PC Nauka?

Kada su ljudi neodgovorni, oni bi sve da zloupotrebe. Setimo se samo kako smo se odnosili prema pojmu slobode 5. oktobra. Na sve strane porazbijani izlozi i opljackane trafike po gradu. Tako neodgovoran covek shvata pojam slobode. Na zalost, takva predstava o slobodi obuhvata sve sfere bivstvovanja neodgovornog coveka, pa i njegovo bavljenje naukom.

A gde je resenje? Da li u uskracivanju sloboda i formiranju tabua? Ne, jer onda covek gubi priliku da odraste i postane covek.

Vreme starog veka je bilo vreme relativnih naucnih sloboda, ali i ljudskog divljastva. A onda su se crkva i drzava trudili da idoloskim i politickim uticajem sprece zloupotrebe ljudskih sloboda, pa su tako formirale snazan totalitaran sistem sa autoritarnom ideologijom koji je hiljadu godina drzao Evropu u tami srednjeg veka. Izlaz iz tame srednjeg veka je bio novi vek tj. proces prosvecenosti (budjenje svesti o razumu i licnoj odgovornosti) koje je pocelo kroz protestantizam, a zavrsilo se sa eskalazijom hedonizma savremenog doba u kome mi danas zivimo. Naime, prosvecenost je donela veliki blagoslov covecanstvu, ali u zadnjih vek i po smo svedoci napustanja ideje prosvecenosti i popustanja zivotnoj filozofiji hedonizma koja zloupotrebljava tekovine prethodne prosvecenosti. Danas se savest smatra prevazidjenom kategorijom, a pitanje dobra i zla je krajnje relativno. Ljudi vise ne zive za opste dobro i za druge ljude kao u vreme prosvecenosti, nego samo za sebe. Kako se ljudi sve vise odricu svoje odgovornosti, jaca uloga drzave koja tu odgovornost sve vise preuzima na sebe, tako da se duh srednjeg veka polako obnavlja. Na primer, veliki deo nas smo skloni korupciji i isto toliko nas je nezadovoljno time kako drzava resava problem korupcije. Mi, dakle, hocemo da drzava bude nasa savest i da represivnim putem resi nase moralne probleme. Takvim prebacivanjem onoga sto nas cini ljudima na drzavu mi prirodno formirano totalitarni sistem srednjeg veka koji misli i odlucuje umesto na samih. Takav totalitarni duh naravno obuhvata i nauku, kao sto je obuhvatao nauku i tokom srednjeg veka. U nauci se formiraju tabui kao sto su se formirali i tokom srednjeg veka. No, kako mi nikada nismo imali proces prosvecenosti na nasem tlu, ne moramo da odlazimo u srednji vek. Dovoljno je da isti mehanizam analiziramo u vreme komunistickog totalitarizma. Na zalost, mozemo primetiti da i savremeni zapad formira mir medju ljudima, narodima i rasama, na onim istim totalitarnim temeljima kako je to radio i nas komunizam. A to nisu mehanizmi prosvecivanja naroda, vec mehanizmi prisile. Nas covek ovde nije smeo da spomene kako je igrom slucaja Srbin, da ne bi slucajno bio etiketiran kao nacionalista. Medjutim, ni pet decenija takve fizolofije i politike nije bilo dovoljno da se nacionalizam zaista iskoreni, jer se niko nije borio protiv njegovog uzroka - sujete. Niko se nije bavio prosvecivanjem, vec prisilom i ideoloskom manipulacijom. Uklanjajuci razlike izmedju ljudi, mi ne uklanjamo IZVOR mrznje iz ljudskih srca, vec samo POVOD za manifestaciju mrznje. Na zalost, Zapad je u svojoj degradaciji dosao na nivo mehanizama bivse komunisticke ideologije. Danas u prosecnom americkom filmu glavni junak moze da ubija druge do mile volje, a istovremeno ne sme da se pojavi crnac u ulozi lopova. Zasto, pitacete ih? Oni ce vam odgovoriti - "Zato da se ne bi izazivalo nasilje prema crncima, da se ne bi promovisala mrznja medju ljudima!" Pa zar se mrznja i nasilje ne promovisu samim scenama nasilja i ubijanja? O, kakvog li licemerstva! Moze junak filma da vozi kolima 300 kilometara na sat, da usput ubija ljude oko sebe, a ne sme u ustima da ima cigaru ili da ima raskopcan sigurnosni pojas. Zapad u svojoj degradaciji ka hedonizmu cini ljude nesposobnim za susret sa osecanjima i predstavama koje su adekvatne zivotnoj realnosti, jer neprijatna osecanja i predstave ugrozavaju sam cilj i smisao zivota zapadnog coveka, a to je hedonisticko uzivanje. Istina je da izbegavajuci neprijatne misli i osecanja mi mozemo samo da uklonimo povod za manifestaciju mrznje prema drugome, ali ne i samu mrznju, koja ostaje i dalje u nasim srcima. Rasne, verske, nacionalne, i druge razlike izmedju ljudi nisu izvor sukoba, vec samo povod za manifestaciju nepobedjenih slabosti. Tabuima se ne moze resiti problem sukoba izmedju ljudi. Tako je komunizam pedeset godina kod nas odrzavao lazni mir, a onda, u vreme stresa medjunacionalnih sukoba devedesetih, otkrio je svoje pravo lice. Ne samo kod nas. I SSSR je pukao. Dakle, represija stvara samo spoljasnje licemerstvo koje nije u stanju da izdrzi probe zivota kada se one budu pojavile, a sigurno ce se kad tad pojaviti. Onakve plodove kakve je takva filozofija i politika donela kod nas i na Istoku, donece, na zalost, i na Zapadu. Stvarni mir medju ljudima i narodima, sloboda nauke bez njene zlouputrebe, mogu se ostvariti samo prosvecivanjem naroda. Iskustvo rane reformacije i prosvetiteljstva naroda severne Evrope to nam otkrivaju u zivotnoj praksi. Drugim recima, ako neko ne moze da voli crnce, onda treba da se pokaje sto nema ljubavi, a ne da sebe laze da crnci nisu razliciti od belaca.

