Pustite decu da ponovo budu deca

A ako bi i odrasli mogli da se izlece i pronadju mir i intuitivni put do svog bica, svima bi nam bilo bolje.

Kada se setim detinjstva, uvek me malo drmne nostalgija. A to bilo davno- toliko davno da bila samo 2 program na TV-u, I to od 8 do 22 sati. Raspusti dugacki, vreme teklo sporije.
Ujutru izadjes u dvoriste, igras se ceo dan, udjes samo da uzmes krisku hleba sa dzemom, pa opet napolje. I igre nam bile jednostavne, decije. Kolena i laktovi krastavi od padanja, nosevi slinavi. I niko se oko toga nije uzbudjivao.
A tek zime. Sneg do guse, ko je bio srecnik pa imao, sanke u ruke pa na sneg. Udjes u kucu tek kada se totalno zaledis i budes skroz mokar. Presvuku te, vruc caj, knjiga za decu u ruke, milina.

A ova danasnja deca- instant deca. Kao supa iz kesice. Uvek doterana, firmirana, izvode ih u setnju kao kucice, ne daj Boze da padnu i uprljaju se, a kamoli da ugruvaju slucajno koleno. Uci dete da vozi biciklu pod punom opremom: kaciga, stitnici za kolena, napred baba, iza deda, sa strane roditelji. Haos.

Sve ih od necega stitimo, a ne mozemo. Imaju 150 kanala na televiziji, mobilne telefone, video igre, internet – sta tu sve oni vide, kakve sve grozote, a nije za njihov uzrast. A ni zime nisu kao sto su bile, nema snega pa ih mrzi da izlaze napolje. Lepse im uz video igrice.
A tek kada odrstu, to je posebna prica.
Bolje da prekidam, pretvorila sam se u rodjenu babu.

A ako bi i odrasli mogli da se izlece i pronadju mir i intuitivni put do svog bica, svima bi nam bilo bolje.

Kada se setim detinjstva, uvek me malo drmne nostalgija. A to bilo davno- toliko davno da bila samo 2 program na TV-u, I to od 8 do 22 sati. Raspusti dugacki, vreme teklo sporije.
Ujutru izadjes u dvoriste, igras se ceo dan, udjes samo da uzmes krisku hleba sa dzemom, pa opet napolje. I igre nam bile jednostavne, decije. Kolena i laktovi krastavi od padanja, nosevi slinavi. I niko se oko toga nije uzbudjivao.
A tek zime. Sneg do guse, ko je bio srecnik pa imao, sanke u ruke pa na sneg. Udjes u kucu tek kada se totalno zaledis i budes skroz mokar. Presvuku te, vruc caj, knjiga za decu u ruke, milina.

A ova danasnja deca- instant deca. Kao supa iz kesice. Uvek doterana, firmirana, izvode ih u setnju kao kucice, ne daj Boze da padnu i uprljaju se, a kamoli da ugruvaju slucajno koleno. Uci dete da vozi biciklu pod punom opremom: kaciga, stitnici za kolena, napred baba, iza deda, sa strane roditelji. Haos.

Sve ih od necega stitimo, a ne mozemo. Imaju 150 kanala na televiziji, mobilne telefone, video igre, internet – sta tu sve oni vide, kakve sve grozote, a nije za njihov uzrast. A ni zime nisu kao sto su bile, nema snega pa ih mrzi da izlaze napolje. Lepse im uz video igrice.
A tek kada odrstu, to je posebna prica.
Bolje da prekidam, pretvorila sam se u rodjenu babu.