti stomačić da prođu grčevi, brinuli mnoge brige... Kada ti to doživiš, shvatiš koliko ljubavi treba da bi ti se neko tako posvetio.

3. Svim srcem podržavam ljude koji ne žele da imaju decu. Šta više, ako izraze takvu želju, zakonom bi im zabranio reprodukciju, čisto da ne padnu pod uticaj okoline, pa se predomisle. Dosta mi je u vrtiću, na igralištu i igraonicama, nervoznih mama i tata, koji se ponašaju kao da im se ceo svet srušio jer moraju da izvedu to malo čudovište da se izjuri, a oni jadni ni kafu ne mogu na miru da popiju... Tužne li njihove sudbine, i patnje kroz koju jadni prolaze...

Razumem ljude koji žive od jedne plate, kao podstanari, jedva sklapaju kraj sa krajem... Ali oni ne kažu da ne žele, jednostavno realnost je da pakovanje pelena košta 1200 din, i to moraš da imaš... ako se situacija promeni na bolje, biće srećni da postanu roditelji.
Oni koji vijaju karijeru su mi najsmešniji. I ako uspete, i ne oduva vas neka kriza poput trenutne, u jednom momentu će te shvatiti da rintate ko konji, da više organizam to ne može da trpi, a sve to zbog čega? Da bi televizor koji ste kupili prošle godine, zamenili novim modelom? Uzeli novi auto koji kao i sadašnji ima i klimu i abs i sve po redu? Dosadi čoveku da stalno sebi ugađa, u jednom momentu vam nestane ideja, shvatite da imate pare, ali da posle pola sata mozganja niste mogli da smislite sta bi to sad sebi kupili, a da vas obraduje...

Opet da me neko ne razume pogrešno: Ako ne želite da imate decu, definitivno nemojte.

Treba poštovati izbor svake osobe.
Neko se odlučuje za višečlanu porodicu.
Neko je u braku i ne želi porodicu.
Neko se iz petnih žila trudi da dokaže okolini da je nesposoban za brak i porodicu, a kasnije se kaje.

Ukoliko neko porodicu ne želi, "ne može" (a fizički je sposoban), ili ako ne postoji razumevanje kod bračnih drugova oko formiranja porodice - izbor postoji! Ne treba dozvoliti da postojanje deteta bude uzrok svakodnevnoj anksioznosti u porodici, neispunjenim željama roditelja, da dete to oseti i zbog toga kasnije celog života pati!

Moj izbor je za mene bio lak: imam 33 godine, supruga 31, završene fakultete (ETF), zaposleni, četvoro predivne dece (od jaslica do školaraca). Radim kao softverski inženjer gde se traži koncentracija i kreativnost svakog dana. Živimo kao podstanari u Beogradu. Nikada nismo imali nikakvu finansijsku pomoć
sa strane! Niko nam nije pomogao pri čuvanju i podizanju dece! Može se sve, ako roditelji to zaista žele, i ako su spremni da svoje vreme i energiju usmere na stvaranje i vaspitavanje potomstva.

Ništa lepše od posmatranja kako deca rastu i razvijaju se (fizički i mentalno), i biti aktivni učesnik u tom procesu. Potrebni su kilometarski živci. Nema noći bez buđenja, često je neko dete bolesno, treba razumeti i odagnati njihove strahove, potkrepiti njihovu kreativnost i samostalnost, biti 150% njihov. Svakog dana.

Presrećni roditelj

My case: Ne želim decu, nemam tu potrebu, kad vidim neko dete isto mi je kao kad vidim odraslog čoveka - ne raznežim se, a vrlo često me užasavaju svojom razmaženošću, nevaspitanjem (znam - roditeljske greške i šire itd)Kažu da je to samoživo, pa ne, nije - samoživija mi je ta reprodukcija da bih se produžila u beskraj, da mi genetika plemenita ne izumre, prezime itd, da me neko gleda kad ostarim (najčešće teško razočarenje)...

Mozda bi bilo najbolje otvoriti temu i objaviti clanak:Zasto hocu da postanem majka.
I u njemu da se navedu razlozi poput:zelim nasu ljubav da podignem na visi nivo,zelim nas plod ljubavi,da sazrim kao osoba i posvetim se nekom drugom nesebicno,ko treba moju ljubav i brigu,zato sto sam prevazisla nivo zabave,izlazaka po kaficima,vezanosti za prijatelje i hocu da svoju energiju kanalisem korisno,zato sto sam shvatila da je vrednost u davanju i da covek postaje velik i zreo kad sebi nije uvek na prvom mestu,kad shvati da nista ne gubi ulazuci u svoju krv,plod utrobe,svoje gene i naravno kad omoguci novom zivotu da se rodi,ne moze reci da nije ispunio bitan deo Bozije namere.To je jedan od dokaza da je ta osoba spremna da bude nesebicna,da voli,da se daje,a blazenije je davati nego primati....

