Otvaranje otvorenog koda

S obzirom da sam i sam nekada bio programer a sada sam u poziciji da sve to gledam sa mesta gde se odlucuje, zelim da napisem sledece. Otvoreni kod prosto nikada nece biti "glavna stvar" u velikim firmama. Prosto, ako iza programa ne stoji neko koga mogu pojuriti zbog kvaliteta - nema nista od posla i tacka. Nemojte se zavaravati oko toga. Drugo, kao programer (bivsi), da jano kazem: ne pada mi na pamet da pisem program od koga necu zaraditi. I od prave zarade nema nista ako lepo to sto sam mesecima pisao dam drugima. Prosto, kod je rezultat rada u koji sam ulozio vreme, pamet i trud. To vam je isto tako naivno kao da neki nobelovac napise knjigu, pa onda kaze "evo neka svi kopiraju a meni ni dinara". Pa zasto onda recimo i projekat za izgradnju nekog mosta ne bi bio dzabe? Dalje, pogresno je Lynux otvoreni kod porediti samo sa Microsoftom - to je glupost - poredite sa celokupnom softverskom industrijom ako pricate o novcu (IBM, Oracle, CA...). Dakle, ne zavaravajte se: ako mislite o ozbiljnom biznisu od otvorenog koda kome ne znas vlasnika i ne znas odgovornosti nema nista. PS Da se razumemo, i ja koristim neka resenja open-source porekla. Ali ne za bussiness critical namene.

@Lala iz Banata

Ne razumem zašto moj komentar smatraš ostrašćenim, a posebno ne zašto ga povezuješ sa kompanijom u kojoj radim? Ili misliš da mi je pisanje na (srpskim) diskusijama u opisu radnog mesta, a sve u cilju osvajanja tako značajnog tržišta na brdovitom Balkanu? :)

Cene koje sam pominjao su objavljene na RH web sajtu (https://www.redhat.com/rhel/compare/server/), ne mislim da ce u Srbiji biti niže nego u ostatku Evrope i sveta. I Larry Ellison, koga je neko ovde spomenuo, misli da je RH preskup, zato je Oracle i ponudio svoju verziju RH(http://www.vnunet.com/vnunet/news/2167275/oracle-support-red-hat-linux).

U tekstu Marije Vidić se uopšte ne govori o sigurnosti, tako da mislim da nema potrebe da ovde razgovaramo o tome.

@Darko Maksimovic

Po pitanju prednosti otvorenog koda, u principu se slažem sa onim što već rekao Bora: ko garantuje da je ispravka baga koju je poslao neki anonimus pouzdana, sigurna i optimizovana sto se tice brzine i resursa? Da ne govorimo o načinu na koji je napisana popratna tehnička dokumentacija (ako je uopšte i napisana)? Samo ću da dodam: ko garantuje da su svi koji menjaju kod dobronamerni? (Ne mislim na open source zajednicu nego na pojedince koji imaju pristup lokalnoj mašini.)

Autorka teksta zaslužuje pohvale što se latila da napiše ovakav tekst.
Ne bih da ovo štu ću sledeće reći zvuči kao kritika, ali sudeći po njenom poslednjem pitanju "ko će biti odgovoran ako to ne radi", izgleda da ne poznaje dovoljno korporacijski svet koji stoji iza Linux operativnog sistema.

Deo odgovora nalazi se već u prvoj rečenici sa kojom je tekst i otvoren a to je Red Hat. Zatim slede Novell (Suse Linux) i Canonical Ltd (Ubuntu-Debian).
Ove firme se bave pružanjem tehničke podrške svima koji od njih kupuju komercijalne verzije Linux operativnog sistema. Koliko je to veliki posao govori i činjenica da je IBM u nekoj vrsti alijanse se njima i korisnicima ostavlja izbor da li će moćne IBM-ove radne stanice serije Intellistation imati sa MS Windows ili Red Hat odn. Novell Desktop Linuxom na primer.
To je samo uvod u odgovor na pitanje o odgovornosti. Ne želim da propagiram ni za jednu stranu u Linux-Windows sukobu, najbolje je stvoriti uslove da krajnji korisnici imaju mogućnost da sami izaberu proizvod i prateću tehničku podršku onako kako to njima odgovara.

Prvo, Ubuntu nije africka distribucija vec je ime dobila po africkoj rijeci Ubuntu.

Sto se tice otvorenog koda, treba napomenuti da je UN vec prije neku godinu napisao preporuke zemljama u razvoju u vezi sa koriscenjem OS-a. Cak i u susjednoj Hrvatskoj vlada je prije par mjeseci usvojila politiku upotrebe softvera otvorenog koda u drzavnim institucijama.

