Ironija u drami "Pijana noć 1918"

"Ironija je jedini mogući odnos koji čovek može uspostaviti sa povješću ili sa istorijom, a da bude ili da ostane pametna, distancirana i kritična osoba", ocenio je on.

Predstava, koju je po istoimenom eseju Miroslava Krleže i dramatizaciji Štivičića, režirala Lenka Udovički u teatru "Ulises" sa Briona, oduševila je beogradsku publiku, a zbog ogromnog interesovanja izvedena je dva puta u istom danu.

U fokusu drame o vremenu stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nalazi se istinit događaj iz novembra 1918. godine, u kojem je učestvovao Krleža, kada se jedna čajanka, koju je u čast srpskih oficira priredila ženska demokratska grupa u Zagrebu, pretvorila u pijanku i politčku svađu.

Štivičić je rekao da ga je na saradnju pozvao dragi prijatelj, osnivač teatra "Ulises" Rade Šerbedžija.

"Dugo se bavim Krležinim radom, istražujem ga, volim i njegove nesavršenosti. Ovde sam iskoristio taj esej o 1918. godini i neke druge tekstove, ali i fikciju", izjavio je on i dodao da su u kreiranju drame učestvovale svojim sugestijama i rediteljka i dramturg na predstavi, njegova ćerka Tena Štivičić.

"Osnovica priče zaista se dogodila u zagrebačkom 'Kolu', u ludilu pića, ambicija, poltronstva, svih mogućih špekulacija koje se u tom trenutku događaju. Tu se sastaju koristoljupci koji uvek političku situaciju i lomove odmah podređuju sebi i svom interesu. To je zakonitost ovog prostora i vremena političkih promena", naglasio je Štivičić.

Prema njegovim rečima, "prvo ostvare svoje sne oni koji ih pretvore u novac, a svi mi ostali kaskamo za potrošenim snovima".

Rediteljka, koja je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a već duže živi u Los Anđelesu, na pitanje o razlogu da radi ovu dramu odgovorila je da "svi znaju da živi sa Šerbedžijom koji je 'krležijanac' te je Krleža postao i deo njenog života".

"Prošli smo kroz užasan period raspada zemlje prethodnih 15-ak godina, a ovo je esej o vremenu kada se ta država stvarala. Za mene kao režisera bio je veliki izazov i to što je od političkog eseja trebalo napraviti dramsko zbivanje", rekla je ona.

Udovički je istakla da je Krležin tekst kao simfonija i da po strukturi podseća na muzičko delo.

"Uz tekst Ive Štivičića i citate iz novina onog vremena imali smo obilje materijala. U početku nisam znala šta će biti od toga. Predstava je miks više žanrova. Tena i ja smo sledile Krležu, jer iza svake njegove reči stoje tomovi knjiga i istorijskih činjenica. U odabiru smo sledile intuiciju, a puno je pomogla cela ekipa", rekla je ona.

Branislav Lečić, koji igra srpskog oficira, izjavio je da je na poziv Šerbedžije odmah rekao - "da".

"Pristao sam bez obzira koja će mi biti uloga, a osnovni motiv bili su mi srpsko-hrvatski odnosi".

"Postoji potreba da se bavimo istorijom i to na način da govorimo o sadašnjosti. Za teatar je bitno da ima veze sa ovim vremenom. Ako predstava ne komunicira sa ovim vremenom provokativno i direktno, pravo u srce i u glavu, mene ne zanima", naglasio je Lečić.

Prema njegovoj oceni, "energija ove predstave je provokatvna jer hoće da nam rastumači taj srpsko-hrvatski odnos koji je ključan na ovom delu Balkana i južne Evrope, odnos koji je stalno radjao konflikte".

"Krajnje je vreme da se pozabavimo tim odnosom na iskren način, dokumentovano i hrabro. Budućnost teatra je da zaroni baš u ta bolna mesta. Važno je da smo započeli tu priču", rekao je Lečić, dodajući da je predstava podjednako dobro primljena i u Hrvatskoj kao u Srbiji.