Veoma zanimljiva tema, naročito u kontekstu savremenog trenda sve većeg sužavanja prostora za slobodno izražavanje i kritičko mišljenje, tobože da ne bismo slučajno uvredili ovu ili onu grupaciju, a u suštini, kao i obično, da bi nam izvesne grupe ljudi, poput političara, birokrata, i raznih budžetsko-grantovskih pseudoeksperata za pseudoznanje, još dublje zavukle ruku u džep. Naravno, nije lepo vređati ljude, ali, s druge strane, upravo su poštovanje za naučnu istinu i insistiranje na preciznim distikncijama (to jest princip isključivanja i selekcije, za razliku od danas modernog uključivanja svega i svačega u sve i svašta samo da se neko ili nešto ne bi "diskriminisali") zapadnu civilizaciju učinili onim što danas jeste, a to je najbogatija i vojno najmoćnija grupa ljudi na ovoj planeti, i na to nikada ne bi trebalo da zaboravimo, ako želimo - a želimo, barem većina nas koji nisu ni anarhisti, ni antiglobalisti, ni NGO-isti - da ostanemo tu gde jesmo, to jest na vrhu. Politička korektnost, doduše, donekle snižava nivo tenzija u društvu i omogućuje mu da u izvesnim aspektima bolje funkcioniše, ali je cena koja se za to plaća takođe visoka: relativizam u skoro svim oblastima života, odnosno gubitak jasne vizije i jasnih kriterijuma kuda i na koji način to društvo treba da stremi. Već nekoliko decenija, i sa jasno političkim podtekstom, razni humanistički (pseudo)učenjaci, to jest uglavnom filozofi, sociolozi i psiholozi, pokušavaju da nas ubede da je sve relativno, da objektivni kriterijumi vrednovanja ne postoje, da su sve vrednosti zavisne od kulture, a pritom je, naravno, sve vreme očigledno, da na ovom svetu postoje i veoma dobre i uspešne i veoma loše i neuspešne kulture, i da pripadnost kulturi u svakom slučaju, ili, čak, sasvim sigurno ne rasi (to je veoma neprecizan i ne mnogo koristan pojam), ali nekom genetskom tipu ljudi, mogu imati veoma pozitivno ili veoma negativno dejstvo na praktični učinak pojedinaca, grupa i država. Tako je, na primer, sasvim očevidno da zemlje koje iz religioznih razloga gotovo uopšte ne koriste intelektualne i radne potencijale čitave polovine populacije (i to one lepše polovine :) ), teško da u današnjem dinamičnom i visokokonkurentnom svetu neće biti bez ozbiljnih ekonomskih i društvenih problema, čak i ako im gomila para pada s neba, odnosno izbija iz zemlje. Ili, reći "crnci su glupi" je, naravno, potpuna budalaština, jer "crnac" ne znači apsolutno ništa, to jest znači toliko mnogo potpuno različitih stvari, od Idi Amina, preko Ronalda, sve do Kondolize Rajs, da je takav iskaz apsolutno besmislen. Ali reći da pripadnici određene crne, bele ili žute genetski homogene grupacije, u kojoj, zbog konkretnih uslova (recimo, slabog mešanja sa ostalim populacijama) postoji, na primer, snažna statistička tendencija ka nižem nivou apstraktne inteligencije, može da bude vrlo korisna stvar, ponajviše za tu grupu, pošto joj može uštedeti mnogo truda i olakšati razne strategijske odluke (na primer, u kom pravcu će se ekonomija usmeriti, ako imate mnogo genetski priglupih ljudi u populaciji, bolje se usmerite na nešto ne mnogo zahtevno a isplativo, tipa gajenja organskog povrća :) ). Lično ne mislim da su današnji ljudi u Evropi i u SAD beslovesna fašistička marva, koja jedva čeka da skoči na neku manjinu i da je natera da bere pamuk u lancima ili čisti cipele, samo zato što se egzaktno utvrdi i javno kaže da nečega imaju manje a nečega drugog možda više, te bih rekao da je sadašnji nivo cenzure javnog govora i nametanja političke korektnosti već davno prešao granicu posle koje postaje štetan za mentalnu vitalnost društva. A što se tiče razlika među kulturama, tu će se, kao i kod ljudi, prirodna selekcija sama postarati za sve, i u laž uterati svaku političku korektnost: kao što Japanci danas slušaju heavy metal, Aboridžani jedu suši a Bušmani pričaju mobilnim telefonima, tako će se i u budućnosti manje efikasne i uspešne kulture ako su pametne truditi da oponašaju one efikasnije i uspešnije, to jest da se u njih, kao hiljadama puta do sada, pretope i asimiliraju ili, barem, da prisvoje osobine ključne za uspeh (recimo, heavy metal :) ), a ako nisu pametne ukopaće se u svoju neuspešnost i nefleksibilnost i rizikovati da ih nestane i u fizičko-biološkom smislu (pogledajte, na primer, šta Srbi rade sebi već pola veka zbog zadrtog i tvrdoglavog primitivizma). Jedino što bi, iz banalnih, sebično-darvinsitčkih razloga, trebalo po svaku cenu obezbediti jeste da baš naša kultura još dugo bude ta koja postavlja trendove, stoji na vrhu i biva oponašana, odnosno da nas preterana tolerancija ne odvede u relativistički razvojni ćorsokak, a najbolji indikator i korektiv kuda idemo i da li je to dobar pravac je upravo nauka (ne humanističke pseudo-nauke, kontaminirane za opstanak i prosperitet društva ne baš previše korisnim i zdravim levičarskim idejama kao šuma oko Černobila, već, prave, "tvrde" i egzaktne prirodne nauke), te su nam, stoga, neophodni ljudi poput gospodina Votsona, koji se ne boje da javno kažu i osetljive stvari, i ne misle da su ljudima potrebni tutori, cenzori i socijalni radnici da bde da slučajno ne skrenu s "pravog puta", niti brnjica političke korektnosti koju se NGO-isti i ostali levičari trude da navuku svima koji ne dele njihov pogled na svet.

