Mitovi i stereotipi o preduzetništvu

Odličan tekst. Student sam inženjerskog menadžmenta na FTN-u u Novom Sadu, i sličan tekst smo imali u knjizi iz predmeta Preduzetništvo. Međutim, možda bi trebalo da se u nekom od narednih tekstova spomene i jedna specifična poteškoća za studente menadžmenta, od kojih će jedan deo postati preduzetnici. Naime, postoji određena blaga diskriminacija prema studentima menadžmenta, koja se ogleda u, na primer, podizanju obrva kada sagovornik čuje šta studiramo. Koliko je naše društvo spremno da posmatra preduzetnika kao nekog ko pošteno zarađuje za život, a ne kao novog Bogoljuba Karića? Mislim da još nismo dotle došli, ali napredak postoji...

Lep tekst, ali malo ....hm, knjiški. Nema primera. Nema cifara. Nema imena. Nema dokaza.
Iako ovako sterilno, u svakom slučaju pozitivno. Eno te materije u punokrvnom izdanju na Blog-u Saše Radulovića.

Da, Igore, zaista ste jezgrovito opisali preduzetnika i suštinu preduzetništva narodnim masama. Zastupljenost predrasuda o preduzetnicima će se vremenom smanjivati onim tempom kojim se budu susretale sa stvarnošću i argumentima pred kojima neće moći da opstanu. Ovaj članak je lep primer.

Ja bih dodala jos par reci: svi (uspesni) preduzetnici koje znam, ukljucivsi i mene, imaju vrlo jasno i definisano strucno znanje na nekom polju, a dodatno su (najcesce konstantno i decenijama) ucili - "ostalo".

Dakle, govorim o inzenjerima, stomatolozima, stolarima, zubnim tehnicarima, psiholozima, ljudima koji ODLICNO poznaju neki posao, pa tek potom imaju ideju, motivaciju, radnu naviku, i sve slicno... A dodatno nauce osnove knjigovodstva, marketinske trikove, procenu ponasanja ljudi (stranaka i partnera), raspolaganje novcem, itd. - bez obzira na osnovnu profesiju. Kako rece ona stara: "Nemoj kupovati ono sto ti ne treba, i nemoj prodavati ono sto - nemas" :).

Osim ovoga, ja bih bila sklona da kazem da se preduzetnik - "radja", uslovno receno, tj. - mislim da taj stav, bazicno, dolazi iz porodice, iz detinjstva, i da ga je gotovo nemoguce izgraditi u nekom zrelom dobu, eventualno cudom.
Hocu da kazem da svi preduzetnici koje znam dobro i dugo imaju maltene od malena, i jos iz porodice stav da treba raditi, da treba misliti i uciti, da nije od znacaja sto nas "drzava mrzi", sto "nisu dobra vremena", sto "Pera/Djura ima vise ili 'ume'", sto "treba biti clan partije X da bi 'uspeo'", itd. To su ljudi koji gledaju sebe i svoj posao, a ne u tudju pijacnu korpu nedeljom ujutru, koji su spremni da okrece sami svoj poslovni prostor uprkos 20-godisnjem skolovanju i slicno, a to se ne uci u tridesetima ili kasnije.

Sa zeljom da prosirite temu, srdacan pozdrav :).

Odlican tekst. Ne bavim se preduzetnistvom, ali takodje zastupam sve cinjenice koje su ovde pomenute.
Moj brat je meni najbolji primer uspeha, ali vidim da mnogi mladi ljudi oko mene gledaju kao: "A lako je njemu, on ima para, pa moze da obrce i kupuje." No, niko se ne pita kako je zaradio te pare, i da ih ranije nije imao. Na kraju, nisu pare bile najbitnije, vec zelja za uspehom, odusevljenje svakoj kameri koju kupi, da bude prvi u svemu i na kraju posle 15 god. jeste na prvom mestu u poslu kojim se bavi.
Zbog toga kriticki gledam na mlade ljude oko mene, koji misle da se sve dobije preko noci. Misleci da mozes biti pun para, a imati vremena i za sva uzivanja ovog sveta...

Odličan tekst!
Pošto sam student menadžmenta slažem se sa jednim od predhodnih tvrđenja da je ovo što ovde piše dosta knjiški opisano, ali je bez obzira sasvim korekno opisano.
Najveći problem koji se javlja kod nas je što se preduzetnički duh kod nas ne uči! Kada se i uči dolazi na udar javnosti koji na to gledaju po principu "da komšiji crkne krava". Pored toga veliki problrm vidim i u činjenici da je ljudima kod nas jako teško da se specijalizuju u jednoj oblasti koju rade iy prostog razloga jer se od njih uglavnom ošekuje da na poslu rade sve ili šta je u trenutku neophodno a ne svoj posao, tako da tu od nekog pravog usmeravanja na ideju nema ništa jer si uglavnom zatrpan kojekavim informacijama koji te zaglupljuju umesto da te oštre za konkurenciju.
Mislim da se se svim postojećim preduzetnicima a i onima koji dolaze sprema težak period ustoličavanja na mesto koje im neizostavno pripada!

Odlican tekst!!! Ovakva sagledavanja su preko potrebna ljudima naseg mentaliteta. Razbijanje predrasuda i granica! Pozdrav!

