Da li dočekujemo bebe prijateljski

Imam 30 godina, nikad nisam nameravala da imam decu a tek sad sam 1000% sigurna da ih neću ni imati- zgađena sam komentarima (i sigurna sam da su istiniti) i užasavam se države u kojoj su žene i dalje, ne samo građani drugog reda, već ortodoksne glupače koje pristaju svakakva poniženja da trpe samo da bi sačuvale brak.

Baby friendly program u Srbiji je friendly samo za osoblje bolnice jer imaju manje obaveza. Iskusila sam to u bolniciNarodni front. Nazalost...

Bojana, Vasa izjava "a brak bez dece je besciljan, jer kad se naputujete, naprovodite i izludite, sta cete onda...psa ili macku :) bolje akvarijum i ribice, nisu zahtevne i ne komuniciraju", kao prvo nije za ovu temu uopste kao drugo kako mozete tako nesto reci ako nemate licno iskustvo sa brakom bez dece i zasto tako "plitko" razmisljate da je jednom bracnom paru bez dece potreban akvarijum......ili ste mozda ovo izjavili iz obesti jer ste ostali uskraceni za divna putovanja i ludovanja.....U svakom slucaju nije lepo da diskriminisite brakove na osnovu togu da li u njemu postoje deca ili ne jer svaki brak ima neke svoje ciljeve a oni ne moraju po svaku cenu biti isti.....
Svaki covek treba da radi onako kako misli da je ispravno i kako mu odgovara a istovremeno da postuje druge ljude koji drugacije zive i samim time ne ugrozavaju ga ni na jedan nacin.
Pozdrav za zene, i za one koje su mame i za one koje nisu uz poruku da slede svoje instikte i zelje!

Biljana:
Onom koju ti nećeš (nažalost ili na radost) nikad razumeti.
Jer je toliko očigledna da je svako pitanje izlišno.

Boze, pa mnogo je lakse skokati majku u nesvest, a bebu u krevetac u zajednickoj prostoriji, nego se akati sa svim tim neiskusnim majkama kojima je ZAISTA potrebna pomoc na svakom koraku. Samo mi nije jasno zasto se mi stalno nesto kao cudimo i zgrazavamo sto kod nas ne uspeva nista sto iole trazi da se radi?

Porodila sam se dva puta, prvi put 1996. kad je baby friendly program bio u usponu, drugi put 1999. opet u baby friendly Narodnom Frontu. Ne znam kad je bilo gore - prvi put kada sam imala uzasnu, bolnu epiziotomiju, i nisam mogla ni da ustanem, ni da sednem, ili drugi put kada sam imala reviziju u totalnoj anesteziji od koje nisam mogla da se osvestim a beba place li place pored mene. Dojila sam decu oba puta, i to smatram korisnim i dobrim i za majku i za dete. Ali baby friendly program sigurno nije friendly za majku, bar ne u nasim uslovima. Da postoji babica koja je zaduzena za 3-4 zene i koja moze u svakom trenutku da pomogne, onda ideja mozda ne bi bila tako losa. Mozda je grozno da kazem, ali jedini trenuci odmora i sna bili su kad mi je beba dobila zuticu, pa su je odneli na "suncanje" ceo dan. U sobi sa tri kreveta necija beba uvek place, neka majka se uvek seta, neko svetlo je uvek upaljeno. Cak i da sam bila sama u sobi, nisam bila u stanju da se brinem o svom detetu jer sam nakon anestezije jos bar 12 sati bila u nekom groznom polusnu iz kog nije mogao da me probudi ni decji plac. Ocekuje se da friendly mama okupa i presvuce svoje friendly dete, a ja ne mogu ni da sednem na ivicu kreveta da je uzmem. Svim svojim prijateljicama sam preporucila da izbegavaju baby friendly ako ikako mogu.

Moj porođaj je trajao sat i po ali sam učinila sve u mojoj moći da bude tako- sve do poslednjih sat vremena pre kontrakcija sam šetala 10 km dnevno, vežbala i nisam dozvolila sebi da se ukrmim- baš iz straha od sudbine mojih prasastih drugarica koje su se porađale po 24 h.
Dakle, mnogo toga možete učiniti i same za sebe, nije neophodno čim zatrudnite da sednete ispred tv-a sa kolačima i čipsom.
A o ljubaznosti zaposlenog osoblja u porodilištu već je dovoljno rečeno.

Verujem da ljudi imaju razlicita iskustva vezana za porodjaj, ali ono sto i mene buni je reakcija zena na sprovodjenje ovog programa. Vecina mojih prijateljica ima reakciju "Ma, kakvi sama sa bebom u sobi?! Ni u ludilu!", a na mogucnost da partner prisustvuje porodjaju " Sta ima on ima tu da trazi?!". Cak je u jednom casopisu vezanom za trudnocu, uradjena anketa na to isto pitanje i 70% zena Srbije je odgovorilo da ne bi zelelo da im partner prisustvuje porodjaju. Ja sam ostala zbunjena.