Podrzavam sve ljude koji razmisljaju svojom glavom! :-)

'This be the verse' by Philip Larkin

They fuck you up, your mum and dad
They may not mean to, but they do.
They fill you with the faults they had
And add some extra, just for you.

But they were fucked up in their turn
By fools in old-style hats and coats,
Who half the time were soppy-stern
And half at one another's throats

Man hands on misery to man.
It deepens like a coastal shelf.
Get out as early as you can,
And don't have any kids yourself.

Nije uzet u obzir slučaj kada žene jednostavno ne žele da prođu kroz iskustvo porođaja (iz raznoraznih razloga), a inače nemaju ništa protiv dece.

Tekst je odlican. Ja imam 36 godina i jos uvek mi nije sazrela odluka da imam dete, a mozda nikad i nece. Imam i dosta prijateljica koje su takve. Ne mislim da smo ni bolje ni losije zbog takvog funkcionisanja. Prosto je tako. I tacno je da su razlozi razni, al kako god da se posmatra, nista ne moze na silu. Takodje mislim da je bolje nemati dete, nego imati nezeljeno dete. Ne zaboravimo i mnoge koji "pobegnu u decu" bezeci od samih sebe

Srpski mentalitet: Ako se ne udate, sigurno vam nesto fali. Ako ste udati, a muz vas redovno lema... pa dobro, malo voli da popije, ali dobricina u dusi... i to je drustveno prihatljivo!

Zasto da se udam? Da bih bila nesrecna kao i 80% populacije u brakovima? Ne zelim decu, tesko mi je i sto brinem sama o sebi, jedva stizem sa svim obavezama, samo mi jos fali da neciji zivot zavisi od mene...

Ne zelim da osnivam porodicu ako nemam adekvatne uslove za to, biram da ne zivim u zajednici ili kao podstanar sa decom. Ako ikad budem stvorila te neke osnovne uslove, mozda se i odlucim na tako nesto. Smatram da roditeljstvo treba da bude zadovoljstvo, jos jedno polje gde cemo sebe ostvariti... a ako nam ono samo donosi frustraciju, brigu i nezadovoljstvo, onda se ne treba odlucivati na njega.

Ovaj svet bi bio mnogo lepsi i srecniji kada bi ljudi sebe i svoje mogucnosti vise preispitivali. A ne kao ovce u toru... staza je utabana: zavrsim skolu, nadjem posao, ozenim/udam se, imam decu... bez ikakvog razmisljanja... zelim li ja to? mogu li ja to? imam li uslova...

Roditelj... ne po svaku cenu!

Booože, koliko GLUPAVIH komentara! Ako nemate šta pametno da kažete, bolje ćutite, pristojnije je nego da napadate ljude koji ne žele decu. Ja ih imam i srećna sam ali to je bila moja želja i odluka, međutim ne dajem sebi za pravo da budem agresivni manijak koji vuče ljude za rukav ili sa sažaljenjem gleda one koji ih nemaju ili ne mogu da imaju, iz milion i jednog razloga.

U Srbiji zene ne radjaju decu zato sto to ne zele, vec zato sto radjanjem ne zele da naprave od te dece socijalne slucajeve bez perspektive u zivotu, o tome treba da pisete!

Ni ja ne volim decu, ne raznežim se kad ih vidim. Nisam ih volela ni kad sam ja bila dete. Ne mrzim ih, samo ne osećam ništa, a glupo mi je kada me ljudi gledaju u fazonu "jao, vidi ga što je mali i sladak" a ja sad treba kao da odglumim neku razneženost.
Svesna sam da ću teško naći muškarca koji je ne samo kompatibilan mom mentalnom sklopu nego i koji ne želi decu, ali ne mogu da odustanem od SEBE.
Imam 32 godine, uopšte me čak ne privlači ni menjanje partnera (polne bolesti i tsl), nisam zaposlena, imam dobre prihode sa strane (od nasledstva), dakle imam svo vreme ovog sveta i obožavam da se šetam, da čitam, i da se angažujem oko kućnih ljubimaca (njih sam uvek volela). I uopšte me ne zanimaju ničije teorije o ovome ili onome, srećna sam a ko hoće nek pukne od muke.
A ljude sa decom izbegavam iz jednog jedinog razloga- agresivni su, samo pričaju o toj svojoj deci (smaraju!) i misle da su samim činom roditeljstva posisali svu pamet ovog sveta. A vidim, i krivo im što ne mogu do mog novca da dođu, jer zašto zaboga ja toliko putujem a njihova dečica ne mogu na more? Neprihvatljivo!

