Shiatsu masaža vraća osmeh

Odgovor Ljilji i svima koji su zainteresovani

Šiacu je umeće telesnog posredovanja, koje izvire iz običaja i mudrosti naroda Dalekog Istoka. Svoj razvoj počinje u Japanu, počev od VI v. sa dolaskom kaluđera budista koji su sa sobom nosili principe tradicionalne kineske medicine. Šiacu, ustvari, nastaje evolucijom raznih masaža i oblika manipulisanja telom orijentalnih tradicija kao što su: An-fa, Do-in, An-ma, Tui-na, itd. Iz Japana se neodoljivo afirmiše u celom svetu i razvija sve do danas. I baš kroz taj svoj razvoj izlazi iz oblika masaže tj. doživljava evoluciju i preobražava se u samostalnu disciplinu ručnog umeća. Osnovna karakteristika mu je upravo u nanošenju pritisaka na razne načine (pogledajte osnovni tekst ove stranice i moj predhodni komentar) u zavisnosti od stila, a ima ih 3 opste priznatih: stil «Namikoši» po učitelju Tokujiro Namikoshi, stil »Masunaga» po učitelju Shizuto Masunaga a za nastanak trećeg stila t.zv. «dupli pritisak» zaslužan je učitelj Juji Yahiro. Treba jos napomenuti da Ohashi metod nije univerzalno priznat kao šiacu stil. Bez obzira na stil, metod, ili oblik primene karakteristike pritisaka su bit ovog umeća i izkazuju se kroz:
1. Upravan je na predeo ili tačku tela na koju se ostvaruje
2. Sastoji se iz tri faze: ulazak, zadržavanje i izlazak
3. Nanosi se težinom tela koja je kontrolisana i opuštena bez gnječenja i bez mišićnih napetosti.

U susretu Šiacu učestvuju dve osobe, obe intezivno umešane u praksu. Na prvi pogled se čini da je samo jedna aktivna jer je u pokretu i vrši pritiske, a druga pasivna jer ostaje nepokretna i opuštena dok prihvata pritiske. No, to je samo prividno. Ustvari, u Šiacu ne postoji pasivnost jer stalne promene i opštenje, tj. komunikacija upliću obe osobe u praksu. Paradoksalno je, ali možemo reći da je aktivnija osoba koja prima pritiske s obzirom da je ona ta koja je više izložena promenama.
Nije lako pronaći prave izraze kojima bi mogli da se definišu protagonisti susreta Šiacu. Ako isključimo nazive kao što su: terapeut, bolesnik, izlečitelj, pacijent, kao sasvim tuđe fenomenu Šiacu, ostaju reči: praktičar, primalac, operater, tretirana osoba, itd., koji ne iskazuju u potpunosti ideju AKTIVNE SARADNJE IZMEĐU STIMULACIJE IZAZVANE PRITISKOM I ODGOVORA ŽIVOTNOSTI. U nedostatku sintetičkih izraza odomaćila su se dva ideograma (ovde nisu prikazana jer zbog svoje neprevodljivosti zahtevaju dublja objašnjenja) i verno označavaju uloge protagonista u praktikovanju kroz Šiacu susret. Predstavljaju:
TORI - osobu koja uzima rukama, sakuplja, hvata, prima, pritiska…
UKE - osobu koja prima, podržava, prihvata, odgovara...
Tori je osoba koja vrši pritiske i izkazuje se na vidljiv način, dok je Uke osoba koja odgovara na pritiske i izkazuje se na nevidljiv način.
Pritisak, ponavljam, je centralni i orginalni elemenat Šiacu umeća. On je tehnika kontakta kroz dodir koja definiše sam Šiacu i ostvaruje njegovo dejstvo. Tako se kroz pritisak, između Tori i Uke, stvara jedan vid spoznaje koja nije samo dodirna percepcija. Mogli bi reći da, kad se za to stvore uslovi, dolazi do dvosmerne spoznaje, a samim tim do komunikacije koja prevazilazi dimenziju dodirnog čula i prelazi u vančulno. Možda je bolje da kažem, osim univerzalno poznatog čula dodira, nazovimo ga «spoljno», izoštrava se i jedna druga vrsta, nazovimo je «unutrašnje čulo dodira», i to u onolikoj meri u kolikoj je praktikant unapređen u svom iskustvu prakse. Zbog toga je pritisak bit Šiacu umeća. Bez centralnosti pritiska jedan Šiacu susret bi se ograničio na seriju manipulisanja, istezanja, gnječenja, pipkanja itd, koji mogu da budu prijatni i da opuste, ali ne predstavljaju nikakvu svojevrsnost, a ponajmanje bilo kakvu uravnoteženost u odnosu na bilo koju tehniku masaže. U tom smislu, poistovetiti Šiacu sa masažom, skoro da je psovka.
Postoje dve definicije ove discipline. Prva je nastala pre 50 godina i odnosi se na stil «Namikoši» u to vreme jedini priznat. Druga definicija je sveobuhvatnija i azurirana pre 15-ak godina. Ona glasi:

«Šiacu je disciplina ručnog umeća, u stalnom razvoju.
Šiacu vrednuje životne moći osoba umešanih u praksu i dopušta im da se izraze u zavisnosti od
sposobnosti, vremena i načina njihovih osobenosti.
Šiacu pruža bolji način življenja bez obzira na starost, stanje ili tegobe učesnika susreta.
Šiacu nije, alternativna terapija, nije nekonvencionalna medicina, kao ni sportska, terapeutska ili higijenska masaža.
Blagostanje u pogledu simptoma, predviđanja, preticanja ili predusretnosti tj.prevencije zdravlja
nije plod ciljne delatnosti za lečenje bolesti već je prirodan proces samoozdravljenja.»

Mogao bih da pišem, a vi da čitate, satima i satima a da ne uspem u prikazivanju svih čari Šiacu umeća. Naravno, Šiacu je pre svega disciplina empirički razrađena. Zato vam savetujem, pronađite veštog šiacuku ( šiacu praktikanta) i slobodno uđite u susret. Ostajem u nadi da sam uspeo da odgovorim na postavljena pitanja i da ovaj tekst sadrži dovoljno indikacija za pronalaženje vrednog praktikanta.
Zahvaljujem se ekipi B92 za ustupljeni prostro i srdačno vas pozdravljam!
Života Pavlović
E-mail:
shiatsuka.zp@libero.it

Da li mozete da objavite kontakt/e gde bi se moglo otici na Shiatsu masazu (eventualno kod nekog od spomenutih strucnjaka Darinke Dumanović, Mr. sci Svetlana Tomašević i Dr Zoran Marković).

Šiacu (shiatsu)… molim vas ne zovite ga masažom. Glavna osobina Šiaca je koncentracija i statičnost pritisaka nanetih vertikalno na površinu tela, i to: palčevima, dlanovima, nadlakticama, laktovima, a ponekad kolenima i tabanima. Baš zbog te svoje osobine definicija masaža ne bi bila ispravna. Zapravo, u Šiacu nema trljanja, gnječenja a nije se nakinđurio ni raznim istezanjima, ljuljanjima, prevrtanjima... Te đakonije mogu da budu prijatne, ali ne predstavljaju nikakvu svojevrsnost Šiacu umeća. Sami pritisci, bez klizanja po koži izazivaju stimulaciju na koju organizam tretirane osobe reaguje i što je najbitnije iz svoje dubine prikuplja i manifestuje životnost.
Jos manje ga možemo zvati ″oblikom fizioterapije″. Fizioterapija ima svoju definiciju i uokvirena je u sanitari sistem. Šiacu ima svoju definiciju koja je plod rada stotina hiljada šiacuka (šiacu praktikanata) i svrstava se izvan sanitarnog sistema. Nemojte nikada reći da ″šiacu služi za najraniju dijagnostiku i otklanjane simptoma″ jer za dijagnostiku i simptome je potrebno razmišljanje. U šiacu susretu (nemojte ga zvati tretmanom) ruke šiacuke idu vođene intuicijom, percepcijom i navode ga u spontane akcije pokreta, biranja pritisaka i dodira bez racionalnog promišljanja, već se ostvaruju u stanjima, tzv., « izmenjene svesti «. Jednostavno, vešte ruke idu same prema mestima tela koja dozivaju i nema mesta za razmisljanje. Ako bi Šiacu umeće bilo terapija, praktikanti bi premestili svoju pažnju sa efikasnosti pritisaka na apstraktne analize gubeći se u spekulativnim teorijama. Intelektualni Šiacu praktikant, koji više radi glavom nego palčevima, dlanovima i laktovima (nazovimo ga ″Šiacu terapeut″) u mnogim pogledima je zastareo.

