Egipat: Demokratija na Nilu

Ono što bi u nekoj drugoj državi bio samo zvanični izveštaj o rezultatima izbora, u slučaju Arapske Republike Egipat je prvi izveštaj o ispoljavanju želje građana o tome u kakvoj državi i kakvom društvu žele da žive.

Kada je predsedavajući Izborne komisije Abdel-Muez Ibrahim 21. januara 2012. godine objavio da je na izborima većinu glasova na izborima za Narodnu Skupštinu osvojila Partija slobode i pravde, to je označilo kraj prvog dela promena u društvu čiji se značaj u arapskom svetu može meriti i prema broju stanovnika, i prema ranijem kao i uticaju na budućnost svih Arapa u svetu.

„Voz demokratije je pristigao u stanicu prve Narodne Skupštine od Revolucije [25. januara 2011.]“, kaže Abdel-Muez Ibrahim.

Rezultati i posledice

Partija slobode i pravde

Činjenica da je Partija slobode i pravde (حزب الحرية والعدالة), bliska Muslimanskom bratstvu, osvojila 47% glasova, nagoveštava da će Egipat vremenom krenuti putem kojim se kreće Turska: bez obzira na laičko ustrojstvo države, u kojoj će ključnu ulogu i dalje imati vojska, društvo bi se moglo razvijati u skladu s vrednostima šerijata, zasnovanih na strogom tumačenju reči Božje, zapisane u Kur'anu.

Hizb al-Nur

Drugo mesto, sa 24% osvojenih glasova birača, zauzela je Hizb al-Nur (حزب النور), partija koju su osnovale salafističke političke snage. Ova konzervativna politička struja zagovara još strožije poštovanje šerijata. Zajedno sa idejnom bliskim Muslimanskim bratstvom tvori dve trećine snaga u Skupštini.

Nova partija Vafd

Na trećem mestu, sa 7% osvojenih glasova je konzervativna i sekularistička, ali liberalno orijentisana partija Nova partija Vafd (حزب الوفد الجديد), najstarija politička organizacija u Egiptu, i jedina koja se dosledno zalaže za slobodno tržište.

Egipatski blok

Preostalih 22% mesta dobile su manje uticajne partije, tačnije čitav spektar političkih partija koje bi mogle da utiču na budući rad Skupštine. Predvodi ih liberalni Egipatski blok (الكتلة المصرية), koji okuplja levičare, liberale i sufiste, koji se zalaže za građansku demokratsku državu.

Saad al-Katatni: Pri èovek Narodne Skupštine (Beta - 16.01.2012.)

Ne treba zaboraviti da je 10 mesta u Narodnoj Skupštini rezervisano za predstavnike koje će imenovati vojska, preko svojeg vladajućeg Vrhovnog saveta Oružanih snaga (VSOS) - de facto vojne hunte, koja je upravljanje državom preuzela odmah posle ostave Hosnija Mubaraka.

Odmah po objavljivanju rezultata, Partija slobode i pravde (PSP) je imenovala Saada al-Katatnija za kandidata za predsednika Narodne Skupštine. Ovaj političar, koji je i ranije bio vodeći zvaničnik Muslimanskog bratstva i u Skupštini bio kao nezavisni kandidat, najavljuje da će Narodna Skupština imati „pomirljivu“ ulogu:

„Prioriteti su ispunjavanje zahteva Revolucije, među njima i prava onih koji su ranjeni ili ubijeni tokom Revolucije,“ objašnjava Saad al-Katatni.

Značaj izbora

Izbori za donji dom Skupštine, održani prema neobično složenom izbornom sistemu, bili su prvi od iznuđene ostavke predsednika Hosnija Mubaraka 11. februara 2011. godine. Na njima je pravo učešća imalo oko 50 miliona ljudi s pravom glasa, od kojih gotovo polovinu čine žene. Za učešće u izbornom procesu registrovano je 47 partija i političkih grupacija, koje su predložile preko 6.500 kandidata. Ipak, uočljivo je odsustvo žena sa izbornih lista, dok je čak 50% mesta u parlamentu „rezervisano“ za „radnike i seljake“.

