20 načina da se (iz)borite sa depresijom

ne čitajte po novinama i portalima šta da radite, nego idite kod doktora, psihologa ili psihijatra.

Provodite vreme u prirodi >> Dobar predlog, samo da nema previše drugih ljudi oko vas.
Provodite vreme s najbližima >> Žao mi je, ali prilično glup predlog. Depresija je daleko, daleko češća kod ljudi koji dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Želite njima predložiti da provode vreme sa najbližima!? Usput, ljudi iz disfunkcionalnih porodica generalno imaju problem vezivanja - teško uspostavljaju prijateljstva, emotivne veze i slično. Još ako imaju depresiju, a kao što rekoh, daleko se češće javlja kod njih, ovo je kontraproduktivan predlog. I znate li uopšte kako završavaju prijateljstva i veze, kada osoba počne otvoreno govoriti o svojim problemima sa depresijom? Naročito u Srbiji? A nažalost sve češća pojava da vas partnerka / partner počnu posmatrati kao projekat ako pričate o svojim problemima sa depresijom, je sve samo ne pozitivna stvar.
Probajte nešto novo >> Pomaže, kratkoročno.
Volontirajte >> Ovo je dosta dobar predlog, i zaista pomaže. Govorim iz ličnog iskustva. Problem je što najčešće volontirate sa ljudima kojima je cilj volontiranja shameless self-promotion. Deprimirajuće.
Vežbajte zahvalnost; Meditirajte >> Budalaštine - previše autosugestije, previše New Age filozofiranja. Ne treba vam to.
Pazite šta jedete i pijete >> Oddly enough, nezdrava ishrana i alkohol bi vam više koristili. Zastrašujuće, zar ne?
Fizička aktivnost; San je veoma važan >> Prilično kontradiktorno, ne?
Razmislite o stručnoj pomoći >> ...

Још кад би објаснили како живети без плате...

Треба да се уведе еутаназија, живот без живота са константним болом је неиздржив, зашто не може човек хумано да се само успава него мора да буде недостојанствено и болно изведено?

Spoznajte sebe >> Nosce te ipsum. Samo, većini se ljudi neće svideti ono što otkriju o sebi. Just saying.
Izbacite sve iz sebe >> Praznina. Sounds good, doesn't work.
Sutra je novi dan >> Wow, kakva dubokoumna misao... OK, sutra jeste novi dan - činjenica - ali, što se motivacionih poruka tiče, ovo je jedna od najglupljih, i najgorih. Reći nekome ko pati od depresije "Sutra je novi dan." može samo, pa, budala. Depresivni se ljudi baš raduju svakom novom danu...
Ne generalizujete; Radite suprotno od onoga što glas depresije sugeriše >> Ovo predloge je napisao neko ko pojma nema o depresiji.
Postavljajte dostižne ciljeve >> Štao ovo uopšte znači!? Šta su to "dostižni ciljevi"?
Nagradite vaše napore >> Iliti, kako da prilično brzo, problemu depresije dodate i problem zavisnosti. Great.
Uspostavite rutinu >> Većina depresivnih ljudi već ima rutinu - svakodnevna rutina je upravo depresija, i način na koji se ista manifestuje. Ono što vi nazivate rutinom, je ometajući faktor za depresivnu osobu.
Radite nešto što vas raduje >> Odličan savet, zapravo. Samo, radost će vas držati par minuta, ili u najboljem slučaju par sati. A ako se aktivnost ponavlja, vrlo brzo ćete početi da je mrzite.
Slušajte muziku >> Zapravo, ovo dosta pomaže. Najbolje nešto što je ogoljeno od suvišnih emocija - neki Metal podžanrovi, darksynth i slično, su najbolji izbor. Koliko god to čudno zvučalo. Pun intended.

Završio sam fakultet, hoću da radim u školi međutim kažu da treba da dam razliku predmeta, pokušavam tu, da bi me zezali već 4 godine. Dao sam 18 ispita razlike na drugom fakultetu, međutim stalno izmišljaju nove, ja već 5 godina vodim borbu. Prodekanka za nastavu ništa nije uradila već 4 godine ja čekam rešenje, tek sad su mi napisali. Pritom radim u školi već 12 godina za mizeriju od plate jer nastavnika nema i fale iz godine u godinu, a ja mogu samo zamenu. I kako da ne budem depresivan kad vidim ko ulazi u institucije i škole, neki koji nemaju diplomu a i preko veze.

Nisam depresivan i onako sam poceo da citam ovaj tekst, ali negde na pola je pocela da me hvata depresija. Sta mi je to trebalo? Jao sta sve moramo da ispostujemo da ne bi smo bili depresivni... Toliko zahteva.
Dodje mi da skocim...

Ja se borim tako što stalno učim nešto novo. Najteža je motivacija i naći nešto što će da vas stvarno zainteresuje. Neki hobi, programski ili strani jezik, učenje nekih programa, planinarenje je čudo... Skoro sam počeo da se zanimam za gljive, ali sada je kraj sezone... U svakom slučaju tu je literatura, internet, čeka se april, maj i nova sezona

Kafa u kafiću, šetnja u kraju ili dalje,čitanje knjiga.... Ne odjednom sve ).