Veoma zanimljiva tema, naročito u kontekstu savremenog trenda sve većeg sužavanja prostora za slobodno izražavanje i kritičko mišljenje, tobože da ne bismo slučajno uvredili ovu ili onu grupaciju, a u suštini, kao i obično, da bi nam izvesne grupe ljudi, poput političara, birokrata, i raznih budžetsko-grantovskih pseudoeksperata za pseudoznanje, još dublje zavukle ruku u džep. Naravno, nije lepo vređati ljude, ali, s druge strane, upravo su poštovanje za naučnu istinu i insistiranje na preciznim distikncijama (to jest princip isključivanja i selekcije, za razliku od danas modernog uključivanja svega i svačega u sve i svašta samo da se neko ili nešto ne bi "diskriminisali") zapadnu civilizaciju učinili onim što danas jeste, a to je najbogatija i vojno najmoćnija grupa ljudi na ovoj planeti, i na to nikada ne bi trebalo da zaboravimo, ako želimo - a želimo, barem većina nas koji nisu ni anarhisti, ni antiglobalisti, ni NGO-isti - da ostanemo tu gde jesmo, to jest na vrhu. Politička korektnost, doduše, donekle snižava nivo tenzija u društvu i omogućuje mu da u izvesnim aspektima bolje funkcioniše, ali je cena koja se za to plaća takođe visoka: relativizam u skoro svim oblastima života, odnosno gubitak jasne vizije i jasnih kriterijuma kuda i na koji način to društvo treba da stremi. Već nekoliko decenija, i sa jasno političkim podtekstom, razni humanistički (pseudo)učenjaci, to jest uglavnom filozofi, sociolozi i psiholozi, pokušavaju da nas ubede da je sve relativno, da objektivni kriterijumi vrednovanja ne postoje, da su sve vrednosti zavisne od kulture, a pritom je, naravno, sve vreme očigledno, da na ovom svetu postoje i veoma dobre i uspešne i veoma loše i neuspešne kulture, i da pripadnost kulturi u svakom slučaju, ili, čak, sasvim sigurno ne rasi (to je veoma neprecizan i ne mnogo koristan pojam), ali nekom genetskom tipu ljudi, mogu imati veoma pozitivno ili veoma negativno dejstvo na praktični učinak pojedinaca, grupa i država. Tako je, na primer, sasvim očevidno da zemlje koje iz religioznih razloga gotovo uopšte ne koriste intelektualne i radne potencijale čitave polovine populacije (i to one lepše polovine :) ), teško da u današnjem dinamičnom i visokokonkurentnom svetu neće biti bez ozbiljnih ekonomskih i društvenih problema, čak i ako im gomila para pada s neba, odnosno izbija iz zemlje. Ili, reći "crnci su glupi" je, naravno, potpuna budalaština, jer "crnac" ne znači apsolutno ništa, to jest znači toliko mnogo potpuno različitih stvari, od Idi Amina, preko Ronalda, sve do Kondolize Rajs, da je takav iskaz apsolutno besmislen. Ali reći da pripadnici određene crne, bele ili žute genetski homogene grupacije, u kojoj, zbog konkretnih uslova (recimo, slabog mešanja sa ostalim populacijama) postoji, na primer, snažna statistička tendencija ka nižem nivou apstraktne inteligencije, može da bude vrlo korisna stvar, ponajviše za tu grupu, pošto joj može uštedeti mnogo truda i olakšati razne strategijske odluke (na primer, u kom pravcu će se ekonomija usmeriti, ako imate mnogo genetski priglupih ljudi u populaciji, bolje se usmerite na nešto ne mnogo zahtevno a isplativo, tipa gajenja organskog povrća :) ). Lično ne mislim da su današnji ljudi u Evropi i u SAD beslovesna fašistička marva, koja jedva čeka da skoči na neku manjinu i da je natera da bere pamuk u lancima ili čisti cipele, samo zato što se egzaktno utvrdi i javno kaže da nečega imaju manje a nečega drugog možda više, te bih rekao da je sadašnji nivo cenzure javnog govora i nametanja političke korektnosti već davno prešao granicu posle koje postaje štetan za mentalnu vitalnost društva. A što se tiče razlika među kulturama, tu će se, kao i kod ljudi, prirodna selekcija sama postarati za sve, i u laž uterati svaku političku korektnost: kao što Japanci danas slušaju heavy metal, Aboridžani jedu suši a Bušmani pričaju mobilnim telefonima, tako će se i u budućnosti manje efikasne i uspešne kulture ako su pametne truditi da oponašaju one efikasnije i uspešnije, to jest da se u njih, kao hiljadama puta do sada, pretope i asimiliraju ili, barem, da prisvoje osobine ključne za uspeh (recimo, heavy metal :) ), a ako nisu pametne ukopaće se u svoju neuspešnost i nefleksibilnost i rizikovati da ih nestane i u fizičko-biološkom smislu (pogledajte, na primer, šta Srbi rade sebi već pola veka zbog zadrtog i tvrdoglavog primitivizma). Jedino što bi, iz banalnih, sebično-darvinsitčkih razloga, trebalo po svaku cenu obezbediti jeste da baš naša kultura još dugo bude ta koja postavlja trendove, stoji na vrhu i biva oponašana, odnosno da nas preterana tolerancija ne odvede u relativistički razvojni ćorsokak, a najbolji indikator i korektiv kuda idemo i da li je to dobar pravac je upravo nauka (ne humanističke pseudo-nauke, kontaminirane za opstanak i prosperitet društva ne baš previše korisnim i zdravim levičarskim idejama kao šuma oko Černobila, već, prave, "tvrde" i egzaktne prirodne nauke), te su nam, stoga, neophodni ljudi poput gospodina Votsona, koji se ne boje da javno kažu i osetljive stvari, i ne misle da su ljudima potrebni tutori, cenzori i socijalni radnici da bde da slučajno ne skrenu s "pravog puta", niti brnjica političke korektnosti koju se NGO-isti i ostali levičari trude da navuku svima koji ne dele njihov pogled na svet.