Drzave/drustva poput nase mogu da izvuku veliku korist iz OS-a. Prije svega, gradi se domaca pamet, obrazuju, zaposljavaju, a time i zadrzavaju domaci strucnjaci. To dalje povecava opticaj novca u domacem IT sektoru i taj novac NE ODLAZI NAPOLJE vec ostaje u nasoj drzavi, dalje se vrti i investira. TO za posljedicu moze imati i dalji rast domace it industrije, pa dalja ulaganja u istu itd i tako u krug.

Navedimo prostu racunicu: koliko skola ima u Srbiji? Koliko te skole imaju racunara? Koliko je to kada se pomnozi (i uracuna popust) troskova samo za windows? Taj novac vlada plati Microsoftu, MS zauzvrat zaposli nekoliko ili nekoliko desetina inzinjera kod nas i vecinu novca posalje u inostranstvo. Sa druge strane, zar ne bi bilo bolje da se sav taj novac investira u domace strucnjake i da skole umjesto windowsa koriste neki drugi sistem? Onda ce ti strucnjaci napraviti proizvod koji cemo moci dalje da izvozimo, cak i zaradimo i popravimo izvozni bilans.

Glavni problem kod ovoga je nerazumijevanje trendova u nasoj vlasti, i iskreno, nedovoljan broj strucnih ljudi da sve to organizuju i provedu.

Sto se tice velikih firmi, Novel je tek od nedavno usao u linuks svijet. Postoje i druge velike firme koje su se aktivirale na podrucju otvorenog koda, npr sun sa aktuelnom verzijom solarisa. To sve u principu znaci da su menadzeri tih velikih internacionalnih kompanija prepoznali prednosti i mogucnosti softvera otvorenog koda i rade u pravcu da ih iskoriste.
Sta fali da si i mi tu nadjemo?

Једно од најстаријих питања да се “премисли” неко ко жели да уведе OpenSource софтвер је “Ко ће то бити одговоран ако то не ради?”.

Имам контра питање “Ко ће то бити одговоран ако Мајкрософт решење не ради?”. Ситуација са поддршком није више питање, јер како из текста може да се види, Redhat је отворио центар за поддршку 10 земаља из региона. Наравно чак и да нема такве поддршке, ту је Интернет где можете наћи одговор на било који проблем на који можете наићи. То није нити претеривање нити неозбиљна изјава. Ко је радио са OpenSource'ом врло добро зна о чему говорим. Заједница око свакок иоле озбиљног OpenSource пројекта је ефективна и веома брза у решавању проблема.

Наравно дали ће у Србији у државној управи бити више Мајкрософта или OpenSource-а то је питање економске моћи и знања. Знања у Србији има и мора се продубљавати а пара за бацање на лиценце на непотребне ствари баш и нема.

Избор мора бити базиран на квалитету и економској оправданости, јер ми као порески обвезници можемо и треба да кажњавамо бахато бацање народних пара.

OpenSource је дефинитивно у нагорњој путањи и нема натраг, а што се тиче Србије и региона у целини, то је питање времена. Боље брже него касније.

Biblioteka Grada Beograda je cela na Linuxu (i klijenti i serveri, Fedora distro), sa sve svojom enterprise aplikacijom.

Prvo, vrlo je diskutabilno kolike su zaista ustede sa upotrebom open source softvera. Linux jeste besplatan ali ako ga kupite sa Red Hat tehnickom podrskom, kosta koliko i Windows sa odgovarajucom podrskom. (IDC na koji se autor teksta poziva takodje tvrdi i da je Windows jeftiniji od Linuxa: http://news.com.com/2100-1001-975938.html)
U februarskom izdanju "Dell Power Solutions" naisao sam na testove koje su radili Dellovi inzenjeri, uporedjujuci Enterprise Database Performance na njihovim PowerEdge serverima. Microsoft opcija je kostala oko 185 hiljada dolara i dala za nijansu bolje rezultate od Linux opcije koja je kostala preko 265 hiljada.
Sto se tice otvorenog koda, mislim da moze da bude mac sa dve ostrice. Onaj ko menja kod ne mora da ima dobre namere.
Iza Linuxa su stale velike korporacije koje je Microsoft istisnuo sa trzista. U sustini je dobro da postoji konkurencija, medjutim treba se osloboditi iluzija da se radi o besplatnim stvarima.