Moram priznati da se meni tekst jako dopada, budući da i sama spadam u grupu o kojoj se govori: 33, rešeno stambeno pitanje, uz odličan posao koji volim i solidna primanja (magazin je, btw, VIVA). Potpuno se pronalazim u većini razmišljanja i razloga koji su u tekstu navadeni kao uzrok odluke da se bude bez dece. Ono što mene najviše muči je dilema da li je to što ja ne želim decu "normalno" ili ne. Budući da su mi roditelji uvek govorili kako su deca najveća radost i bogatstvo koje čovek može da ima (imam još 2 sestre), prilično sam zbunjena svojom ravnodušnošću prema svemu tome. Isto tako me brine i činjenica da će jednog dana biti kasno, i da više to neće čak ni biti pitanje izbora. Ali, u svakom slučaju, u ovom trenutku sebe definitivno ne vidim u ulozi majke - niti sada, niti u budućnosti.

Sanja F:
Baš mi se sviđaju tvoji komentari, ustvari poklapaju se 99% sa mojim mišljenjem, i ja često pošaljem slične ali valjda zato što su oštriji (a ubadaju naravno u srž) ne budu pušteni. Usled čega se ne uzbuđujem.
Ma pusti budale, kao što si rekla- najlakše je razmnožiti se (jer to i životinje umeju) i u svom siromaštvu izigravati ljubav i biti kivan na one sa mozgom pa ih još i u svojoj pomračenoj ljubomori napadati. Ali to je valjda i jedino što umeju- jer za normalne međuljudske odnose nikad nisu ni znali, pošto ni njih očigledno nije imao ko da vaspita. A najluđe mi je od svega što umišljaju (da ne kažem skroz su sigurni u to) da su oni bez dece ljubomorni na one sa decom (jer ja videh upravo suprotno). Ali ne vredi takvim ljudima pokušati objasniti bilo šta, jednostavno NEMAJU ČIME da razumeju.
Pozz!

ja necu decu ni dete ni pola deteta. i sta mi mozete? nista sem sto mozete neprekidno da izigravate da ste time sto su vam date polne celije koje ste ukombinovali popili svu pamet sveta i da svi sve znate.
neko je pomenuo kaznjavanje onih koji ne zele da imaju decu time sto nece primati penziju koju neko drugi zaradi za njega, to jest njegovo dete. informacija koja vam je promakla izmedju solenja pameti svim ljudima koji su svesni svojih kapaciteta i ne zele da imaju decu i hvaljena sopstvenog deteta: postoji nesto sto se zove penzioni fond u koji ja ili moj poslodavac ulazemo OD MOJE PLATE citavog mog radnog veka da bih ja imala penziju tako da ne brinite, Vase cenjeno dete nece nista dati za moje uzivanje niti ce ono placati moje stavove. SAMO JA ODGOVARAM ZA SOPSTVENI ZIVOT!

Svaka osoba ima pravo da odluci zeli li decu ili ne i ne razumem pljuvanje po onima koji ne zele. Uvek ce biti dovoljno ljudi koji ce zeleti decu, a planeta nam je ionako prenaseljena.

Ako neko ne zeli da ima decu, to je sasvim ok, jer je to stvar izbora. Ako neko zeli decu i to je ok. Ali kada se pogleda dublje u celu pricu, dolazi se do zakljucka da se deca radjaju iz egoisticnih razloga tipa "volim decu", "ne zelimo da budemo sami kada ostarimo", "volimo veliku porodicu", "hocu da probam da vidim kako je to imati dete", "hocu da imam naslednika"...sve se svodi na "ja". Odlukom o radjanju deteta ne spasavamo nikoga, vec ispunjavamo sebi zelju. Nema potrebe pricati o potrebi za produzetkom vrste, jer nas i ovako ima previse. Naravno, vec kada se rodi dete, onda je ono centar vaseg sveta i voli se najvise. Ali, odluka o radjanju deteta se donosi zbog samog sebe i to je sasvim licna stvar. Ljudi koji ne zele decu se ne mogu nazvati sebicnim, bas zato sto su razlozi zbog kojih deca dolaze na svet sebicni. Deca se tu nista ne pitaju.

Imam 24 godine. Zavrsavam gradjevinski fakultet u roku, sa prosekom preko 9. Imam devojku vise od 5 godina. Zivim u studentskom domu. Imam brata koji takodje studira u Beogradu. U gradu u kome sam rodjen imamo stan od 50-ak kvadrata koji je premali i za 3 odrasle osobe. Zivimo od tatine penzije: svakom po 12000 dinara mesecno. Kriza je dosla u najgorem mogucem trenutku, posla nema ni za nas koji smo najbolji u generaciji.
I ajde sad vi meni recite kako ja da imam decu...
Inace, mnogo volim decu i oduvek sam planirao da imam bar troje :)

@ Prolaznik:
Koliko god da misliš da si pametan, i da si se "uzdigao" iznad onih koji "nisu vredni tvog dragocenog vremena", ipak si, iako iz potpuno pogrešnog ugla, pogodio suštinu:
poštovati svakog kao individuu i ne nametati SVOJE ideale i ciljeve drugima.

