Natasa Kandic

Na metodoloskom nivou, ja bih se sporila sa istrazivanjem i rezultatima koje predstavlja gospodin Bogosavljevic. Moj utisak je, na osnovu njegove interpretacije, da su istrazivanjem zapravo ljudi podsticani da ponavljaju ono sto je bila propaganda. Pitani su i davane su im odredjene mogucnosti da odgovore. Zato ima toliko Karadzica, Mladica, Arkana. Jedini deo istrazivanja koji su pomenuli, upravo zbog vaznosti i gospodin Puhovski, i Vesna, to je ovaj deo o tome kada ljudi kazu da bi, ukoliko bi imali vise podataka, onda bi se drugacije odnosili prema ovome. U prilog tome da stvari ne stoje tako crno kao sto su nam predstavljene ovim istrazivanjem, ja bih iznela primer hladnjace. Za one koji ne znaju, rec je o tome da je jedna lokalna novina objavila detaljan jedan opis dogadjaja od pre dve godine, od 6. aprila 1999., kada je u Dunavu kod Kladova nadjen jedan kamion, odnosno jedna hladnjaca u kojoj je bilo pedeset leseva. Citav slucaj i istraga je zaustavljena odlukom i naredbom ministarstva unutrasnjih poslova fantasticne. Fantasticne zato sto su bile normalne, vrlo jednostavne, ljudi su bili strasno zabrinuti da se tako nesto dogodilo, a da nadlezni organi nisu istrazivali, nego su citav slucaj proglasili drzavnom tajnom. Nije bilo ni jednog, opet kazem, obicnog coveka koji je rekao (pa sta nas se tice, to su Albanci, a bio je rat(. Reakcija je bila prirodna, ljudska. Nasuprot tome, reakcije nekih predstavnika vlasti su bile neobicne u najmanju ruku. Dugo im je trebalo uopste da bilo sta kazu o tome. A onda, bilo je i takvih reakcija-(pa necemo se mi retroaktivno vracati na kamion(, ili su neki rekli, (imamo preca posla-razne parfimerije, razne kockarnice,a kamioni hladnjace pripadaju proslosti(. I na kraju, ja mislim da javno mnenje je mnogo, zapravo, bolje nego sto ga mi dobijamo preko nekih anketa i istrazivanja. Ovaj primer sa hladnjacom je prosto savrsen primer da kada postoji potpuna informacija da je reakcija takodje potpuno normalna. Hvala.