Шта рећи о отвореном коду и оперативном систему Linux, а што би могло бити интересантно као коментар уз овај чланак? Па, рецимо, да је још почетком 2004-е Лари Елисон из Oracle-а, изјавио да су Oracle и IBM мигрирали све своје сервере са Windows платформе на Linux, и позвали све своје кориснике да и они то учине. Као последњи разлог наведена је цена: на првом месту наведен је технички бољи и стабилнији систем. Поменимо и владе већине европских држава (на првом месту скандинавских), као и Калифорнију (државу на чијој територији егзистира и Microsoft). Поменимо и познати (већ је неко поменуо) тендер у Минхену из 2005-е. Поменимо и једну Кину, која данас диктира стандарде у свету Линукса. Поменимо и добро познате сајтове yahoo и google, чији су web сервери под Линуксом. Што је неко већ навео, Linux је у узлазној путањи ... и само је једно питање: да ли је Србија то препознала и може ли, и уме ли, да нађе своје место у Linux заједници, и направи од тога одговарајућу корист? У једном од коментара је одлично примећено колико Microsoft даје Србији, а колико Microsoft из те Србије износи ... нарочито у области школства ... на свим универзитетима у Америци и Канади, Linux је општеприхваћена платформа ... код нас није ... такође, и у нашој привреди, као и код водећих домаћих софтверских кућа, доминира Windows ... а тако је и код десктоп корисника ... лично сматрам да, а у прилог томе иде и овај чланак,и подршка министра за науку пројекту у Вршцу, са нивоа извршне власти мора бити препознат тренутак за пропагирање Linux-а и увођење истог као основе за рад информационих система државних органа ... тим путем би кренуло и школство ... па самим тим и произвођачи софтвера ... ето прилике за запошљавање домаће памети ... ето, ја сам некада радио у институту Михајло Пупин, на Звездари ... на падинама Звездарске шуме још постојe (макар се виде) обриси некада давно започетог технополиса, који је био замишљен у стилу Силиконске долине ... нема бољег и идеалнијег простора и локације, који би се могао искористити за нешто слично, за шта је, ето, Вршац показао више слуха и умешности него Београд ... ако неко из извршне власти или из Б92 буде читао овај коменатар, било би интересантно да се поинтересује за статус и стање технополиса у подножју Звездарске шуме ... за крај, апсолутно не желим да иједном приватном лицу или предузетнику намећем свој став на ову тему ... то ће урадити тржиште ... али желим, итекако, да покушам да извршној власти и ресорним министарствима укажем (колико видим и остали коментари су у прилог томе), ако ништа друго, барем на то да поред Мицрософт-а постоји и нешто друго ...

Komentari tipa "Linux košta više od Windowsa ako platite podršku" ne pogađaju poentu. Poenta je u tome da se Linux u puno primena pokazao kao pouzdaniji sistem i da ljudi ne žele da ga koriste zato što je jeftiniji, već zato što je bolji.

Drugo, podrška koju dobijete za Linux je daleko bolja i sveobuhvatnija od onoga što dobijete plaćanjem Windows licenci, a dopunsku podršku za Windows morate dodatno i da platite. Pri tome vam opet razni Microsoftovi partneri koji pružaju podršku ne mogu pružiti onaj nivo usluge koji mogu firme za podršku za Linux, jer nemaju pristup izvornom kodu sistema.

Samo mali previd, Red Hat nije najpoznatija kompanija koja stvara open-source. Cini mi se da je to IBM. A tu je i M$ (zar nisu otvorili kod onog instalera ili cega vec zaboravio sam)

@Bojman: "Prvo, Ubuntu nije africka distribucija vec je ime dobila po africkoj rijeci Ubuntu."
Hmm... neće biti;
"The name of the distribution comes from the Zulu and Xhosa concept of ubuntu, which means "humanity towards others".

Inače, mislim da je merenje MS/Linux, ipak, "slightly" na strani Linux-a. I to kad DEBELO podcenimo karakteristiku kao što je sigurnost sistema. Naravno, ima ostrašćenosti :) pa razumem i @Zokija iz Vankuvera ("GM Solutions attains Microsoft Gold Certified Partner status") ;) kao i preterivanja "na drugu stranu" ojađenih korisnika MS-a.
Uzgred, cene koje je pominjao @Zoki su SIGURNO manje u Srbiji. Čak i odnosi cena MS/Linux su više u korist Linuxa. A ako je security u pitanju (serveri pre svega) tu MS "nema šta da traži" - još uvek. A ni argument koji MS-ovci najčešće pominju a to je "Linux nema AD" - nije baš pravi. Bez problema se sve postiže sa LDAP + Kerberos + DHCP...
Nadgledam nekolicinu Linux servera - nijedan nema GUI. Jednostavno rečeno - nije potrebno oduzimati resurse računara - glupostima. ;)