Na stranu kako je napisan članak, vrlo je drsko obezvrediti bilo čiji život zato što nema potomstva. I diskriminatorski. Stvarno, život npr. Nikole Tesle nema nikakvog smisla jer nije imao dece a, bogami, ni kučeta ni mačeta.

Da moze biti da je sebicnost, ali moze biti i to da su ljudi u slicnoj situaciji kao i ja i suprug. Samo on radi, nema sanse za povecanje plata u njegovoj firmi. Sef mu kaze da napusti posao ako ima nekih zamerki. Zivimo jedva od njegove plate, zato sto ja vec duze vreme bezuspesno trazim posao. Mozda sam sebicna, a ja samo ne bih volela da budem u situaciji da imamo bebicu i da nismo u stanju nista sem ljubavi da joj pruzimo. Lako je punog stomaka pricati kako je ljubav najvaznija.

Potpuno podrzavam ovakav stav zena. Odluku za roditeljstvo treba da donosi svako ponaosob i niko drugi nema pravo da mu se mesa u zivot a jos manje da ga osudjuje. Mnogo zena koje su rodile, a pri tom nemaju nikakvo drugo zanimanje u zivotu, uzimaju sebi za pravo da da kritikuju druge koje to ne zele zbog posla ili zato sto im je jednostavno "tako lepse". Iako licno zelim (za sada) da imam dete, cesto se prepirem sa drugima na ovu temu a pogotovo na razlog "to je sebicno"!?!?!?!
Nije sebicno! Zivite kako zelite i pustite druge da zive isto tako!

Haha, baš me zanima ko vuče traumte ;-)

Pravo svake zene je da ima ili nema decu, u svakom slucaju je mnogo bolje nemati decu nego ih imati zato sto tako treba i/ili biti losa majka.

Od rodjenja sam bio vaspitan da sledim tipican zivotni put - skola, posao, brak, deca. Familija i rodbina su to ocekivali od mene. Moji prijatelji to ocekuju od mene. Celo okruzenje to ocekuje od mene.

Generalno decu jako puno volim, obicno u roku od 5 sekundi nadjemo zajednicki jezik i krenemo da se igramo satima, uostalom i pola svog zivota sam proveo igrajuci se i provodeci vreme sa mojim mladjim rodjacima. Milina jedna!

Ali ja decu trenutno ne zelim da imam (iako 'vec' imam 31 godinu). Jednostavno, psihicki nisam spreman da se upustim u ulogu oca (iako verujem da bih bio sjajan otac). Ako je jedini razlog radjanja dece taj da zadovoljim potrebe familije i rodbine, i da, kako neki kazu 'oduzim dug' drzavi i da se 'borim protiv bele kuge' prostim razmnozavanjem i produzavanjem vrste, onda - ne, hvala! Imao sam prilike da upoznam gomilu 'roditelja' koji su do te mere psihicki upropastili svoju decu da je to zaista tuzno, jer nisu mogli da im pruze osnovnu roditeljsku ljubav, iz sebicnih razloga. Verujte, i sami roditelji cesto mogu da budu sebicni, i da se na najpodlije nacine mesaju u zivote svoje dece, da im zabranjuju mnoge stvari i psihicki i fizicki maltretiraju. Uostalom, i sam sam dete razvedenih roditelja, gde se otac napijao i tukao moju majku, a dosta mojih prijatelja je proslo kroz slicne i gore situacije. I verujte, i dan danas i oni i ja vucemo neke psihicke posledice.

Mislim da je moja odluka u ovom trenutku dobra, jer ne bih da svojim nekim trenutnim nezadovoljstvom ili problemima lose uticem na svoje dete. Sa druge strane, siguran sam da mnogi ljudi (i medu komentatorima na ovoj stranici) vuku, manje ili vece psihicke posledice zbog problema u sopstvnom vaspitanju. Neke od tih posledica mogu da budu jako ozbiljne i da uticu i na njihovu decu. Tu pre svega govorim o svadji/tuci medju roditeljima, uticaju alkohola, varanja u braku itd. U nasoj dragoj srbiji vrlo je cest slucaj premlacivanja zene kao i alkoholizma jednog ili oba roditelja. Da li se svi ti roditelji pitaju kako je njihovoj deci?

I onda, ko je veci licemer - onaj ko ne zeli da ima decu ili onaj koji ih ima i svojim nezrelim / problematicnim ponasanjem ostavlja psihicke posledice na njih? Procenite sami.