odlican tekst. drustvena odgovornost nauke je pitanje o kojem definitivno treba razgovarati.

dobar, dobar ma odlican canak. nisam vec duze vremena procitao bolji inofrmativno-popularno-naucni clanak, pa cak i na ostalim indo-evropskim jezicima. bravo. svaka cast, i samo napred

Hvala na tekstu!
Ovo je tema o kojoj najveci broj naucnika i ideologa nauke ne zeli ni da pocne da razmislja, jer, ako cemo iskreno, ta bi rasprava otvorila pitanja koja idu mnogo dalje od "politicke korektnosti" (npr. pitanje svrsishodnosti daljeg, nekontrolisanog razvoja tehnologije, a samim tima i sprege nauke i "velikog biznisa"). Ne mislim da ce biti uspesno, ali je svakako plemenito, pozivati se na "savest" nacnika, koji bi provlacili otkrica kroz moralni filter, vec je daleko verovatnije da ce to biti stavar prinude (kao sa Votsonom). U svakom slucaju,
odgovoran i lep pokusaj autorke teksta da dopre do onih koji imaju usi da cuju.
Arsen

#####
specific attitudes and characteristics, i možete ga pronaći preko sajta ScienceDirect, ili citiranog uz komentar na http://www.badscience.net/?p=511). Autori tumače svoje rezultate kao prilog razvoju dijagnostike i terapije osoba sa Daunovim sindromom, ali način na koji se bave temom zastrašujuće podseća na principe „rasne higijene“. Povlačenje ovako kontroverzne para
######
A sta ako je gore navedena "studija", zapravo sociolosko istrazivanje "koje jos traje", a koje ima za cilj utvrdjivanje uticaja "kvazi nauke" (ili kakav god naziv ima).