Za komentatora Zoki iz Vankuvera: stvar koju si zaboravio da spomeneš u svom komentaru je da su spomenute studije sponzorisane direktno od Microsofta, što jasno piše na stranici čiji link si dao. Pored troška samog operativnog sistema koji su kod Linuksa, šta god pričale Microsoftove studije, daleko niže od Microsoftovog operativnog sistema, su tek početak uštede: na Internetu postoji ogroman broj isto tako besplatnog GNU softvera čiji je kod otvoren i koji takođe predstavljaju znatnu uštedu u odnosu na softver pisan za Microsoftovu platformu, koji je u 100% slučajeva komercijalan i nimalo jeftin. Što se tiče otvorenosti koda koja, po tebi, predstavlja "mač sa dve oštrice", to je tek zabluda - Microsoft nudi samo određenom broju svjetskih partnera uvid u svoj kod, što se nama vjerovatno ne bi desilo (premda ne znam, nisam upoznat), dok odgovorne osobe u npr. našoj vladi mogu da ispitaju Linux softver tako što jednostavno uđu u kod i vide sve vrste napada, sumnjivih radnji itd. ako ih ima a, naravno, nema ih. Ne spominjimo još i to koliko stabilniji i sigurniji operativni sistem Linux jeste od operativnog sistema Windows - suprotni argumenti se mogu naći samo u "microsoft-funded" studijama poput ove koju si naveo.

Zamolio bi zagovornike otvorenog koda da mi neko vec jednom objasni kako to vi "jednostavno" udjete u kod i otkrivate propuste.
Radim administraciju Linux servera, a ranije sam se bavio programiranjem u C++ i na kraj pameti mi ne pada da se smaram sa debagovanjem tudjeg koda.
Svako ko je ikad radio sa tudjim sourceom zna koja je muka snaci se i sa par hiljada linija koda, a ne sa par stotina hiljada koda u ozbiljnijim programima.
Inace prednost Linuxa nije sto je open source, vec sto je sigurniji, pouzdaniji, brzi i jeftiniji za servere, a velika prednost windowsa je lakoca koriscenja, pa je pogodan za desktop.

@bora Upravo takav model razvoja slobodnog softvera omogucava to da on bude, kao sto kazes, "sigurniji, pouzdaniji, brzi".

Pogledaj veb stranicu bilo kog veceg projekta i obrati paznju na broj zakrpa pristiglih od korisnika. Uporedi broj ucesnika u razvojnim mailing listama i broj stalnih programera. Kada se veliki brojevi poigraju, sve je moguce.

Ispravljanje tudjeg koda jeste naporno, ali ako recimo "Illegal operation" prozorcic stalno iskace bas pre nego sto sacuvas dokument, dovoljno ces se iznervirati da pronadjes problem i popravis program ili makar da otkrijes ponesto novo o problemu sto ce neko drugi iskoristiti da problem resi.

Sve je to lepo u teoriji, ali u praksi niko nece da se smara sa tudjim kodom. Iz komentara fanaticnih zagovornika Linuxa stice se pogresan utisak da maltene svako moze da debaguje programe i da je to glavna prednost nad Windowsom.

Evo, nek se javi neko ko je ispravio neki bag u nekom ozbiljnom open source programu, npr open oficu, sambi...

Ono sto hocu da kazem je da nije bitno da li je program open source vec da li je pouzdan, siguran, brz i jeftin (besplatan). Nekada se ovi kriterijumi podudaraju, nekada ne. Bitan je konacan proizvod, a ne nacin kako je do njega doslo.

I jos jedno pitanje, ko garantuje da je ispravka baga koju je poslao neki anonimus pouzdana, sigurna i optimizovana sto se tice brzine i resursa? Ko garantuje da je taj anonimus strucan i kompetentan programer?

@Pele
Nepoznavanje open-source filozofije dovodi do pogresnih zakljucaka da je nesto dzabe, da mu se nezna poreklo itd. Ako neko sklopi ugovor sa nekom velikom firmom o isporuci/instalaciji/odrzavanje nekog open-source resenja, taj je odgovran i bice 'pojuren' ako to ne radi. Sto se tice toga da se programira za dzabe, to nije tacno, ja sam par godina programirao open-source software i bio jako dobro placen. Zarada u softverskoj industriji nije samo od licenci, vec i od servisa, dokumentacije, podrske, novih funkcionalnosti itd. A sve to vazi i za open-sorce, sem licenci.