Odlcan tekst... He he...

Odličan tekst!
Pošto sam student menadžmenta slažem se sa jednim od predhodnih tvrđenja da je ovo što ovde piše dosta knjiški opisano, ali je bez obzira sasvim korekno opisano.
Najveći problem koji se javlja kod nas je što se preduzetnički duh kod nas ne uči! Kada se i uči dolazi na udar javnosti koji na to gledaju po principu "da komšiji crkne krava". Pored toga veliki problrm vidim i u činjenici da je ljudima kod nas jako teško da se specijalizuju u jednoj oblasti koju rade iy prostog razloga jer se od njih uglavnom ošekuje da na poslu rade sve ili šta je u trenutku neophodno a ne svoj posao, tako da tu od nekog pravog usmeravanja na ideju nema ništa jer si uglavnom zatrpan kojekavim informacijama koji te zaglupljuju umesto da te oštre za konkurenciju.
Mislim da se se svim postojećim preduzetnicima a i onima koji dolaze sprema težak period ustoličavanja na mesto koje im neizostavno pripada!

Odličan tekst. Student sam inženjerskog menadžmenta na FTN-u u Novom Sadu, i sličan tekst smo imali u knjizi iz predmeta Preduzetništvo. Međutim, možda bi trebalo da se u nekom od narednih tekstova spomene i jedna specifična poteškoća za studente menadžmenta, od kojih će jedan deo postati preduzetnici. Naime, postoji određena blaga diskriminacija prema studentima menadžmenta, koja se ogleda u, na primer, podizanju obrva kada sagovornik čuje šta studiramo. Koliko je naše društvo spremno da posmatra preduzetnika kao nekog ko pošteno zarađuje za život, a ne kao novog Bogoljuba Karića? Mislim da još nismo dotle došli, ali napredak postoji...

Lep tekst, ali malo ....hm, knjiški. Nema primera. Nema cifara. Nema imena. Nema dokaza.
Iako ovako sterilno, u svakom slučaju pozitivno. Eno te materije u punokrvnom izdanju na Blog-u Saše Radulovića.

Da, Igore, zaista ste jezgrovito opisali preduzetnika i suštinu preduzetništva narodnim masama. Zastupljenost predrasuda o preduzetnicima će se vremenom smanjivati onim tempom kojim se budu susretale sa stvarnošću i argumentima pred kojima neće moći da opstanu. Ovaj članak je lep primer.

Ja bih dodala jos par reci: svi (uspesni) preduzetnici koje znam, ukljucivsi i mene, imaju vrlo jasno i definisano strucno znanje na nekom polju, a dodatno su (najcesce konstantno i decenijama) ucili - "ostalo".

Dakle, govorim o inzenjerima, stomatolozima, stolarima, zubnim tehnicarima, psiholozima, ljudima koji ODLICNO poznaju neki posao, pa tek potom imaju ideju, motivaciju, radnu naviku, i sve slicno... A dodatno nauce osnove knjigovodstva, marketinske trikove, procenu ponasanja ljudi (stranaka i partnera), raspolaganje novcem, itd. - bez obzira na osnovnu profesiju. Kako rece ona stara: "Nemoj kupovati ono sto ti ne treba, i nemoj prodavati ono sto - nemas" :).

Osim ovoga, ja bih bila sklona da kazem da se preduzetnik - "radja", uslovno receno, tj. - mislim da taj stav, bazicno, dolazi iz porodice, iz detinjstva, i da ga je gotovo nemoguce izgraditi u nekom zrelom dobu, eventualno cudom.
Hocu da kazem da svi preduzetnici koje znam dobro i dugo imaju maltene od malena, i jos iz porodice stav da treba raditi, da treba misliti i uciti, da nije od znacaja sto nas "drzava mrzi", sto "nisu dobra vremena", sto "Pera/Djura ima vise ili 'ume'", sto "treba biti clan partije X da bi 'uspeo'", itd. To su ljudi koji gledaju sebe i svoj posao, a ne u tudju pijacnu korpu nedeljom ujutru, koji su spremni da okrece sami svoj poslovni prostor uprkos 20-godisnjem skolovanju i slicno, a to se ne uci u tridesetima ili kasnije.

Sa zeljom da prosirite temu, srdacan pozdrav :).

Odlican tekst. Ne bavim se preduzetnistvom, ali takodje zastupam sve cinjenice koje su ovde pomenute.
Moj brat je meni najbolji primer uspeha, ali vidim da mnogi mladi ljudi oko mene gledaju kao: "A lako je njemu, on ima para, pa moze da obrce i kupuje." No, niko se ne pita kako je zaradio te pare, i da ih ranije nije imao. Na kraju, nisu pare bile najbitnije, vec zelja za uspehom, odusevljenje svakoj kameri koju kupi, da bude prvi u svemu i na kraju posle 15 god. jeste na prvom mestu u poslu kojim se bavi.
Zbog toga kriticki gledam na mlade ljude oko mene, koji misle da se sve dobije preko noci. Misleci da mozes biti pun para, a imati vremena i za sva uzivanja ovog sveta...

Odlican tekst!!! Ovakva sagledavanja su preko potrebna ljudima naseg mentaliteta. Razbijanje predrasuda i granica! Pozdrav!

Odlcan tekst... He he...