Kada su ljudi neodgovorni, oni bi sve da zloupotrebe. Setimo se samo kako smo se odnosili prema pojmu slobode 5. oktobra. Na sve strane porazbijani izlozi i opljackane trafike po gradu. Tako neodgovoran covek shvata pojam slobode. Na zalost, takva predstava o slobodi obuhvata sve sfere bivstvovanja neodgovornog coveka, pa i njegovo bavljenje naukom.

A gde je resenje? Da li u uskracivanju sloboda i formiranju tabua? Ne, jer onda covek gubi priliku da odraste i postane covek.

Vreme starog veka je bilo vreme relativnih naucnih sloboda, ali i ljudskog divljastva. A onda su se crkva i drzava trudili da idoloskim i politickim uticajem sprece zloupotrebe ljudskih sloboda, pa su tako formirale snazan totalitaran sistem sa autoritarnom ideologijom koji je hiljadu godina drzao Evropu u tami srednjeg veka. Izlaz iz tame srednjeg veka je bio novi vek tj. proces prosvecenosti (budjenje svesti o razumu i licnoj odgovornosti) koje je pocelo kroz protestantizam, a zavrsilo se sa eskalazijom hedonizma savremenog doba u kome mi danas zivimo. Naime, prosvecenost je donela veliki blagoslov covecanstvu, ali u zadnjih vek i po smo svedoci napustanja ideje prosvecenosti i popustanja zivotnoj filozofiji hedonizma koja zloupotrebljava tekovine prethodne prosvecenosti. Danas se savest smatra prevazidjenom kategorijom, a pitanje dobra i zla je krajnje relativno. Ljudi vise ne zive za opste dobro i za druge ljude kao u vreme prosvecenosti, nego samo za sebe. Kako se ljudi sve vise odricu svoje odgovornosti, jaca uloga drzave koja tu odgovornost sve vise preuzima na sebe, tako da se duh srednjeg veka polako obnavlja. Na primer, veliki deo nas smo skloni korupciji i isto toliko nas je nezadovoljno time kako drzava resava problem korupcije. Mi, dakle, hocemo da drzava bude nasa savest i da represivnim putem resi nase moralne probleme. Takvim prebacivanjem onoga sto nas cini ljudima na drzavu mi prirodno formirano totalitarni sistem srednjeg veka koji misli i odlucuje umesto na samih. Takav totalitarni duh naravno obuhvata i nauku, kao sto je obuhvatao nauku i tokom srednjeg veka. U nauci se formiraju tabui kao sto su se formirali i tokom srednjeg veka. No, kako mi nikada nismo imali proces prosvecenosti na nasem tlu, ne moramo da odlazimo u srednji vek. Dovoljno je da isti mehanizam analiziramo u vreme komunistickog totalitarizma. Na zalost, mozemo primetiti da i savremeni zapad formira mir medju ljudima, narodima i rasama, na onim istim totalitarnim temeljima kako je to radio i nas komunizam. A to nisu mehanizmi prosvecivanja naroda, vec mehanizmi prisile. Nas covek ovde nije smeo da spomene kako je igrom slucaja Srbin, da ne bi slucajno bio etiketiran kao nacionalista. Medjutim, ni pet decenija takve fizolofije i politike nije bilo dovoljno da se nacionalizam zaista iskoreni, jer se niko nije borio protiv njegovog uzroka - sujete. Niko se nije bavio prosvecivanjem, vec prisilom i ideoloskom manipulacijom. Uklanjajuci razlike izmedju ljudi, mi ne uklanjamo IZVOR mrznje iz ljudskih srca, vec samo POVOD za manifestaciju mrznje. Na zalost, Zapad je u svojoj degradaciji dosao na nivo mehanizama bivse komunisticke ideologije. Danas u prosecnom americkom filmu glavni junak moze da ubija druge do mile volje, a istovremeno ne sme da se pojavi crnac u ulozi lopova. Zasto, pitacete ih? Oni ce vam odgovoriti - "Zato da se ne bi izazivalo nasilje prema crncima, da se ne bi promovisala mrznja medju ljudima!" Pa zar se mrznja i nasilje ne promovisu samim scenama nasilja i ubijanja? O, kakvog li licemerstva! Moze junak filma da vozi kolima 300 kilometara na sat, da usput ubija ljude oko sebe, a ne sme u ustima da ima cigaru ili da ima raskopcan sigurnosni pojas. Zapad u svojoj degradaciji ka hedonizmu cini ljude nesposobnim za susret sa osecanjima i predstavama koje su adekvatne zivotnoj realnosti, jer neprijatna osecanja i predstave ugrozavaju sam cilj i smisao zivota zapadnog coveka, a to je hedonisticko uzivanje. Istina je da izbegavajuci neprijatne misli i osecanja mi mozemo samo da uklonimo povod za manifestaciju mrznje prema drugome, ali ne i samu mrznju, koja ostaje i dalje u nasim srcima. Rasne, verske, nacionalne, i druge razlike izmedju ljudi nisu izvor sukoba, vec samo povod za manifestaciju nepobedjenih slabosti. Tabuima se ne moze resiti problem sukoba izmedju ljudi. Tako je komunizam pedeset godina kod nas odrzavao lazni mir, a onda, u vreme stresa medjunacionalnih sukoba devedesetih, otkrio je svoje pravo lice. Ne samo kod nas. I SSSR je pukao. Dakle, represija stvara samo spoljasnje licemerstvo koje nije u stanju da izdrzi probe zivota kada se one budu pojavile, a sigurno ce se kad tad pojaviti. Onakve plodove kakve je takva filozofija i politika donela kod nas i na Istoku, donece, na zalost, i na Zapadu. Stvarni mir medju ljudima i narodima, sloboda nauke bez njene zlouputrebe, mogu se ostvariti samo prosvecivanjem naroda. Iskustvo rane reformacije i prosvetiteljstva naroda severne Evrope to nam otkrivaju u zivotnoj praksi. Drugim recima, ako neko ne moze da voli crnce, onda treba da se pokaje sto nema ljubavi, a ne da sebe laze da crnci nisu razliciti od belaca.