Prvo, vrlo je diskutabilno kolike su zaista ustede sa upotrebom open source softvera. Linux jeste besplatan ali ako ga kupite sa Red Hat tehnickom podrskom, kosta koliko i Windows sa odgovarajucom podrskom. (IDC na koji se autor teksta poziva takodje tvrdi i da je Windows jeftiniji od Linuxa: http://news.com.com/2100-1001-975938.html)
U februarskom izdanju "Dell Power Solutions" naisao sam na testove koje su radili Dellovi inzenjeri, uporedjujuci Enterprise Database Performance na njihovim PowerEdge serverima. Microsoft opcija je kostala oko 185 hiljada dolara i dala za nijansu bolje rezultate od Linux opcije koja je kostala preko 265 hiljada.
Sto se tice otvorenog koda, mislim da moze da bude mac sa dve ostrice. Onaj ko menja kod ne mora da ima dobre namere.
Iza Linuxa su stale velike korporacije koje je Microsoft istisnuo sa trzista. U sustini je dobro da postoji konkurencija, medjutim treba se osloboditi iluzija da se radi o besplatnim stvarima.

Samo mali previd, Red Hat nije najpoznatija kompanija koja stvara open-source. Cini mi se da je to IBM. A tu je i M$ (zar nisu otvorili kod onog instalera ili cega vec zaboravio sam)

S obzirom da sam i sam nekada bio programer a sada sam u poziciji da sve to gledam sa mesta gde se odlucuje, zelim da napisem sledece. Otvoreni kod prosto nikada nece biti "glavna stvar" u velikim firmama. Prosto, ako iza programa ne stoji neko koga mogu pojuriti zbog kvaliteta - nema nista od posla i tacka. Nemojte se zavaravati oko toga. Drugo, kao programer (bivsi), da jano kazem: ne pada mi na pamet da pisem program od koga necu zaraditi. I od prave zarade nema nista ako lepo to sto sam mesecima pisao dam drugima. Prosto, kod je rezultat rada u koji sam ulozio vreme, pamet i trud. To vam je isto tako naivno kao da neki nobelovac napise knjigu, pa onda kaze "evo neka svi kopiraju a meni ni dinara". Pa zasto onda recimo i projekat za izgradnju nekog mosta ne bi bio dzabe? Dalje, pogresno je Lynux otvoreni kod porediti samo sa Microsoftom - to je glupost - poredite sa celokupnom softverskom industrijom ako pricate o novcu (IBM, Oracle, CA...). Dakle, ne zavaravajte se: ako mislite o ozbiljnom biznisu od otvorenog koda kome ne znas vlasnika i ne znas odgovornosti nema nista. PS Da se razumemo, i ja koristim neka resenja open-source porekla. Ali ne za bussiness critical namene.

Zamolio bi zagovornike otvorenog koda da mi neko vec jednom objasni kako to vi "jednostavno" udjete u kod i otkrivate propuste.
Radim administraciju Linux servera, a ranije sam se bavio programiranjem u C++ i na kraj pameti mi ne pada da se smaram sa debagovanjem tudjeg koda.
Svako ko je ikad radio sa tudjim sourceom zna koja je muka snaci se i sa par hiljada linija koda, a ne sa par stotina hiljada koda u ozbiljnijim programima.
Inace prednost Linuxa nije sto je open source, vec sto je sigurniji, pouzdaniji, brzi i jeftiniji za servere, a velika prednost windowsa je lakoca koriscenja, pa je pogodan za desktop.

@bora Upravo takav model razvoja slobodnog softvera omogucava to da on bude, kao sto kazes, "sigurniji, pouzdaniji, brzi".

Pogledaj veb stranicu bilo kog veceg projekta i obrati paznju na broj zakrpa pristiglih od korisnika. Uporedi broj ucesnika u razvojnim mailing listama i broj stalnih programera. Kada se veliki brojevi poigraju, sve je moguce.

Ispravljanje tudjeg koda jeste naporno, ali ako recimo "Illegal operation" prozorcic stalno iskace bas pre nego sto sacuvas dokument, dovoljno ces se iznervirati da pronadjes problem i popravis program ili makar da otkrijes ponesto novo o problemu sto ce neko drugi iskoristiti da problem resi.

Sve je to lepo u teoriji, ali u praksi niko nece da se smara sa tudjim kodom. Iz komentara fanaticnih zagovornika Linuxa stice se pogresan utisak da maltene svako moze da debaguje programe i da je to glavna prednost nad Windowsom.