Nova Narodna Skupština (مجلس الشعب) ima relativno uska ovlašćenja. Glavni cilj njenog delovanja je stvaranje uslova za donošenje novog Ustava Arapske Republike Egipat. Ustanovljavanjem posebnog tela i izborom njegovih 100 članova, poslanici Narodne Skupštine otpočinju proces, koji je predviđen referendumom o Ustavu, održanim 19. marta 2011. godine. Tada je više od 14 miliona stanovnika Egipta (41% od ukupno 45 miliona tada registrovanih birača) svojim glasom odobrilo ustavne reforme sa sledećim ciljevima:

- ograničenje mandata predsednika na 6 godina i mogućnost dobijanja najviše dva mandata;

- obaveza predsednika države da imenuje svog zamenika;

- olakšavanje procedure predlaganja predsedničkog kandidata (okupljanje 30.000 potpisa u 15 provincija, ili potpisima 30 poslanika, ili nominacijom partije koja ima bar jednog poslanika u Skupštini);

- sudski nadzor izbornog procesa;

- stvaranje komisije za stvaranje nacrta novog Ustava (posle parlamentarnih izbora).

Nacrt novog Ustava se mora sastaviti što pre, jer je postojeći Ustav iz 1971. godine suspendovan 13. februara 2011. godine, samo dva dana posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka.

Dugački izbori

Izborni sistem Egiptu je jedan od najkomplikovanijih na svetu. Zbog toga, izborni proces traje više od 6 meseci, i to je vidljivo već na primeru izbora za donji dom parlamenta.

Izbori su održani u tri navrata, što je organizovano u skladu s unutrašnjim državnim uređenjem, ali i zbog uvažavanja činjenice da je potrebno obraditi ogroman broj glasova birača. Tako je 27 državnih uprava (gubernija) podeljeno u tri grupe koje su na izborima glasale tokom različitih datuma:

Prvi deo - 28.11.2011. godine: Kairo, Fajum, Port Said, Damijeta, Aleksandrija, Kafr al-Šejh, Asjut, Luksor, Al-Bahar Al-Ahmar (tj. Crveno more) - Drugi krug je bio 05.12.2011. (plavo)

Drugi deo - 14.12.2011. godine: Giza, Beni Suef, Minufija, Al-Šarkija, Ismailija, Suec, Al-Baharija, Sohag i Asuan. - Drugi krug je održan 21.12.2011. godine. (narandžasto)

Treći deo - 03.01.2012. godine: Al-Minja, Al-Kalubija, Al-Garbija, Al-Dahalija, Severni Sinaj, Marsa Matruh, Kena and Al-Vadi Al-Gadid (tj. Nova dolina). - Drugi krug: 10.01.2012. godine. (sivo)

Pre zvaničnog donošenja novog Ustava, moraju se održati i izbori za gornji dom Skupštine, Savet Šure (مجلس الشورى‎). Izbor njihovih članova se odvija u tri faze: 29. januara, a sledeće runde 15. februara i 4. marta 2012. godine. Članovi ovog tela takođe učestvuju u donošenju konačne odluke o usvajanju novog Ustava.

Na kraju, slede i izbori za predsednika Republike. Prvobitno zakazani za septembar 2011. godine, izbori za šefa države su pomereni u 2012. godinu (v. Egipat dobija predsednika u junu).

Tmurna politička istorija

Neredi: Sukobi na ulicama s policijom (Beta - 2011.)

Državno uređenje Arapske Republike Egipat je zamišljeno i prvobitno je postavljeno kao parlamentarni i predsednički sistem, u kojem je istinsku moć imao samo predsednik države, dok je parlament imao više ulogu ukrasa nego pravog mesta za debatu i donošenje odluka i zakona. Takvo uređenje je i bilo osnov i uzrok za pokretanje velikih protesta januara 2011. godine.