Godinama praktikujem šiacu umeće. Šiacuka je moje osnovno zanimanje. Prve korake u Šiacu učenju ostvario sam na “Istituto Europeo Shiatsu” u Rimu, a prohodao pri “Accademia Italiana Shiatsu-Do”. Za tako nešto mi je bilo potrebno nekoliko godina. Zatim su usledili razni seminari kroz koje sam prolazio, hiljadama i hiljadama sati praktikovanja da bih stigao do učitelja Juji Yahiro (jedan od očeva ove discipline) i učio po njegovim instrukcijama dve godine. A onda su proticale sledeće godine i druge hiljade i hiljade sati praktikovanja. Čudno, još uvek u svakom susretu otkrijem nešto novo! Ne postoje dva ista šiacu susreta. Baš u tome je lepota ove discipline u kojoj princip naučiti znači umeti učiniti, a to se postiže samo kroz revnosnu praksu.

Života Pavlovic
E-mail: shiatsuka.zp@libero.it

Postovani gospodine
Zivota, htela bih samo da Vam postavim jedno pitanje:"Ako shiatsu nije ni tretman, ni masaza, ni terapija,sta je u stvari?Koja je njegova definicija?
Ljilja
ljiljanamihailovic@tentesla.com

Shiatsu je zaista vraca osmeh i cini puno vise od toga.
Zelim samo da vas informisem da je u Obrenovcu pre godinu dana osnovano drustvo "Shiatsu-Do" u kome se praktikuje i uci shiatsu od opste poznatih i priznatih strucnjaka iz te oblasti.Posto sam predsednik tog drustva volela bih da upoznam ljude koji se bave shiatsu umecem ovde kod nas i naravno sa onima kojima smo mi potrebni.
Ljilja

Molim vas za kontakt nekoga ko je obucen za Shiatsu.

Iskreno, nisam procitala sve komentare, ali svakako mogu da vam preporucim ovu masazu. Ucim je nekoliko meseci i onoliko koliko sam naucila je odlicno. Masiram i sebe i druge! Probajte!

@Dragana
Već više od 7 godina imam tretmane kod masera Zorana Đorđevića i nemam nikakve primedbe. Shiatsu je zaista lek i za dušu i za telo.
Kontakt brojevi su 064/119 4284 i 064/612 9732

Istina!

Odgovor Ljilji i svima koji su zainteresovani

Šiacu je umeće telesnog posredovanja, koje izvire iz običaja i mudrosti naroda Dalekog Istoka. Svoj razvoj počinje u Japanu, počev od VI v. sa dolaskom kaluđera budista koji su sa sobom nosili principe tradicionalne kineske medicine. Šiacu, ustvari, nastaje evolucijom raznih masaža i oblika manipulisanja telom orijentalnih tradicija kao što su: An-fa, Do-in, An-ma, Tui-na, itd. Iz Japana se neodoljivo afirmiše u celom svetu i razvija sve do danas. I baš kroz taj svoj razvoj izlazi iz oblika masaže tj. doživljava evoluciju i preobražava se u samostalnu disciplinu ručnog umeća. Osnovna karakteristika mu je upravo u nanošenju pritisaka na razne načine (pogledajte osnovni tekst ove stranice i moj predhodni komentar) u zavisnosti od stila, a ima ih 3 opste priznatih: stil «Namikoši» po učitelju Tokujiro Namikoshi, stil »Masunaga» po učitelju Shizuto Masunaga a za nastanak trećeg stila t.zv. «dupli pritisak» zaslužan je učitelj Juji Yahiro. Treba jos napomenuti da Ohashi metod nije univerzalno priznat kao šiacu stil. Bez obzira na stil, metod, ili oblik primene karakteristike pritisaka su bit ovog umeća i izkazuju se kroz:
1. Upravan je na predeo ili tačku tela na koju se ostvaruje
2. Sastoji se iz tri faze: ulazak, zadržavanje i izlazak
3. Nanosi se težinom tela koja je kontrolisana i opuštena bez gnječenja i bez mišićnih napetosti.