Evo, nek se javi neko ko je ispravio neki bag u nekom ozbiljnom open source programu, npr open oficu, sambi...

Ono sto hocu da kazem je da nije bitno da li je program open source vec da li je pouzdan, siguran, brz i jeftin (besplatan). Nekada se ovi kriterijumi podudaraju, nekada ne. Bitan je konacan proizvod, a ne nacin kako je do njega doslo.

I jos jedno pitanje, ko garantuje da je ispravka baga koju je poslao neki anonimus pouzdana, sigurna i optimizovana sto se tice brzine i resursa? Ko garantuje da je taj anonimus strucan i kompetentan programer?

Autorka teksta zaslužuje pohvale što se latila da napiše ovakav tekst.
Ne bih da ovo štu ću sledeće reći zvuči kao kritika, ali sudeći po njenom poslednjem pitanju "ko će biti odgovoran ako to ne radi", izgleda da ne poznaje dovoljno korporacijski svet koji stoji iza Linux operativnog sistema.

Deo odgovora nalazi se već u prvoj rečenici sa kojom je tekst i otvoren a to je Red Hat. Zatim slede Novell (Suse Linux) i Canonical Ltd (Ubuntu-Debian).
Ove firme se bave pružanjem tehničke podrške svima koji od njih kupuju komercijalne verzije Linux operativnog sistema. Koliko je to veliki posao govori i činjenica da je IBM u nekoj vrsti alijanse se njima i korisnicima ostavlja izbor da li će moćne IBM-ove radne stanice serije Intellistation imati sa MS Windows ili Red Hat odn. Novell Desktop Linuxom na primer.
To je samo uvod u odgovor na pitanje o odgovornosti. Ne želim da propagiram ni za jednu stranu u Linux-Windows sukobu, najbolje je stvoriti uslove da krajnji korisnici imaju mogućnost da sami izaberu proizvod i prateću tehničku podršku onako kako to njima odgovara.

Једно од најстаријих питања да се “премисли” неко ко жели да уведе OpenSource софтвер је “Ко ће то бити одговоран ако то не ради?”.

Имам контра питање “Ко ће то бити одговоран ако Мајкрософт решење не ради?”. Ситуација са поддршком није више питање, јер како из текста може да се види, Redhat је отворио центар за поддршку 10 земаља из региона. Наравно чак и да нема такве поддршке, ту је Интернет где можете наћи одговор на било који проблем на који можете наићи. То није нити претеривање нити неозбиљна изјава. Ко је радио са OpenSource'ом врло добро зна о чему говорим. Заједница око свакок иоле озбиљног OpenSource пројекта је ефективна и веома брза у решавању проблема.

Наравно дали ће у Србији у државној управи бити више Мајкрософта или OpenSource-а то је питање економске моћи и знања. Знања у Србији има и мора се продубљавати а пара за бацање на лиценце на непотребне ствари баш и нема.

Избор мора бити базиран на квалитету и економској оправданости, јер ми као порески обвезници можемо и треба да кажњавамо бахато бацање народних пара.

OpenSource је дефинитивно у нагорњој путањи и нема натраг, а што се тиче Србије и региона у целини, то је питање времена. Боље брже него касније.

Prvo, Ubuntu nije africka distribucija vec je ime dobila po africkoj rijeci Ubuntu.

Sto se tice otvorenog koda, treba napomenuti da je UN vec prije neku godinu napisao preporuke zemljama u razvoju u vezi sa koriscenjem OS-a. Cak i u susjednoj Hrvatskoj vlada je prije par mjeseci usvojila politiku upotrebe softvera otvorenog koda u drzavnim institucijama.

Drzave/drustva poput nase mogu da izvuku veliku korist iz OS-a. Prije svega, gradi se domaca pamet, obrazuju, zaposljavaju, a time i zadrzavaju domaci strucnjaci. To dalje povecava opticaj novca u domacem IT sektoru i taj novac NE ODLAZI NAPOLJE vec ostaje u nasoj drzavi, dalje se vrti i investira. TO za posljedicu moze imati i dalji rast domace it industrije, pa dalja ulaganja u istu itd i tako u krug.

Navedimo prostu racunicu: koliko skola ima u Srbiji? Koliko te skole imaju racunara? Koliko je to kada se pomnozi (i uracuna popust) troskova samo za windows? Taj novac vlada plati Microsoftu, MS zauzvrat zaposli nekoliko ili nekoliko desetina inzinjera kod nas i vecinu novca posalje u inostranstvo. Sa druge strane, zar ne bi bilo bolje da se sav taj novac investira u domace strucnjake i da skole umjesto windowsa koriste neki drugi sistem? Onda ce ti strucnjaci napraviti proizvod koji cemo moci dalje da izvozimo, cak i zaradimo i popravimo izvozni bilans.