Veoma zanimljiva tema, naročito u kontekstu savremenog trenda sve većeg sužavanja prostora za slobodno izražavanje i kritičko mišljenje, tobože da ne bismo slučajno uvredili ovu ili onu grupaciju, a u suštini, kao i obično, da bi nam izvesne grupe ljudi, poput političara, birokrata, i raznih budžetsko-grantovskih pseudoeksperata za pseudoznanje, još dublje zavukle ruku u džep. Naravno, nije lepo vređati ljude, ali, s druge strane, upravo su poštovanje za naučnu istinu i insistiranje na preciznim distikncijama (to jest princip isključivanja i selekcije, za razliku od danas modernog uključivanja svega i svačega u sve i svašta samo da se neko ili nešto ne bi "diskriminisali") zapadnu civilizaciju učinili onim što danas jeste, a to je najbogatija i vojno najmoćnija grupa ljudi na ovoj planeti, i na to nikada ne bi trebalo da zaboravimo, ako želimo - a želimo, barem većina nas koji nisu ni anarhisti, ni antiglobalisti, ni NGO-isti - da ostanemo tu gde jesmo, to jest na vrhu. Politička korektnost, doduše, donekle snižava nivo tenzija u društvu i omogućuje mu da u izvesnim aspektima bolje funkcioniše, ali je cena koja se za to plaća takođe visoka: relativizam u skoro svim oblastima života, odnosno gubitak jasne vizije i jasnih kriterijuma kuda i na koji način to društvo treba da stremi. Već nekoliko decenija, i sa jasno političkim podtekstom, razni humanistički (pseudo)učenjaci, to jest uglavnom filozofi, sociolozi i psiholozi, pokušavaju da nas ubede da je sve relativno, da objektivni kriterijumi vrednovanja ne postoje, da su sve vrednosti zavisne od kulture, a pritom je, naravno, sve vreme očigledno, da na ovom svetu postoje i veoma dobre i uspešne i veoma loše i neuspešne kulture, i da pripadnost kulturi u svakom slučaju, ili, čak, sasvim sigurno ne rasi (to je veoma neprecizan i ne mnogo koristan pojam), ali nekom genetskom tipu ljudi, mogu imati veoma pozitivno ili veoma negativno dejstvo na praktični učinak pojedinaca, grupa i država. Tako je, na primer, sasvim očevidno da zemlje koje iz religioznih razloga gotovo uopšte ne koriste intelektualne i radne potencijale čitave polovine populacije (i to one lepše polovine :) ), teško da u današnjem dinamičnom i visokokonkurentnom svetu neće biti bez ozbiljnih ekonomskih i društvenih problema, čak i ako im gomila para pada s neba, odnosno izbija iz zemlje. Ili, reći "crnci su glupi" je, naravno, potpuna budalaština, jer "crnac" ne znači apsolutno ništa, to jest znači toliko mnogo potpuno različitih stvari, od Idi Amina, preko Ronalda, sve do Kondolize Rajs, da je takav iskaz apsolutno besmislen. Ali reći da pripadnici određene crne, bele ili žute genetski homogene grupacije, u kojoj, zbog konkretnih uslova (recimo, slabog mešanja sa ostalim populacijama) postoji, na primer, snažna statistička tendencija ka nižem nivou apstraktne inteligencije, može da bude vrlo korisna stvar, ponajviše za tu grupu, pošto joj može uštedeti mnogo truda i olakšati razne strategijske odluke (na primer, u kom pravcu će se ekonomija usmeriti, ako imate mnogo genetski priglupih ljudi u populaciji, bolje se usmerite na nešto ne mnogo zahtevno a isplativo, tipa gajenja organskog povrća :) ). Lično ne mislim da su današnji ljudi u Evropi i u SAD beslovesna fašistička marva, koja jedva čeka da skoči na neku manjinu i da je natera da bere pamuk u lancima ili čisti cipele, samo zato što se egzaktno utvrdi i javno kaže da nečega imaju manje a nečega drugog možda više, te bih rekao da je sadašnji nivo cenzure javnog govora i nametanja političke korektnosti već davno prešao granicu posle koje postaje štetan za mentalnu vitalnost društva. A što se tiče razlika među kulturama, tu će se, kao i kod ljudi, prirodna selekcija sama postarati za sve, i u laž uterati svaku političku korektnost: kao što Japanci danas slušaju heavy metal, Aboridžani jedu suši a Bušmani pričaju mobilnim telefonima, tako će se i u budućnosti manje efikasne i uspešne kulture ako su pametne truditi da oponašaju one efikasnije i uspešnije, to jest da se u njih, kao hiljadama puta do sada, pretope i asimiliraju ili, barem, da prisvoje osobine ključne za uspeh (recimo, heavy metal :) ), a ako nisu pametne ukopaće se u svoju neuspešnost i nefleksibilnost i rizikovati da ih nestane i u fizičko-biološkom smislu (pogledajte, na primer, šta Srbi rade sebi već pola veka zbog zadrtog i tvrdoglavog primitivizma). Jedino što bi, iz banalnih, sebično-darvinsitčkih razloga, trebalo po svaku cenu obezbediti jeste da baš naša kultura još dugo bude ta koja postavlja trendove, stoji na vrhu i biva oponašana, odnosno da nas preterana tolerancija ne odvede u relativistički razvojni ćorsokak, a najbolji indikator i korektiv kuda idemo i da li je to dobar pravac je upravo nauka (ne humanističke pseudo-nauke, kontaminirane za opstanak i prosperitet društva ne baš previše korisnim i zdravim levičarskim idejama kao šuma oko Černobila, već, prave, "tvrde" i egzaktne prirodne nauke), te su nam, stoga, neophodni ljudi poput gospodina Votsona, koji se ne boje da javno kažu i osetljive stvari, i ne misle da su ljudima potrebni tutori, cenzori i socijalni radnici da bde da slučajno ne skrenu s "pravog puta", niti brnjica političke korektnosti koju se NGO-isti i ostali levičari trude da navuku svima koji ne dele njihov pogled na svet.