Ja sam imala mogucnost da se porodim u Svedskoj koja je medju prvim zemljama u Evropi u sprovodjenju ovog programa. To izgleda ovako..Od vas se ocekuje da na porodjaj dodjete sa parnerom, mamom, sestrom ili drugaricom, u svakom slucaju da je neko pored vas. Smatraju da je i zeni lakse kad je neko njen tu, a i njima verovatno. Tako da je maltene "obavezno" da uz vas bude neko. u mom slucaju je bio suprug uz mene.
Primili nas uz osmeh i ponudili sokovima, njemu rekli sta da radi (masira ledja, brise mi znoj sa cela i da me tera da pijem sto vise tecnosti), a meni rekli kad osetim da je vreme za epidural da ih zovem. Cak i kad ih nisam zvala da dodju kucale su na vrata da vide da li je sve ok.
Odmah na prijemu sam im ostavila "plan porodjaja" u kome je pisalo sve sta zelim i ne zelim da se desava za vreme i posle porodjaja. Pa sam tu navela da bih volela prigusenu muziku i sto manje svetla, da budem otpustena tek kad se dojenje uspostavi..i jos neke sitnice. Ispunjeno!
Kad se sve zavrsilo i kad smo ugledali nasu cerku nisu je odvojili od mene ni jednog minuta. Bila je sve vreme sa nama u sobi. Pri tom ovaj program u Svedskoj podrazumeva da je i muz uz vas i sve te dane dok ste u porodilistu. Tako se nas troje nismo razdvajali. Naravno da je dojenje odmah bilo uspostavljeno jer je beba bila tu sa nama i kad zaplace mi smo bili tu da je umirimo. Beba je pokazala odmah svoj srpski temperament, pa je vriska bila tumacena sa moje strane kao da je nesto boli..
U svakom slucaju, nismo spavali te prve dve noci, bili smo izgubljeni, babice su dolazile i pokusavale da nas umire i objasne da je sve to normalno. "Samo je drzite uz sebe i videcete umirice se." rece jedna sestra i tako i bi.
Kad sam ceo svoj dozivljaj porodjaja i o tome da je beba uz nas bila sve vreme ispricala svojim prijateljicama u Beogradu znate sta su rekle "Auuu, al si se ti namucila!!"
Nase zene stvarno imaju cudno misljenje u vezi neke tako divne stvari, pa cak i ako ona podrazumeva malo neprospavanih noci, a to vas ionako sve ceka kad se vratite kuci :)
Ja se radujem ovom programu, jer on podrzava najvise dojenje kao najbolju hranu za vasu bebu, a osoblje iz nasih bolnica treba poslati na usavrsavanje u bolnice negde na zapadu da vide kako ljudi rade svoj posao i da male plate nisu izgovor za takav odnos prema pacijentima koji su bolesni ili im treba pomoc.

Ja sam imala srece da se sa drugim detetom porodim na Novom Zelandu, jednokrevetna soba, televizor, telefon, muz i stariji sin kada i koliko pozele da su sa mnom. Beba pored mene ali i taster koji sam greskom pritisnula dva puta umesto jednom - za par sekundi 3 sestre su se stvorile u sobi posto je to znak da se sa detetom nesto ozbiljno desava. Na moju zbunjenost i pravdanje odgovorile su smeskom i vratile se svojim svakodnevnim duznostima. U to vreme bile su u strajku zbog malih plata...Svaki trenutak radjanja i neposredno posle bio je uzivanje, od slatkih bolova i olaksanja kada je dete doslo na svet do kafe i tosta sa dzemom koji sam dobila na stolu dok je babica kupala bebu ispred mene i spremala je je da mi je da na prvi podoj.
"Baby friendly" je divna stvar ali nase medicinsko osoblje je blago receno monstruozno i to nije za nas.

Supruga se letos porodila u NF. Samo jedan detalj: bila je prikacena na tranfuziju, beba pored place, nigde nikoga... Ustaje druga porodilja iz sobe koja se jedva krece i dodaje joj bebu... Bas je baby friendly...