Poslednji izbori pred ostavku Hosnija Mubaraka bili su održani 28. novembra i 5. decembra 2010. godine prema većinskom sistemu. Tada je vladajuća Nacionalna demokratska partija (NDP) dobila 81% glasova, odnosno 420 mesta u Narodnoj Skupštini sa 518 mesta: 444 klasičnih, 64 rezervisana za žene, i 10 članova koje je imenovao predsednik lično.

Sve političke partije u Egiptu su te izbore označile kao najveću izbornu prevaru koja je u Egiptu izvedena, iako je Hosni Mubarak tvrdio da je reforme (započete 2005. godine) sproveo s namerom da se postepeno ukine vanredno stanje, uvedeno još 1981. godine, posle ubistva predsednika Anvara el-Sadata.

Kairo: Paljevina nedaleko od Trga Tahrir (Beta - 2011.)

Raspisivanje izbora 2010. godine je znatno podelilo egipatsku političku scenu, jer se deo snaga zalagao za bojkotovanje izbora (partija El Gad je dosledno bojkotovala ceo izborni proces), dok su se druge političke snage predomišljale do poslednjeg trenutka (Vafd), pa čak i drugog kruga (Muslimansko bratstvo).

Vatreno protivljenje nadzoru izbora stranih posmatrača (na primer iz Arapske lige), kao i otvoren udar na inače suženu slobodu javnih glasila, i hapšenje političkih aktivista su 2010. godine proizveli su opštu lošu atmosferu. Rezultati tih izbora su bili uočljivo nedemokratski: Muslimansko bratstvo je izgubilo dotadašnjih 80 mesta u Narodnoj Skupštini, a u parlament su ušle samo NDP i njima bliski „nezavisni“ kandidati, kao i Progresivna patija nacionalnog jedinstva (4 mandata) i Vafd (1 mandat). Ipak, postavljanje rigoroznih uslova za dobijanje kandidature za predsedničku trku (originalno planiranu za septemar 2011. godine) bila je ona „kap koja je prelila čašu“. Videvši da se u susednom Tunisu građani okupljaju na ulicama u protestima zbog policijskog nasilja, višedecenijskog vanrednog stanja, niskih plata i preskupe hrane, Egipćani su i sami izašli na ulice.

Predsednik Hosni Mubarak je 28. januara 2011. godine, samo mesec dana od formiranja, raspustio kabinet premijera Ahmeda Šafika. Bio je to i njegov poslednji potez kao političara, pre nego što je 11. februara objavljeno da je podneo ostavku.

Izborni sistem kao glavobolja

Narodna Skupština: Sala uoèi zasedanja (Beta - 21.01.2012.)

U pokušaju da pojednostavimo (ali bez iluzija da ćemo u tome uspeti), dajemo pojednostavljenu definiciju izbornog sistema Arapske Republike Egipat:

- kombinovani većinsko-proporcionalni izborni sistem

- dvodomnu Skupštinu sa izbornim mandatima i mandatima s imenovanjem

- višestruki sistem kvota s „rezervisanim“ poslaničkim mandatima

Kombinovani većinsko-proporcionalni sistem

Narodna Skupština (مجلس الشعب) ima 498 mesta za poslanike koji se biraju na mandat od 6 godina, kao i dodatnih 10 mesta na koja Vrhovni savet Oružamnih snaga (VSOS) postavlja svoje predstavnike.

1) Većinski sistem

Od 498 mandata, za jednu trećinu njih - 166 mandata - poslanici se biraju po većinskom izbornom sistemu, i to dva kandidata iz jedne izborne jedinice. Kandidati na većinskoj listi mogu nastupati u ime partije ili kao samostalni kandidati. Biranje se obavlja po sistemu većine glasova, uz drugi krug iuzbora ako nema apsolutnog pobednika u prvom krugu.