#####
specific attitudes and characteristics, i možete ga pronaći preko sajta ScienceDirect, ili citiranog uz komentar na http://www.badscience.net/?p=511). Autori tumače svoje rezultate kao prilog razvoju dijagnostike i terapije osoba sa Daunovim sindromom, ali način na koji se bave temom zastrašujuće podseća na principe „rasne higijene“. Povlačenje ovako kontroverzne para
######
A sta ako je gore navedena "studija", zapravo sociolosko istrazivanje "koje jos traje", a koje ima za cilj utvrdjivanje uticaja "kvazi nauke" (ili kakav god naziv ima).

odlican tekst. drustvena odgovornost nauke je pitanje o kojem definitivno treba razgovarati.

dobar, dobar ma odlican canak. nisam vec duze vremena procitao bolji inofrmativno-popularno-naucni clanak, pa cak i na ostalim indo-evropskim jezicima. bravo. svaka cast, i samo napred

Hvala na tekstu!
Ovo je tema o kojoj najveci broj naucnika i ideologa nauke ne zeli ni da pocne da razmislja, jer, ako cemo iskreno, ta bi rasprava otvorila pitanja koja idu mnogo dalje od "politicke korektnosti" (npr. pitanje svrsishodnosti daljeg, nekontrolisanog razvoja tehnologije, a samim tima i sprege nauke i "velikog biznisa"). Ne mislim da ce biti uspesno, ali je svakako plemenito, pozivati se na "savest" nacnika, koji bi provlacili otkrica kroz moralni filter, vec je daleko verovatnije da ce to biti stavar prinude (kao sa Votsonom). U svakom slucaju,
odgovoran i lep pokusaj autorke teksta da dopre do onih koji imaju usi da cuju.
Arsen