Prvi put sam se porodila 2001 i porodjaj je trajao tacno 24h. Posle su me strpali, sa bebom i veoma bolnom epiziotomijom,sa jos 5 porodilja u sobu, a da ne govorim da je 45 zena islo na jedan i to pokvaren tus.Krevet je bio veoma visok tako da sam bukvalno skakala sa njega, kada sam se pozalila smestili su me na neki veoma nizak krevet, poput vojnog.Beba je naravno bila sa mnom. Pa su je malo ceprkali nekih 8 dana i na potpis sam pobegla od kasapina-neonantologa Drugi put 2006 sam se porodila u obnovljenoj Betaniji i tada sam imala epiziotomiju i to me je dr Bjelica usivao bez anestezije 30 minuta posle porodjaja bez da me je pregledao(covek je bio besan sto sam ga zvala, a on je pio "kafu" za kraj smene). Posle sam dobila sepsu i radjena je naknadna revizija(privatno uz opstu anesteziju). A sobe su bile cakum pakum samo za TV. Nije bilo struje samo svetlo smo imali. Ni u stekerima nije bilo struje, WC je bio u svakoj sobi, samo sto nisu bili u funkciji. I ovog puta je beba bila samnom, tako zivcanom. Posle 24h su nas otpustili. Ove godine sam se opet porodila i radjena mi je revizija sa lokalnom anestezijom. Posle porodjaja mi nisu doneli bebu nekih 7 sati, jer navodno nema mesta, a pored mene je bio prazan krevetac. Kada sam digla frku (uplasena pricama o kradji dece) doneli su mi bebu modru u lici, koje je tako maleno jecalo, uz opasku: Sta se deres evo ti dete???? A kada sam videla kako su ga hranili htela sam nekog da bijem. Mleko je stojalo u hodniku po ceo dan u neki flasicama, onda bebi u usta strpaju gazu i nalivaju to mleko.Tu noc su nas komarci pojeli jer nismo imali komarnike na prozorima, a bilo je 37 stepeni i morali smo drzati otvorene prozore.Bas prijateljki. Toliko o Novosadskim lekarima u cuvenoj Betaniji. A o sestrama... Pa dovoljno je da kazem da sam na porodjaj otisla sa 85kg i visinom 162cm, a sestra koja me je primila je smrdela na viski i izmerila je da imam 100kg i da sam visoka 180cm. Ko nas sve ne poradja i ko nam decu docekuje??? Nek im je na cast. Pijane sestre i nadrndani "doktori"!!!

"...u našim pretrpanim porodilištima" - kao sad to? Beba imamo sve manje, a porodilista su nam 'pretrpana'. Ovde ili neko laze, ili nesto tu ne stima. Da nije ta 'pretrpanost' mozda od viska zaposlenog osoblja?

Ana,
Slazem se sa vama da je u nasoj zemlji to jako tesko, promenite zemlju...Porodjaj je divna stvar ako se dozivi u civilizovanom svetu. Namerno nisam htela anesteziju, u toploj kadi sam cekala sam porodjaj, moj muze je sedeo pored na stolici i zalio se kako mu je neudobno...pamtim svaki trenutak laganog silaska deteta, sve je trajalo manje od sat vremena. Dobila sam cistu posteljinu i spavacicu, osvezenje i malo cudo koje prestane da place kada mi cuje glas...Ali ja se slazem da svi nismo rodjeni za to, ako ne osecate da potrebu da budete majka bolje nemojte da radjate decu, bice nesrecno i ono i vi...

za Anu:

žene ne pristaju na sve ovde napisano da bi spasle brak, nego da bi dobile decu.
ne znam kojom logikom si došla od problema našeg zdravstvenog sistema do braka...
zapitaj se o sebi malo.

@Ana, oba Vasa komentara su vrlo neprimerena.

Pritom, prvi potpuno promasuje temu jer (kao muz i otac dvoje dece rodjene u Srbiji) mogu reci da nikada nisam ni pomislio da moja zena, ljubav, uz nasu decu najveca radost mog zivota, ide da se porodi da bi sacuvala brak.

Da se neke trudnoce dese da bi se "osvojio" brak, ta praksa je opisana i poznata, ali da se sva ponizenja koja porodilje dozivljavaju (a koje, verovali ili ne, u celom tom procesu zvanom pracenje trudnoce i porodjaj i posredno i neposredno dozivljavaju i prezivljavaju i njihovi partneri), dakle da se sva ta ponizenja prolaze da bi se odrzao brak - nije mi nijedne sekunde palo na pamet.

Na pamet, koju takodje mozete dovoditi u pitanje kao sto ste vec ucinili sa logikom izvesne Biljane, sto je takodje bilo krajnje neumesno i neprimereno.

Savetujem Vam da jos jednom procitate Biljanin komentar.
Takodje i da opravdanje za svoje odluke koje ste vec raniej doneli, ne trazite u greskama zdravstvenog sistema na koje je pomenuta Biljana tako slikovito pokusala da ukaze.