2) Proporcionalni sistem

Na dve trećine mesta u Narodnoj Skupštini - 266 mandata - poslanici se biraju prema proporcionalnom predstavničkom sistemu. U jednoj izbornoj jedinici birači mogu da glasaju za listu s koje će se birati od 4 do 12 poslanika (prema broju stanovnika). Reč je o „zatvorenim partijskim listama“ - o izboru i redosledu kandidata sa liste odlučuju političke partije. Primer: ukoliko jedna partija dobije 50% glasova birača u jedinici sa 10 mesta, dobija 5 poslaničkih mandata (prema redosledu na izbornoj listi). Sistem kvota i računanje glasova

Zakon o skupštinskim izborima, koji je VSOS ostavio manje-više neizmenjen, predviđa da je čak 50% poslaničkih mesta u Narodnoj Skupštini predviđeno za „radnike i seljake“. Time su se političke organizacije, blago rečeno, ohrabrivale da na njihovim izbornim listama biude što više radnika i seljaka, i tako postignu veći uticaj u politici.

To jeste u skladu sa zakonom, ali je postalo relikt vremena „levičarskog nacionalizma“ koju su zagovarali Gamal Abdel Naser i njegovi saradnici, kada su 1952. godine preuzeli vlast.

Pojednostavljeno rečeno, primer izbora u jedinici gde ima oko 250.000 birača. Uzećemo primer da je na izborima učestvovalo 200.000 birača:

Izbori po većinskom sistemu (prolaznost kandidata)

Broj	Kandidat	Status	Glasovi	Procenat
1	Kandidat 1	profesionalni političar	80,000	80%
2	Kandidat 2	profesionalni političar	65,000	65%
3	Kandidat 3	radnik/seljak	35,000	35%
4	Kandidat 4	radnik/seljak	20,000	20%

Narodna Skupština: Radnik èisti kapiju na ulazu u zdanje (Beta - 21.01.2012.)

Prema ovakvom sistemu, zbog „rezervisanih mesta“, u Skupštinu ulazi Kandidat 1, a otpada Kandidat 2, jer je drugo mesto rezervisano za kandidata iz ove grupacije. U drugom krugu se odlučuje između Kandidata 3 i Kandidata 4. Ko u tom krugu dobije većinu - dobija i mandat.

U prethodnom sistemu, 64 mandata u Narodnoj Skupštini je bilo rezervisano za žene. Sada je ta odredba ukinuta, tako da se očekuje da broj žena u parlamentu bude minimalan.

Giza: Èekajuæi da mir vrati turiste (Beta - 11.02.2011.)

Liste i kandidati

Sistem „rezervisanih“ mesta političkim partijama značajno otežava odlučivanje o tome koji kandiodat će biti stavljen na većinsku, a koji na proporcionalnu listu.

Nezavisni kandidati mogu da budu samo na većinskoj listi, dok kandidati partija mogu samo na proporcionalnoj (listu partije).

Tako član neke partije može da odluči da bude na većinskoj listi. To može da bude u interesu ljudi koji su i tako poznate ličnosti, pa im podrška partije nije odlučujuća. Proporcionalna lista daje veće šanse za uspeh (veći broj mandata - čak do 12).

Primera radi, kandidat manjinskih zajednica, poput predstavnika Kopta (etnički zasebne i religijski unikatne zajednice u Egiptu - hrišćani) daleko bolje prolaze na većinskim listama, jer ih kopti prepoznaju po imenu.

Problem i nepoznata su bili ostaci nekadašnjeg sistema vlasti (fulul - فلول ), jer njima nije zabranjeno učešće na izborima. Ipak, pokazalo se da je bilo dovoljno i samo ukidanje Nacionalne demokratske partije da sa scene nestane većina ljudi koja je bila bliska nekadašnjem sistemu vlasti Hosnija Mubaraka.

Najbolji „ostaci sistema“

Hosni Mubarak: Dolazak u sudnicu (Beta - 19.01.2012.)

Uprkos rezultatima izbora i svim drugim pokazateljima, vladajuća vojna hunta je i dalje najeminentniji ostatak sistema kojim je tokom tri decenije upravljao Hosni Mubarak (حسنى مبارك‎).

