Od agrara 2020. šest mlrd. dolara

Potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić kazao je da je učešće primarne poljoprivrede u realizaciji bruto domaćeg proizvoda Srbije od 2002. do 2008. godine iznosilo od 11,8 do 15,5 odsto.

"Ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede - prehrambenoj industriji, proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, ovo učešće nadmašuje 40 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda zemlje", istakao je Jevtić.

Govoreći o predlogu mera za povećanje proizvodnje i konkurentnosti srpske poljoprivrede, Jevtić kaže da je neophodno da agrarni budžet za sledeću godinu bude pet procenata ukupnog nacionalnog budžeta, kao i da u narednim godinama dođe do povećanja tog učešća do deset odsto.

Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković je naglasio da je za prvih sedam meseci ove godine iz Srbije izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti od 1,07 milijardi dolara, što je za 1,4 odsto manje nego 2008. godine, a ostvaren je suficit od 400 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, smanjenje potrošnje osnovnih agrarnih proizvoda u Srbiji rezultat je niske kupovne moći stanovništva, što doprinosi i smanjenju proizvodnje.

Stanković je rekao da se u Srbiji po stanovniku godišnje troši svega 60,3 kilograma mesa i prerađevina. "To je skromna potrošnja u odnosu na zemlje kojima težimo. Prosek te potrošnje u Evropskoj uniji je 74,9 kilograma", naveo je Stanković.

Srpska poljoprivreda u teškom položaju

Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković kaže da položaj jedne grane u privredi nije bio nikada teži nego što je danas u poljoprivredi. On je kazao da 97 procenata poljoprivrednih poslova u Srbiji u 21. veku "zavisi od Boga", umesto od nauke, tehnologije, finansija, bankarstva, projekata i organizacije.

Janković je rekao da su problemi u toj privrednoj grani i nedorečenost zakonske regulative, navodeći kao primer predlog zakona o zadrugama koji se već 15 do 20 godina "krije ili drži po fiokama".

On je ukazao i na neophodnost većeg angažovanja i ulaganja kapitala države u poljoprivredu, kao i alokacije sredstava iz agrarnog budžeta na celu zemlju, naglašavajući da će srpska poljoprivreda, pored turizma i uslužne delatnosti, biti najinteresantnija za finansijere iz EU.