Porodila sam se dva puta, 2000. i 2005. u porodilistu Narodni front. Prvi put porodjaj je bio dug i tezak, nakon toga su mi uradili reviziju u totalnoj anesteziji i kad sam se probudila, odneli su me na sprat, dali mi bebu i nestali u noc. Ubrzo je dosla babica iz nocne smene, sela na moj krevet i dugo sa mnom razgovarala o bebi i novinama koje ona unosi u moj zivot. Ujutru su se timovi smenjivali: babice koje su je kupale i vec sledeceg dana naucile mene da je okupam, doktorka koja je bila vrlo ljubazna i susretljiva, sestre iz "mlecne kuhinje", imala sam osecaj kao da nisam u Srbiji. Drugi porodjaj je bio lak, uz epidural i prisustvo supruga, ali sam onda nakon toga dobila bebu posle 18 punih sati nekoliko vec puta nahranjenu koja je okretala glavu od dojke. Ja sam bila uporna da je dojim, pa smo i uspeli. Druge majke koje su bile prvorotke prosle su kroz pakao, jer nam niko nije ni ulazio u sobu osim po neka osorna sestra kojoj je smetalo ako beba preglasno place. Kad mi se ucinilo da bebi nije dobro, trazila sam da dodje doktorka koja je bila neprijatna i puna sebe, sestra je zvakala neke semenke i dirala bebu upljuvanim prstima i jedva sam cekala da izadjem. U sobi nas je bilo 12 i higijena je bila ocajna. Beba mi je zakacila i neku infekciju u tim uslovima, pa je dugo vukao posledice. Horor tog drugog puta u porodilistu zelim da zaboravim sto pre. Naravoucenija nema, zavisi od toga kakav vam tim "zapadne" ili su se, mozda, izbezobrazili za ovih nekoliko godina.

Dame, zaboravih da vas potsetim, nase novorodjene bebe placu i kad nisu u baby-frindly programu...a tad je samo dezurno osoblje sa njima i sumnjam da mogu i da stizu da pridju svakom drekavcu :) pa bolje je da dreci kraj vas, jer vas materinski nagon vodi da reagujete... i sve rane, neprijatnosti i muke prolaze lakse...ovo je moje misljenje, nikako nije namera da ubedim bilo koga da mora da bude mama... brak nema veze da radjanjem... brak moze da propadne i da imate desetoro dece... a brak bez dece je besciljan, jer kad se naputujete, naprovodite i izludite, sta cete onda...psa ili macku :) bolje akvarijum i ribice, nisu zahtevne i ne komuniciraju :)

U zelji da ohrabrim buduce mame i tate koji se dvoume, napisacu svoje iskustvo.

Bila sam u Baby friendly sobi, u KBC Zvezdara, bez obzira na tezak porodjaj i supruug je prisustvovao porodjaju.
Sta da vam kazem... Koliko god da sam umorna, vise bi me zamarala prepricavanja porodicnih tragedija i spanskih serija u sobama sa drugim porodiljama nego plac moje bebe.
Buduce mame, imajte u vidu da beba nakon rodjenja place tek povremeno, kad je gladna, pa kad ona spava imate vremena da i vi odmarate.
To sto ce vas probuditi nekoliko puta nocu, pa to ce svakako raditi i kad stignete kuci. U sobi sa drugim porodiljama ce vas buditi njihov odlazak u toalet, mobilni telefon ili sta vec...

Supruga sam u toku trudnoce pitala da li zeli da prisustvuje - odgovor je bio negativan (zbog straha od krvi i nepoznatog sindroma s ovih prostora).
Nisam imala sta da mu kazem osim da ce svakako postati otac i da ne zelim situaciju u zivotu kad nece biti tu za svoju zenu i za svoje dete "jer se plasi krvi". Razmislio je i pristao.
Za njega je danas to najveci dan, video je svoje dete kako dolazi na svet, kako je prvi put udahnulo vazduh, cuo njegov prvi plac i taj momenat ne bi menjao ni za sta.

O uslovima i osoblju necu, to svi znamo, zato i kazem da je sve lakse uz one koje volite najvise na svetu!

mislim da je ovaj program fenomenalan... ja sam se porodila 6 avg.2008 god u bolnici "Narodni Front" i imam vrlo prelijepo iskustvo. Iako nisam mogla zbog rane da lijepo hodam i da se krecem, moja beba koja je bila cijelo vrijeme uz mene bila je lijek za sve. Najljepse nesto sto postoji je da je vasa beba uz vas, da prve trenutke njenog zivota provedete sa njom , da osjeti od pocetka vasu ljubav!!
zato preporucujem svakoj majci da prihvati ovaj program jer je to nesto najljepse u cijeloj toj prici. sve sto hocete i zelite to i mozete!!! i nije ni malo tesko snaci se i nauciti odmah sve sto ce ti kasnije kuci posluziti.
pozzzz...

