Trimo se protiv krize neće boriti otpuštanjem

Kompanija Trimo je u prošloj godini zabeležila rezultate poslovanja koji su nešto lošiji u odnosu na 2007. godinu. Očigledno da se i u vašoj kompaniji osećaju efekti krize. Da li je poslovodstvo našlo odgovor za poslovanje u novim uslovima?

Trimo Inženjering, kao srpska kompanija u okviru Trimo grupe, u prošloj godini je napravio pomak i zabeležio rast prodaje u odnosu na 2007. Međutim, u poslednjem kvartalu 2008. nastupio je zastoj u građevinskim investicijama, koji i sada traje nesmanjenim intenzitetom i utiče na poslovanje građevinske industrije u Srbiji.

Bili smo svesni predstojeće krize i počeli smo pripreme za nju znatno pre nego što je postala evidentna. To se radilo na nekoliko nivoa, strateški - počev od konkretnih finansijskih mera (pregled i planiranje smanjenja svih nepotrebnih troškova, optimizacija neophodnih troškova - poboljšanja u organizaciji poslovanja), tako i na polju strateškog razvoja – razvojem i stalnim procesima inovacija – kako proizvoda i usluga, tako i samih radnih procesa, čak i međuljudskih odnosa.

Vreme kao što je ovo zahteva celovita rešenja i bilo šta što je manje od celovitog pristupa je polovično i nedovoljno za prevazilaženje izazova. Pritom, ljudi, njihovi odnosi i saradnja predstavljaju ključni element rešenja, jer srž svake zdrave organizacije čine njeni zaposleni, oni su ono što ostvaruje njenu dodatu vrednost. Sada je na nama, svim zaposlenima, da pokažemo šta znamo.

Na koji način je građevinska industrija, samim tim i kompanija Trimo pogođena krizom? Da li je u pitanju manje narudžbi ili ima i još problema, poput neredovnog plaćanja ili nekih drugih problema?

Finansijska i privredna kriza su, na žalost, i naša realnost, jer Srbija ne živi u vakuumu. U građevinskoj industriji barata se velikim iznosima, tako da je uticaj krize u građevinarstvu i očigledniji nego u nekim drugim privrednim granama. Već potpisani ugovori se ne realizuju, projekti se odlažu na neodređeno vreme, pošto finansijski sektor nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje investicija. I krediti za investicije su skuplji i teže je doći do njih.

Teškoće naših klijenata u finansiranju projekata uzrokuju odlaganja i zato se javljaju i teškoće u naplati, a sve dodatno otežavaju fluktuacije kursa dinara u odnosu na evro.

Da li ste u skladu sa novom situacijom promenili plan poslovanja u ovoj godini, kakve rezultate očekujete?

Plan poslovanja prilagodili smo uslovima na tržištu, odnosno do maksimuma smo se potrudili da sve neizvesnosti neutrališemo kroz još bolju pripremu i organizaciju poslovanja. Vrlo bitan element plana za ovu godinu je povećanje efektivnosti i kvaliteta svih radnih procesa, što dodatno smanjuje nepotrebne troškove i vreme realizacije radnih zadataka, a time i celih poslova.

Sedište kompanije Trimo

Sigurnog recepta svakako nema. Kriza je nastala po matematičkoj logici, i po istoj logici ne može brzo ni da prođe. Zbog toga, stvaramo novi biznis model na nivou cele grupe koji se zasniva na našem znanju, iskustvu i inovativnoj integraciji svih ideja. Svaki zaposleni ima priliku da da svoj doprinos i pokaže svoju sposobnost. U prošlosti smo uložili mnogo vremena i sredstava u to da nas drugi podučavaju. Sada je vreme da prenesemo znanje koje smo stekli i prakse koje smo usvojili na kolege i da pokažemo šta možemo da uradimo.

Trimo je u prethodnim godinama imao strategiju ekspanzije, otvorena je i fabrika u Srbiji, između ostalog. Da li imate problema u otplati kredita i u kakvoj je situacija kompanija kada zbog krize ne može da računa na planirani povraćaj investicija? Da li ćete smanjivati broj zaposlenih ili eventualno zatvarati svoje pogone?

Odluka o otvaranju fabrike u Srbiji bila je dugoročna, strateška odluka, kojom je namera menadžmenta matičnog preduzeća bila da srpsku kompaniju kćerku, Trimo Inženjering, pozicionira kao proizvođača koji će da pokriva jugoistočnu Evropu.

U šimanovačkom pogonu proizvode se krovni i fasadni paneli vrhunskih karakteristika – od prirodnih materijala (čelik, kamena vuna), bezbednih za ljudsku upotrebu.

Što se tiče naših kreditnih obaveza, uredno ih otplaćujemo, jer se veoma trudimo i za sada uspevamo da održimo likvidnost, uprkos ozbiljnim problemima i teškoćama u naplati dugovanja u Srbiji. U ovom trenutku razmišljamo o smanjenju uticaja krize na firmu.

Fabrika u Srbiji počela je da radi pre nešto više od godinu dana, u nju je uloženo 18 miliona evra, kakve ste rezultate postigli za to vreme i da li ste zadovoljni?

Fabrika Trimo Inženjeringa u Šimanovcima otvorena je početkom novembra 2007, a komercijalna proizvodnja je počela u 2008. Sama investicija u fabriku iznosila je 12 miliona evra, dok je ostatak ulaganje u kapital, zemljište, obrazovanje naših kadrova i standardizaciju. Dosadašnji rezultati su u skladu sa očekivanjima.