Clanak je dosta povrsan,a za pravu analizu treba uzeti presek stanja u zemlji Srbiji,nezaposlenost, nesigurnost, kriza, a postoji jedan razlog od kome se najmanje prica a to je nedostatak partnera, dosta samih zena, a ako se on pojavi , na zalost vec je kasno za radjanje, a biti samohrana majka u Srbiji, samo one znaju kako im je. Isto tako, moje licno misljenje je da dete ne treba da bude sredstvo frustriranih zelja i ambicija

Imam dosta poznanika koji imaju decu. Ponekad imam utisak da najvise vole decu kad pricaju o deci u prisustvu nas koji ih nemamo, a pri tome masa njih vidi decu jednom ili nijednom u toku dana, a neki ni po nedelju dana. Tako da nema razloga da vodimo rasprave o tome ko je vise sebican, ovi sa ili ovi bez dece. Pri tome je prica o deci obrnuto srazmerna njihovom vidjanju i uopste brizi o istoj. Meni nikad nije palo na pamet, da ja kao takav drzim predavanje njima kao velikim ocevima. Ali, sam zato vrlo dobro naucio kakav otac treba da budem. Naravno, vidim po njima da to nije uopste lak i jednostavan posao, i hvala im na informacijama, doduse posrednim na neki nacin, jer ono sto oni misle da jeste, to nije i obrnuto. Da ne kvarim pricu, od jednog broja njih sam i naucio kako treba odgajati decu, ali od njih nikad ne dobijam nikakve sugestije i negativne konotacije, vec konkretan rad i ljubav prema deci, i razumevanje i saradnju sa supruznikom, bez koje nema dobrog odgoja dece i stabilnog braka, sto je osnovni temelj, jer dete je od dva roditelja, koji treba da zajedno brinu o njemu.
Naravno, puno sloboda i razumevanje za one i koji ne zele decu, jer svako ima svoje razloge, i njemu su najvazniji. Ako ne mozes da pruzis toj osobi nekakva valjana obrazlozenja i novi vidik, nema razloga nametati svoja vidjenja.

I još ono najbitnije:
Ljubav prema detetu iskazana kroz "da ima ko da me gleda kad omatorim i odrtavim" nije nikakva ljubav već najčistiji mogući sebičluk i najjeftinija investicija za pod stare dane (kažem najjeftinija jer se zaniva na najperfidnijim principima emotivne ucene- ja sam ti menjao pelene, a sad ćeš ti meni). Ko tako razmišlja taj je najodvratnija i najsebičnija moguća skotina.
Stvarno ne znam ko bi od onih koji zaista vole svoje dete želeo svom rođenom i ljubljenom detetu takav pakao da mu menja staračke pelene, trpi starački smrad i da čamotinji u beznađu moleći Boga da mu roditelj umre! Zaista lep život, koji vodi pravo na psihijatriju.
Takav odnos je umobolan ali vrlo prisutan u Srbiji.
I ajd sad mi pričajte o ljubavi.....HA HA HA!!!!

Ivanka:
Ah draga, muškaraca ima ko g..... samo nema pravih!
I zato sam i ja bez deteta jer ne pristajem na ponižavajuće kompromise.
Ili ću imati dete sa ČOVEKOM, ili ništa. Ne ne, kod mene samo kvalitet dolazi u obzir.
Mada, pošto imam 38 godina, pomirila sam se s tim.
Ali, pošto ovako razmišljam, a lepo mi je u životu, i užasavam se života svojih drugarica koje su majke, pa možda ja nikad nisam ni želela dete?!

@ Ivanka:
Jes' sve bi to bilo lepo, kad ti ne bi bila Miloš. Mislim, iz aviona se vidi da je ovaj komentar poslao muškarac.

a mene stav "videćeš ti već, ne znaš ti ni šta pričaš" koji se uvaljuje nekome ko ima 30 godina podseća na veliko vređanje. ako sa 30 godina ne znam šta je dobro za mene, da li smatraš da ćeš ti možda znati bolje? da li meni, eto tako nerazumnoj, neko treba da soli pamet o tome šta je najbolje za moj život, ko će da mi zarađuje socijalno i da mi donese čašu vode?! ako sada ne znam šta je najbolje za mene a kada ću?