Veoma zanimljiva tema, naročito u kontekstu savremenog trenda sve većeg sužavanja prostora za slobodno izražavanje i kritičko mišljenje, tobože da ne bismo slučajno uvredili ovu ili onu grupaciju, a u suštini, kao i obično, da bi nam izvesne grupe ljudi, poput političara, birokrata, i raznih budžetsko-grantovskih pseudoeksperata za pseudoznanje, još dublje zavukle ruku u džep. Naravno, nije lepo vređati ljude, ali, s druge strane, upravo su poštovanje za naučnu istinu i insistiranje na preciznim distikncijama (to jest princip isključivanja i selekcije, za razliku od danas modernog uključivanja svega i svačega u sve i svašta samo da se neko ili nešto ne bi "diskriminisali") zapadnu civilizaciju učinili onim što danas jeste, a to je najbogatija i vojno najmoćnija grupa ljudi na ovoj planeti, i na to nikada ne bi trebalo da zaboravimo, ako želimo - a želimo, barem većina nas koji nisu ni anarhisti, ni antiglobalisti, ni NGO-isti - da ostanemo tu gde jesmo, to jest na vrhu. Politička korektnost, doduše, donekle snižava nivo tenzija u društvu i omogućuje mu da u izvesnim aspektima bolje funkcioniše, ali je cena koja se za to plaća takođe visoka: relativizam u skoro svim oblastima života, odnosno gubitak jasne vizije i jasnih kriterijuma kuda i na koji način to društvo treba da stremi. Već nekoliko decenija, i sa jasno političkim podtekstom, razni humanistički (pseudo)učenjaci, to jest uglavnom filozofi, sociolozi i psiholozi, pokušavaju da nas ubede da je sve relativno, da objektivni kriterijumi vrednovanja ne postoje, da su sve vrednosti zavisne od kulture, a pritom je, naravno, sve vreme očigledno, da na ovom svetu postoje i veoma dobre i uspešne i veoma loše i neuspešne kulture, i da pripadnost kulturi u svakom slučaju, ili, čak, sasvim sigurno ne rasi (to je veoma neprecizan i ne mnogo koristan pojam), ali nekom genetskom tipu ljudi, mogu imati veoma pozitivno ili veoma negativno dejstvo na praktični učinak pojedinaca, grupa i država. Tako je, na primer, sasvim očevidno da zemlje koje iz religioznih razloga gotovo uopšte ne koriste intelektualne i radne potencijale čitave polovine populacije (i to one lepše polovine :) ), teško da u današnjem dinamičnom i visokokonkurentnom svetu neće biti bez ozbiljnih ekonomskih i društvenih problema, čak i ako im gomila para pada s neba, odnosno izbija iz zemlje. Ili, reći "crnci su glupi" je, naravno, potpuna budalaština, jer "crnac" ne znači apsolutno ništa, to jest znači toliko mnogo potpuno različitih stvari, od Idi Amina, preko Ronalda, sve do Kondolize Rajs, da je takav iskaz apsolutno besmislen. Ali reći da pripadnici određene crne, bele ili žute genetski homogene grupacije, u kojoj, zbog konkretnih uslova (recimo, slabog mešanja sa ostalim populacijama) postoji, na primer, snažna statistička tendencija ka nižem nivou apstraktne inteligencije, može da bude vrlo korisna stvar, ponajviše za tu grupu, pošto joj može uštedeti mnogo truda i olakšati razne strategijske odluke (na primer, u kom pravcu će se ekonomija usmeriti, ako imate mnogo genetski priglupih ljudi u populaciji, bolje se usmerite na nešto ne mnogo zahtevno a isplativo, tipa gajenja organskog povrća :) ). Lično ne mislim da su današnji ljudi u Evropi i u SAD beslovesna fašistička marva, koja jedva čeka da skoči na neku manjinu i da je natera da bere pamuk u lancima ili čisti cipele, samo zato što se egzaktno utvrdi i javno kaže da nečega imaju manje a nečega drugog možda više, te bih rekao da je sadašnji nivo cenzure javnog govora i nametanja političke korektnosti već davno prešao granicu posle koje postaje štetan za mentalnu vitalnost društva. A što se tiče razlika među kulturama, tu će se, kao i kod ljudi, prirodna selekcija sama postarati za sve, i u laž uterati svaku političku korektnost: kao što Japanci danas slušaju heavy metal, Aboridžani jedu suši a Bušmani pričaju mobilnim telefonima, tako će se i u budućnosti manje efikasne i uspešne kulture ako su pametne truditi da oponašaju one efikasnije i uspešnije, to jest da se u njih, kao hiljadama puta do sada, pretope i asimiliraju ili, barem, da prisvoje osobine ključne za uspeh (recimo, heavy metal :) ), a ako nisu pametne ukopaće se u svoju neuspešnost i nefleksibilnost i rizikovati da ih nestane i u fizičko-biološkom smislu (pogledajte, na primer, šta Srbi rade sebi već pola veka zbog zadrtog i tvrdoglavog primitivizma). Jedino što bi, iz banalnih, sebično-darvinsitčkih razloga, trebalo po svaku cenu obezbediti jeste da baš naša kultura još dugo bude ta koja postavlja trendove, stoji na vrhu i biva oponašana, odnosno da nas preterana tolerancija ne odvede u relativistički razvojni ćorsokak, a najbolji indikator i korektiv kuda idemo i da li je to dobar pravac je upravo nauka (ne humanističke pseudo-nauke, kontaminirane za opstanak i prosperitet društva ne baš previše korisnim i zdravim levičarskim idejama kao šuma oko Černobila, već, prave, "tvrde" i egzaktne prirodne nauke), te su nam, stoga, neophodni ljudi poput gospodina Votsona, koji se ne boje da javno kažu i osetljive stvari, i ne misle da su ljudima potrebni tutori, cenzori i socijalni radnici da bde da slučajno ne skrenu s "pravog puta", niti brnjica političke korektnosti koju se NGO-isti i ostali levičari trude da navuku svima koji ne dele njihov pogled na svet.