Glavni problem kod ovoga je nerazumijevanje trendova u nasoj vlasti, i iskreno, nedovoljan broj strucnih ljudi da sve to organizuju i provedu.

Sto se tice velikih firmi, Novel je tek od nedavno usao u linuks svijet. Postoje i druge velike firme koje su se aktivirale na podrucju otvorenog koda, npr sun sa aktuelnom verzijom solarisa. To sve u principu znaci da su menadzeri tih velikih internacionalnih kompanija prepoznali prednosti i mogucnosti softvera otvorenog koda i rade u pravcu da ih iskoriste.
Sta fali da si i mi tu nadjemo?

Biblioteka Grada Beograda je cela na Linuxu (i klijenti i serveri, Fedora distro), sa sve svojom enterprise aplikacijom.

Шта рећи о отвореном коду и оперативном систему Linux, а што би могло бити интересантно као коментар уз овај чланак? Па, рецимо, да је још почетком 2004-е Лари Елисон из Oracle-а, изјавио да су Oracle и IBM мигрирали све своје сервере са Windows платформе на Linux, и позвали све своје кориснике да и они то учине. Као последњи разлог наведена је цена: на првом месту наведен је технички бољи и стабилнији систем. Поменимо и владе већине европских држава (на првом месту скандинавских), као и Калифорнију (државу на чијој територији егзистира и Microsoft). Поменимо и познати (већ је неко поменуо) тендер у Минхену из 2005-е. Поменимо и једну Кину, која данас диктира стандарде у свету Линукса. Поменимо и добро познате сајтове yahoo и google, чији су web сервери под Линуксом. Што је неко већ навео, Linux је у узлазној путањи ... и само је једно питање: да ли је Србија то препознала и може ли, и уме ли, да нађе своје место у Linux заједници, и направи од тога одговарајућу корист? У једном од коментара је одлично примећено колико Microsoft даје Србији, а колико Microsoft из те Србије износи ... нарочито у области школства ... на свим универзитетима у Америци и Канади, Linux је општеприхваћена платформа ... код нас није ... такође, и у нашој привреди, као и код водећих домаћих софтверских кућа, доминира Windows ... а тако је и код десктоп корисника ... лично сматрам да, а у прилог томе иде и овај чланак,и подршка министра за науку пројекту у Вршцу, са нивоа извршне власти мора бити препознат тренутак за пропагирање Linux-а и увођење истог као основе за рад информационих система државних органа ... тим путем би кренуло и школство ... па самим тим и произвођачи софтвера ... ето прилике за запошљавање домаће памети ... ето, ја сам некада радио у институту Михајло Пупин, на Звездари ... на падинама Звездарске шуме још постојe (макар се виде) обриси некада давно започетог технополиса, који је био замишљен у стилу Силиконске долине ... нема бољег и идеалнијег простора и локације, који би се могао искористити за нешто слично, за шта је, ето, Вршац показао више слуха и умешности него Београд ... ако неко из извршне власти или из Б92 буде читао овај коменатар, било би интересантно да се поинтересује за статус и стање технополиса у подножју Звездарске шуме ... за крај, апсолутно не желим да иједном приватном лицу или предузетнику намећем свој став на ову тему ... то ће урадити тржиште ... али желим, итекако, да покушам да извршној власти и ресорним министарствима укажем (колико видим и остали коментари су у прилог томе), ако ништа друго, барем на то да поред Мицрософт-а постоји и нешто друго ...

Komentari tipa "Linux košta više od Windowsa ako platite podršku" ne pogađaju poentu. Poenta je u tome da se Linux u puno primena pokazao kao pouzdaniji sistem i da ljudi ne žele da ga koriste zato što je jeftiniji, već zato što je bolji.

Drugo, podrška koju dobijete za Linux je daleko bolja i sveobuhvatnija od onoga što dobijete plaćanjem Windows licenci, a dopunsku podršku za Windows morate dodatno i da platite. Pri tome vam opet razni Microsoftovi partneri koji pružaju podršku ne mogu pružiti onaj nivo usluge koji mogu firme za podršku za Linux, jer nemaju pristup izvornom kodu sistema.

@Bojman: "Prvo, Ubuntu nije africka distribucija vec je ime dobila po africkoj rijeci Ubuntu."
Hmm... neće biti;
"The name of the distribution comes from the Zulu and Xhosa concept of ubuntu, which means "humanity towards others".