Ne razumem ova naglabanja o Nikoli Tesli, usamljenosti i dodavanju čaše vode.
U mojoj familiji svi su umirali sami jer su svi, hvala Bogu, bili normalni- i jer postoji vekovna tradicija vaspitavanja dece da kad se iškoluju postanu SVOJI ljudi, odvoje se od roditelja i žive SVOJE živote. Nema sebičluka, nema posesivnosti (ne kažem da se ne pojavi s vremena na vreme ali se brzo reši i to ljubavlju i čistom logikom).
Mi smo rasuti po celom svetu, viđamo se kad stignemo, putujemo jedni kod drugih i imamo dosta prijatelja. Stari se druže sa svojim vršnjacima, mladi takođe. Kad dođe vreme za bolest i umiranje- zna se- bez mnogo filozofije prestaju se uzimati lekovi kad se vidi da će se samo uzaludno vući (možda godinama) da bi se što pre i što dostojanstvenije otišlo na onaj svet.
Moja majka je bila bolesna, posle 6 meseci dosadilo joj da joj što ja, što moja sestra, ali najviše med. sestra i bedinerka, menjamo krvave čaršave i da se traumiramo i drhtimo usled njenog nesnosnog kašlja. To je bio i period kad su moja deca popustila u školi, a kako i ne bi kad im majka stalno plače i skoro nikad nije kući. Teško mi je dok ovo pišem ali ponosna sam na svoju majku što je donela ispravnu odluku. Oduvek sam znala da me voli i da je pametna. A smrt je jedina izvesna stvar u životu, nešto što čeka svakoga, pa mislim da se može barem tada biti dostojanstven.

Ja lično ne želim da mi iko dodaje čašu vode u starosti, imam 54 godine i imala sam jako lep život, i sada lepo živim, deca su mi u Kanadi (Britanska Kolumbija), slabo ih viđam ali dosta se čujemo (nagledali smo se dovoljno jedni drugih onda kada je bilo najpotrebnije- u njihovom detinjstvu i adolescenciji), i sve što želim jeste da im jednog dana neko javi da me više nema i da me pamte onakvu kakva sam oduvek bila- pametna, vedra i puna optimizma. Jedna ćerka mi je neudata i ne verujem da će se ikad udati ali samo kad čujem da neko pravi sažaljiv ton na njen račun ja ga pogledam trostruko sažaljivo jer neko ko je imao prilike da sam donosi odluke u svom životu, neko ko i sada živi kako voli, neko ko je oduvek bio mažen i pažen- tako nešto je očigledno retkost i ljudi svoju ljubomoru leče očajnim pokušajuma sažaljevanja onih kojima nisu ni za mali prst.

A što se tiče Nikole Tesle- on je za sve vas NEZAHVALNIKE i VAŠU DECU obezbedio da imate uvek toplu vodu za vaša cenjena dupeta i da uvek možete preko INTERNETA da zavirite u svet. Pa sad razmislite koliko je bio bezvredan njegov jadan život bez dece.

A najlakše je udati se i izroditi decu, to zna i svaka pritupa seljančica. Ali imati skladan brak, odgajiti decu kako treba..... da ne zalazim već u ove dobro poznate stvari.

Sustina je veoma prosta: da li je roditeljstvo pre licna stvar ili drustvena? Da li kolektiv ima vece pravo na upotrebu deteta ili roditelj?

Ako kolektiv ima vece pravo - onda ljudi cutite i radjajte kao sto se od vas zahteva da ne bi bili sankcionisani. Ako potencijalni roditelj ima vece pravo - onda se tu niko drugi nista ne pita.

A ako dete ima najvece pravo na sebe, onda se bas niko nista ne pita: roditelj cutke slusa prirodu a kolektiv neobavezno tracari.

Sad ste napali i to malo žena što je uspelo da se izbori za kakav-takav posao za koji dobija solidnu platu i zadovoljna je time, kao da su to ne znam kakve 'karijere', ako budu želele decu iz pravih razloga super, ako ne- pa valjda znaju šta rade, ne možete vi znati bolje od njih šta je dobro za nekog ko nije vi, i sve gledati iz svog ugla, to su potpuno intimne odluke, barem jeste za mene. A nije sebično nemati decu po definiciji, već je imati da bi imao neko da te pazi i neguje kad si star i nemoćan. Zapravo, razlog je sebičan, a deca će već da nađu svoj put i možda biti sebična za nekog drugog.
Polako, kad ljudi budu spremni za decu, imaće je, ako ne budu spremni dok je vreme, valjda će znati šta to znači, i to je ljudski, donošenje odluka, i prihvatanje svojih izbora. U svakom slučaju to važi. Zato smo ljudi, a ne životinje. Tj. zato nam nije na prvom mestu reprodukcija i sve podređeno njoj. Možete se složiti, a i ne morate. Pozdrav.