U susretu Šiacu učestvuju dve osobe, obe intezivno umešane u praksu. Na prvi pogled se čini da je samo jedna aktivna jer je u pokretu i vrši pritiske, a druga pasivna jer ostaje nepokretna i opuštena dok prihvata pritiske. No, to je samo prividno. Ustvari, u Šiacu ne postoji pasivnost jer stalne promene i opštenje, tj. komunikacija upliću obe osobe u praksu. Paradoksalno je, ali možemo reći da je aktivnija osoba koja prima pritiske s obzirom da je ona ta koja je više izložena promenama.
Nije lako pronaći prave izraze kojima bi mogli da se definišu protagonisti susreta Šiacu. Ako isključimo nazive kao što su: terapeut, bolesnik, izlečitelj, pacijent, kao sasvim tuđe fenomenu Šiacu, ostaju reči: praktičar, primalac, operater, tretirana osoba, itd., koji ne iskazuju u potpunosti ideju AKTIVNE SARADNJE IZMEĐU STIMULACIJE IZAZVANE PRITISKOM I ODGOVORA ŽIVOTNOSTI. U nedostatku sintetičkih izraza odomaćila su se dva ideograma (ovde nisu prikazana jer zbog svoje neprevodljivosti zahtevaju dublja objašnjenja) i verno označavaju uloge protagonista u praktikovanju kroz Šiacu susret. Predstavljaju:
TORI - osobu koja uzima rukama, sakuplja, hvata, prima, pritiska…
UKE - osobu koja prima, podržava, prihvata, odgovara...
Tori je osoba koja vrši pritiske i izkazuje se na vidljiv način, dok je Uke osoba koja odgovara na pritiske i izkazuje se na nevidljiv način.
Pritisak, ponavljam, je centralni i orginalni elemenat Šiacu umeća. On je tehnika kontakta kroz dodir koja definiše sam Šiacu i ostvaruje njegovo dejstvo. Tako se kroz pritisak, između Tori i Uke, stvara jedan vid spoznaje koja nije samo dodirna percepcija. Mogli bi reći da, kad se za to stvore uslovi, dolazi do dvosmerne spoznaje, a samim tim do komunikacije koja prevazilazi dimenziju dodirnog čula i prelazi u vančulno. Možda je bolje da kažem, osim univerzalno poznatog čula dodira, nazovimo ga «spoljno», izoštrava se i jedna druga vrsta, nazovimo je «unutrašnje čulo dodira», i to u onolikoj meri u kolikoj je praktikant unapređen u svom iskustvu prakse. Zbog toga je pritisak bit Šiacu umeća. Bez centralnosti pritiska jedan Šiacu susret bi se ograničio na seriju manipulisanja, istezanja, gnječenja, pipkanja itd, koji mogu da budu prijatni i da opuste, ali ne predstavljaju nikakvu svojevrsnost, a ponajmanje bilo kakvu uravnoteženost u odnosu na bilo koju tehniku masaže. U tom smislu, poistovetiti Šiacu sa masažom, skoro da je psovka.
Postoje dve definicije ove discipline. Prva je nastala pre 50 godina i odnosi se na stil «Namikoši» u to vreme jedini priznat. Druga definicija je sveobuhvatnija i azurirana pre 15-ak godina. Ona glasi:

«Šiacu je disciplina ručnog umeća, u stalnom razvoju.
Šiacu vrednuje životne moći osoba umešanih u praksu i dopušta im da se izraze u zavisnosti od
sposobnosti, vremena i načina njihovih osobenosti.
Šiacu pruža bolji način življenja bez obzira na starost, stanje ili tegobe učesnika susreta.
Šiacu nije, alternativna terapija, nije nekonvencionalna medicina, kao ni sportska, terapeutska ili higijenska masaža.
Blagostanje u pogledu simptoma, predviđanja, preticanja ili predusretnosti tj.prevencije zdravlja
nije plod ciljne delatnosti za lečenje bolesti već je prirodan proces samoozdravljenja.»

Mogao bih da pišem, a vi da čitate, satima i satima a da ne uspem u prikazivanju svih čari Šiacu umeća. Naravno, Šiacu je pre svega disciplina empirički razrađena. Zato vam savetujem, pronađite veštog šiacuku ( šiacu praktikanta) i slobodno uđite u susret. Ostajem u nadi da sam uspeo da odgovorim na postavljena pitanja i da ovaj tekst sadrži dovoljno indikacija za pronalaženje vrednog praktikanta.
Zahvaljujem se ekipi B92 za ustupljeni prostro i srdačno vas pozdravljam!
Života Pavlović
E-mail:
shiatsuka.zp@libero.it

Molim vas za kontakt nekoga ko je obucen za Shiatsu.