Da li su upošljeni puni kapaciteti i na koji način sadašnja kriza i situacija u Srbiji utiče na vaše poslovanje ovde? Da li planirate smanjenje broja zaposlenih, smanjenje radne nedelje ili imate neki drugi način za poslovanje u ovim uslovima?

Popunjenost kapaciteta proizvodnje u ovom trenutku nije potpuna. Trenutno ne planiramo rešenja koja podrazumevaju smanjenje broja radnika, već tražimo rešenja da obezbedimo dovoljno posla.

Koliko imate zaposlenih u Srbiji i kolika je prosečna plata? Trimo Inženjering trenutno ima 105 zaposlenih. Prosečna plata u Trimo Inženjeringu, uključujući i proizvodnju, je iznad republičkog proseka. Zanimljivo je da su i prema podacima Zavoda za statistiku, dve opštine u kojima posluje Trimo Inženjering (Novi Beograd i Pećinci) na kraju 2008. zauzele vodeća mesta u Srbiji po nivou zarada.

Ukoliko budete morali da smanjujete troškove, da li ćete to sprovesti smanjenjem plata ili otpuštanjem radnika, kakva je strategija po tom pitanju?U ovom trenutku sprovodimo druge vrste rešenja, od kojih smo neka već spomenuli. Naš apsolutni prioritet u tom smislu je smanjenje svih troškova poslovanja unutar i van firme.Troškove vezane za radnike snizićemo tek kad više ne bude drugih varijanti za sniženje.

Učinićemo sve da poboljšamo efektivnost radnih procesa, uvedemo inovacije i smanjimo troškove – da popravimo situaciju i izbegnemo drastične mere. Mi smo tu da kupcima ponudimo najbolja rešenja. Njih daju najbolji kadrovi, a mi u svoje kadrove mnogo ulažemo - jer u vremenu najozbiljnijih izazova mesta ima samo za najbolje.

U odnosu na neke druge zemlje, Srbija ima neke specifičnosti. Najpre, tu je nestabilnost domaće valute, koja je za kratko vreme izgubila 20 do 30 odsto svoje vrednosti, a sve veći problem je i lanac dugovanja koji postoji između privrede,države i banaka. Da li to pogađa vašu kompaniju i vaše poslovanje u Srbiji i na koji način?

Svakako da fluktuacije vrednosti dinara utiču na poslovanje svih preduzeća, uključujući i Trimo Inženjering. To je naročito vidljivo u upravljanju lancem nabavke, što je za nas vrlo bitan segment poslovanja: budući da smo proizvodno preduzeće, sirovine kupujemo i u inostranstvu.

Pad vrednosti domaće valute ima loš uticaj i na investicione kredite u stranoj valuti. A uopšteno gledano, na tržištu pada poverenje – pa samim tim i stabilnost, što negativno utiče na poslovanje.

Finasijska disciplina svih karika u lancu privredne aktivnosti znatno bi popravila uslove poslovanja i trenutnu (ne)likvidnost. To znači, pre svega, redovno izmirenje obaveza, što bi pozitivno uticalo na kompletnu privrednu aktivnost.

Kako ocenjujete mere države da pomogne kreditiranje preduzeća i da li Trimo ima interes da konkuriše za dobijanje povoljnijih zajmova?

Želim da napomenem da u Trimo Inženjeringru kreiramo duh u tom pravcu da kvalitetom naših proizvoda i usluga možemo sami sebi da pomognemo.

U svakom slučaju, smatramo da je ovaj potez države (kreditiranje) znatan podsticaj privrednicima, i da im olakšava poslovanje u ovom teškom finansijskom periodu. Kamatne stope su relativno prihvatljive s obzirom na trenutnu situaciju.

Što se tiče konkurisanja za povoljne zajmove, u Trimo Inženjeringu pre odlučivanja svakako ćemo razmotriti sve pluseve i minuse uključenja u taj program.

Da li mislite da država može na još neki način da pomogne privrednicima u ovom trenutku?

Jedna od svakako ključnih mera bila bi strateško podsticanje izvoza putem raznih dodatnih subvencija, koje bi išle u korist izvoznih programa i preduzeća, a predstavljale bi korist i za državu – zbog automatskog povećanja izvoza i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.

Da li mislite da je trenutna ekonomska kriza, osim svih teškoća koje je sa sobom donela, ipak i povod za nove pristupe poslovanju i upozorenje da kompanije uvek treba da razmišljaju u pravcu unapređenja i inovacija, ma koliko da im dobro ide?

Apsolutno.

Jasno je da je vreme vrlo teško, nepredvidivo u svakom pogledu – trajanje krize, tokovi, obrti... Sigurnog recepta zaista nema, jer je ova kriza znatno dublja od onih kojima smo do sada bili svedoci. To je kao hodanje po mraku – ne možete da vidite, ali se krećete prema instinktu, jer, ipak, neki sastojci uspeha se ne menjaju – kvalitet proizvoda i usluga, dobra saradnja na svim nivoima, stalno učenje, poboljšanja, briga o klijentima...

Inovacija je tu krunski dragulj, u ovom trenutku predstavlja suštinski važan momenat i pokazatelj vitalnosti preduzeća, conditio sine qua non opstanka. Najbrži i najprilagodljiviji imaju najbolje šanse za uspeh. Tako je i u prirodi. Bistra glava, brzi refleksi i preduzimački duh – to je ono što je neophodno.

Ovo je prilika za brži razvoj i promene. Iz teških vremena najviše se uči i ovo može da bude sjajna prilika za razvoj.