ZAŠTO ovu temu posmatrate u smislu DA LI TREBA RAĐATI DECU ILI NE?
Naravno da treba ali to nije obavaza. Svako IMA PRAVO da sam donese tu odluku. I da NE BUDE osuđivan ili procenjivan bez obzira šta je odlučio.
Da, najlepše je osećanje biti roditelj, majka sam dve predivne devojčice, ali NIKADA ne bih osudila osobu koja ne želi to iskustvo. Ne može se odluka da se ne rađa dete oceniti kao sebična...mnogo je sebičnije roditi dete i ne posvetiti mu potrebnu pažnju zbog svojih potrebe za izlascima, provodom, druženjem sa prijateljima... Onda ispada da je sebično što ne rađamo puno dece....zaboga...treba imati petoro-šestoro kao naše bake što su imale....GLUPOST!!!
Treba da se rađaju željena deca!
Sebični su ljudi koji ne koriste kontracepciju (iz različitih razloga)pa smo postali zemlja sa katastrofalno velikim brojem abortusa. Sebičan je muškarac koji očekuje da samo žena vodi računa o eventualnoj trudnoći. Sebične su žene koje svesno ne vode računa o svom zdravlju i zdravlju deteta i npr. puše u trudnoći...
Ali NIJE sebična osoba koja nakon razmišljanja donese odluku da ne želi potomstvo (iz svojih razloga)...ili želi, ali malo kasnije. Ko se i zbog čega kaje...pitanje je....uverena sam da se kaju i ljudi koji imaju decu zbog nekih stvari. Znam ljude koji su pogrešili što imaju decu jer se prema njima jako loše ponašaju....nekima bih, da mogu, ja oduzela decu. I šta onda...jesu li oni bolje osobe samo zato što su roditelji?????
Neko promeni svoju odluku da ne bude roditelj, neko ostane pri tome....i mislim da je to sve u redu.

"...makar da usvoje dete, da ima ko da mu doda čašu vode"- ovde su sadržana dva najzlobnija momenta:
1) dete se usvaja samo ako ne možeš da ga rodiš;
2) dete se uzima da bi bilo sluga.
Izvinte, gospođo poštovana, i vi tu vidite neku ljubav prema deci???!!!!

Ja im imam dvoje koje sam rodila i dvoje koje sam usvojila jer sam TAKO HTELA a ne zato što nisam mogla još da rodim, jer smatram da ne samo što moja genetika nije apriori bogomdana, već i da oni napušteni nisu krivi što su napušteni i da zaslužuju podjednake šanse za sreću.

A već odavno štekam pare, ako ne za starački dom, a ono za komplet medicinsku ispomoć kada naiđu starost i bolest. Ja svoju decu VOLIM i ne želim da me zapamte kao bespomoćnu smrdljivu drhturavu masu koja svima zagorčava svaki božiji dan...

A ko će da rađa nek rađa, ko neće njegova stvar- bitno je biti čovek i pružiti ljubav, a ne džandrljanje i jed.

@ Miloš:
Šta god da misliš da ćeš da postigneš....

@ Ivanka:

Menadzer, koji se izražava sa "LUPALI ME hormoni".... he he, stvarno "vrlo intelektualna i pismena" sintagma!

Znate kako, poenta je da vi ne možete! probuditi nikakve instinkte u bilo kome drugom koga iole zanima ova tema, prosto ne možete, nemate te sposobnosti. Niti instinkte, niti možete preneti stavove koje vi imate nekom koga nimalo ne poznajete. Često se ovde ljudi, obraćajući se drugom, zapravo obraćaju sebi, onom što su bili ili onom što imaju u sebi, ali potisnuto. To onda nije razgovor, to je nemoguće sa nekim ko ne može da izađe iz okvira svojih predrasuda i uopšte, iz sopstvenog kruga. Ja sam naglašavala individualnost i to da ne možete znati šta je bolje za nekog ko nije vi. Prosto, postoje ljudi različiti od vas (nas) i, gle, imaju potpuno pravo da takvi budu.
U pogledu dece, altruista bi recimo ceo svoj život posvetio drugoj deci, deci koja ne mogu da zamisle da postoji nešto drugo do bede, gladi, zlostavljanja, bolesnicima, hendikepiranima, preživelima katastrofe...i puno ljudi i situacija za koje ne znamo i skoro niko se njima ne bavi. Dakle hoću samo, kad sam se već dotakla ovog, da kažem da vi niste altruista samim tim što ste rodili decu i što ih izdržavate, negujete i sl.. Bože, pa ako ih već imate zbog čega drugog i radite ako ne da biste njih i sebe prehranili i omogućili njihovu samostalnost. Altruizam je nešto mnogo veće od toga. I dosta sa tim da ste dotakli nebesa time što ih imate. Da, dotakli ste sopstvene granice ’altruizma’, to jeste, očigledno.
Sve podređeno reprodukciji- ne; to je bila moja rečenica, i moj stav, a neko zlurad bi u tome video da zagovaram 'višu svest u obliku života bez dece'. Život bez dece, ja pretpostavljam, nije život bez ljudi, život u četiri zida sa svojom gomilom para i ključeva (od raznoraznih 'pokretnina' i nekretnina), život pred ogledalom. Nemojte mešati život bez ljudi oko sebe sa životom bez dece.
Razlozi zaista mogu biti veoma različiti, kao i što te odluke mogu doći od muškarca jednako kao od žene.
Pored toga što nisu ni svi za decu, bojim se da ima više onih koji su se o tu svoju osobinu (genetsku manu?neki bi rekli) oglušili, nego onih koji su previše oprezni i zahtevni u pogledu ostvarivanja partnerstva, a kasnije i uloge roditelja.