Nekadašnji predsednik, kome su sada 83 godine i čije je zdravlje loše, trenutno vreme provodi između bolnice i sudnice u Kairu, gde je u toku proces za podsticanje i planiranje višestrukog ubistva - naređivanje napada na mirne demonstrante u Kairu, Aleksandriji i drugim gradovima Egipta januara i februara 2011. godine. On i njegova porodica su izolovani od javnog života, a zamrznuta je i njihova imovina, proicenjena na više desetina milijardi dolara.

Iza predsednika Hosnija Mubaraka ostao je onaj deo sistema koji je on najbolje poznavao, koji je najviše podržavao i koji je njemu za uzvrat pružao podršku do samog dana ostavke. Oružane snage Egipta su, kroz Vrhovni savet Oružanih snaga (VSOS) preuzele kormilo države posle izjave njegovog potpredsednika Omara Sulejmana da je Hosni Mubarak podneo ostavku i da će upravu preuzeti vojska.

Trg Tahrir: Okupljanje uoèi proslave godišnjice Revolucije (Beta - 20.01.2012.)

VSOS je 11. februara 2011. godine praktično nastavio politiku Hosnija Mubaraka: uvedeno je vanredno stanje, uz zahtev demonstrantima da se raziđu sa Trga Tahrir. Vojska je zavela i policijski čas, koji je trajao sve dok se situacija na ulicama nije malo primirila, ali su se za održavanje reda i komunalne poslove u prvim danima posle odlaska Mubaraka najviše brinuli sami građani.

Nedelju dana posle Mubaraka, Kairo je bio gotovo očišćen grad, a da se VSOS još nije ni snašao da preuzme sve konce u državi. Tokom narednih meseci, napetost između vojne hunte i građana se pojačavala odbijanjem njenog vođe, maršala Mohameda Huseina Tantavija (محمد حسين طنطاوى سليمان) da u pravo vreme objavi datume refrenduma, izbora i drugih važnih događaja.

Trg Tahrir: Okupljanje uoèi proslave godišnjice Revolucije (Beta - 20.01.2012.)

Krvavo suzbijanje nereda, poput gušenje mirnih demonstracija Kopta u Kairu u oktobru (v. Egipat: Sukobi Kopta i policije) i prebijanje jedne žene na ulicama Kaira uz tvrdnju da je reč o raspuštenicama koje vode razvratnu revoluciju (v. Egipat: Za četiri dana 30 mrtvih) potpuno je uništio ugled Oružanih snaga.

Kao čin pomirenja, šef VSOS-a maršal Tantavi je naredio oslobađanje iz zatvora gotovo 2.000 ljudi. Reč je, pre svega, o osobama koje su u pritvoru čekale na početak procesa na vojnom sudu, uhapšenim baš tokom uprave VSOS-a (mahom tokom protesta, ali i drugim povodima).

Reč je o 1.959 osoba, od procenjenih 12.000 ljudi, protiv kojih je VSOS za manje od godinu dana pokrenuo postupke pred vojnim sudovima. U većini slučajeva, oslobođeni su ljudi uhapšeni tokom demonstracija i nereda, optuženi za uništavanje imovine.

Trg Tahrir: Okupljanje uoèi proslave godišnjice Revolucije (Beta - 20.01.2012.)

U Egiptu se vodi žučna rasprava o svih 12.000 ljudi - većina veruje da je neophodno ukinuti vojne sudove, jer se u njima ljudska prava krše bez ikakvog obzira. Pomilovanja je bilo i ranije, ali ne u tolikom obimu (v. Egipat: Vojska pomilovala 334 osobe).

Oslobađanje učesnika protesta (koji kao da su politički zatvorenici) i objavljivanje rezultata izbora nekoliko dana uoči godišnjice početka „Revolucije 25. januara“ je očigledni pokušaj Vrhovnog saveta Oružanih snaga da u društvu podstakne atmosferu slavlja. VSOS se nada da ljudi okupljeni na ulicama i trgovima slavlje ne pretvore u nove demonstracije, tokom kojih će zahtevati odlazak maršala koji predvodi vojnu huntu u Egiptu.

Zato je 25. januar 2012. godine dan ispita za VSOS i dan istine za sve Egipćane, kada se otkriva da li je Revolucija uspela ili ne.