Najbliže "prijateljskom" dočeku je porodilište Dragiša Mišović. Lepo iskustvo u odnosu na druga porodilišta. Pozdrav ljubaznom osoblju, od čistačica do doktora.

za Anu:

žene ne pristaju na sve ovde napisano da bi spasle brak, nego da bi dobile decu.
ne znam kojom logikom si došla od problema našeg zdravstvenog sistema do braka...
zapitaj se o sebi malo.

Imam 30 godina, nikad nisam nameravala da imam decu a tek sad sam 1000% sigurna da ih neću ni imati- zgađena sam komentarima (i sigurna sam da su istiniti) i užasavam se države u kojoj su žene i dalje, ne samo građani drugog reda, već ortodoksne glupače koje pristaju svakakva poniženja da trpe samo da bi sačuvale brak.

@Ana, oba Vasa komentara su vrlo neprimerena.

Pritom, prvi potpuno promasuje temu jer (kao muz i otac dvoje dece rodjene u Srbiji) mogu reci da nikada nisam ni pomislio da moja zena, ljubav, uz nasu decu najveca radost mog zivota, ide da se porodi da bi sacuvala brak.

Da se neke trudnoce dese da bi se "osvojio" brak, ta praksa je opisana i poznata, ali da se sva ponizenja koja porodilje dozivljavaju (a koje, verovali ili ne, u celom tom procesu zvanom pracenje trudnoce i porodjaj i posredno i neposredno dozivljavaju i prezivljavaju i njihovi partneri), dakle da se sva ta ponizenja prolaze da bi se odrzao brak - nije mi nijedne sekunde palo na pamet.

Na pamet, koju takodje mozete dovoditi u pitanje kao sto ste vec ucinili sa logikom izvesne Biljane, sto je takodje bilo krajnje neumesno i neprimereno.

Savetujem Vam da jos jednom procitate Biljanin komentar.
Takodje i da opravdanje za svoje odluke koje ste vec raniej doneli, ne trazite u greskama zdravstvenog sistema na koje je pomenuta Biljana tako slikovito pokusala da ukaze.

Ana,
Slazem se sa vama da je u nasoj zemlji to jako tesko, promenite zemlju...Porodjaj je divna stvar ako se dozivi u civilizovanom svetu. Namerno nisam htela anesteziju, u toploj kadi sam cekala sam porodjaj, moj muze je sedeo pored na stolici i zalio se kako mu je neudobno...pamtim svaki trenutak laganog silaska deteta, sve je trajalo manje od sat vremena. Dobila sam cistu posteljinu i spavacicu, osvezenje i malo cudo koje prestane da place kada mi cuje glas...Ali ja se slazem da svi nismo rodjeni za to, ako ne osecate da potrebu da budete majka bolje nemojte da radjate decu, bice nesrecno i ono i vi...

Dame, zaboravih da vas potsetim, nase novorodjene bebe placu i kad nisu u baby-frindly programu...a tad je samo dezurno osoblje sa njima i sumnjam da mogu i da stizu da pridju svakom drekavcu :) pa bolje je da dreci kraj vas, jer vas materinski nagon vodi da reagujete... i sve rane, neprijatnosti i muke prolaze lakse...ovo je moje misljenje, nikako nije namera da ubedim bilo koga da mora da bude mama... brak nema veze da radjanjem... brak moze da propadne i da imate desetoro dece... a brak bez dece je besciljan, jer kad se naputujete, naprovodite i izludite, sta cete onda...psa ili macku :) bolje akvarijum i ribice, nisu zahtevne i ne komuniciraju :)

mislim da je ovaj program fenomenalan... ja sam se porodila 6 avg.2008 god u bolnici "Narodni Front" i imam vrlo prelijepo iskustvo. Iako nisam mogla zbog rane da lijepo hodam i da se krecem, moja beba koja je bila cijelo vrijeme uz mene bila je lijek za sve. Najljepse nesto sto postoji je da je vasa beba uz vas, da prve trenutke njenog zivota provedete sa njom , da osjeti od pocetka vasu ljubav!!
zato preporucujem svakoj majci da prihvati ovaj program jer je to nesto najljepse u cijeloj toj prici. sve sto hocete i zelite to i mozete!!! i nije ni malo tesko snaci se i nauciti odmah sve sto ce ti kasnije kuci posluziti.
pozzzz...

Biljana:
Onom koju ti nećeš (nažalost ili na radost) nikad razumeti.
Jer je toliko očigledna da je svako pitanje izlišno.

U zelji da ohrabrim buduce mame i tate koji se dvoume, napisacu svoje iskustvo.

