Zaboravite na novčane probleme; Vi upravljajte finansijama, ne one vama

Dušan Uzelac, finansijski savetnik, za B92.net kaže da smo sa socijalnog aspekta pod najvećim udarom u istoriji.

"Upravo će ta napetost i okončati vanredna stanja u celom svetu. Već se javljaju građanske neposlušnosti usled potrebe za socijalizacijom", smatra on.

Anksioznost i depresija su pojavni oblici strahova, u ovom slučaju straha od neizvesnosti. Stare navike i rutine se smenjuju a sve to je potrebno ispratiti finansijski, kaže Uzelac navodeći da danas većina ljudi su finansijski nejaki i neotporni na udare.

"Ono što čini problem većim je što se poistovećuje finansijska kriza i kriza egzistencije. Ali upravo ova situacija tera na zaključak da će se preživeti i bez novog telefona, bez letovanja, bez nove garderobe pa se i redefinišu razni prioriteti. Jednom kada se definišu prioriteti svaki pritisak nestaje. Sada je vreme da se svako zapita šta mu je želja a šta potreba i tako koriguje svoje navike zarad finansijske stabilnosti koja je preduslov životne stabilnosti", smatra on.

Uticaj pandemije virusa korona na ekonomije u svetu će se tek osetiti u narednim mesecima. Štaviše, očekuje se da ova kriza i njene posledice po svet mogu biti daleko veće od onih koje je izazvala svetska finansijska kriza 2008. godine.

Ljudi povlače novac iz banaka jer im je, kažu, psihološki lakše da štednju drže kod sebe. Uzelac kaže da je to česta reakcija na nesigurnost.

"Cilj nije potrošnja već ljudi novac žele bliže sebi da bi povećali osećaj sigurnosti. U ovakvim situacijama statistički se čak pojavljuje povećanje štednje kao posledica uzdržavanja od potrošnje. Na ovim prostorima je strah dodatan jer imamo i dalje sveža sećanja na kolaps bankarskog sistema i nestanak štednje preko noći", objašnjava.

Foto: Depositphotos/konstantynov

I potrošačke navike su se promenile, pa su ljudi dugo kupovali samo ono što im treba za egzistenciju, i to uglavnom onlajn.

Koliko će vremena biti potrebno da se vratimo starim potrošačkim navikama nemoguće je odgovoriti jer su navike individualna kategorija. Neki su postali svesni nepotrebne potrošnje i korigovali je dok su drugi nestrpljivi da se otvore tržni centri.

"Sve kompanije sveta žele novac potrošača i u to ulažu veliku energiju. U narednom periodu možemo očekivati agresivniju prodaju, agresivniji marketing ne bi li kompanije nadomestile manjak izgubljenih sezona. Ono što je sigurno je da se potrošačka svest trajno promenila ali tu promenu nećemo videti u statistikama još nekoliko godina. Globalno će se mnogo toga promeniti mada mi to nećemo primetiti jer nismo duboko uvučeni u začarane krugove konzumerizma", smatra on.

Kao jedno od rešenja kako najlakše da se prevaziđu strahovi za egzistenciju jeste da upravljamo finansijama, jer će u suprotnom one upravljati nama.

"Svi finansijski problemi su manifestacije greške ili grešaka od ranije. Kada ovo znamo onda je rešenje jednostavno. Planiranje nas trajno rešava finansijskih problema. A upravljanje finansijama počinje sa upravljanjem emocijama. Novac je tu da nam učini život srećnim i nemamo opciju da se ne bavimo njime", kaže Uzelac.

On objašnjava da "moramo upravljati njime da on ne bi upravljao našim životima".

Savet je da se napravi budžet, godišnji plan prihoda i rashoda, u kom bi trebalo popisati mesečne i godišnje troškove. Već to je dovoljno za početak.

Staviti sve na papir je prvi korak, svojevrsno "stajanje na vagu" koje će omogućiti da sagledate situaciju i vidite da li ste u problemu ili idete ka njemu.

"Suočavanje sa finansijama nije lako ali je neophodan korak jer se ne može popravljati slika koju ne znate kakva je", navodi Uzelac.

Foto:shutterstock/ lovelyday12

Istraživanje "nemačkih strahova" ove godine pokazuje da se ljudi više plaše ekonomskih posledica nego pandemije i ovaj virus je dominatna medijska tema koja se gotov uvek emituje uz "komponentu straha".

''Tako su gledaoci, svako za sebe, izabrali strah koji im najviše odgovara. Finansijska neizvestnost je čest strah samo zato što se ljudi ne usuđuju da se 'pogledaju u ogledalo'. Misle da će problem nestati ako ga ne spominju i ne misle o njemu", kaže Uzelac i dodaje da je upravo to scenario po kome se dešavaju finansijski problemi.

Piše: Sanja Ćulibrk