Vojislav Kostunica

Ima kod Andrica, u "Licima", kratka prica, gotovo crtica, o mladom sarajevskom ucitelju Danilu Ilicu, "ciju je dusu toliko ispunila i zanela zelja za pravdom i slobodom da je odlucio da uzme na sebe najtezi od svih krstova: da bude u isto vreme i ubica i zrtva, i sudija i mucenik". Takvih, najtezih krstova, na pretek je na ovom prostoru. I vazda ih je bilo. To je, ili je barem bio, balkanski, bosanski, srpski, jugoslovenski usud. Krajnje je vreme da ucinimo da nas taj usud vise ne prati.

Jos sasvim nedavno smo se, po ko zna koji put, nasli u vrtlogu velikih unutrasnjih politickih sukoba, medjunacionalnih mrznji i neprijateljstava, koje su u prethodnih pola veka precutkivane i sakrivane, da bi se, cim su se za to stekle spoljne i unutrasnje okolnosti, starom zestinom rasplamsale. Bivsa drzava raspala se u krvavim gradjanskim ratovima, uz nemalu pomoc spolja, a nova je osnovana diktatom istorijskih neprilika, kojima tadasnji politicari, mahom lose Brozove kopije, ne samo da  nisu ovladali, vec su ih uvecavali. Pored ekonomske pustosi i pravnog haosa, nasledili smo, kao narod i kao drzava, gorka osecanja ratnih gubitaka i medjususedskih omrazica. Nasledili smo nesrecu, i svoju i tudju, kao i posle svakog rata.

Danas se nalazimo pred dva velika izazova, medjusobno usko povezana. Njih simbolisu dve reci: istina i pomirenje. Treba da odgovorimo na pitanja: sta se stvarno zbilo i kako cemo dalje. To je jedini nacin da jednog dana buducim generacijama  bude jasno i sta se dogadjalo i kako su njihovi preci nasli put iz lavirinta. Nasa je generacija ta koja mora to da im omoguci. Postavlja se pitanje - kako, kada smo upravo mi deo ovog smutnog isecka istorije i kada smo sami neposredni naslednici povesti sukoba i ratova u kojima je ljudski zivot vredeo koliko proizvedeni metak. Ponekad se pitam mozemo li mi zaista da ucinimo taj kopernikanski obrt nase zlehude istorije. Znam samo da moramo, da bismo opstali. 

Moramo, dakle, da pocnemo. Ozbiljno, istrajno, sa uverenjem da cemo posao privesti kraju. Kom kraju, kojoj istorijskoj situaciji? Onoj, u kojoj cemo s ponosom reci: ljudi na ovom prostoru, i nasi gradjani i nasi susedi, poceli su da zive pristojno. Da slobodno privredjuju, da se neometano krecu i zaposljavaju po svojim sposobnostima i kvalifikacijama, da osecaju zasluzenu pravnu i socijalnu sigurnost, da slobodno zastupaju svoj pogled na svet i ispovedaju svoju veru.

Da bi se doslo do ovog stanja, moramo preispitati blizu i dalju proslost. Moramo se suociti sa njom kao sa nizom objektivnih cinjenica i mnostvom subjektivnih opazanja i dozivljaja tih cinjenica. U drustvu, u kome gotovo svaka porodica ima svoju tragicnu pricu, to nije lak posao. Mogu ga zapoceti samo ljudi od znanja i istovremeno visokih moralnih odlika. Odmah da kazem, u nasoj zemlji ima dosta ljudi, koji su u jednom dugom nevremenu javno manifestvovali svoju ljudskost i svoj otpor struji toga nevremena. Vidim ih medju mladima, intelektualcima, ljudima od struke. Vuidim ih i, sto je posebno vazno, medju tzv. obicnim ljudima. Mi treba da sakupimo ove razasute elemente nase svesti i savesti, zapravo da se samoorganizujemo, i da krenemo na put opste moralne obnove. Bez nje nema nijedne druge.

Ova ideja me je rukovodila da osnujem Komisiju za istinu i pomirenje. Ona, medjutim, predstavlja samo kamen dobre volje bacen u vodu sadasnjeg istorijskog trenutka. Zamisao je i zelja da taj kamen proizvede mnoge koncentricne krugove aktivnosti, koje ce nositi brojni saradnici i aktivisti. Zadatak Komisije je da okupi sve one kojima su istina i pomirenje ideje vodilje buduceg uspravljenog javnog zivota. Od svih njih, od svih nas, zavisi da li ce ovaj istorijski projekat uspeti.

Celokupna nasa javnost bice upoznata sa rezultatima rada Komisije. Ona ce delovati kao vodic u jednom vaznom istorijskom poduhvatu, a ne kao grupa koja ce presuditi sta je konacna istina i propisati recept pomirenja. Ona moze da nam pomogne i da nas usmeri. A istinu i pomirenje ce svako od nas, na kraju, naci u sopstvenoj svesti i savesti. I razumevanje. I pamcenje, mozda i prastanje.