Foto: Depositphotos/nenetus
Foto: Depositphotos/nenetus

Pitali smo #kakosi: Psiholog savetuje - "poenta je prihvatiti, ne ignorisati"

Jedan od ciljeva projekta #kako si jeste da probamo da vam pomognemo da se nosite sa svakodnevnim izazovima po mentalno zdravlje i problemima sa kojima se suočavate.

Kako sam? Nikako. Imam 33 godine, solidna primanja, razmisljam i o kreditu za kola, imam svoj stan. Uprkos svemu tome, ne vidim nista lepo u svom zivotu, jedva preguram dan. Prekinuo sam kontakt sa ljudima,.dosta mi je svega, devojku nemam 10 godina i sumnjam da ce i naici neka. Sve sto me je nekad zanimalo mi je veoma naporno.
(Mar)

I pitali smo - #kakosi.

Dobili smo mnogo odgovora. Pisali ste nam da se osećate izgubljeno, da vam deluje kao da je život od pre korone potpuno izbrisan, frustrira vas konstantan strah da ćete da se razbolite...

Svakodnevno "bombardovanje" informacijama, čini se, još više otežava funkcionisanje. U pokušaju da dođemo do odgovora na vaše probleme i dileme razgovarali smo sa psihologom Bojanom Tripković.

Ona, odmah na početku, podseća na to da je u ljudskoj prirodi to da ne voli promene i da nam čak i one svakodnevne i uobičajene predstavljaju stres, a kamoli ove današnje poput - bolesti, izolacije i promene kompletnog načina života.

Dakle, poruka iz ovoga bi bila - niste jedini.

"Ljudi jako teško podnose neizvesnost, vole garanciju i vole da im neko kaže koliko će sve ovo trajati, a to nije striktno moguće. Poenta je da živimo iz dana u dan, da se bavimo trenutkom, da pravimo kratkoročne planove. Treba da prihvatimo da je situacija teška, da je mnogima promenila živote, karijere...", kaže ona.

Ja sam bolje od kako koristim antidepresiv posle gubitka clana porodice. Pre par meseci nisam zelela da zivim vise. Nemojte prolaziti sami kroz ovakve i druge krize, vazna je podrska porodice, prijatelja i pomoc strucnjaka. Moze i bez podrske porodice i prijatelja, samo dobar psihijatar i lekovi.
(Jelena)

"Ne možemo iz ove kože. Poenta je prihvatiti, ne ignorisati", poručuje.

Kako kaže, "najjači ostaju".

Ona objašnjava da "ako neko ima sposobnost da se adaptira, on će da preživi, a da bismo preživeli ovaj izazov treba da se čuvamo".

"Ne možemo da idemo u skafanderima kroz grad, ali da peremo ruke, nosimo maske, da ne sedimo po kafićima... to možemo. Možemo da budemo obazrivi, zdravo oprezni. Kao što kad prelazite ulicu pogledate da li je crveno na semaforu", kaže psiholog Bojana Tripković u razgovoru za #kakosi.

"Nemojte da sedite i gledate po ceo dan šta je ko pisao"

Svima onima kod kojih je došlo do "zamora materijala" i anksioznosti zbog čestih nagoveštaja "zatvaranja", Tripković poručuje da nema razloga da deo populacije bude neobavešten, ali...

"Nemojte da sedite i gledate po ceo dan šta je ko pisao. Ljudi to rade i onda te informacije prevladaju. Svako od nas ima izbor, svedite svoje vreme na pola sata dnevno u toku kojih ćete da se informišete. Morate da naučite kako ćete informacije da filtrirate i kako ćete da razmišljate o njima", navodi ona za #kakosi.

Čudno se osećam. Svi me smaraju. Ne želim ni sa kim da se družim. Svi su mi užasno plitki, avi ili samo pričaju o koroni, vakcinama itd.pričaju neke krajnje površne stvari. Počeo sam da izbegavam društvo, ne zato što se plašim (preležao sam koronu), već zato što mi je smor...
(Čudno)

"Čudno se osećam, svi me smaraju, počeo sam da izbegavam društvo, svi pričaju o vakcini..." - poruka je jednog od komentara koji su nam pristigli.

Slučaj ovog našeg čitaoca nije izuzetak, a tome kumuje to što se ne družimo, nema dešavanja, a samim tim ni novih tema za razgovor.

"Svima je muka od serija koje gledaju, niko nije bio na dobroj žurci, na putu, žene ne idu po salonima, nije bilo mora, ljudi su jako malo sebi ugađali. Nije isto otići na planinu i na more gde 10 dana ležiš. Većini ljudi je more najveće zadovoljstvo", potvrđuje Tripković odakle dolazi do ovakvog pogleda na svet.

Dodaje i da su "teme minimalne, a kako smo svi mi 'najpametniji' u svakoj temi, svi daju sebi za pravo da komentarišu stvari koje nemaju pojma, pa komentarišu da su brojke obolelih lažne, kakvi su lekari..."

"Žene ređe odgovaraju na pravi način na pitanje #kako si, uvek će reći 'dobro'"

Nemam pojma kako sam, pola dana dobro, pola uzas depresija. Imam utisak da vreme prolazi jako brzo a u isto vreme nikako da prodje. Nemam osecaj ni koje je doba godine, nekad ni dana... Al ok, sad ce valjda prolece :)
(Ana)

Tokom pandemije mnoge žene su bile dodatno opterećene jer su morale i da rade, i da se bave decom i kućom na način koji za mnoge nije bio uobičajen. Sve to bilo je veliki izazov za sve one koje dosta vremena provode na poslu.

Tu se, kako tvrdi naša sagovornica, tačno videlo ko dobro funkcioniše, a ko ne, kao i koji brakovi i veze mogu da opstanu, a koji ne.

A na to da mnoge žene prećute svoje pravo stanje kaže - kukanje nije u duhu današnjeg vremena.

"Ako kažem da sam loše, onda ja nisam žena zmaj, a imperativ je da budeš žena zmaj. Bližnjima ćemo da kažemo kako smo, ali nekome koga ne poznajemo dobro - nećemo", objavnjava.

Kako kaže, "kod nas je zastupljena ta idealistička slika sveta, kod nas sve mora da bude lepo, da radimo dobre poslove, da budemo odlično obučeni, da su nam deca i muževi divni. Nismo mi vaspitani tako, nama su televizija i filmovi nametnuli stil života".

Treba vam pomoć?

Na Klinici za pomoć građanima namenjene su tri telefonske linije: Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći u uslovima COVID-19 (0800/309-309), kao i Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva (011/7777-000) koje su otvorene 24 sata 7 dana u nedelji i Linija Centra za mentalno zdravlje (011/3612-467 i 064/8652-520) koja radi svakog radnog dana od 09-18h.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.