Radmila Nakarada

Pokusacu samo neke dodatne informacije da kazem povodom nekih komentara. Pomenut je nacin osnivanja Komisije kao problem, medjutim taj nacin je zapravo kojim su vecina komisija u svetu osnovane, manjina komisija je osnovana parlamentarnim putem. Dakle, ovaj nacin sam po sebi ne iskace iz nekih iskustava, mozda je manje ili vise dobar, ali mislim da sam po sebi nije problem.

Naravno, problem je sta ce Komisija uraditi. Slozenost je protumacena, koliko sam razumela, kao pokusaj da se relativizira istina, ja mislim da je sasvim obrnuto. Mislim da neka pravda kao konacni ishod zahteva jedno postovanje slozenosti, a simplifikacije izazivaju, ja mislim, i otpor prema odgovornosti, i otpor prema krivici. Sto se tice strucnjaka stranih, da li su pozvani ili nisu, evo u ovom nekom kratkom vremenu, oficijelno je angazovan prisutni profesor Borejn kao savetnik Komisije, i sigurna sam da se na tome nece zadrzati.

Sto se tice Haskog tribunala, clanovi Komisije, koordinator, i moja malenkost, vecinom su imali sastanak sa predstavnicima Haskog tribunala, i jedan vrlo dug sastanak od dva sata gde su se razmatrali modusi saradnje. Mislim samo u vezi sa tim da kazem da, ukoliko kao sto Misa Gleni obnavlja neka pitanja i kontroverze oko Haskog tribunala, to samo znaci da te kontroverze nisu iscrpljene, i mislim da niko ne bi trebao da ih proglasava takvim sve dok ima potrebe da se o tome razgovara.

Sto se tice dijaloga, tu je apsolutno jedinstveno misljenje da se uspostavi saradnja sa Komisijom u Bosni, ona je tek nedavno osnovana, i profesor Borejn je takodje ponudio svoje dobre usluge da posreduje u tim kontaktima i da pomogne da se neka zajednicka svedocenja eventualno u buducnosti organizuju.

Sto se tice predloga da se ova Komisija vrati korak unazad, to je zapravo vec ucinjeno na poslednjem sastanku odlukom da se definise sto preciznije cilj i metodologija Komisije, i da se s tim papirom izadje u javnost, da se konsultuju sve nevladine organizacije, da se posredstvom medija dopre i do gradjana, i da se tek nakon te javne rasprave zapravo isklese neka preciznija fizionomija ove Komisije. Dakle, imajuci istu vrstu nelagodnosti kao i neki koji su ovde izrazili sto javna rasprava mozda nije usledila pre osnivanja, Komisija je odlucila da tu neku nelagodu ispravi ovim pokusajem da nakon izrade ovog papira inicira javnu raspravu, i naravno, ovo je vec jedan deo.

Samo bih jos rekla da je mozda zabrinjavajuce sto je toliko sumnje vec izrazeno pre nego sto je Komisija stigla da kaze "A". Ja mislim da je sumnja sasvim legitimna, i mislim da nije neprisutna i medju samim clanovima, i da ce to prosto biti i normalan deo suocavanja sa svim onim sa cim imamo da se suocimo. Ali mislim da se radi o visku sumnje, bar u ovom trenutku, jer zaista je stvar tek na pocetku, ambicije kroz kritike koje su izrazene je mnogo veca nego sto je Komisija u ovom trenutku sama artikulisala, a istovremeno je optuzena i za pretencioznost, i za razne moralisticke akrobacije koje u krajnjem ishodu treba da rezultiraju sve samo ne istinama.

I mislim da bi za dobrobit svih nas, i same Komisije, prosto nacin na koji se izrazavaju primedbe, bilo bolje kad bi se postovao, da kazem, jedan nenasilni, alagaltung tip jezika, kad ne bi bili pridevi kao: "Nije dobro postavljeno...", "strahovito dugo", jer onda, mislim, replike idu na slican nacin, a ona jeste dobro postavljena, nije strahovito dugo, i mi zavrsavamo razgovor i pre nego sto smo ga poceli. Hvala.