Majka sam, i od prvog trenutka, kao i danas, uživam u toj ulozi, iako sam i intelektualka, i zaposlena, i radim posao koji veoma volim.

Ali to je moj izbor, imanentan mojoj prirodi, i nije nikakav "recept" ni za koga.

Naprotiv - svesno i promišljeno odabrati ne-roditeljstvo umesto kvazi-roditeljstva je odgovoran čin, za koji je, posebno u sredinama poput naše, potrebna i hrabrost.

Roditi dete da bi se udovoljilo kriterijumima "društvene poželjnosti ponašanja", a onda mu ne moći u emotivnom smislu pružiti ono što mu je neophodno za zdravo i srećno odrastanje - neuporedivo je lošije nego ga ne roditi.

Sredina često - U INTIMNOM ŽIVOTU, I TO I U DELU KOJI SE TIČE SAMO POJEDINCA - prisiljava osobu (žensku ili mušku, svejedno) na postupke i ponašanja koji nisu u skladu sa njenom prirodom i kapacitetima, i time pravi više nesreće nego dobrobiti i njoj i drugima, ali i čitavom društvu.

A po ovom pitanju - stvar je još mnogo komplikovanija, jer od žene se traže tri radna vremena: majke, domaćice i zaposlene. Na njoj je pretežno odgovornost odgajanja dece, na njoj su organizacija kućnog života i kućni poslovi, na njoj je i obavljanje posla u profesiji, pri čemu često mora da radi više, bolje i napornije od muškarca za isti status, i, takođe, pri čemu nema drugi izbor nego da zbog kućnog budžeta radi. I uz sve to - zahtev je - da joj se radni staž produži.

I zar čudi uplašenost devojaka i mladih žena pred takvim "životnim scenariom"? Njihova nevoljnost da se potpuno "istope" u ulogama od kojih neke duboko nisu - one same; da smisao nađu u "sagorevanju" u nastojanjima da udovolje drugima.

Kritičari ovih i ovakvih odluka bi trebalo da imaju na umu samo jedno: već je premnogo unesrećene dece, unesrećenih porodica i pojedinaca - kao danak neodgovornom rađanju. I u porodicama koje "spolja" izgledaju "uzorno i po meri društva". One razorene ili napuštenu decu ne treba ni pominjati.

I da je kriterijum kvaliteta u pitanjima ove vrste dominantniji od nekih drugih, površnijih - svi bi bili mnogo srećniji, a oni najnejakiji i najmlađi među nama - najviše. A to i jeste cilj? Ili...?

@Miloš:

1) da izviniš na izrazu, zabole me šta bi tada bilo;
2) moji roditelji nisu razmišljali kao ja jer su živeli u drugom vremenu i imali ooooodličnu finansijsku podlogu;
3) ja uopšte nisam protiv rađanja i ne volim ljude koji sve tumače u ekstremima (tj. kako njima odgovara), ja sam za slobodu SVOG izbora (jer zato smo valjda i ljudi, zar ne?) i protiv onih koji bi svima da nameću SVOJA pravila;
4) ako smo imali tu sreću (sada vidim, nažalost samo nas nekolicina) da budemo odgajeni s ljubavlju i u fazonu "želim da u životu radiš ono što voliš, postigneš ono što želiš i budeš srećna", e tada zaista ne vidim zašto bih radila ono što drugi od mene žele i očekuju, što nije čak ni zarad njihove sreće već samo zarad održavanja neke učmale tradicije i onoga "kad ja nisam srećan, e ne mora vala niko to da bude".
5) svako treba da živi prema svojim merilima sreće ali problem je u tome što je većina ljudi suviše glupa i uopšte ne zna šta bi radila sa svojim životima kada im to već ne bi bilo unapred određeno- i samo tada, dok žive po tom šablonu, mogu biti srećni(što meni, kada bi se na tome zaustavilo, ne bi uopšte smetalo)- ali problem nastaje kada se pojavimo mi sa mozgom- e onda se oni uplaše i žele da nas unište jer mi bitno remetimo koncepciju njihovog poimanja svega.

@ Miloš:
Znaš, strategija "napad je najbolja odbrana" je izgubila na efikasnosti još polovinom devedesetih godina prošlog veka. Verovatno zato što predstavlja očajnički trzaj čoveka koji ostaje bez argumenata.