Bila sam u Baby friendly sobi, u KBC Zvezdara, bez obzira na tezak porodjaj i supruug je prisustvovao porodjaju.
Sta da vam kazem... Koliko god da sam umorna, vise bi me zamarala prepricavanja porodicnih tragedija i spanskih serija u sobama sa drugim porodiljama nego plac moje bebe.
Buduce mame, imajte u vidu da beba nakon rodjenja place tek povremeno, kad je gladna, pa kad ona spava imate vremena da i vi odmarate.
To sto ce vas probuditi nekoliko puta nocu, pa to ce svakako raditi i kad stignete kuci. U sobi sa drugim porodiljama ce vas buditi njihov odlazak u toalet, mobilni telefon ili sta vec...

Supruga sam u toku trudnoce pitala da li zeli da prisustvuje - odgovor je bio negativan (zbog straha od krvi i nepoznatog sindroma s ovih prostora).
Nisam imala sta da mu kazem osim da ce svakako postati otac i da ne zelim situaciju u zivotu kad nece biti tu za svoju zenu i za svoje dete "jer se plasi krvi". Razmislio je i pristao.
Za njega je danas to najveci dan, video je svoje dete kako dolazi na svet, kako je prvi put udahnulo vazduh, cuo njegov prvi plac i taj momenat ne bi menjao ni za sta.

O uslovima i osoblju necu, to svi znamo, zato i kazem da je sve lakse uz one koje volite najvise na svetu!

Najbliže "prijateljskom" dočeku je porodilište Dragiša Mišović. Lepo iskustvo u odnosu na druga porodilišta. Pozdrav ljubaznom osoblju, od čistačica do doktora.

Prvi put sam se porodila 2001 i porodjaj je trajao tacno 24h. Posle su me strpali, sa bebom i veoma bolnom epiziotomijom,sa jos 5 porodilja u sobu, a da ne govorim da je 45 zena islo na jedan i to pokvaren tus.Krevet je bio veoma visok tako da sam bukvalno skakala sa njega, kada sam se pozalila smestili su me na neki veoma nizak krevet, poput vojnog.Beba je naravno bila sa mnom. Pa su je malo ceprkali nekih 8 dana i na potpis sam pobegla od kasapina-neonantologa Drugi put 2006 sam se porodila u obnovljenoj Betaniji i tada sam imala epiziotomiju i to me je dr Bjelica usivao bez anestezije 30 minuta posle porodjaja bez da me je pregledao(covek je bio besan sto sam ga zvala, a on je pio "kafu" za kraj smene). Posle sam dobila sepsu i radjena je naknadna revizija(privatno uz opstu anesteziju). A sobe su bile cakum pakum samo za TV. Nije bilo struje samo svetlo smo imali. Ni u stekerima nije bilo struje, WC je bio u svakoj sobi, samo sto nisu bili u funkciji. I ovog puta je beba bila samnom, tako zivcanom. Posle 24h su nas otpustili. Ove godine sam se opet porodila i radjena mi je revizija sa lokalnom anestezijom. Posle porodjaja mi nisu doneli bebu nekih 7 sati, jer navodno nema mesta, a pored mene je bio prazan krevetac. Kada sam digla frku (uplasena pricama o kradji dece) doneli su mi bebu modru u lici, koje je tako maleno jecalo, uz opasku: Sta se deres evo ti dete???? A kada sam videla kako su ga hranili htela sam nekog da bijem. Mleko je stojalo u hodniku po ceo dan u neki flasicama, onda bebi u usta strpaju gazu i nalivaju to mleko.Tu noc su nas komarci pojeli jer nismo imali komarnike na prozorima, a bilo je 37 stepeni i morali smo drzati otvorene prozore.Bas prijateljki. Toliko o Novosadskim lekarima u cuvenoj Betaniji. A o sestrama... Pa dovoljno je da kazem da sam na porodjaj otisla sa 85kg i visinom 162cm, a sestra koja me je primila je smrdela na viski i izmerila je da imam 100kg i da sam visoka 180cm. Ko nas sve ne poradja i ko nam decu docekuje??? Nek im je na cast. Pijane sestre i nadrndani "doktori"!!!

Moj porođaj je trajao sat i po ali sam učinila sve u mojoj moći da bude tako- sve do poslednjih sat vremena pre kontrakcija sam šetala 10 km dnevno, vežbala i nisam dozvolila sebi da se ukrmim- baš iz straha od sudbine mojih prasastih drugarica koje su se porađale po 24 h.
Dakle, mnogo toga možete učiniti i same za sebe, nije neophodno čim zatrudnite da sednete ispred tv-a sa kolačima i čipsom.
A o ljubaznosti zaposlenog osoblja u porodilištu već je dovoljno rečeno.