Inače, mislim da je merenje MS/Linux, ipak, "slightly" na strani Linux-a. I to kad DEBELO podcenimo karakteristiku kao što je sigurnost sistema. Naravno, ima ostrašćenosti :) pa razumem i @Zokija iz Vankuvera ("GM Solutions attains Microsoft Gold Certified Partner status") ;) kao i preterivanja "na drugu stranu" ojađenih korisnika MS-a.
Uzgred, cene koje je pominjao @Zoki su SIGURNO manje u Srbiji. Čak i odnosi cena MS/Linux su više u korist Linuxa. A ako je security u pitanju (serveri pre svega) tu MS "nema šta da traži" - još uvek. A ni argument koji MS-ovci najčešće pominju a to je "Linux nema AD" - nije baš pravi. Bez problema se sve postiže sa LDAP + Kerberos + DHCP...
Nadgledam nekolicinu Linux servera - nijedan nema GUI. Jednostavno rečeno - nije potrebno oduzimati resurse računara - glupostima. ;)

Za komentatora Zoki iz Vankuvera: stvar koju si zaboravio da spomeneš u svom komentaru je da su spomenute studije sponzorisane direktno od Microsofta, što jasno piše na stranici čiji link si dao. Pored troška samog operativnog sistema koji su kod Linuksa, šta god pričale Microsoftove studije, daleko niže od Microsoftovog operativnog sistema, su tek početak uštede: na Internetu postoji ogroman broj isto tako besplatnog GNU softvera čiji je kod otvoren i koji takođe predstavljaju znatnu uštedu u odnosu na softver pisan za Microsoftovu platformu, koji je u 100% slučajeva komercijalan i nimalo jeftin. Što se tiče otvorenosti koda koja, po tebi, predstavlja "mač sa dve oštrice", to je tek zabluda - Microsoft nudi samo određenom broju svjetskih partnera uvid u svoj kod, što se nama vjerovatno ne bi desilo (premda ne znam, nisam upoznat), dok odgovorne osobe u npr. našoj vladi mogu da ispitaju Linux softver tako što jednostavno uđu u kod i vide sve vrste napada, sumnjivih radnji itd. ako ih ima a, naravno, nema ih. Ne spominjimo još i to koliko stabilniji i sigurniji operativni sistem Linux jeste od operativnog sistema Windows - suprotni argumenti se mogu naći samo u "microsoft-funded" studijama poput ove koju si naveo.

@Lala iz Banata

Ne razumem zašto moj komentar smatraš ostrašćenim, a posebno ne zašto ga povezuješ sa kompanijom u kojoj radim? Ili misliš da mi je pisanje na (srpskim) diskusijama u opisu radnog mesta, a sve u cilju osvajanja tako značajnog tržišta na brdovitom Balkanu? :)

Cene koje sam pominjao su objavljene na RH web sajtu (https://www.redhat.com/rhel/compare/server/), ne mislim da ce u Srbiji biti niže nego u ostatku Evrope i sveta. I Larry Ellison, koga je neko ovde spomenuo, misli da je RH preskup, zato je Oracle i ponudio svoju verziju RH(http://www.vnunet.com/vnunet/news/2167275/oracle-support-red-hat-linux).

U tekstu Marije Vidić se uopšte ne govori o sigurnosti, tako da mislim da nema potrebe da ovde razgovaramo o tome.

@Darko Maksimovic

Po pitanju prednosti otvorenog koda, u principu se slažem sa onim što već rekao Bora: ko garantuje da je ispravka baga koju je poslao neki anonimus pouzdana, sigurna i optimizovana sto se tice brzine i resursa? Da ne govorimo o načinu na koji je napisana popratna tehnička dokumentacija (ako je uopšte i napisana)? Samo ću da dodam: ko garantuje da su svi koji menjaju kod dobronamerni? (Ne mislim na open source zajednicu nego na pojedince koji imaju pristup lokalnoj mašini.)

@Pele
Nepoznavanje open-source filozofije dovodi do pogresnih zakljucaka da je nesto dzabe, da mu se nezna poreklo itd. Ako neko sklopi ugovor sa nekom velikom firmom o isporuci/instalaciji/odrzavanje nekog open-source resenja, taj je odgovran i bice 'pojuren' ako to ne radi. Sto se tice toga da se programira za dzabe, to nije tacno, ja sam par godina programirao open-source software i bio jako dobro placen. Zarada u softverskoj industriji nije samo od licenci, vec i od servisa, dokumentacije, podrske, novih funkcionalnosti itd. A sve to vazi i za open-sorce, sem licenci.