@Dragana
Već više od 7 godina imam tretmane kod masera Zorana Đorđevića i nemam nikakve primedbe. Shiatsu je zaista lek i za dušu i za telo.
Kontakt brojevi su 064/119 4284 i 064/612 9732

Da li mozete da objavite kontakt/e gde bi se moglo otici na Shiatsu masazu (eventualno kod nekog od spomenutih strucnjaka Darinke Dumanović, Mr. sci Svetlana Tomašević i Dr Zoran Marković).

Istina!

Šiacu (shiatsu)… molim vas ne zovite ga masažom. Glavna osobina Šiaca je koncentracija i statičnost pritisaka nanetih vertikalno na površinu tela, i to: palčevima, dlanovima, nadlakticama, laktovima, a ponekad kolenima i tabanima. Baš zbog te svoje osobine definicija masaža ne bi bila ispravna. Zapravo, u Šiacu nema trljanja, gnječenja a nije se nakinđurio ni raznim istezanjima, ljuljanjima, prevrtanjima... Te đakonije mogu da budu prijatne, ali ne predstavljaju nikakvu svojevrsnost Šiacu umeća. Sami pritisci, bez klizanja po koži izazivaju stimulaciju na koju organizam tretirane osobe reaguje i što je najbitnije iz svoje dubine prikuplja i manifestuje životnost.
Jos manje ga možemo zvati ″oblikom fizioterapije″. Fizioterapija ima svoju definiciju i uokvirena je u sanitari sistem. Šiacu ima svoju definiciju koja je plod rada stotina hiljada šiacuka (šiacu praktikanata) i svrstava se izvan sanitarnog sistema. Nemojte nikada reći da ″šiacu služi za najraniju dijagnostiku i otklanjane simptoma″ jer za dijagnostiku i simptome je potrebno razmišljanje. U šiacu susretu (nemojte ga zvati tretmanom) ruke šiacuke idu vođene intuicijom, percepcijom i navode ga u spontane akcije pokreta, biranja pritisaka i dodira bez racionalnog promišljanja, već se ostvaruju u stanjima, tzv., « izmenjene svesti «. Jednostavno, vešte ruke idu same prema mestima tela koja dozivaju i nema mesta za razmisljanje. Ako bi Šiacu umeće bilo terapija, praktikanti bi premestili svoju pažnju sa efikasnosti pritisaka na apstraktne analize gubeći se u spekulativnim teorijama. Intelektualni Šiacu praktikant, koji više radi glavom nego palčevima, dlanovima i laktovima (nazovimo ga ″Šiacu terapeut″) u mnogim pogledima je zastareo.

Godinama praktikujem šiacu umeće. Šiacuka je moje osnovno zanimanje. Prve korake u Šiacu učenju ostvario sam na “Istituto Europeo Shiatsu” u Rimu, a prohodao pri “Accademia Italiana Shiatsu-Do”. Za tako nešto mi je bilo potrebno nekoliko godina. Zatim su usledili razni seminari kroz koje sam prolazio, hiljadama i hiljadama sati praktikovanja da bih stigao do učitelja Juji Yahiro (jedan od očeva ove discipline) i učio po njegovim instrukcijama dve godine. A onda su proticale sledeće godine i druge hiljade i hiljade sati praktikovanja. Čudno, još uvek u svakom susretu otkrijem nešto novo! Ne postoje dva ista šiacu susreta. Baš u tome je lepota ove discipline u kojoj princip naučiti znači umeti učiniti, a to se postiže samo kroz revnosnu praksu.

Života Pavlovic
E-mail: shiatsuka.zp@libero.it

Shiatsu je zaista vraca osmeh i cini puno vise od toga.
Zelim samo da vas informisem da je u Obrenovcu pre godinu dana osnovano drustvo "Shiatsu-Do" u kome se praktikuje i uci shiatsu od opste poznatih i priznatih strucnjaka iz te oblasti.Posto sam predsednik tog drustva volela bih da upoznam ljude koji se bave shiatsu umecem ovde kod nas i naravno sa onima kojima smo mi potrebni.
Ljilja

Postovani gospodine
Zivota, htela bih samo da Vam postavim jedno pitanje:"Ako shiatsu nije ni tretman, ni masaza, ni terapija,sta je u stvari?Koja je njegova definicija?
Ljilja
ljiljanamihailovic@tentesla.com

Iskreno, nisam procitala sve komentare, ali svakako mogu da vam preporucim ovu masazu. Ucim je nekoliko meseci i onoliko koliko sam naucila je odlicno. Masiram i sebe i druge! Probajte!