Bojana, Vasa izjava "a brak bez dece je besciljan, jer kad se naputujete, naprovodite i izludite, sta cete onda...psa ili macku :) bolje akvarijum i ribice, nisu zahtevne i ne komuniciraju", kao prvo nije za ovu temu uopste kao drugo kako mozete tako nesto reci ako nemate licno iskustvo sa brakom bez dece i zasto tako "plitko" razmisljate da je jednom bracnom paru bez dece potreban akvarijum......ili ste mozda ovo izjavili iz obesti jer ste ostali uskraceni za divna putovanja i ludovanja.....U svakom slucaju nije lepo da diskriminisite brakove na osnovu togu da li u njemu postoje deca ili ne jer svaki brak ima neke svoje ciljeve a oni ne moraju po svaku cenu biti isti.....
Svaki covek treba da radi onako kako misli da je ispravno i kako mu odgovara a istovremeno da postuje druge ljude koji drugacije zive i samim time ne ugrozavaju ga ni na jedan nacin.
Pozdrav za zene, i za one koje su mame i za one koje nisu uz poruku da slede svoje instikte i zelje!

"...u našim pretrpanim porodilištima" - kao sad to? Beba imamo sve manje, a porodilista su nam 'pretrpana'. Ovde ili neko laze, ili nesto tu ne stima. Da nije ta 'pretrpanost' mozda od viska zaposlenog osoblja?

Porodila sam se dva puta, prvi put 1996. kad je baby friendly program bio u usponu, drugi put 1999. opet u baby friendly Narodnom Frontu. Ne znam kad je bilo gore - prvi put kada sam imala uzasnu, bolnu epiziotomiju, i nisam mogla ni da ustanem, ni da sednem, ili drugi put kada sam imala reviziju u totalnoj anesteziji od koje nisam mogla da se osvestim a beba place li place pored mene. Dojila sam decu oba puta, i to smatram korisnim i dobrim i za majku i za dete. Ali baby friendly program sigurno nije friendly za majku, bar ne u nasim uslovima. Da postoji babica koja je zaduzena za 3-4 zene i koja moze u svakom trenutku da pomogne, onda ideja mozda ne bi bila tako losa. Mozda je grozno da kazem, ali jedini trenuci odmora i sna bili su kad mi je beba dobila zuticu, pa su je odneli na "suncanje" ceo dan. U sobi sa tri kreveta necija beba uvek place, neka majka se uvek seta, neko svetlo je uvek upaljeno. Cak i da sam bila sama u sobi, nisam bila u stanju da se brinem o svom detetu jer sam nakon anestezije jos bar 12 sati bila u nekom groznom polusnu iz kog nije mogao da me probudi ni decji plac. Ocekuje se da friendly mama okupa i presvuce svoje friendly dete, a ja ne mogu ni da sednem na ivicu kreveta da je uzmem. Svim svojim prijateljicama sam preporucila da izbegavaju baby friendly ako ikako mogu.

Verujem da ljudi imaju razlicita iskustva vezana za porodjaj, ali ono sto i mene buni je reakcija zena na sprovodjenje ovog programa. Vecina mojih prijateljica ima reakciju "Ma, kakvi sama sa bebom u sobi?! Ni u ludilu!", a na mogucnost da partner prisustvuje porodjaju " Sta ima on ima tu da trazi?!". Cak je u jednom casopisu vezanom za trudnocu, uradjena anketa na to isto pitanje i 70% zena Srbije je odgovorilo da ne bi zelelo da im partner prisustvuje porodjaju. Ja sam ostala zbunjena.

Ja sam imala mogucnost da se porodim u Svedskoj koja je medju prvim zemljama u Evropi u sprovodjenju ovog programa. To izgleda ovako..Od vas se ocekuje da na porodjaj dodjete sa parnerom, mamom, sestrom ili drugaricom, u svakom slucaju da je neko pored vas. Smatraju da je i zeni lakse kad je neko njen tu, a i njima verovatno. Tako da je maltene "obavezno" da uz vas bude neko. u mom slucaju je bio suprug uz mene.
Primili nas uz osmeh i ponudili sokovima, njemu rekli sta da radi (masira ledja, brise mi znoj sa cela i da me tera da pijem sto vise tecnosti), a meni rekli kad osetim da je vreme za epidural da ih zovem. Cak i kad ih nisam zvala da dodju kucale su na vrata da vide da li je sve ok.
Odmah na prijemu sam im ostavila "plan porodjaja" u kome je pisalo sve sta zelim i ne zelim da se desava za vreme i posle porodjaja. Pa sam tu navela da bih volela prigusenu muziku i sto manje svetla, da budem otpustena tek kad se dojenje uspostavi..i jos neke sitnice. Ispunjeno!
Kad se sve zavrsilo i kad smo ugledali nasu cerku nisu je odvojili od mene ni jednog minuta. Bila je sve vreme sa nama u sobi. Pri tom ovaj program u Svedskoj podrazumeva da je i muz uz vas i sve te dane dok ste u porodilistu. Tako se nas troje nismo razdvajali. Naravno da je dojenje odmah bilo uspostavljeno jer je beba bila tu sa nama i kad zaplace mi smo bili tu da je umirimo. Beba je pokazala odmah svoj srpski temperament, pa je vriska bila tumacena sa moje strane kao da je nesto boli..
U svakom slucaju, nismo spavali te prve dve noci, bili smo izgubljeni, babice su dolazile i pokusavale da nas umire i objasne da je sve to normalno. "Samo je drzite uz sebe i videcete umirice se." rece jedna sestra i tako i bi.
Kad sam ceo svoj dozivljaj porodjaja i o tome da je beba uz nas bila sve vreme ispricala svojim prijateljicama u Beogradu znate sta su rekle "Auuu, al si se ti namucila!!"
Nase zene stvarno imaju cudno misljenje u vezi neke tako divne stvari, pa cak i ako ona podrazumeva malo neprospavanih noci, a to vas ionako sve ceka kad se vratite kuci :)
Ja se radujem ovom programu, jer on podrzava najvise dojenje kao najbolju hranu za vasu bebu, a osoblje iz nasih bolnica treba poslati na usavrsavanje u bolnice negde na zapadu da vide kako ljudi rade svoj posao i da male plate nisu izgovor za takav odnos prema pacijentima koji su bolesni ili im treba pomoc.