Nisam depresivan i onako sam poceo da citam ovaj tekst, ali negde na pola je pocela da me hvata depresija. Sta mi je to trebalo? Jao sta sve moramo da ispostujemo da ne bi smo bili depresivni... Toliko zahteva.
Dodje mi da skocim...

Треба да се уведе еутаназија, живот без живота са константним болом је неиздржив, зашто не може човек хумано да се само успава него мора да буде недостојанствено и болно изведено?

Spoznajte sebe >> Nosce te ipsum. Samo, većini se ljudi neće svideti ono što otkriju o sebi. Just saying.
Izbacite sve iz sebe >> Praznina. Sounds good, doesn't work.
Sutra je novi dan >> Wow, kakva dubokoumna misao... OK, sutra jeste novi dan - činjenica - ali, što se motivacionih poruka tiče, ovo je jedna od najglupljih, i najgorih. Reći nekome ko pati od depresije "Sutra je novi dan." može samo, pa, budala. Depresivni se ljudi baš raduju svakom novom danu...
Ne generalizujete; Radite suprotno od onoga što glas depresije sugeriše >> Ovo predloge je napisao neko ko pojma nema o depresiji.
Postavljajte dostižne ciljeve >> Štao ovo uopšte znači!? Šta su to "dostižni ciljevi"?
Nagradite vaše napore >> Iliti, kako da prilično brzo, problemu depresije dodate i problem zavisnosti. Great.
Uspostavite rutinu >> Većina depresivnih ljudi već ima rutinu - svakodnevna rutina je upravo depresija, i način na koji se ista manifestuje. Ono što vi nazivate rutinom, je ometajući faktor za depresivnu osobu.
Radite nešto što vas raduje >> Odličan savet, zapravo. Samo, radost će vas držati par minuta, ili u najboljem slučaju par sati. A ako se aktivnost ponavlja, vrlo brzo ćete početi da je mrzite.
Slušajte muziku >> Zapravo, ovo dosta pomaže. Najbolje nešto što je ogoljeno od suvišnih emocija - neki Metal podžanrovi, darksynth i slično, su najbolji izbor. Koliko god to čudno zvučalo. Pun intended.

Provodite vreme u prirodi >> Dobar predlog, samo da nema previše drugih ljudi oko vas.
Provodite vreme s najbližima >> Žao mi je, ali prilično glup predlog. Depresija je daleko, daleko češća kod ljudi koji dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Želite njima predložiti da provode vreme sa najbližima!? Usput, ljudi iz disfunkcionalnih porodica generalno imaju problem vezivanja - teško uspostavljaju prijateljstva, emotivne veze i slično. Još ako imaju depresiju, a kao što rekoh, daleko se češće javlja kod njih, ovo je kontraproduktivan predlog. I znate li uopšte kako završavaju prijateljstva i veze, kada osoba počne otvoreno govoriti o svojim problemima sa depresijom? Naročito u Srbiji? A nažalost sve češća pojava da vas partnerka / partner počnu posmatrati kao projekat ako pričate o svojim problemima sa depresijom, je sve samo ne pozitivna stvar.
Probajte nešto novo >> Pomaže, kratkoročno.
Volontirajte >> Ovo je dosta dobar predlog, i zaista pomaže. Govorim iz ličnog iskustva. Problem je što najčešće volontirate sa ljudima kojima je cilj volontiranja shameless self-promotion. Deprimirajuće.
Vežbajte zahvalnost; Meditirajte >> Budalaštine - previše autosugestije, previše New Age filozofiranja. Ne treba vam to.
Pazite šta jedete i pijete >> Oddly enough, nezdrava ishrana i alkohol bi vam više koristili. Zastrašujuće, zar ne?
Fizička aktivnost; San je veoma važan >> Prilično kontradiktorno, ne?
Razmislite o stručnoj pomoći >> ...

Kafa u kafiću, šetnja u kraju ili dalje,čitanje knjiga.... Ne odjednom sve ).

ne čitajte po novinama i portalima šta da radite, nego idite kod doktora, psihologa ili psihijatra.

Završio sam fakultet, hoću da radim u školi međutim kažu da treba da dam razliku predmeta, pokušavam tu, da bi me zezali već 4 godine. Dao sam 18 ispita razlike na drugom fakultetu, međutim stalno izmišljaju nove, ja već 5 godina vodim borbu. Prodekanka za nastavu ništa nije uradila već 4 godine ja čekam rešenje, tek sad su mi napisali. Pritom radim u školi već 12 godina za mizeriju od plate jer nastavnika nema i fale iz godine u godinu, a ja mogu samo zamenu. I kako da ne budem depresivan kad vidim ko ulazi u institucije i škole, neki koji nemaju diplomu a i preko veze.

Ja se borim tako što stalno učim nešto novo. Najteža je motivacija i naći nešto što će da vas stvarno zainteresuje. Neki hobi, programski ili strani jezik, učenje nekih programa, planinarenje je čudo... Skoro sam počeo da se zanimam za gljive, ali sada je kraj sezone... U svakom slučaju tu je literatura, internet, čeka se april, maj i nova sezona

Још кад би објаснили како живети без плате...