RIK saopštio konačne rezultate

Prema rezultatima, za potvrdjivanje najvišeg pravnog akta glasalo 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Glasanje je 28. i 29. oktobra sprovedeno na 8.441 biračkom mestu, a od 6.639.385 birača, na referendum je izašlo 3.645.517 (54,91 odsto).

Od tog broja "za" je glasalo 3.521.724 birača i kako je saopšteno na sednici, RIK smatra se da je akt o promeni Ustava konačno usvojen.

"Ne" na glasačkom listiću je zaokružilo 97.497 birača (1,47 odsto) a bilo je 25.866, odnosno 0,71 odsto nevažećih listića.

Refrendum se smatra punovažnim jer je glasalo više od 50 odsto upisanih birača i on je obavljen u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, rečeno je ne sednici RIK-a.

RIK je konačne rezultate referenduma proglasio pola sata nakon isteka zakonskog roka koji je bio u 20 časova.

Proglašenju je prethodila pauza radi stručnih konsultacija zbog neusaglašenih stavova članova RIK-a da li te rezultate treba saopštiti večeras ili nakon odluka Vrhovnog suda Srbije o pristiglim prigovorima.

MKG: Brojne nepravilnosti

Međunarodna krizna grupa saopštava da postoje snažni dokazi koji dovode u pitanje rezultat referenduma za novi ustav.

MKG navodi da je pratio referendum u Srbiji na osnovu prikupljenih materijala i razgovora sa očevicima i dodaje da se na osnovu toga može osnovano dovesti u pitanje validnost rezultata referenduma.

"Svedoci i video snimci ukazuju na to da su mnogim biračima bili dozvoljeni glasanje bez neophodnog identifikacionog dokumenta s fotografijom i glasanje za druge osobe", navodi MKG.

Ukazuje se i na razliku između zvaničnih rezultata i onih koje su objavili nezavisni posmatrači. Odziv birača u nekim mestima bio je za četvrtinu niži od onog koji su saopštili predstavnici vlast.

U nedelju, drugog dana referenduma, na nekim biračkim mestima nije korišćeno nevidljivo mastilo koje se prska na kažiprst i služi da bi se sprečilo da neko glasa više puta. Najozbiljnije nepravilnosti zabeležene su u nedelju posle 14 sati, kada je postalo jasno da će izaći nedovoljan broj ljudi, navodi MKG.

Prema brojnim svedočenjima koje je prikupila ta organizacija, mnogi članovi komisija dobili su instrukcije od svojih nadređenih da referendum ne sme da propadne. To je bio trenutak kada su vlasti pojačale medijsku kampanju kako bi izašao dovoljan broj ljudi.

MKG smatra da su u tim i brojnim drugim neregularnostima učestvovale osobe koje su sedele u referendumskim komisijama na biračkim mestima.

Strani posmatrači bili su prisutni u veoma malom broju, pa su mogli da nadgledaju manje od jedan odsto biračkih mesta, navodi se u saopštenju i dodaje da vlasti nisu ništa preduzele na obezbeđenju glasačke kutije u noći između 28. i 29. novembra.

U referendumskim komisijama bili su prisutni samo predstavnici onih stranaka koje su se zalagale za donođenje ustava, navodi MKG.

"Problematične ocene"

Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Inicijativa mladih za ljudska prava uputili otvoreno pismo šefu Kancelarije Saveta Evrope Stefanu Valentiju povodom pohvalne ocene referendumskog procesa koju je dala posmatračka delegacija Parlamentarne skupštine SE.

U saopštenju se navodi da su članovi delegacije SE bili raspoređeni u samo nekoliko gradova, pa su biračka mesta u tim mestima mogla biti unapred pripremljena i spremna za ovakvu posetu.

"Nejasno je odakle je proizašla ocena delegacije da je predlog ustava rezultat širokog međustranačkog i društvenog sporazuma, kada javnost i  poslanici nisu bili upoznati s njim sve do jedan sat pre održavanja sednice Skupštine na kojoj je predlog ustava potvrđen bez ikakve parlamentarne rasprave", dodaje se u saopštenju.

Organizacije navode i da je netačna ocena delegacije da su štampani i elektronski mediji preneli različita mišljenja, omogućavajući građanima Srbije da donesu dobro promišljenu odluku. "Građani u medijskoj propagandi i histeričnoj kampanji nisu mogli da donesu samostalnu i dobro promišljenu odluku", ističe se u saopštenju.