Boze, pa mnogo je lakse skokati majku u nesvest, a bebu u krevetac u zajednickoj prostoriji, nego se akati sa svim tim neiskusnim majkama kojima je ZAISTA potrebna pomoc na svakom koraku. Samo mi nije jasno zasto se mi stalno nesto kao cudimo i zgrazavamo sto kod nas ne uspeva nista sto iole trazi da se radi?

Baby friendly program u Srbiji je friendly samo za osoblje bolnice jer imaju manje obaveza. Iskusila sam to u bolniciNarodni front. Nazalost...

Ja sam imala srece da se sa drugim detetom porodim na Novom Zelandu, jednokrevetna soba, televizor, telefon, muz i stariji sin kada i koliko pozele da su sa mnom. Beba pored mene ali i taster koji sam greskom pritisnula dva puta umesto jednom - za par sekundi 3 sestre su se stvorile u sobi posto je to znak da se sa detetom nesto ozbiljno desava. Na moju zbunjenost i pravdanje odgovorile su smeskom i vratile se svojim svakodnevnim duznostima. U to vreme bile su u strajku zbog malih plata...Svaki trenutak radjanja i neposredno posle bio je uzivanje, od slatkih bolova i olaksanja kada je dete doslo na svet do kafe i tosta sa dzemom koji sam dobila na stolu dok je babica kupala bebu ispred mene i spremala je je da mi je da na prvi podoj.
"Baby friendly" je divna stvar ali nase medicinsko osoblje je blago receno monstruozno i to nije za nas.

Supruga se letos porodila u NF. Samo jedan detalj: bila je prikacena na tranfuziju, beba pored place, nigde nikoga... Ustaje druga porodilja iz sobe koja se jedva krece i dodaje joj bebu... Bas je baby friendly...

Porodila sam se dva puta, 2000. i 2005. u porodilistu Narodni front. Prvi put porodjaj je bio dug i tezak, nakon toga su mi uradili reviziju u totalnoj anesteziji i kad sam se probudila, odneli su me na sprat, dali mi bebu i nestali u noc. Ubrzo je dosla babica iz nocne smene, sela na moj krevet i dugo sa mnom razgovarala o bebi i novinama koje ona unosi u moj zivot. Ujutru su se timovi smenjivali: babice koje su je kupale i vec sledeceg dana naucile mene da je okupam, doktorka koja je bila vrlo ljubazna i susretljiva, sestre iz "mlecne kuhinje", imala sam osecaj kao da nisam u Srbiji. Drugi porodjaj je bio lak, uz epidural i prisustvo supruga, ali sam onda nakon toga dobila bebu posle 18 punih sati nekoliko vec puta nahranjenu koja je okretala glavu od dojke. Ja sam bila uporna da je dojim, pa smo i uspeli. Druge majke koje su bile prvorotke prosle su kroz pakao, jer nam niko nije ni ulazio u sobu osim po neka osorna sestra kojoj je smetalo ako beba preglasno place. Kad mi se ucinilo da bebi nije dobro, trazila sam da dodje doktorka koja je bila neprijatna i puna sebe, sestra je zvakala neke semenke i dirala bebu upljuvanim prstima i jedva sam cekala da izadjem. U sobi nas je bilo 12 i higijena je bila ocajna. Beba mi je zakacila i neku infekciju u tim uslovima, pa je dugo vukao posledice. Horor tog drugog puta u porodilistu zelim da zaboravim sto pre. Naravoucenija nema, zavisi od toga kakav vam tim "zapadne" ili su se, mozda, izbezobrazili za ovih nekoliko godina.